NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZVANIČNOJ STATISTICI - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), član 1, stav 2, reč: "regulišu" zamenjuje se rečju: "uređuju".
U istom stavu, posle reči: "ovim" dodaju se reči: "i/ili drugim", a reč "zakonom" zamenjuje se rečju u obliku množine "zakonima".
U istom stavu, posle reči: "statistike", umesto zapete stavlja se tačka, a reči: "kao i odgovorni proizvođači zvanične statistike određeni drugim zakonom" brišu se.
Član 2.
U članu 2, stav 1, reči: "brojčane i reprezentativne" zamenjuju se rečima: "kvantitativne i kvalitativne".
U stavu 2. reč: "publikovanje" zamenjuje se rečju: "objavljivanje".
Član 3.
U članu 4, tačka 2) reč: "izradu" zamenjuje se rečju "obradu".
Tačka 3) menja se i glasi:
"Statističko istraživanje obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na prikupljanje, obradu, čuvanje i analizu podataka i informacija o masovnim pojavama koje su definisane u članu 2. Zakona, pri čemu se primenjuju naučni i etički principi (predstavlja metod sistematskog prikupljanja podataka neposredno od izveštajnih jedinica i isključivo u statističke svrhe)."
U tački 4) posle reči: "koji" briše se reč: "se" i dodaju se reči: "sadrži uređeni skup pitanja", a i posle reči "koristi" dodaje se reč: "se".
Tački 12) menja se i glasi:
"Administrativni izvori podataka jesu evidencije, registri, baze i drugi skupovi podataka o pravnim i fizičkim licima, koje, na osnovu posebnih zakona, uspostavljaju i održavaju pojedini državni organi, organizacije i institucije."
Posle tačke 12 dodaje se nova tačka 12a, koja glasi:
12a) "Administrativni podatak je podatak preuzet od administrativnog izvora."
U dosadašnjoj tački 13), koja postaje tačka 14), posle reči: "i" dodaje se reč: "njihovim", a posle reči: "obeležjima" stavlja se tačka, a reči: "jedinicama posmatranja" brišu se.
Član 4.
Član 5. menja se i glasi:
"Zvanična statistika se zasniva na zajedničkim standardima, zvaničnim definicijama i osnovnim načelima, sa sledećim značenjima:
1) Načelo profesionalne nezavisnosti znači da su za donošenje odluka o definicijama, metodima prikupljanja i obrade podataka, sadržaju i rokovima objavljivanja statističkih rezultata nadležni isključivo odgovorni proizvođači zvanične statistike, nezavisno od uticaja političkih ili interesnih grupa, administrativnih organa i tela, pojedinaca ili privatnog sektora.
2) Načelo nepristrasnosti podrazumeva da se statistički podaci moraju razvijati, proizvoditi i diseminirati na neutralan način, kao i da se prema svim korisnicima mora jednako postupati.
3) Načelo objektivnosti znači da se statistički podaci moraju razvijati, proizvoditi i diseminirati na sistematičan, pouzdan i objektivan način, pri čemu se primenjuju profesionalni i etički standardi, kao i da primenjene politike i prakse moraju da budu transparentne korisnicima i davaocima podataka.
4) Načelo posvećenosti kvalitetu se ogleda u tome da aktivnosti i metodi koji se odnose na prikupljanje, obradu i diseminaciju statističkih podataka budu usklađeni sa važećim profesionalnim standardima, naučnim metodima i principima profesionalne etike, kako bi statistički rezultati što verodostojnije odražavali posmatrane pojave.
5) Načelo statističke poverljivosti podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, bez obzira na to da li se oni prikupljaju neposredno, prilikom sprovođenja zvaničnih statističkih istraživanja, ili posredno, iz administrativnih ili drugih izvora. Suština ovog načela jeste da odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da koriste individualne podatke isključivo u statističke svrhe. Načelo statističke poverljivosti se ne odnosi na podatke organa državne uprave kao statističkih jedinica. Statistički podatak se, u skladu sa ovim načelom, ne može koristiti kao osnov za ostvarivanje prava ili stvaranje obaveze izveštajnoj jedinici.
6) Načelo racionalnosti se odnosi na optimalno korišćenje svih raspoloživih resursa i smanjenje opterećenosti izveštajnih jedinica, kao i na to da obim posla i troškovi neophodni za prikupljanje statističkih podataka treba da budu srazmerni značaju rezultata.
7) Načelo javnosti znači da su svi rezultati – obrađeni podaci zvanične statistike, kao i sve informacije o primenjenim metodima i izvorima podataka koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike – javni i istovremeno dostupni svim korisnicima.
