ODRŽAN SASTANAK JAVNIH BELEŽNIKA SRBIJE I FRANCUSKE
Predstavnici Javnobeležničke komore Srbije razgovarali su u Beogradu sa delegacijom Visokog saveta notara Francuske o najboljim rešenjima za pohranjivanje elektronske dokumentacije i arhiviranje dokumenata kod javnih beležnika.
“Sa notarima Francuske imamo uspostavljenu saradnju od samog početka, pre četiri godine, kada su u pravni sistem u Srbiji uvedeni javni beležnici. Francuski Visoki savet javnih beležnika uvek nam je pružao veliku podršku i sa nama delio iskustva”, rekao je predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić.
U delegaciji Visokog saveta javnih beležnika Francuske su, Stefan Zečević i Vili Đakino, koji su srpskoj Javnobeležničkoj komori preneli na koji način se u Francuskoj čuvaju dokumenti kojima se bave javni beležnici.
“Uradili smo presek stanja, dokle se stiglo sa razvojem javnobeležničke funkcije i kako možemo da iskoristimo nove tehnologije za efikasniji rad”, rekao je Vili Đakino, podsećajući da Visoki savet notarijata Francuske sarađuje sa Srbijom već 10 godina, a u poslednjih četiri sa Javnobeležničkom komorom - od njenog uspostavljanja.
Član Visokog saveta notarijata Francuske Stefan Zečević ocenio je da se javnobeležnička funkcija u Srbiji razvila neočekivano velikom brzinom.
“Najvažnije je, naravno, što je došlo do razvoja usluge koju pružaju javni beležnici u Srbiji. Potom, razvijena je i opšta organizacija profesije - u smislu kako funkcioniše Komora, kao i sve kancelarije javnih beležnika koje smo videli. Veoma je važno što su od početka uspostavljeni odlični odnosi između Ministarstva pravde i javnih beležnika, koji zajedno rade na razvoju profesije”, ocenio je Zečević.
Predsednik JKS Cvejić je podsetio i da je moderni notarijat u Francuskoj uspostavljen još 1803. godine, sa viševekovnim iskustvom i pre toga, kao i da je javni beležnik u Francuskoj danas najcenjenija pravosudna funkcija.
“To je primer koji želimo da sledimo”, rekao je Cvejić, zahvalivši se Visokom savetu javnih beležnika Francuske na savetima.
“Pohranjivanje elektronske dokumentacije i arhiviranje je veoma vežna tema u radu beležnika, s obzirom na to da javni beležnici imaju obavezu da javnobeležničke zapise, zapisnike i solemnizovane isprave čuvaju 20 godina, a potom ih predaju nadležnom organu u skladu sa propisima o arhivskoj građi”, istakao je Cvejić.
Izvor: Vebsajt Danas, 18.09.2018.Naslov: Redakcija