Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNA VERZIJA ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU - TEKST PROPISA


RADNA VERZIJA ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Predmet i sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se sistem plata zaposlenih u javnom sektoru.

Javni sektor, u smislu ovog zakona, obuhvata državne organi, organe autonomne pokrajine, organe jedinica lokalne samouprave, druge organe i organizacije koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave osim javnih preduzeća i privrednih društava, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, javne službe koje se finasiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Zaposleni u javnom sektoru, u smislu ovog zakona, jesu:

(1)  državni službenici i nameštenici u državnim organima;

(2)  policijski službenici i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o policijskim službenicima;

(3)  službenici i nameštenici u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave;

(4)  lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o državnim službenicima, odnosno propisi o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave u skladu sa zakonom;

(5)  lica u radnom odnosu u javnim agencijama i organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

(6)  lica u radnom odnosu u javnim službama koje se finasiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;

(7)  lica u radnom odnosu u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;

(8)  lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, osim u Vojsci Srbije i javnim preduzećima i privrednim društvima.

Zaposlenima, u smislu ovog zakona, ne smatraju se lica koja imaju položaj funkcionera, u skladu sa posebnim propisima.

Rodna neutralnost izraza

Član 2.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Pravo na platu

Član 3.

Zaposleni ostvaruju pravo na platu, naknadu plate, dodatke na platu, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa zakonom.

Početak i prestanak prava na platu

Član 4.

Pravo na platu ostvaruje se od dana stupanja na rad.

Pravo na platu prestaje danom prestanka radnog odnosa.

Isplata plate

Član 5.

Zaposleni ima pravo na mesečnu platu.

Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Elementi od kojih se sastoji plata

Član 6.

Plata se sastoji od osnovne plate i dodataka na platu.

Pod platom iz stava 1. ovog člana smatra se plata koja sadrži na mesečnom nivou utvrđene poreze i doprinose koji se plaćaju iz plate.

Određivanje osnovne plate

Član 7.

Osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica) sa koeficijentom.

Osnovna plata ostvaruje se za puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.

Za nepuno radno vreme pravo na osnovnu platu ostvaruje se srazmerno vremenu provedenom na radu.

Utvrđivanje osnovice

Član 8.

Osnovica je jedna i jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, jedna i jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, utvrđuje se budžetom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata u okviru budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Osnovica iz stava 2. ovog člana ne može biti veća od osnovice iz stava 1. ovog člana utvrđene za odgovarajuću budžetsku godinu.

Koeficijent

Član 9.

Visina koeficijenta određuje se prema platnom razredu u koje je razvrstano radno mesto, odnosno zvanje.

Raspon koeficijenta prvog i poslednjeg platnog razreda iznosi 1:7,50.

Koeficijenti platnih razreda utvrđuje se aktom Vlade.           

Klasifikacija radnih mesta, odnosno zvanja u javnom sektoru

Član 10.

Radna mesta zaposlenih u javnom sektoru, odnosno zvanja u kojima se obavljaju poslovi radnog mesta, bliži sadržaj (šifra, naziv, zahtevana stručna sprema, odnosno obrazovanje, znanja i radno iskustvo potrebno za obavljanje poslova i zadataka radnog mesta, odnosno sticanje zvanja i opšti/tipični opis poslova i zadataka radnog mesta), način njihovog organizovanja, način uvođenja i brisanja ili izmene elemenata radnih mesta, odnosno zvanja i njihovo razvrstavanje u grupe i podgrupe utvrđuje se aktom Vlade (u daljem tekstu: Katalog).

Radna mesta, odnosno zvanja u Katalogu dele se na:

1)    radna mesta/zvanja u državnim, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave;

2)    radna mesta u zdravstvu;

3)    radna mesta u socijalnoj zaštiti;

4)    radna mesta u prosveti;

5)    radna mesta u kulturi;

6)    radna mesta u sportu;

7)    generička radna mesta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, radna mesta, odnosno zvanja zaposlenih u organima u čijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi utvrđuju se aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tih organa, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Radna mesta, odnosno zvanja policijskih službenika utvrđuju se aktom Vlade u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj policijskih službenika.

