PREDLOG ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Prava radnika se samo prividno regulišu

Zakonsko rešenje o agencijskom zapošljavanju je, u stvari, legalizacija već prisutne prakse iznajmljivanja radnika, čime se njihova ionako oskudna prava samo prividno regulišu tako da je glavni dobitnik i dalje poslodavac

Svetsko urušavanje radništva kao klase i njegovo pretvaranje u prekarijat, novu klasu privremeno i povremeno zaposlenih, nastalu u divljem braku neoliberalizma i globalizacije, a koja podrazumeva sve vrste neizvesnog i nesigurnog zaposlenja, odavno je kroz mnoge eufemizme prisutna i kod nas. Novost je što status ova subklasa dobija i svoju zakonsku formu.

Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju, prema saopštenju Vlade Srbije koja ga je nedavno usvojila, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi takozvani agencijski zaposleni. Kako je saopšteno, agencijskim zaposlenima biće obezbeđena jednaka zarada i drugi uslovi rada – radno vreme, odsustva, odmori, kao i bezbednost i zdravlje na radu i sve ostalo što se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac.

Na takvu odluku Vlade, o kojoj bi uskoro trebalo da se izjasne i poslanici u Skupštini, sindikati su reagovali jedinstveno – nezadovoljstvom i revoltom. Iako najavljena kao praksa od koje će korist imati i poslodavci i radnici, sindikati smatraju da predlog novog zakona neće popraviti položaj radnika, već ga vide kao omču oko vrata, koja radnike pretvara u moderno roblje.

Naizgled prejaka i teško opužujuća kvalifikacija predloženog zakona. Međutim, potvrda da je vrag odneo šalu stiže iz Češke, u čijoj nomenklaturi zaposlenja postoji čak i „sluga“. Reklo bi se da je već odomaćen izraz „radnik na lizing“ samo eufemizam češke klasifikacije.

E sad, nisu ni sindikati ono što se od njih, u pravom smislu, očekuje. Neretko sindikalne vođe, koje se deklarativno predstavljaju kao zaštitnici radnika, glume žestoku „borbu za radnička prava“ u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Forma je zadovoljena, s jedne strane su sindikati („borci za radnička prava“), s druge poslodavci, a „između“ je Vlada Republike Srbije.

Ako je suditi po njihovim javnim istupima, oni i nisu potpuno protiv ovog zakonskog rešenja.

Tako prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik sindikata „Nezavisnost“, ističe za beogradski „Kurir“ da sindikati nisu dali saglasnost za Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju jer ima nekoliko neprihvatljivih odredbi, ali smatra da je bolje imati zakon koji nije idealan nego vanzakonska rešenja kakva sad imamo.

Za razliku od sindikata, Unija poslodavaca Srbije pozdravila je donošenje ovakvog propisa i smatra da će se time obezbediti jednaka zarada i uslovi rada.

U izjavi koju je agenciji „FoNet“ dao počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković ističe se da će se jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje urediti ova oblast i zaštititi interesi svih uključenih strana.

Preciznije, reč je o zaposlenima koji su angažovani preko agencija na ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Za razliku od onih koji rade direktno kod poslodavca, oni nemaju pravo na plaćeni odmor i bolovanje, lako su zamenljivi i za isti posao primaju manju platu. Procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 100.000 i angažovani su preko 110 agencija.

Zakonski predlog o agencijama nudi rešenje da najvažnija prava iz radnog odnosa takav radnik ostvaruje u agenciji, s kojom sklapa ugovor na određeno i neodređeno vreme. Tako bi se obezbedila veća prava radnika u odnosu na dosadašnji period kada su agencije radnike mogle da iznajmljuju poslodavcu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji im ne obezbeđuje pravo na bolovanje, godišnji odmor, sindikalno organizovanje i druga prava.

Osnovna primedba sindikata na ovaj zakonski predlog je odredba koja predviđa da poslodavac može da u svom preduzeću ima 100 odsto zaposlenih koji su iznajmljeni „na lizing“ preko agencije, pod uslovom da su u njoj angažovani za stalno.

Naime, za razliku od Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, koje Ministarstvo za rad objavilo prošle godine, sadašnji predlog zakona dozvoljava da poslodavac sve svoje radnike iznajmljuje preko agencije (putem takozvanog „lizinga“).

Prošlogodišnjim nacrtom bilo je predviđeno da firma može da iznajmi (angažuje preko agencije) najviše 30 odsto radne snage od ukupnog broja radnika.

U sadašnjem predlogu se navodi da „broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca“.

Ovo se ipak ne odnosi na agencijske radnike koji imaju zaključen ugovor na neodređeno vreme sa agencijom, što znači da poslodavci nemaju nikakvo ograničenje u angažovanju radnika preko agencije dok god ti radnici imaju ugovor „za stalno“ u agenciji.

Postavlja se pitanje kakvu sigurnost radniku nudi ugovor o radu na neodređeno vreme (ugovor „za stalno“) u agenciji za privremeno zapošljavanje, piše „Radnik.rs“. Sporno je i kako će prava ostvarivati radnici koji nemaju stalni radni odnos u agenciji.

Dakle, kada radnik na lizing svom šefu postavi pitanje kada može da ide na odmor, dobiće uvek isti odgovor – pitaj agenciju.

Sindikati strahuju i od još jednog procesa, koji donosi najavljeno odsustvo limita u zapošljavanju agencijskih radnika na neodređeno vreme. Smatraju da će predloženim rešenjem država favorizovati upošljavanje radnika preko agencija, čime će se povećati nesigurnost radnog mesta.

Recimo, šta se dešava ukoliko vlasnik zatvori agenciju? Nameće se zaključak da će svi ti ljudi na kraju ostati bez posla, bez prava na ikakve naknade.

Zbog toga što radnici nemaju nikakvu sigurnost radnog mesta i ne mogu da razmišljaju o svojoj budućnosti, predstavnici sindikata pokušaće da u toku skupštinske rasprave amandmanima izmene rešenja u predlogu koja smatraju lošim. Ukoliko to ne da rezultat, za jesen se najavljuju protesti koji bi trebalo da spreče usvajanje predloženog zakona.

Da su dosadašnje akcije i reakcije sindikata bile uspešne, ne bi ni došli u situaciju da se bore protiv zakonskog rešenja koje radnike vidi kao potrošnu robu, što se može čak i iznajmljivati.

Izvor: Vebsajt Novosti, 18.08.2019.
Naslov: Redakcija