PREDLOG CARINSKOG ZAKONA: Primena Zakona predviđena je protekom roka od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, u kom roku će biti usvojeni i propisi za izvršavanje ovog zakona, tj. podzakonski akti

Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 17. jula 2018. godine, usvojila Predlog novog Carinskog zakona.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 2, 6. i 16. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

Trenutno važeći Carinski zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 113/2017 - dr. zakon), donet je 2010. godine, a izmene i dopune 2012, 2015 i 2016. godine. Ovaj zakon, kao i njegove izmene i dopune, usaglašavan je sa Carinskim zakonom EU (Community Customs Code – CCC,) koji je bio na snazi do 1. maja 2016. godine. U međuvremenu, u EU je donet novi Carinski zakon Unije (Union Customs Code – UCC), koji je zamenio Carinski zakon Zajednice (Community Customs Code – CCC). Novi Carinski zakon Unije, koji je stupio na snagu 30. oktobra 2013. godine, a primenjuje se od 1. maja 2016. godine, u skladu je sa realnim potrebama savremene međunarodne trgovine, imajući u vidu promene u društvu i ekonomiji nastale kao posledica globalizacije i savremenog načina komunikacije tj. primene visoko razvijene informacione tehnologije. Potpuna implementacija ovog zakona u EU, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva, planirana je do 31. decembra 2020. godine.

S obzirom na osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član EU, to je obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise, sa zakonodavnom regulativom Evropske unije, jedna od najznačajnijih obaveza državnih organa. Ova obaveza je još više izražena otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 29 – Carinska unija i obavezama koje su preuzete u pogledu rokova za usklađivanje sa carinskim zakonodavstvom EU.

Savremenost novog Carinskog zakona ogleda se u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, smanjujući tako troškove poslovanja (mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem), a u isto vreme obezbeđujući i delotvornost carinskih kontrola, što sve zajedno treba da doprinese ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu, kao i rizika po društvo.

Govoreći uopšteno, ciljevi novog Carinskog zakona su:

• pojednostavljenje, modernizacija i racionalizacija carinskih propisa i procedura;
• obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidljivosti i jednoobraznosti poslovanja,
• pojednostavljenje carinskih pravila i procedura i omogućavanje efikasnijeg carinskog poslovanja u skladu sa savremenim potrebama,
• kompletan prelazak na bezpapirno poslovanje i potpuno elektronsko okruženje, i
• ojačavanje statusa i pogodnosti Ovlašćenog privrednog subjekta (OPS).

Predlog novog Carinskog zakona sastoji se iz dvanaest delova i ima 283 člana. Prvi deo se odnosi na opšte odredbe, drugi na elemente na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine, kao i druge mere predviđene u pogledu trgovine robom, treći obrađuje carinski dug i garancije, četvrti deo se odnosi na robu unetu na carinsko područje, peti sadrži opšta pravila o carinskom statusu, stavljanju robe u carinski postupak, proveri, puštanju i raspolaganju robom, šesti obrađuje stavljanje u slobodan promet i oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, sedmi posebne postupke, osmi se odnosi na robu iznetu sa carinskog područja, deveti na elektronske sisteme, deseti obrađuje temu povlastica, intelektualne svojine, slobodne carinske prodavnice, prodaja carinske robe i ustupanje strane robe bez plaćanja protivvrednosti, jedanaesti deo se odnosi na carinske prekršaje, a dvanaesti deo na prelazne i završne odredbe.

Najznačajnije novine u novom Carinskom zakonu su sledeće:

1. Sva komunikacija između carine i privatnog sektora obavlja se elektronski. Poslovanje se odvija samo bezpapirno. Deklaracije se podnose elektronski, nema više papirnatih deklaracija. Međutim, treba imati u vidu da je predviđena odložena primena ovih odredbi, sve dok elektronski sistemi, neophodni za primenu ovih odredaba, ne budu operativni.