Generička radna mesta iz stava 2. tačka 7) ovog člana, jesu radna mesta na kojima se obavljaju stručni, administrativni i tehnički poslovi u javnom sektoru, koji su, po svojoj prirodi, istovrsni i koji služe za podršku u izvršavanju poslova osnovne delatnosti, odnosno poslova kojima se obezbeđuje izvršavanje utvrđenih nadležnosti i delokruga ili delatnosti u javnom sektoru i koja se pojavljuju u svim oblicima organizovanja poslova u javnom sektoru.

Platni raredi

Član 11.

Sva radna mesta, odnosno zvanja razvrstavaju se u 60 platnih razreda čija se vrednost izražava koeficijentim.

Platni razred, po pravilu, izražava zahteve za obavljanja poslova radnog mesta.

Platni razred koji ostvaruje zaposleni može da izražava i uspešnost i kvalitet obavljanja poslova radnog mesta kao i druga znanja i sposobnosti zaposlenog, ako je to propisano posebnim zakonom.

Razvrstavanja radnih mesta u platne razrede i kriterijumi za vrednovanje poslova

Član 12.

Razvrstavanje radnih mesta u platne razrede vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu.

Razvrstavanje radnih mesta u platne razrede državnih službenika, službenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i zaposlenih na koje se primenjuju propisi o državnim služenicima, odnosno o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, vrši se prema zvanjima polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju u odgovarajućem zvanju.

Kriterijumi za vrednovanje poslova su složenost poslova, kompetentnost, odgovornost, autonomija u radu i poslovna komunikacija.

Poslovi iste ili slične složenosti, za čije obavljanje se zahteva ista ili slična kompetentnost, čije obavljanje podrazumeva približno jednak nivo odgovornosti i čije obavljanje podrazumeva približno isti nivo autonomije u radu i poslovne komunikacije razvrstavaju se u isti platni razred.

Izuzetno, kriterijum za vrednovanje mogu biti uslovi rada, odnosno okolnosti pod kojima se posao stalno ili pretežnim delom radnog vremena obavlja, kao što su potojanje posebnog rizika u određenim delatnostima, odnosno na radnim mestima, rad u smenama, rad nedeljem, rad na terenu i drugi posebni uslovi rada.

Razvrstavanje radnih mesta u platne razrede vrši se u skladu sa metodologijom o primeni kriterijuma i merila za razvrstavanje radnih mesta u javnom sektoru (u daljem tekstu: Metodologija).

Metodologija iz stava 6. ovog člana utvrđuje se aktom Vlade.

Složenost poslova

Član 13.

Složenost poslova je kriterijum kojim se izražava složenost zadataka, postupaka i metoda rada, potreban stepen kreativnosti i znanja prilikom izvršavanja zadataka, odnosno donošenja odluka, kao i u primeni i razvoju novih metoda rada.

Kompetentnost

Član 14.

Kompetentnost je kriterijum kojim se izražava stepen stečenog formalnog obrazovanja, nivo znanja i veština, kao i stečeno radno iskustvo.

Odgovornost

Član 15.

Odgovornost je kriterijum kojim se izražava nivo uticaja odluka na obavljanja poslova i zadataka i ostvarivanja ciljeva organizacije, kao i obim resursa organizacije kojima se upravlja.

Autonomija u radu

Član 16.

Autonomija u radu je kriterijum kojim se izražava stepen samostalnosti u radu, odnosno mera u kojoj se posao vrši po usmerenjima, uputstvima i nadzorom rukovodioca.

Poslovna komunikacija

Član 17.

Poslovna komunikacija je kriterijum kojim se izražava nivo internih i eksternih kontakata i nivo značaja rezultata ostvarene komunikacije za rad organizacije.

Dodaci na osnovnu platu

Član 18.

Zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na osnovnu platu u skladu sa ovim zakonom, i to za:

1)    rad noću;

2)    rad na dan praznika koji nije radni dan;

3)    prekovremeni rad;

4)    dežurstvo;

5)    pripravnost.

Zaposleni može da ostvari dodatak na platu po osnovu vrednovanja rezultata rada ako je to propisano posebnim zakonom i ako vrednovanje rezultata rada nije izraženo kroz platni razred zaposlenog.

