NARODNA SKUPŠTINA RS: PREDLOG ZAKONA O JEDINSTVENOM MATIČNOM BROJU GRAĐANA: Predlog zakona predviđa da se usvojenom detetu, na zahtev roditelja, može pasivizirati već određeni i odrediti novi matični broj iako nije došlo do promene podataka o detetu (datum i mesto rođenja, pol). Ovim se omogućava da dete koje je usvojeno time stiče novi pravni identitet dobije i novi matični broj

Vlada Republike Srbije uputila je nedavno Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, zahvaljujući kojem će se bebe rođene u svim porodilištima u Srbiji upisivati u matičnu knjigu rođenih.

To je deo projekta "Bebo, dobro došla na svet" koji je počeo da funkcioniše prošle godine, a zahvaljujući kojem elektronskim putem još u porodilištu bebe mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih.

- Projekat između ostalog, ima za cilj da olakša administrativnu proceduru budućim roditeljima prilikom prijavljivanja novorođenog deteta u zvaničnu evidenciju. Naime, navedeni projekat, između ostalog, predviđa određivanje jedinstvenog matičnog broja građana za novorođenu decu, a potom i njihovu prijavu prebivališta, prijavu na obavezno socijalno osiguranje putem elektronskih servisa, koje se vrše na osnovu jedinstvenog matičnog broja građana - navodi se u obrazloženju Predloga zakona.

Inače, predlog ovog dokumenta članom 8. stav 3. predviđa da se usvojenom detetu, na zahtev roditelja, može pasivizirati već određeni i odrediti novi matični broj iako nije došlo do promene podataka o detetu (datum i mesto rođenja, pol).

- Ovim se omogućava da dete koje je usvojeno time stiče novi pravni identitet dobije i novi matični broj - navodi se u Predlogu zakona.

U njemu se podseća da se matični broj sastoji od 13 cifara koje potiču iz šest grupa podataka:

I grupa - dan rođenja (dve cifre),

II grupa - mesec rođenja (dve cifre),

III grupa - godina rođenja (tri cifre),

IV grupa - broj registracionog područja (dve cifre),

V grupa - kombinacija pola i rednog broja za lica rođena istog datuma (tri cifre), muškarci 000−499, žene 500−999;

VI grupa - kontrolni broj (jedna cifra).

Kada je reč o četvrtoj grupi, i broju registracionog područja koji čine dve cifre - osma i deveta, on je određen po jedinici lokalne samouprave.

Tako na osnovu osmog i devetog broja u matičnom broju može lako da se odredi odakle osoba potiče, a evo koji brojevi su dodeljeni lokalnim samoupravama.

71 - Beograd

72 - Aranđelovac, Batočina, Despotovac, Jagodina, Knić, Kragujevac, Lapovo, Paraćin, Rača, Rekovac, Svilajnac, Topola i Ćuprija

73 - Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Kuršumlija, Merošina, Niš, Niška Banja, Pirot, Prokuplje, Ražanj, Svrljig i Žitorađa

74 - Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Crna Trava, Lebane, Leskovac, Medveđa, Preševo, Surdulica, Trgovište, Vladičin Han, Vlasotince i Vranje

75 - Boljevac, Bor, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin, Soko Banja i Zaječar

76 - Golubac, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Veliko Gradište, Žabari i Žagubica

77 - Bogatić, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Loznica, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina, Ub, Valjevo, Vladimirci i Šabac

78 - Aleksandrovac, Brus, Gornji Milanovac, Kraljevo, Kruševac, Lučani, Novi Pazar, Raška, Sjenica, Trstenik, Tutin, Varvarin, Vrnjačka Banja, Ćićevac i Čačak

79 - Arilje, Bajina Bašta, Ivanjica, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Užice i Čajetina

80 - Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Novi Sad, Sremski Karlovci, Temerin, Titel i Žabalj

81 - Apatin, Odžaci i Sombor

82 - Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Kula, Mali Iđoš, Senta i Subotica

83 - Bečej, Srbobran i Vrbas

84 - Kikinda, Nova Crnja, Novi Kneževac i Čoka

85 - Novi Bečej, Sečanj, Zrenjanin i Žitište

86 - Alibunar, Kovačica, Kovin, Opovo i Pančevo

87 - Bela Crkva, Plandište i Vršac

88 - Inđija, Irig, Pećinci, Ruma i Stara Pazova

89 - Sremska Mitrovica i Šid

91 - Glogovac, Kosovo Polje, Lipljan, Novo Brdo, Obilić, Podujevo i Priština

92 - Kosovska Mitrovica, Leposavić, Srbica, Vučitrn, Zubin Potok i Zvečan

93 - Dečani, Istok, Klina i Peć

94 - Đakovica

95 - Dragaš, Gora, Mališevo, Opolje, Orahovac, Prizren i Suva Reka

96 - Kačanik, Uroševac, Štimlje i Štrpce

97 - Gnjilane, Kosovska Kamenica i Vitina

Važeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana ("Sl. glasnik SRS", br. 53/78, 5/83, 24/85 i 6/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) donet još u vreme SFRJ. Počeo je da se primenjuje 1. januara 1979. godine.