·          

Nijednim propisom Komisija za zaštitu konkurencije nije ovlašćena da vrši nadzor nad radom Advokatske komore Srbije (AKS).

Ovim rečima Dragoljub Đorđević, predsednik AKS, komentariše za Danas odluku Komisije za zaštitu konkurencije da protiv AKS pokrene postupak zbog osnovane sumnje da je to Komora zloupotrebila dominantan položaj na tržištu licenciranja advokata i to tako što je donela odluku da visina troškova za upis u imenik advokata bude 5.000 evra, što je kasnije smanjeno na 4.000, odnosno 500 evra za upis u imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera.

Komisija je, naime, postupak pokrenula jer se osnovano pretpostavlja da je AKS napravila povredu konkurencije tako što je ograničila tržište pružanja usluga pravne pomoći preko advokature i njegov razvoj.

Međutim, Đorđević kaže da je pogrešno pravno shvatanje Komisije za zaštitu konkurencije da je AKS oblik udruživanja učesnika na tržištu i da je ograničila tržište i razvoj tržišta pružanja usluga advokatske pravne pomoći u Srbiji, čime je učinila povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije.

- Sama Komisija u pokušaju da zasnuje svoju nadležnost meša pojmove i pokušava da advokatsku pravnu pomoć izjednači sa pojmom advokatske usluge iako nijedan propis ne poznaje pojam „advokatska usluga“ - ni Ustav, ni Zakon o advokaturi, ni Jedinstvena klasifikacija delatnosti. Sa druge strane, Komisija zasniva svoj stav da je AKS povredila odredbu člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije navodnim donošenjem restriktivnih sporazuma između učesnika na tržištu. Ovo znači samo da Komisija ne shvata ni suštinu ni ulogu advokature, niti Advokatske komore kao obaveznog profesionalnog udruženja - navodi Đorđević.

On, naime, objašnjava da odluka AKS o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava nije sporazum.

- Sporazum podrazumeva postojanje ugovornih strana, a u ovom slučaju ugovornih strana nema. Čak i površnim čitanjem odredbi člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije i laik može da utvrdi da je stav Komisije pogrešan i da se nijedna tačka ne odnosi na javno ovlašćenje AKS da utvrdi visinu troškova upisa. Komisija ne daje odgovor ko su ti učesnici na tržištu koji ograničavaju pristup. Pravnu pomoć građanima pružaju advokati, a ne advokatska komora. Dakle, ako bismo uslovno prihvatili stav Komisije da postoji tržište usluga pružanja pravne pomoći, jasno je da advokati Srbije nisu međusobno zaključili nijedan sporazum - ugovor, prećutni dogovor - niti usaglasili praksu da ograničavaju i kontrolišu tržište - kaže Đorđević.

Takođe, Komisija je u obrazloženju za pokretanje postupka navela da, polazeći od ekonomskih prilika u Srbiji, iznos od 5.000 evra ili 4.000 evra čini troškove upisa kod AKS nesumnjivo ograničavajućim uslovom za jednaku dostupnost obavljanju advokatske profesije, jer oni koji nisu u mogućnosti da ispune troškove upisa sprečeni su da obavljaju svoju delatnost, iako ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.

Međutim, Đorđević naglašava da dinamika upisa u imenik advokata nije uslovljena visinom troškova upisa već nizom drugih faktora, kao što su mogućnost zapošljavanja u državnoj upravi, pravosuđu ili privrednim društvima, zatim stečaja i likvidacije privrednih društava, ali i od visine poreskih obaveza u obavljanju delatnosti, ekonomske mogućnosti stanovništva da plati advokata, te visine sudskih taksi koje su od uticaja na odluku građana da uđe u neki sudski postupak za koji će mu trebati pravna pomoć advokata.

- Kada se pogledaju statistički podaci Advokatske komore Srbije, broj novoupisanih advokata u periodu od tri godine koji je prethodio donošenju odluke (o visini za upis u imenik advokata, prim. aut.) je oko 1.200, a da se u tom istom periodu iz imenika advokata ispisalo oko 450 advokata. Od primene odluke, dakle u periodu od oko dve i po godine, broj novoupisanih advokata je oko 600, a u ovom periodu iz imenika advokata se ispisalo oko 300 advokata. Nakon enormnih povećanja poreskih obaveza advokata može se očekivati povećanje broja advokata koji će tražiti ispis iz imenika advokata. Tako je, na primer, samo u jednom mesecu u Advokatskoj komori Beograda podnelo zahtev za brisanje više od 10 advokata, dok se u istom periodu upisalo 30 advokata - zaključuje Đorđević.