Pored dodataka iz st 1. i 2. ovog člana, zaposleni u javnom sektoru može da ostvari pravo i na drugi dodatak na platu u skladu sa posebnim zakonom, ako takav dodatak opravdavaju specifični uslovi rada ili druge okolnosti koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju radnih mesta zaposlenih.

Dodatak za rad noću

Član 19.

Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad od 22 sata do 6 sati narednog dana (rad noću), osim ako rad noću nije vrednovan u koeficijentu posla koji zaposleni obavlja.

Dodatak za svaki sat rada noću iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.

Dodatak za rad na dan praznika koji nije radni dan

Član 20.

Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad na dan praznika koji nije radni dan.

Dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.

Dodatak za prekovremeni rad

Član 21.

Zaposleni za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno.

Rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje zaposleni mora da iskoristi u toku naredna tri meseca.

Zaposlenom kome zbog prirode poslova radnog mesta ne bude omogućeno da u toku naredna tri meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost radnog sata osnovne plate zaposlenog uvećano za 26%.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako zbog organizacije rada u naredna tri meseca ne može da se obezbedi obavljanje delatnosti uz obezbeđivanje zaposlenima da iskoriste slobodne sate, zaposleni koji je u prethodnom periodu radio prekovremeno ima pravo na isplatu dodatka za prekovremeni rad narednog meseca od meseca u kojem je radio duže od punog radnog vremena u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Pravo na dodatak za prekovremeni rad uređuje se rešenjem koje u obrazloženju mora da sadrži razloge zbog kojih ne mogu da se iskoriste slobodni sati.

Dodatak za dežurstvo

Član 22.

Zaposleni koji u skladu sa zakonom obavlja poslove svog radnog mesta za vreme dežurstva ima pravo na dodatak na platu u skladu sa posebnim zakonom.

Dodatak za pripravnost

Član 23.

Zaposleni koji u skladu sa zakonom, van radnog vremena mora da bude dostupan (u pripravnosti) da se odazove da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se takvi poslovi obavljaju, ima pravo na dodatak za pripravnost.

Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.

Plan pripravnosti donosi poslodavac u skladu sa potrebama organizacije rada.

Zaposlenom koji je za vreme pripravnosti pozvan da izvrši posao, vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.

Međusobni odnos dodataka

Član 24.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za dodatak na osnovnu platu, procenat dodatka ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za dodatak.

Međusobni odnos dodataka iz člana 18. stav 1. i st. 2. i 3. uređuju se posebnim zakonom.

Ograničenje prava na dodatak

Član 25.

Zaposleni na rukovodećim radnim mestima i radnim mestima čiji opis utvrđen u Katalogu uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, kao i državni službenici, odnosno službenici na položaju nemaju pravo na dodatak iz čl. 19-23. ovog zakona.

Naknada plate

Član 26.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je naradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, osim ako se odaziva na poziv državnog organa u svojstvu veštaka ili drugog lica koje učestvuje postupku za čije učešće u postupku prima naknadu po posebnom propisu.

Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade plate iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Naknada plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad

Član 27.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana (privremena sprečenost za rad), i to:

1)    u visni 65% osnovne plate, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2)    u visini 100% osnovne plate, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Naknada plate neraspoređenom zaposlenom

Član 28.

Zaposleni koji je neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu plate koja iznosi 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao neraspoređen.

Naknada plate zaposlenom koji je privremeno udaljen sa rada

Član 29.

Zaposleni koji je u skladu sa zakonom udaljen sa rada ima pravo na naknadu plate u skladu sa opštim propisima o radu.

Naknada plate prema posebnim propisima

Član 30.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate dok je na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta ili drugog lica, kao i odsustvu sa rada za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu, odnosno prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, kao i u drugim slučajevima utvrđenim prema posebnim propisima.

Pravo na naknadu troškova

Član 31.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada (u daljem tekstu: naknada za prevoz), za vreme koje je proveo na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu i na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može da utiče na uvećanje naknade za prevoz, osim ako promena mesta stanovanja nije posledica nastala premeštajem, odnosno raspoređivanjem zaposlenog na zahtev poslodavca zbog potrebe službe, odnosno organizacije rada.

Otpremnina

Član 32.