Pri razvijanju, proizvodnji i diseminaciji podataka zvanične statistike mora se voditi računa o međunarodnim preporukama i primerima dobre prakse."
Član 5.
Posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a, koji glasi:
"Upravljanje kvalitetom
Član 5a
Podaci zvanične statistike prikupljaju se, proizvode i diseminiraju na osnovu jednoobraznih standarda i metoda kako bi se osigurao kvalitet rezultata. U tom smislu primenjuju se sledeći kriterijumi kvaliteta:
1) relevantnost ‒ odnosi se na stepen u kome statistički podaci zadovoljavaju trenutne i potencijalne potrebe korisnika;
2) tačnost ‒ odnosi se na približnost procena nepoznatim pravim vrednostima;
3) pravovremenost ‒ ukazuje na period između dostupnosti informacija i događaja ili pojave koju podaci opisuju;
4) poštovanje datuma objavljivanja ‒ odnosi se na vreme koje protekne od datuma objavljivanja podataka do ciljnog datuma (datum do kojeg je trebalo da podaci budu dostavljeni);
5) dostupnost i razumljivost ‒ ukazuju na uslove i modalitete pod kojima korisnici mogu da pribave, koriste i tumače podatke;
6) uporedivost ‒ predstavlja meru uticaja razlika kod primenjenih statističkih koncepata, alata za merenje i postupaka u kojima se statistički podaci upoređuju između različitih geografskih oblasti, sektorskih domena ili u vremenu;
7) koherentnost ‒ odnosi se na adekvatnost podataka za njihovo pouzdano povezivanje na različite načine i za različite namene."
Član 6.
U članu 6, tačka 1) menja se i glasi: "Državni zavod za statistiku".
U tački 3), posle reči "Beograda", stavlja se interpunkcijski znak tačka i zapeta, a reči i crta: " – za teritoriju grada Beograda" brišu se.
Član 7.
Naziv člana 7. i član 7. menja se i glasi:
"Državni zavod za statistiku
Član 7.
Državni zavod za statistiku (u daljem tekstu: Zavod) jeste samostalna, odnosno nezavisna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, zadužena za profesionalno obavljanje statističkih aktivnosti zasnovanih na petogodišnjem statističkom programu i godišnjim primenjivim planovima.
Zavod je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisan od bilo kog državnog organa.
Zavod je glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji, koji predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije u međunarodnom statističkom sistemu.
Unutrašnje uređenje, delokrug i način rada, način planiranja, obavljanja poslova i druga pitanja od značaja za rad Zavoda bliže se uređuju Statutom Zavoda, koji donosi Odbor direktora.
Broj zaposlenih, naziv i opis poslova, uslovi za obavljanje tih poslova, kao i ovlašćenja i odgovornosti uređuju se Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta koju donosi Odbor direktora. "
Član 8.
Posle člana 7. dodaju se novi članovi: 7a, 7b, 7v, 7g i 7d, koji glase:
"Član 7a
Zavodom rukovodi Odbor direktora, koji ima sedam članova, od kojih su tri izvršna, uključujući i predsednika, a ostali su neizvršni članovi.
Zavod predstavlja i zastupa predsednik Odbora direktora, koji je istovremeno i generalni direktor Zavoda, a u slučaju njegove sprečenosti, zamenik predsednika Odbora direktora. Predsednik Odbora direktora, odnosno zamenik predsednika kada vrši njegovu funkciju, može, u celini ili delimično, preneti funkciju zastupanja Zavoda na drugog člana Odbora direktora samo na osnovu odluke Odbora direktora.
Predsednika i članove Odbora direktora bira i razrešava Narodna skupština, na predlog Odbora Narodne skupštine, nadležnog za izbor i imenovanja. Predlog za izbor predsednika i članova Odbora direktora utvrđuje odbor Narodne skupštine, nadležan za imenovanja na osnovu kandidatura za koje su ovlašćene da podnesu Vlada i Odbor direktora, na osnovu stručnih znanja i iskustava koje kandidati imaju, a koja su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zavoda.
Članovi Odbora direktora biraju se na mandat od pet godina na način i po postupku utvrđenom ovim zakonom, s mogućnošću ponovnog reizbora za još jedan mandat.
Predsednik Odbora direktora je po funkciji izvršni direktor, a zamenika predsednika bira Odbor direktora iz reda preostalih izvršnih direktora.
Mandati članova Odbora direktora počinju danom stupanja na dužnost, a dan stupanja na dužnost utvrđuje se odlukom o imenovanju.
