Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18 i 31/19), u članu 2. tačka 49a) menja se i glasi:

"49a)    Evidencioni račun je račun korisnika budžetskih sredstava u okviru sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, na kome se evidentiraju izvršena plaćanja i primanja tog korisnika, za sve transakcije preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, a koji ne učestvuje u platnom prometu, kao i račun preko kojeg se vrši uplata javnih prihoda i koji učestvuje u platnom prometu;".

Član 2.

U članu 10. stav 1. posle reči: "kapitala" dodaju se zapeta i reči: "kao i vršiti konverziju sredstava".

Član 3.

U članu 27g st. 5−8. menjaju se i glase:

"Nakon usvajanja Vlada podnosi Fiskalnu strategiju na razmatranje odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra Fiskalnu strategiju, kako bi ocenio da li je izrađena u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.

Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom.

Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Fiskalnu strategiju na osnovu preporuka koje je dao odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava takve izmene i dopune unose se u revidiranu Fiskalnu strategiju, koja se dostavlja tom odboru pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.".

Član 4.

U članu 27e stav 30. zapeta i reči: "odnosno penzije" brišu se.

U stavu 34. reči: "2019. godine" zamenjuju se rečima: "2020. godine".

Dodaju se st. 54−56, koji glase:

"Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osiguranje, i to kod:

1)         Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%;

2)         Ustavnog suda − za 9%;

3)         sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%;

4)         visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%;

5)         istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%;

6)         ustanova kulture − za 10%;

7)         predškolskih ustanova − za 9%;

8)         ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%;

9)         ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%;

10)       korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%;

11)       organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%;

12)       zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to:

−          doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%;

−          medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%;

−          ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%.

Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana.

Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine.".

Član 5.

U članu 31. stav 1. tačka 1) podtač. (8), (9) i (14) reči: "Narodna skupština" u datim padežima zamenjuju se rečima: "odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava" u odgovarajućim padežima.

Član 6.

U članu 49. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Javni prihodi i primanja moraju biti naplaćeni isključivo na principu gotovinske osnove, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: "st. 1−3. ovog člana" zamenjuju se rečima: "st. 1−4. ovog člana".

Član 7.

U članu 50. stav 1. zapeta i reči: "po dobijenoj saglasnosti Uprave za trezor, odnosno trezora lokalne vlasti" brišu se.

Član 8.

U članu 54. posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

"Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na preuzimanje obaveza za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj, u okviru obima sredstava iskazanih za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključujući i potrebna sredstva nakon tri fiskalne godine.".

Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 12, reči: "iz st. 1−10." zamenjuju se rečima: "iz st. 1−11."

Član 9.

U članu 61. stav 13. reči: "iz stava 13." zamenjuju se rečima: "iz stava 12."

Član 10.

U članu 112. stav 1. reči: "do 2020. godine" zamenjuju se rečima: "do 2021. godine".

Član 11.

U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16 i 113/17), reči: "za 2020. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2023. godinu".

U stavu 4. zapeta i reči: "a podzakonski akt iz člana 29. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2011. godine" brišu se.

Član 12.

U članu 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15), reči: "za 2020. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2021. godinu".

Član 13.

U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18), reči: "za 2020. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2021. godinu".

Član 14.

Odredba člana 8. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Član 15.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Dostignute dinamične stope privrednog rasta i uravnotežene javne finansije, uz uspostavljenu silaznu trajektoriju javnog duga i nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju, čine zdrave fundamente za dalja unapređenja svih makroekonomskih tokova, koja će kao krajnji rezultat imati smanjenje nezaposlenosti i podizanje životnog standarda stanovništva.

Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim ambijentom, omogućilo je umerenu relaksaciju fiskalne politike. Stvoreni fiskalni prostor biće upotrebljen za napuštanje kriznih mera fiskalne konsolidacije, s jedne strane, te kreiranje politika i mera u cilju podrške privrednom rastu, s druge strane.

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni su na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP do 2021. godine i pad učešća javnog duga ispod 50% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2019. do 2021. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanje najnižih penzija i povećanje plata u javnom sektoru, te za smanjenje poreskog opterećenja rada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj

U prethodnom periodu povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovedeno je uz strogi princip fiskalne održivosti i dozirano sa ciljem stimulativnog dejstva na domaći proizvodni i uslužni sektor. Ove intencije podržane su povećanjem minimalne cene rada, čime se obezbeđuje smanjenje socijalnog jaza i pravednija distribucija rasta, i to bez dodatnog opterećenja privrede, što je postignuto povećanjem neoporezivog dela zarade.