Zaposleni kome prestane radni odnos zbog toga što je utvrđen za višak zaposlenih ili zbog proteka roka u kojem je bio neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na otpremninu.

Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju.

Donošenje propisa o naknadi troškova, otpremnini i drugim primanjima

Član 33.

Uslove za ostvarivanje prava iz čl. 31. i 32. ovog zakona, njihova visina i način na koji se ostvaruju, kao i pravo na druge naknade troškova koji proizilaze iz specifičnosti radnopravnog položaja zaposlenog i druga primanja u skladu sa opštim propisima o radu, uređuje se u skladu sa posebnim zakonom.

Pravo na platu i naknadu troškova za vreme rada u inostranstvu

Član 34.

Zaposleni ima pravo na platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja za vreme rada u inostranstvu na koji je upućen od strane poslodavca, u skladu sa zakonom.

Pravo na naknadu za rad u posebnim telima

Član 35.

Zaposleni koji pored poslova svog radnog mesta učestvuje u radu komisija, odbora, saveta i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru, može da ostvari naknadu za rad, u skladu sa posebnim zakonom.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 36.

Akti iz čl. 10. i 12. ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona.

Akt iz člana 9. ovog zakona doneće se u roku od 6 meseci od dana početka primene ovog zakona.

Obaveza usklađivanja koeficijenata u propisima kojima se uređuje visina plate sa ovim zakonom

Član 37.

U cilju postizanja uporedivosti plata u javnom sektoru, visina koeficijenata za obračun i isplatu plata koji su utvrđeni posebnim propisima, izmeniće se u roku od 90 dana od početka primene ovog zakona primenom jedinstvene osnovice za obračun i isplatu plate utvrđene ovim zakonom.

Izmena koeficijenta iz stava 1. ovog člana izvršiće se tako da iznos plate zaposlenog nakon izmene visine koeficijenta odgovora iznosu plate na koju je zaposleni imao pravo do izmene koeficijenta.

Jedinstvena osnovica iz stava 1. ovog člana, za zaposlene kojima, u skladu sa propisima koji su važili na dan stupanja na snagu ovog zakona osnovicu utvrđuje Vlada, odnosno propis o budžetu, u 2016. godini iznosi 17.101, 29 dinara i primenjuje se počev od stupanja na snagu propisa kojima je utvrđena visina koeficijenata iz stava 1. ovog člana.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana na obračun i isplatu plata zaposlenih primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Danom stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana prestaje da se primenjuje osnovica za obračun i isplatu plate koja je utvrđena aktom Vlade, odnosno propisom o budžetu za 2016. godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ostvaruju pravo na platu, odnosno zaradu u skladu sa aktima donetim na osnovu opštih propisa o radu, nastavljaju da primenjuju navedene akte do donošenja zakona kojima se uređuje visina njihove plate u skladu sa odredbama ovog zakona.

Usaglašavanje posebnih zakona

Član 38.

U roku od jedne godine od dana početka primene ovog zakona doneće se zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnim službama i zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odredbama ovog zakona.

U roku iz stava 1. ovog člana uskladiće se sa odredbama ovog zakona, zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja policijskih službenika, zaposlenih u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi, zaposlenih u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Do donošenja zakona iz st. 1. i 2. ovog člana, na obračun i isplatu plata zaposlenih iz člana 1. ovog zakona, primenjuju se posebni propisi kojima se uređuju njihove plate i druga primanja.

Stupanje na snagu zakona

Član 39.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se počev od 1. januara 2016. godine.

Odredbe člana 8. ovog zakona primenjivaće se počev od donošenja Zakona o budžetu za 2017. godinu.            

IZ OBRAZLOŽENJA

II. PRAVNI OSNOV

Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 10. stav 1. Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015 i 54/2015) u skladu sa kojim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem plata u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.

III. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Plate i zarade zaposlenih u pojedinim delovima javnog sektora trenutno su definisane čitavim nizom zakonskih i podzakonskih akata ili opštim akatima poslodavaca. Veći broj posebnih zakona uređuje posebne režime plata i zarada za određene organe i institucije, počevši od zaposlenih u pojedinim ministarstava koji su izdvojena iz opšteg režima plata državnih službenika i nameštenika, preko određenih organa u stastavu i nezavisnih tela, kao i zaposlenih u javnim službama i organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. Pored toga, plate zaposlenih u javnim agencijama i pojedinim organizacijama koje je osnovala RS, AP ili JLS uređuju se u skladu sa opštim propisima o radu, opštima aktima same organizacije. Brojnost propisa kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, dovela je do neujednačenosti u pravima, usled metodološki neujednačenog pristupa načinu određivanja plata zaposlenih u javnom sektoru.

Pored toga, drugi nedostaci dosadašnjeg sistema plata i zarada u javnom sektoru, usled večikog broja propisa koji uređuju ovu oblast, su i neupravljivost, nemogućnost efektivne kontrole, netransparentnost i nepravičnost ukupnog sistema. Osnovica za obračun i isplatu zarada nije jedinstvena, već u celokupnom sistemu egzistira preko 10 različitih osnovica, koje u velikoj meri variraju u pogledu iznosa (odnos između najniže i najviše je čak 1:19). Većina osnovica se utvrđuje zaključkom Vlade, dok se osnovica za plate državnih službenika i nameštenika utvrđuje zakonom o budžetu RS za svaku budžetsku godinu (član 8. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika). Za lokalnu samoupravu postoje tri različite osnovice, pri čemu je najviša gotovo pet puta veća od najniže. Posebnim zaključkom Vlade za javne službe (uključujući sve nivoe obrazovanja, centre za socijalni rad, ostale javne službe na republičkom i lokalnom nivou, ustanove kulture, stručne službe organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, gde je uključen i čitav sektor zdravstva) postoji čak pet različitih osnovica. Fragmentacija propisa je doprinela problemu upravljivosti sistema plata i zarada, s obzirom da je svakoj grupi zaposlenih u javnom sektoru omogućeno da zagovara promene u zakonima i drugim aktima koji se na tu grupu odnose, sa ciljem podizanja nivoa plata i dodatnih naknada, bez sagledavanja opravdanosti u odnosu na druge kategorije zaposlenih. Strukturne slabosti u sistemu plata i kontrole rezultirale su preglomaznim sistemom sa preko 2,200 radnih mesta, 70 različitih osnova za naknadu, preko 10 različitih osnovica, preko 900 koeficijenata, velikim brojem zakona i podzakonskih akata koji regulišu nivoe plata u 11,000 budžetskih institucija. Propisi u pojedinačnim delovima sistema su uvođeni i menjani parcijalno i nekoordinirano, što je vremenom izazvalo rast ukupnog iznosa fonda plata i zarada.

Kao posledica, došlo se do sistema koji u sebi sadrži različite neujednačenosti i nepravednosti. Jedna od njih jeste i ta da zaposleni sa visokom stručnom spremom koji obavljaju veoma složene poslove u nekim delovima javnog sektora imaju niže plate od zaposlenih sa srednjom stručnom spremom koji obavljaju daleko manje složene poslove u drugim delovima javnog sektora. Takođe, poslovi iste složenosti ili čak istovetni poslovi u različitim delovima javnog sektora plaćeni su različito, a te razlike su u nekim slučajevima mnogostruke. Ovaj problem naročito je izražen kod zajedničkih/generičkih poslova, koji su najlakše uporedivi (osim kada se obavljaju u veoma različitim uslovima).

Zbog svega navedenog, razlozi za donošenje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru jesu: 1) uspostavanje sistema plata koji će postaviti načela i principe za utvrđivanje visine plate i drugih primanja na jedinstven i transparentan način za sve zaposlene u javnom sektoru; 2) precizno definisanje obuhvata sistema, načina utvrđivanja plata, osnovnih definicija i pojmova; 3) uvođenje kataloga radnih mesta i zvanja, kao instrumenta pomoću kojeg će se postići unapređenje mehanizma kontrole i transparentnosti u načinu uređivanja i utvrđivanja visine plata; 5) uvođenje metodologije za vrednovanje radnih mesta i zvanja čime se postiže ujednačenost u visini plate za rad iste i slične složenosti.