Odluka o imenovanju se objavljuje u "Službenom glasniku RS."
Član 7b
Za člana Odbora direktora može biti izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:
‒ da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
‒ da je steklo visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu;
‒ da ima najmanje devet godina radnog iskustva u struci;
‒ da mu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa;
‒ da nije osuđivano za izvršenje krivičnog dela koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije;
‒ da ima aktivno znanje engleskog jezika.
Član 7v
Odbor direktora Zavoda za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Članovi Odbora direktora imaju pravo na platu, naknade i druga primanja u skladu sa zakonom.
Član 7g
Mandat člana Odbora direktora Zavoda prestaje:
‒ protekom vremena na koje je izabran;
‒ smrću;
‒ razrešenjem.
Član Odbora direktora će biti razrešen dužnosti u slučajevima:
‒ na lični zahtev;
‒ ako trajno izgubi sposobnost obavljanja dužnosti;
‒ ako je sprečen da obavlja dužnost u vremenu dužem od šest meseci;
‒ ako nastupe okolnosti zbog kojih više ne ispunjava uslove za izbor;
‒ ako zanemaruje ili nesavesno obavlja svoje dužnosti tako da su nastupile veće smetnje u obavljanju poslova Zavoda;
‒ ako bude pravosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije.
Postojanje razloga za razrešenje člana Odbora direktora pre isteka mandata utvrđuje nadležni odbor Narodne skupštine za izbor i imenovanje, po inicijativi za razrešenje, podnetoj od strane predsednika ili bilo kog člana Odbora direktora.
Odluku o razrešenju člana Odbora donosi Narodna skupština.
Član 7d
U slučaju prestanka mandata člana Odbora direktora, izbor novog člana se vrši na način propisan članom 8. Zakona (član 7a). Odbor direktora je dužan da podnese inicijativu za pokretanje postupka za izbor novog člana Odbora direktora Odboru Narodne skupštine, nadležnom za imenovanja, najkasnije šest meseci pre isteka mandata člana Odbora direktora, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od prestanka mandata člana Odbora direktora iz drugih razloga.
Odbor direktora ne može punovažno odlučivati ako broj njegovih članova zbog prestanka mandata padne ispod četiri."
Član 9.
Naziv člana 9. i član 9. menja se i glasi:
"Aktivnosti na zasnivanju administrativnih izvora i uvođenju i vođenju administrativnih registara
Član 9.
Zavod učestvuje u svim aktivnostima koje se odnose na zasnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora podataka, ili u aktivnostima koje se odnose na izvore čiji se podaci zasnivaju na stalnom praćenju i posmatranju i koji su takođe relevantni za zvaničnu statistiku.
Poseban vid administrativnih izvora su administrativni registri. Zavod učestvuje ili koordinira metodološke aktivnosti na uvođenju i vođenju administrativnih registara na državnom nivou, koji su od posebnog značaja za obezbeđivanje podataka u procesu donošenja odluka na najvišem nivou (predsednik, Narodna skupština, Vlada i njihova radna tela).
Ova aktivnost se sastoji u aktivnom učešću Zavoda prilikom uspostavljanja registara i suštinskih promena njihovog sadržaja, a s ciljem primene jedinstvenih definicija, identifikacija i klasifikacija. Ovim se postiže jednostavno povezivanje i razmena podataka i omogućava formiranje integrisanih mreža nacionalnih registara.
Zavod, prilikom korišćenja podataka, ima slobodan i direktan pristup registrima navedenim u prethodnom stavu, a radi brze i kvalitetne obrade podataka i davanja informacija za efikasno donošenje odluka na najvišem nivou."
Član 10.
Član 10. menja se i glasi:
"Predsednik Odbora direktora je dužan da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike, naročito onda kada je taj kredibilitet ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera i potiče od državnih organa, političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike."
Član 11.
Član 11. menja se i glasi:
"Sredstva za obavljanje poslova iz nadležnosti Zavoda propisanih ovim zakonom obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
Zavod može obavljati poslove iz sopstvene delatnosti i ostvarivati prihode, pod uslovom da ne šteti obavljanju poslova za koje je osnovan.
Iz finansijskih sredstava ostvarenih aktivnostima iz stava 2 ovog člana izmiruju se rashodi koji nastaju prilikom realizacije tih aktivnosti, a eventualni višak prihoda koristi se za razvoj Zavoda i zvanične statistike.
Izvor sredstava za finansiranje Zavoda mogu biti i donacije koje se realizuju u skladu sa ugovorom sa donatorom."
Član 12.