Ovim zakonom omogućava se još jedno povećanje plata u javnom sektoru u 2019. godini.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona vrši se zapravo dopuna definicije evidencionog računa, s obzirom da je u postojećoj definiciji izostavljena definicija evidencionog računa koji se otvara u okviru sistema izvršenja budžeta lokalne vlasti.

Članom 2. ovog zakona dato je ovlašćenje ministru finansija da kod dospeća obveznica Republike Srbije emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu daje instrukcije za konverziju dinara u stranu valutu, kako bi se sukcesivnim konverzijama blagovremeno obezbedilo deponovanje tih sredstva, kao i njihovo eventualno investiranje na finansijskom tržištu novca ili kapitala, a do dospeća obaveze Republike Srbije za plaćanje.

Članom 3. ovog zakona izvršeno je preciziranje člana 27g, na način da se Fiskalna strategija dostavlja na razmatranje odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja budžetskih sredstava.

Članom 4. ovog zakona omogućava se je još jedno povećanje plata u javnom sektoru u 2019. godini, s obzirom na to da su fiskalna kretanja bolja od planiranih. Naime, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim ambijentom, omogućilo je umerenu relaksaciju fiskalne politike. Stvoreni fiskalni prostor biće upotrebljen, između ostalog, za povećanje plata u javnom sektoru.

Pored navedenog, ovim članom produženo je važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2020. godine, s obzirom na to da je navedena mera dala izuzetne rezultate u smanjenju obima rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti, odnosno u celom javnom sektoru.

Takođe, brisan je deo posebnog fiskalnog pravila koje se odnosi na indeksaciju penzija, s obzirom na to da će se počev od 2020. godine penzije usklađivati na način propisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Članom 5. ovog zakona izvršeno je upodobljavanje člana 31. Zakona o budžetskom sistemu sa predloženim izmenama člana 27g tog zakona.

Članom 6. ovog zakona precizira se da se svi prihodi i primanja naplaćuju na gotovinskoj osnovi, s tim što se drugim zakonom ili aktom Vlade može predvideti drugačiji model.

Članom 7. ovog zakona predlaže se da Uprava za trezor ne daje saglasnost direktnim korisnicima budžetskih sredstava za raspodelu sredstava svojim indirektnim budžetskim korisnicima, s obzirom da su direktni korisnici odgovorni, u budžetskom smislu, za indirektne korisnike budžetskih sredstava.

Članom 8. ovog zakona predložena je dopuna člana 54. Zakona o budžetskom sistemu iz razloga što se obaveze za podsticaje u poljoprivredi iz IPARD 2 programa formiraju donošenjem rešenja o odobravanju projekta (obračunska dimenzija), a isplaćuju na osnovu rešenja o odobravanju plaćanja (gotovinska dimenzija), s tim što period realizacije može da traje i do dve godine (naročito u slučajevima kada zahtev ima komponentu izgradnje).

Članom 9. ovog zakona izvršena je korekcija člana 61. Zakona o budžetskom sistemu tehničke prirode. Naime, predloženom izmenom izvršena je samo ispravka pozivanja na odgovarajući stav tog člana.

Članom 10. ovog zakona produžen je rok za primenu odredaba Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na programski budžet od strane zdravstvenih i apotekarskih ustanova.

Članom 11. ovog zakona produžava se predviđeni rok za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javnih sektor (IPSAS) do 2023. godine. Produžetak ovog roka je neophodan s obzirom na to da nije priznat prevod međunarodnih standarda za javni sektor, a ujedno zato što nije zauzet konačan stav oko računovodstvene osnove za vođenje budžetskog računovodstva (gotovinska, obračunska, modifikovana), načina evidentiranja i iskazivanja imovine, računovodstvenih politika i drugo.

Članom 12. ovog zakona produžava se rok za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja kod svih korisnika budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti do 2021. godine.

Članom 13. ovog zakona predlaže se da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2021. godinu.

Članom 14. ovog zakona predviđa se da se odredbe člana 8. ovog zakona, koje se odnose na preuzimanje obaveza za podsticaje u poljoprivredi i ruralnog razvoju iz IPARD 2 programa primenjuju od budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Članom 15. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Procenjeni finansijski efekat ovog zakona na budžete svih nivoa vlasti i na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2019. godini iznosi oko četiri mlrd dinara.

V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u 2019. godini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 16.09.2019.