2. U delu koji obuhvata odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe (OOS) i obavezujuća obaveštenja o poreklu robe (OOP), koje carinski organ donosi na zahtev zainteresovanog lica, ove odluke su obavezujuće ne samo carinske organe u odnosu na lice kojem su izdate (kao što je do sada bila praksa), već i za lice na koje se odluka odnosi u odnosu na carinske organe. To znači da ako se za određenu robu izda OOS ili OOP, privredni subjekt ga više ne može zanemariti i mora ga koristiti prilikom uvoza /izvoza robe.

3. U delu koji se na odnosi na kriterijume za sticanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta, propisani su dodatni uslovi za odobravanje ovog statusa.

4. U delu koji se na odnosi na obezbeđenje duga, propisano je obavezno obezbeđenje za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova. Ustanovljeno je obavezno obezbeđenje za većinu posebnih procedura, kao i za privremeno skladište. Tako je u delu koji se odnosi na carinske procedure – Posebni postupci: smeštaj robe (uključujući carinsko skladištenje i slobodne zone), specifična upotreba koja obuhvata privremeni uvoz i krajnju upotrebu, aktivno i pasivno oplemenjivanje, propisana obavezna garancija za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova.

5. Aktivno oplemenjivanje može se odobriti bez obaveze da se roba ponovo izveze (osim ako nije izričito propisano). Takođe se ukidaju postupci prerade pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja.

6. U delu koji se odnosi na privremeno skladištenje, po predlogu novog zakona roba će morati da se deklariše deklaracijom za privremeni smeštaj, na koju se odnose odredbe zakona u vezi sa sadržinom, kontrolom i izmenom carinske deklaracije. Rok u kojem roba može da bude u privremenom smeštaju je povećan sa 20 na 90 dana.

7. Smeštanje robe u slobodne zone postaje carinski postupak, a roba bi trebalo da bude predmet carinskih kontrola pri ulasku i u pogledu evidencije.

Imajući u vidu gore navedeno, može se konstatovati da će novi Carinski zakon imati pozitivan uticaj, i to na:

1) privredne subjekte – u vidu pojednostavljenja, modernizacije i racionalizacije carinskih pravila i procedura. Uvode se nova carinska pojednostavljenja (centralizovano carinjenje, samoprocena), a kod postojećih se u većoj meri predviđa da se koriste podaci iz poslovnih knjiga privrednih subjekata.

 2) strana lica, fizička lica, pravna i druga lica – u vidu oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina.

 3) transparentnost poslovanja carinskih organa – u vidu propisane obaveze carinskog organa da održava redovnu komunikaciju sa privrednim subjektima i ostalim organima uključenim u međunarodnu trgovinu. Takođe, svako lice može od carinskog organa tražiti informacije koje se odnose na primenu carinskih propisa.

4) pravni sistem Republike Srbije – u vidu usaglašavanja opštih pravila i postupaka propisanih Predlogom Carinskog zakona sa osnovnim standardima Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka (Revidirana Kjoto konvencija, koju je naša zemlja ratifikovala 2007. godine), kao i sa Carinskim zakonom Evropske unije (Union Customs Code), čime se obezbeđuju transparentno nacionalno zakonodavstvo i standardizovane carinske procedure.

5) ugled Republike Srbije u inostranstvu u odnosu na obaveze preuzete međunarodnim ugovorima. Iako su potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, donošenjem ovog Zakona obezbedilo bi se poštovanje ratifikovanih međunarodnih ugovora. Dakle, Nacrt zakona sadrži norme za primenu osnovnih standarda Revidirane Kjoto konvencije, kao i osnovne institute i principe na kojima se zasniva Carinski zakon Evropske unije, a što je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i standardima i preporukama Svetske carinske organizacije.

 6) nivo zaštite prava intelektualne svojine – u vidu propisanih mera kojima se obezbeđuje zaštita prava intelektualne svojine na granici.

Na kraju, predviđeno je da novi Carinski zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a da će se primenjivati protekom roka od šest meseci od dana stupanja na snagu, u kom roku će biti usvojeni i propisi za izvršavanje ovog zakona, tj. podzakonski propisi.

Izvor: Redakcija, Milka Živanović, 18.07.2018.