Član 13. menja se i glasi:
"Savet za statistiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet) je osnovno savetodavno telo Odbora direktora i integralni je deo sistema zvanične statistike koji se bavi strateškim pitanjima zvanične statistike.
Osnovna uloga Saveta je da prati zadovoljavanje potreba najšireg kruga korisnika i ostvarenje i zaštitu prava davalaca podataka."
Član 13.
Član 15. menja se i glasi:
"Savet ima trinaest članova.
Članove Saveta imenuje predsednik Odbora direktora Zavoda, uz saglasnost Odbora, na period od četiri godine.
Predsednik Odbora direktora je član Saveta po položaju i predsedava Savetom.
Članovi Saveta su: tri člana predstavnika Narodne skupštine, tri člana predstavnika Vlade i ministarstava, jedan član predstavnik Narodne banke Srbije (predlaže ga guverner Narodne banke Srbije), jedan član predstavnik naučnoistraživačkih instituta (na predlog Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj), jedan član predstavnik obrazovnih institucija (na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje), jedan član predstavnik poslodavaca (na predlog Privredne komore), jedan član predstavnik zaposlenih (na predlog Socijalno-ekonomskog saveta) i jedan član Saveta, koji se imenuje na predlog Statističkog društva Srbije."
Član 14.
U članu 16, posle reči: "radu" dodaju se reči: "Saveta za statistiku".
Član 15.
Član 17. menja se i glasi:
"Savet se finansira iz sredstava Zavoda".
Član 16.
U članu 18, stav 2, reč: "Vlada" zamenjuju se rečima: "Odbor direktora Zavoda".
Član 17.
U članu 23. reči: "dostavlja Vladi na razmatranje i odlučivanje, a Vlada upućuje Izveštaj Narodnoj skupštini" zamenjuju se rečima: "se dostavlja Narodnoj skupštini".
Član 18.
U članu 24, stav 1, posle reči: "podataka" dodaju se reči: "odgovarajućeg sadržaja i kvaliteta".
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Zavod ima slobodan i direktan pristup administrativnim registrima ili administrativnim izvorima navedenim u prethodnom stavu u svrhu proizvodnje zvanične statistike, a radi brze i kvalitetne obrade podataka i davanja informacija."
Stav 2. postaje stav 3.
Član 19.
U članu 27. reči: "direktor Zavoda" zamenjuju se rečima: "predsednik Odbora direktora", a reč: "proceniteljima" zamenjuje se rečima: "popisivačima, snimateljima cena".
Član 20.
U članu 29, stav 2, posle reči "informiše", dodaju se reči "Narodnu skupštinu i".
Član 21.
U članu 32, stav 2. se briše, a dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 22.
U članu 35, stav 1. i stav 2, reči: "direktor Zavoda" zamenjuju se rečima "predsednik Odbora direktora".
U stavu 1. reč : "u cilju" zamenjuje se rečju: " radi".
Član 23.
U članu 36. reči: "direktor Zavoda" zamenjuju se rečima "predsednik Odbora direktora".
Član 24.
Član 37. menja se i glasi:
"U cilju racionalnog sprovođenja aktivnosti zvanične statistike, Zavod ima pravo da formira, razvija i održava statističke registre, koji se mogu koristiti samo u statističke svrhe.
Predsednik Odbora direktora donosi propis kojim se bliže uređuju pitanja koja se odnose na formiranje, razvoj, održavanje i upotrebu statističkih registara."
Član 25.
U članu 38, stav 2. se menja i glasi:
"Tražene podatke iz administrativnih izvora državni organi, organizacije i institucije dužni su da, bez naknade, dostave Zavodu.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
Uslovi korišćenja i povezivanja individualnih podataka iz različitih izvora moraju biti u skladu sa zakonima koji regulišu zaštitu ličnih podataka, odnosno informacije o ličnosti ".
Član 26.
U članu 42, posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
"Zavod ima pravo da javno reaguje u slučaju da su objavljeni statistički podaci zloupotrebljeni i pogrešno tumačeni, a koji bi kao takvi mogli uticati na javno mnjenje".
Član 27.
U članu 47, stavu 2, reč: "vršenju" zamenjuje se rečju: "obavljanju".
Član 28.
U članu 49. reči: "direktor Zavoda" zamenjuje se rečima: "predsednik Odbora direktora", a reč: "ekonomskih" zamenjuje se rečju: "izveštajnih".
Prelazne i završne odredbe
Član 29.
Republički zavod za statistiku, obrazovan Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 44/14), nastavlja s radom prema odredbama ovog zakona.
