Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SAVET EVROPE: Učešće žena u javnom i političkom životu u Srbiji u 2016. godini bilo je iznad evropskog proseka u većini slučajeva, uključujući i pravosuđe, osim kada je reč o broju žena na mestu gradonačelnika


Evropske zemlje moraju još da rade na uspostavljanju ravnoteže u oblasti rodne ravnopravnost u javnom odlučivanju, navodi se u izveštaju Saveta Evrope.

Prema tom izveštaju, učešće žena u javnom i političkom životu u Srbiji u prošloj godini bilo je iznad evropskog proseka u većini slučajeva, osim kada je reč o broju žena na mestu gradonačelnika.

Izveštaj obuhvata napredak 46 država u postizanju cilja koji je postavio Komitet ministara Saveta Evrope 2003. godine da najmanje 40 odsto muškaraca i žena učestvuje u različitim aspektima političkog i javnog života, saopšteno je iz Saveta Evrope. Kada je reč o Srbiji, u izveštaju se navodi da je 34,4 odsto žena izabrano u parlament 2016. godine, što je gotovo 10 odsto više u odnosu na evropski prosek koji iznosi 25,6 odsto.

Takođe, rezultati pokazuju da je u 2016. godini bilo 37,5 odsto žena predsednika parlamentarnih odbora, a evropski prosek je 25,6 odsto. Isti prosek Evropa beleži kada je reč o ženama izabranim u regionalne skupštine, dok u Srbiji on iznosi 31,6 odsto. U 2016. godini zabeleženo je 56, 8 odsto ženskih sudija u Višim sudovima u Srbiji, dok je prosek Evrope 33 odsto.

Takođe, 40 odsto ženskih sudija registrovano je u Ustavnom sudu te godine, dok je prosek širom Evrope 26,3 odsto. Prema podacima u izveštaju, 15,9 odsto "izvanrednih i opunomoćenih" žena ambasadora zabeleženo je u Srbiji 2016. godine, dok je prosek širom Evrope 13 odsto.

Manji prosek je jedino zabeležen u izboru žena gradonačelnika. U Srbiji, naime, taj procenat je 5,5 odsto, dok je evropski prosek 13,4 odsto. Ipak, Srbija beleži učešće od 57,1 odsto ženskih predstavnika i zamenika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a u Evropi je prosek 35,7 odsto.

Rezultati izveštaja pokazuju da su samo dve od 46 proučavanih zemalja, Finska i Švedska, ispunile najniži postavljeni cilj od 40 odsto za učešće žena u donjem domu parlamenta ili u jednodomnom parlamentu, a da je prosek širom Evrope 25,6 odsto. Napominje se i da nijedna od zemalja uključenih u studiju nije ispunila najniži cilj od 40 odsto za gornji dom parlamenta, te da je prosečan procenat žena među imenovanim članovima iznosio 35,8 odsto, a izabranih članova 23,9 odsto.

Takođe, prosečan broj žena šefova država i vlada, šefova regionalnih vlada i gradonačelnika širom Evrope bio je ispod 17 odsto. Zastupljenost žena u višim sudovima, kako se dodaje, iznosila je 33 odsto, 28 odsto u Visokim pravosudnim savetima, a 26 odsto u Ustavnim sudovima. Među rodno najmanje uravnoteženim je niska zastupljenost žena ambasadora, koja je iznosila 13 odsto 2016. godine.

"Ovi podaci pokazuju da Evropa još ima veliki put da pređe da postigne rodnu ravnopravnost", zaključio je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

Izvor: Vebsajt B92, 17.10.2017.
Naslov: Redakcija