Donošenjem ovog zakona omogućiće se i danje samostalnost i fleksibilnost u utvrđivanju platne strukture radi prepoznavanja specifičnosti određenog podsistema (zdravstvo, prosveta, državni organi) ali u okviru parametara koji su postavljeni sistemskim zakonom.

Kako bi se obezbedila maksimalna transparentnost i uporedivost plata i zarada zaposlenih u javnom sektoru prelazi se na sistem jedinstvene osnovice za obračun i isplatu plata. Na taj način će se jednostavnije upoređivati plate u različitim delovima sistema i biće lakše kontrolisati promene u pojedinačnim podsistemima.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. definisan je obuhvat zakona, odnosno određeno je na koje zaposlene se zakon primenjuje. Definisan je javni sektor koji obuhvata državne organi, organe autonomne pokrajine, organe jedinica lokalne samouprave, druge organe i organizacije koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, javne službe koje se finasiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

U članu 3. se utvrđuje pravo zaposlenog na platu, naknadu plate, dodatke na platu, naknadu troškova i druga primanja. Na propisan način omogućavamo da se primanje zaposlenih u javnom sektoru naziva terminološki ujednači izrazom "plata" za razliku od dosadašnjeg razlikovanja "plate" i "zarade" u zavisnosti od toga kojim propisom je bio uređen način utvrđivanja njihovih primanja.

Članom 4. i 5. utvrđuje se početak i prestanak ostvarivanja prava na platu koja se isplaćuje mesečno, u tekućem mesecu za prethodni mesec.

U članu 6. i 7. utvrđuje se da se plata sastoji od osnovne plate, dokataka na platu i na mesečnom nivou utvrđene poreze i doprinose, kao i da se osnovna plata određuje množenjem osnovice i koeficijenta, a da se ista ostvaruje za puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom, dok se za nepuno radno vreme pravo na osnovnu platu ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.

U članu 8. definiše se da će za ceo javni sektor da se utvrdi jedna osnovica zakonom o budžetu za svaku budžetsku godinu. Izuzetak je osnovica za obračun i isplatu plata službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, koja će se utvrđivati budžetom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata, pri čemu ta osnovica ne može biti veća od odnovice koja je utvrđena zakonom o budžetu.

U članu 9. utvrđuje se da raspon plata zaposlenih u javnom sektoru iznosi 1:7,5 u kom okviru se moraju urediti njihove plate posebnim zakonima, pri čemu se pošlo od trenutnog raspona plata zaposlenih u državnim organima.

U članu 10. utvrđuje se da će Vlada doneti Katalog zvanja (za državne službenike i službenike u organima AO i JLS polazeći od zvanja koja su definisana posebnim propisima) i radnih mesta (za ostale zaposlene u javnim službama). Deo kataloga su i generička radna mesta koja predstavljaju radna mesta na kojima se obavljaju propratni i pomoćni poslovi a naročito stručni, administrativni i tehnički poslovi u javnom sektoru, koji su, po svojoj prirodi, istovrsni i koji služe za podršku u izvršavanju poslova osnovne delatnosti i koja se pojavljuju u svim oblicima organizovanja poslova u javnom sektoru. Deo generičkih radnih mesta biće i radna mesta nameštenika.

Vlada će doneti poseban akt o radnim mestima, odnosno zvanjima policijskih službenika u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj policijskih službenika, dok će organi u čijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi radna mesta, odnosno zvanja utvrditi svojim aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, ako posebnim zakonom nije određeno drugačije.

Radna mesta koja će biti određena u Katalogu predstavljaju naziv za skup tipičnih poslova koji se obavljaju od strane zaposlenog u javnom sektoru a kojima se pruža odgovarajuća usluga građanima, odnosno obavlja određeni zahtev poslodavca shodno funkcijama koje poslodavac u javnom sektoru ima. Na svakom radnom mestu se obavljaju određeni poslovi koji će biti opisani u Katalogu, pri čemu se ostavlja mogućnost da, mimo ovih tipičnih poslova, aktima o sistematizaciji budu uređeni i dugi poslovi koji se mogu obavljati na tom radnom mestu. Kada su u pitanju zvanja državnih službenika i zaposlenih u organima AP i JLS, kao i položaji u ovim organima, Katalog će da prepozna ona zvanja i položaje koji su utvrđeni u skladu sa zakonom, i da na osnovu postojećih sistematizacija ovih organa prepozna tipične poslove koji se obavljaju na različitim radnim mestima razvrstanim u isto zvanje.