Državni službenici i nameštenici ovog Zavoda, raspoređeni Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 ‒ ispravka, 83/05 ‒ ispravka, 64/07, 67/07 ‒ ispravka, 116/08, 104/09, 99/14), nastavljaju sa radom na poslovima na kojima su zatečeni, odnosno na drugim poslovima i zadržavaju plate prema dosadašnjim propisima, do donošenja rešenja o raspoređivanju na radna mesta, odnosno sklapanja ugovora o radu, prema Pravilniku iz člana 7, stav 5 ovog zakona.
Član 30.
Statut Zavoda doneće se u roku od tri meseci od dana stupanja na snagu ovoga zakona.
Do donošenja akta iz stava 1 ovog člana primenjivaće se dosadašnja akta.
Član 31.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Zavodu doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Statuta Zavoda.
Član 32.
Direktor Zavoda nastavlja s radom do izbora predsednika Odbora direktora prema odredbama ovoga zakona.
Izuzetno od člana 8. ovog zakona (novi član 7a, stav 4), prvi Odbor direktora će se izabrati tako što će tri člana biti imenovana sa mandatom od pet godina, dva sa mandatom od tri godine i dva sa mandatom od jedne godine, kako bi se održao kontinuitet upravljanja.
Član 33.
Institucije iz člana 13, stav 4. ovog zakona, dužne su da predlože svoje predstavnike Saveta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona.
Član 34.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009).
Član 35.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA IZMENU ZAKONA
U svim savremenim društvima zvanična statistika predstavlja ključni element informacionog sistema države na taj način što, poštujući princip profesionalne nezavisnosti, korisnicima (državnim organima, privrednim subjektima, javnosti) obezbeđuje nepristrasne i kvalitetne podatke o ekonomskim, demografskim, socijalnim i drugim društvenim pojavama, kao i o pojavama iz oblasti zaštite životne sredine.
Od svog osnivanja do danas, Republički zavod za statistiku razvijao se kao deo, odnosno servis Vlade, što je bilo opravdano u uslovima planske ekonomije (kada je glavni zadatak statistike bio da Vladi obezbedi neophodne podatke i informacije za plansko upravljanje privredom). Međutim, u demokratskom društvu i u uslovima tržišno-orijentisane privrede, od statistike se očekuje da bude transparentan, efikasan, profesionalno nezavisan sistem, koji treba da omogući sledeće:
‒ da obezbedi građanima, privrednim subjektima i drugim korisnicima objektivne podatke o društvu i ekonomskim kretanjima u državi;
‒ da obezbedi kvalitetne i blagovremene podatke Vladi, ministarstvima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave, kako bi efikasno i efektivno obavljali funkciju, odnosno kako bi njihove odluke bile zasnovane na pouzdanim podacima;
‒ da obezbedi Narodnoj skupštini relevantne parametre i indikatore o stanju u različitim oblastima društveno-ekonomskog života u državi i na taj način omogući objektivan uvid i ocenu rada Vlade;
‒ da se u najvećoj mogućoj meri usaglasi sa metodima i standardima Evropskog statističkog sistema kako bi se uspešno okončao proces pristupnih pregovora radi ulaska u Evropsku uniju. S tim ciljem je i niz rešenja preuzeto iz Zakona (regulation) o evropskoj statistici, koji je doneo Evropski parlament na predlog Evropske komisije 11. marta 2009. godine.
Da bi u narednom periodu zvanična statistika mogla uspešno da ostvaruje navedene zadatke, neophodno je obezbediti adekvatan pravni okvir na osnovu kojeg će se razvijati efikasan, profesionalno nezavisan i održiv statistički sistem. Zbog toga je potrebno da se postojeći Zakon o zvaničnoj statistici unapredi, posebno u delu koji se odnosi na status i ulogu Republičkog zavoda za statistiku kao nosioca i glavnog koordinatora drugih proizvođača zvanične statistike.
Ovome treba dodati i nalaze LightPeerReview tima (Tim Evrostata koji ocenjuje napredak u harmonizaciji sa standardima EU) o stepenu primene Kodeksa prakse evropske statistike (principi rada zvanične statistike u EU) u Republici Srbiji iz 2010. godine. U tački 2) navodi se: "Ipak se preporučuje dalje poboljšanje Zakona o zvaničnoj statistici. Potrebne su izmene u smislu dodavanja eksplicitnog pozivanja na nezavisnost kada je reč o sadržaju i vremenu objavljivanja saopštenja, i u smislu uključivanja odredaba o imenovanju, fiksnom mandatu i zaštiti od neregularnog razrešenja direktora Zavoda".
