NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: NACRT ZAKONA PREDVIđA OBAVEZU ODLASKA GRAđANA NA PREVENTIVNI PREGLED, PRVENSTVENO ZA MALIGNE BOLESTI. LICE KOJE SE NE ODAZOVE NI NA TREćI POZIV U OKVIRU JEDNOG CIKLUSA POZIVANJA, A NE OPRAVDA IZOSTANAK, GUBI PRAVO DA SE, UKOLIKO DO SLEDEćEG CIKLUSA POZIVANJA OBOLI OD BOLESTI ZA KOJU JE POZVAN NA SKRINING PREGLED, LEčI NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Za neodazivanje na takozvane nacionalne skrining preglede, koje država organizuje kako bi maligne bolesti bile otkrivene u ranom stadijumu, mogle bi da budu uvedene kazne. Takvo rešenje sadržano je u predlogu Nacrta zakona o izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije naći tokom jeseni.

Po prvi put u našem zakonodavstvu predlaže se uvođenje sankcija za neodazivanje na skrining preglede: lice koje se ne odazove ni na treći poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, a ne opravda izostanak, gubi pravo da se, ukoliko do sledećeg ciklusa pozivanja oboli od bolesti za koju je pozvan na skrining pregled, leči na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Predlog ovakve mere motivisan je dosadašnjim slabim odzivima građana na programe za rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Ipak, neki lekari veruju da se poseglo za prestrogom sankcijom. Dr Ana Jovićević, onkoepidemiolog sa Instituta za radiologiju i onkologiju, veruje da je za uspeh skrining programa od uvođenja kazni celishodnije podizanje svesti stanovništva o važnosti odazivanja na preglede kojima se rak otkriva u ranom stadijumu, kada su izgledi za pozitivan ishod veći, a lečenje manje košta.

Dr Verica Jovanović, šef Kancelarije za skrining, navodi da su značajne i potrebne sve mere koje povećavaju odaziv na skrining preglede jer će smanjiti umiranje od raka, a to uključuje i pomenute izmene. Ona podseća da su svi ovi pregledi bili i ostaće besplatni i da bi to svako trebalo iskoristiti.

Prof. dr Branko Stanimirović, ginekolog i prvi pobornik nacionalnog programa za rano otkrivanje malignih bolesti u ginekologiji, danas u penziji, ne slaže sa komentarima da je predviđena sankcija preterana i prestroga. On tvrdi da je predlagač zakona ostavio dovoljno prostora da se kazna izbegne – čak tri pozivanja.

– Da bi skrining uspeo, ne možemo više da se oslanjamo na savest građana, kao što smo do sada radili. To nisu uspeli ni u skandinavskim zemljama. U Danskoj, put ka uspehu u ranom otkrivanju raka je utrt sankcijama. Ako je skrining polovičan, rezultat će izostati: novac će biti potrošen, stručnjaci će uzalud biti angažovani, a nećemo se izboriti sa rakom – izričit je dr Stanimirović.

On dodaje da ovakva mera nije nikakvo "treniranje strogoće", već borba za živote. Umesto sadašnjih 60 odsto žena koje su se odazvale na poziv i obavile potrebne preglede za rano otkrivanje raka grlića materice, sa uvođenjem sankcija dr Stanimirović predviđa da bi taj procenat premašio 90 odsto.

– Kako ćemo bilo koga spasiti od raka, ako se dve trećine pozvanih žena nisu odazvale na pregled dojke. Onda sve to džabe radimo i trošimo novac. Ne sme više biti uzmicanja. Kada povećamo svest građana, kazne će biti suvišne – kaže dr Stanimirović.

Prema mesečnim izveštajima koje Kancelarija za skrining raka dobija od zdravstvenih ustanova, dr Verica Jovanović ukazuje da se tek svaka druga ili, u nekim opštinama, čak svaka treća pozvana žena odazvala da bude pregledana na mamografu. Prosečno, za Srbiju, odziv žena starosti između 50 i 69 godina iznosi oko 40 odsto, dok je u prvom ciklusu od 2012. do 2014. to bilo svega 23 odsto žena.

– To je blago poboljšanje, ali to nije dovoljno. Žene se lično pozivaju na pregled i to u tri navrata. Zahvaljujući skrining mamografiji kod žena bez bilo kakvih simptoma ili znaka oboljenja, dijagnoza raka je postavljena kod oko 500 žena – kaže dr Jovanović.

Ona navodi da se 65 odsto pozvanih žena odazvalo pozivima za rano otkrivanje raka grlića materice: u prvom ciklusu Papa test je urađen kod 192.000 žena, a od 12.400 upućenih na dalje preglede, dijagnoza karcinoma je postavljena kod 113 žena. Od početka sprovođenja organizovanog skrininga radi otkrivanja raka debelog creva, na preglede se odazvala svaka druga osoba. Testirano je oko 130.000 ljudi, a dijagnoza raka kolona je postavljena kod 300 građana.

– Pre 40 godina kada sam počinjao da radim kao ginekolog, u Srbiji je godišnje umiralo 400 žena od raka grlića materice. Već tada se sve znalo o tom raku, kako nastaje, kako se sprečava, kako leči... Ginekolozi su o tome pričali ženama, ukazivali na važnost redovnih pregleda. Više od 2.000 ginekologa obučeno je da ovaj rak otkrije u ranom stadijumu – kaže prof. dr Dušan Stanojević, ginekolog u penziji i dugogodišnji direktor GAK "Narodni front", uz poražavajući zaključak da smo danas, četiri decenije kasnije, opet suočeni sa podatkom da rak grlića materice svake godine odnese živote i više od 400 žena.

– Jedini zaključak je da ako se računa na promenu svesti, od tog posla nema ništa. Država mora da da nađe način kako da natera svaku ženu da dođe na ginekološki pregled na koji je pozvana – nedvosmislen je dr Stanojević.

– Isto kao što smo pojas u automobilu počeli da vezujemo ne zbog toga što smo postali svesni da će nas to spasti od pogibije u slučaju udesa, već iz straha da će nam saobraćajni policajac naplatiti kaznu –ilustruje dr Stanojević.