U članu 11. utvrđeno je da se razvrstavanje radnih mesta vrši u 60 platnih razreda koji izražava zahteve za obavljanje poslova radnog mesta. Dat je osnov da platni razred može da izražava i uspešnost i kvalitet obavljanja poslova radnog mesta kao i druga znanja i sposobnosti zaposlenog, ako je to propisano posebnim zakonom, imajući u vidu pre svega postojeću mogućnost da državni službenici napreduju u veći platni razred na osnovu ocene rezultata rada.

U članu 12. definisani su kriterijumi za vrednovanje poslova i razvrstavanje u platne razrede, i to su: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija, kompetentnost i izuzetno uslovi rada koji predstavljaju okolnosti pod kojima se posao stalno ili pretežnim delom radnog vremena obavlja, kao što su rad uz postojanje posebnog rizika u određenim delatnostima, odnosno na radnim mestima, rad u smenama, rad noću, rad nedeljom, rad na terenu i drugi posebni uslovi rada. Razvrstavanje se vrši tako što se poslovi iste ili slične složenosti, za čije obavljanje se zahteva ista samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost, svrstavaju u isti platni razred. Metodologiju kojom će se dati način primene kriterijuma, doneće Vlada. Jedinstvenom metodologijom za razvrstavanje radnih mesta u celom javnom sektoru postići će se ujednačenost vrednovanja i pravednost u uređivanju plata u javnom sektoru.

Od člana 13. do 17. dati su opisi kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta.

U članu 18-25. definišu se dodaci na osnovnu platu, i to dodaci koji su se daju svim zaposlenima u javnom sektoru, za: rad noću; rad na dan praznika koji nije radni dan; prekovremeni rad; dežurstvo; pripravnost. Pored ovih dodataka, zaposleni može da ostvari dodatak na platu po osnovu vrednovanja rezultata rada ako je to propisano posebnim zakonom i ako vrednovanje rezultata rada nije izraženo kroz platni razred zaposlenog, kao i pravo na drugi dodatak na platu u skladu sa posebnim zakonom, ako takav dodatak opravdavaju specifični uslovi rada ili druge okolnosti koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju radnih mesta zaposlenih. Zakon definiše međusoban odnos dodataka i isključuje pravo na dodatak za zaposlene na rukovodećim radnim mestima.

U članu 26-30. definisano je pravo na naknadu plate i njena visina, dok je čl.31-35. definisano pravo na naknade troškova čija će se visina urediti u skladu sa posebnim zakonima.

U članu 36. utvrđuje se rok za donošenje podzakonskih akata, a to su akt o koeficijentima, Katalog i Metodologija.

U članu 37. utvrđena je obaveza usklađivanja koeficijenata u propisima kojima se uređuje visina plate sa osnovicom iz ovog zakona u roku od 90 dana. Time se postiže uporedivost postojećih plata svih zaposlenih u javnom sektoru. Usklađivanje visine koeficijenata za obračun i isplatu plata koji su utvrđeni posebnim propisima će se izvršiti na osnovu jedinstvene osnovice utvrđene ovim zakonomod 17.101, 29 dinara koja je trenutna osnovica za državne službenike utvrđena propism o budžetu. Time bi postojala obaveze izmene podzakonskih akata ali ne i zakona kojima se uređuju koeficijenti zaposlenih. Obaveza usklađivanja koeficijenata neće se odnositi na zaposlene koji ostvaruju pravo na platu, odnosno zaradu u skladu sa aktima donetim na osnovu opštih propisa o radu.

U članu 38. definiše se rok i način usaglašavanja, odnosno donošenja zakona kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih. U roku od jedne godine od dana početka primene ovog zakona doneće se zakoni kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih, u skladu sa odredbama ovog zakona.

U članu 39. utvrđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se počev od 1. januara 2016. godine, izuzev odredbe člana 8. koja će se primenjivati počev od donošenja Zakona o budžetu za 2017. godinu.           

Izvor: Vebsajt Sindikat Poreske uprave Srbije, 16.10.2015.