Kako bi se ispoštovale navedene preporuke i obezbedila potpuna profesionalna nezavisnost u radu Zavoda, nužno je pre svega obezbediti odgovarajuću zakonsku regulativu kojom bi se regulisao status Zavoda. Naime, potpuna samostalnost u radu Zavoda moguća je samo ukoliko Zavod bude statusno vezan za Narodnu skupštinu, koja već, prema Zakonu o zvaničnoj statistici (na predlog Vlade), donosi Petogodišnji program statističkih istraživanja. U tom slučaju trebalo bi promeniti i naziv Republički zavod za statistiku u Državni zavod za statistiku. Zavod bi se time oslobodio ograničenja koja ima kao posebna republička organizacija.
Zavod, pored napred navedenih obaveza, ima i druge značajne aktivnosti, koje već obavlja ili su u planu.
Prema evropskim standardima, Zavod treba da prati nivo javnog duga i budžetskog deficita, dva izuzetno značajna finansijska indikatora stanja i makroekonomske stabilnosti države, ali i neophodnih pokazatelja u procesu pristupanja Evropskoj uniji i pregovora sa drugim međunarodnim organizacijama. Za ove potrebe neophodno je uvesti poseban registar korisnika javnih sredstava i pri tome koristiti i niz drugih administrativnih registara, te se zbog toga uvodi obaveza Zavoda da metodološki koordinira i učestvuje u uvođenju i vođenju administrativnih registara, kao i da sam uvodi specifične registre, ukoliko su neophodni za brzu pripremu podataka i informacija, neophodnih za najviše nivoe države. Ovom aktivnošću postigla bi se visoka standardizacija administrativnih registara u državi u pogledu jedinstvenih definicija, identifikacija i klasifikacija.
Zavod posebnu pažnju posvećuje razvoju informatičko-analitičkog servisa, za potrebe Vlade i njenih organa, s ciljem vođenja javnih politika, kao i strateških i kratkoročnih odluka na osnovu relevantnih, kvalitetnih i pravovremenih informacija.
Zavod, od 1990. godine, predstavlja informatički servis Republičke izborne komisije u svim izborima i referendumima na republičkom nivou. Ovo je značajna funkcija u realizaciji demokratskih procesa i aktivnosti, kao što su izbori.
Prikupljanje i obrada rezultata izbora i referenduma sa biračkih mesta zahteva profesionalan, nepristrasan, vremenski ograničen i veoma kvalitetan pristup, kako bi rezultati bili objavljeni u roku, bez greške i sa punim poverenjem javnosti.
Predloženim izmenama Zakona o zvaničnoj statistici obezbedio bi se pravni okvir na osnovu kojeg bi bile ispoštovane osnovne vrednosti zvanične statistike, koje polaze od principa nepristrasnosti, objektivnosti, profesionalne nezavisnosti, racionalnosti i poverljivosti (Ekonomsko-socijalni savet UN ‒ Osnovni principi zvanične statistike i Evropska komisija ‒ Kodeks prakse evropske statistike).
Pored toga, predsednik Odbora direktora direktno bi izveštavao Narodnu skupštinu o radu Zavoda i predstavljao bi pred narodnim poslanicima predloge specifičnih statističkih zakona (npr. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, Popis poljoprivrede i dr.).
Novim statusom ne samo da bi Zavod značajno unapredio mogućnosti za još kvalitetniji i efikasniji rad već bi Srbija bila jedna od prvih država u stvaranju kvalitetno nove i višenamenske uloge zvanične statistike. Ovakav status imaju neki najcenjeniji statistički zavodi, kao što su holandski, italijanski i zavod Velike Britanije.
Vlada i njeni organi, kao najznačajniji korisnici statističkih podataka i informacija, zadržali bi važne kontrolne uloge u funkcionisanju Zavoda, kroz predlaganje pojedinih članova Saveta zvanične statistike i određivanje finansijskih sredstava za rad Zavoda iz budžeta Republike Srbije.
Uviđajući značaj navedenih promena, Vlada Republike Srbije, na svojoj sednici od 29. maja 2017. godine, donela je Zaključak, kojim je usvojila Program strateških pravaca razvoja zvanične statistike i modernizacije Republičkog zavoda za statistiku sa Akcionim planom, gde je ključni element strategije promena statusa Zavoda.
Polazeći od navedenog, mišljenja smo da je neophodno da se promeni status Republičkog zavoda za statistiku ‒ od posebne organizacije (kako je utvrđeno Zakonom o ministarstvima ["Službeni glasnik RS", broj 44/2014]) u nezavisan i samostalan državni organ, koji bi Narodnoj skupštini odgovarao za svoj rad.
IV. OBRAZLOŽENJE POJEDINIH REŠENJA
Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zvaničnoj statistici vrši se preciziranje reči u članu 1, stav 2 Zakona o zvaničnoj statistici (u daljem tekstu: ZOZS), tako što se reč: "regulišu" zamenjuje rečju: "uređuju".
Odredbom člana 2 Zakona o izmenama i dopunama pojedine reči u članu 2, stav 1 i 2 ZOZS zamenjuju se drugim rečima radi pojašnjenja pojedinih pojmova.
Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama predložene su izmene i dopune u članu 4, tačke 3 i 12 ZOZS, a dodata je nova tačka 12a, koja određuje administrativne podatke.
Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama predložene su izmene i dopune u članu 5. ZOZS, jer se predloženim rešenjem postiže bolja sistematizovanost, prema značaju i sveobuhvatnosti, osnovnih načela zvanične statistike.
U članu 5. Zakona o izmenama i dopunama dodaje se nov član 5a ZOZS, kojim se uvodi novi sistem upravljanja kvalitetom i uređuju obaveze nosioca zvanične statistike da proizvodi statističke podatke primenom jednoobraznih standarda i metoda, uz navođenje kriterijuma kvaliteta, i to: relevantnosti, tačnosti, pravovremenosti, poštovanja datuma objavljivanja, dostupnosti, uporedivosti i koherentnosti.
Članovima 6. i 7. Zakona o izmenama i dopunama menjaju se nazivi u članu 6, tačka 1) i tačka 3) ZOZS, tako da se predloženim rešenjem menja status odgovornog proizvođača zvanične statistike iz Republičkog zavoda za statistiku u Državni zavod, kojim se stvaraju uslovi za jačanje samostalnog pravnog nezavisnog subjekta koji vrši javna ovlašćenja. Delokrug rada uređuje se Statutom Zavoda, koji donosi Odbor direktora.
Članom 8. Zakona o izmenama i dopunama dodaju se novi članovi 7a, 7b, 7v, 7g i 7d ZOZS, kojima se uređuje način upravljanja u Zavodu, odnosno organi Zavoda i njihov izbor. Naš pravni sistem poznaje različite sisteme upravljanja republičkim organizacijama i organima. Od Saveta, koji je organ upravljanja npr. Regulatornog tela za elektronske medije, pri čemu je predsednik Saveta zakonski zastupnik, do Odbora u Agenciji za borbu protiv korupcije, koji ima funkciju nadzornog odbora, dok je izabrani direktor zakonski zastupnik. Zakon o javnim preduzećima poznaje dva modela upravljanja javnim preduzećima, i to dvodomno, u tom slučaju postoje nadzorni odbor, izvršni odbor i direktor, i jednodomno, kada postoji nadzorni odbor i direktor. Izmenama i dopunama Zakona o zvaničnoj statistici je predloženo rešenje koje je najprimerenije specifičnoj delatnosti Zavoda, a koje je u skladu s jednodomnim sistemom upravljanja, kakav poznaje Zakon o privrednim društvima. Reč je o jednodomnom sistemu, koji podrazumeva postojanje Odbora direktora, od kojih je većina neizvršnih, a koji u tom organu imaju kontrolnu ulogu nadzornog odbora, a to je da u ime osnivača kontrolišu rad izvršnih direktora, koji su u manjini, pa samim tim mogu biti preglasani prilikom donošenja bitnih odluka. Naravno, zastupnici, tj. predsednik Odbora direktora i njegov zamenik, moraju biti iz reda izvršnih direktora, koji su u punom angažmanu u Zavodu, jer u suprotnom ne bi mogli voditi poslove Zavoda. Takođe, kako bi se održao kontinuitet upravljanja, propisano je da se na svake dve godine biraju po tri člana, odnosno dva člana Odbora direktora, a u prelaznim i završnim odredbama propisano je da će se izuzetno prvi Odbor direktora izabrati tako što će tri člana biti imenovana sa mandatom od pet godina, dva sa mandatom od tri godine i dva sa mandatom od jedne godine.
Odredbama novih članova utvrđuju se uslovi za izbor člana Odbora direktora, odgovornost člana, prestanak mandata člana Odbora direktora.
Članom 9. Zakona o izmenama i dopunama vrši se izmena člana 9. i izmena podnaslova ZOZS tako što se odredbom ovog člana uređuje korišćenje administrativnih izvora i aktivnosti na administrativnim registrima. Administrativni izvori su od velikog značaja za praćenje i posmatranje podataka koji su relevantni za zvaničnu statistiku. Uvodi se i poseban vid administrativnih registra na državnom nivou koji su od posebnog značaja za obezbeđivanje podataka u procesu donošenja odluka na najvišem nivou.
Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama vrši se izmena čana 10. ZOZS i predloženim rešenjem uređuje se ko štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike kada je ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera.
Članom 11. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 11. ZOZS ‒ Predloženim rešenjem predviđaju se finansijska sredstva Zavoda koja se obezbeđuju osim u budžetu Republike Srbije i drugim izvorima utvrđenim zakonom (sredstvima stečenim putem posebnih obradama po posebnim zahtevima, a izvor sredstava mogu biti i donacije). Predviđa se i način korišćenja sredstava stečenih realizacijom projekta i drugim poslovima.
Članom 12. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 13. ZOZS ‒ Predloženim rešenjima uređuje se položaj i uloga Saveta, kao i njegovi zadaci.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 15. ZOZS ‒ Predloženim rešenjima uređuje se sastav i imenovanje Saveta, kojim se smanjuje broj članova radi efikasnijeg rada.
Članom 14. Zakona o izmenama i dopunama dodaju se u članu 16. ZOZS reči koje preciziraju naziv Poslovnika o radu.
Članom 15. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 17. ZOZS, kojim se regulišu sredstva neophodna za rad Saveta, a obezbeđuju se iz sredstava Zavoda.
Članom 16. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 18. ZOZS, kojim se reguliše da Plan donosi Odbor direktora Zavoda a ne Vlada, kako je bilo u dosadašnjem Zakonu.
Članom 17. Zakona o izmenama i dopunama menja se član 23. ZOZS, kojim se skraćuje procedura dostavljanja Izveštaja o realizaciji programa.
Članom 18. Zakona o izmenama i dopunama dodaju se nove reči radi bližeg objašnjenja člana 24. stava 1 ZOZS, a posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji bliže određuje pristup administrativnim registrima ili administrativnim izvorima radi brze i kvalitetne obrade.
Članom 19. Zakona o izmenama i dopunama zamenjuju se, u članu 27. ZOZS, reči "direktor" novom funkcijom "predsednik Odbora direktora, kao i "procenitelji" rečima "popisivačima, snimateljima cena".
Članom 20. Zakona o izmenama i dopunama izvršena je dopuna u članu 29. ZOSZ tako što je, pored obaveze Zavoda da informiše Vladu, dodata i obaveza da se informiše i Narodna Skupština.
Članom 21. Zakona o izmenama i dopunama briše se stav 3, član 32. ZOZS, jer se stavovima 1. i 2. reguliše pomenuta materija.
Članom 22. i 23. Zakona o izmenama i dopunama vrše se izmene u članu 35, stav 1. i 2, i članu 36. ZOSZ, kojim se usklađuje funkcija direktora Zavoda sa predsednikom Odbora direktora.
Članom 24. Zakona o izmenama i dopunama vrši se izmena člana 37. ZOZS, s ciljem racionalnog sprovođenja aktivnosti državne statistike Zavoda, tj. Zavod stiče pravo na formiranje i održavnje statističkih registara.
Članom 25. Zakona o izmenama i dopunama vrši se izmena u člana 38, stav 2. ZOZS i dodaje se novi stav, predloženim rešenjem predviđa se obaveza državnih organa, organizacija i institucija da dostavljaju Zavodu podatke iz administrativnih izvora bez naknade, a korišćenje i povezivanje individualnih podataka moraju biti u skladu sa zakonima koji regulišu zaštitu ličnih podataka.
Članom 26. Zakona o izmenama i dopunama dodaje se u članu 42. novi stav (4) ZOZS, kojim se predviđa mogućnost Zavoda da objavi demanti ako su objavljeni podaci zloupotrebljeni i pogrešno tumačeni.
Članom 27. Zakona o izmenama i dopunama zamenjuju se reči u članu 47, stav 2. ZOZS. Reč "vršenje" zamenjuje se rečju "obavljanju".
Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama vrše se izmene u članu 49. ZOSZ, kojim se usklađuje funkcija tako što direktora Zavoda zamenjuje predsednik Odbora direktora i reč "ekonomske jedinice" zamenjuju se rečima "izveštajnim jedinicama".
Članovi 29, 30, 31, 32, 33, 34. i 35. Zakona o izmenama i dopunama sadrže prelazne i završne odredbe kojima se reguliše način i postupak rada u prelaznom periodu dok se ne usaglase i donesu nova akta Državnog zavoda.
Izvor: Vebsajt Republički zavod za statistiku, 15.09.2017.