PRAVA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJA POSLODAVCA

U situacijama kada zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca zbog prestanka rada poslodavca u skladu sa odredbom čl. 176. st. 1. tač. 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017) Ministarstvo rada ukazuje na sledeće:

Moguća su dva načina prestanka poslodavca – privrednog društva i to:

• Likvidacija privrednog društva, koja se sprovodi u situaciji kada privredni subjekt ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih finansijskih obaveza i sam postupak likvidacije je pod kontrolom članova - osnivača privrednog društva, koji sami određuju likvidacionog upravnika. Potraživanja se prijavljuju likvidacionom upravniku. Postupak likvidacije uređen je članovima 524-548 Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015 i 44/2018).
• Stečaj privrednog društva, sprovodi se kada imovina privrednog društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca. Stečajni postupak sprovodi nadležni privredni sud, a svi zaposleni imaju mogućnost da prijave potraživanje u zakonom predviđenom roku. Postupak stečaja, uređen je Zakonom o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017 i 44/2018).

Da bi zaposleni ostvarili pravo u stečajnom postupku, potrebno je da prijave potraživanje za neisplaćene zarade, naknade zarade, naknade štete, otpremnine zbog odlaska u penziju u skladu sa članom 125. Zakona o radu i to nadležnom privrednom sudu (stečajnom sudu) u roku koji je regulisan članom 70. stav 1. tačka 5 Zakona o stečaju i koji ne može biti kraći od 30 dana od dana donošenja Rešenja, kojim se otvara stečajni postupak.

Kada nadležni sud donese Rešenje kojim su priznata potraživanja zaposlenog (potraživanja za neisplaćene zarade ili naknade zarade moraju biti priznata i utvrđena rešenjem suda u 1. isplatnom redu), zaposleni podnosi zahtev Fondu Solidarnosti u roku od 45 dana od dana prijema odluke suda, kojom je utvrđeno potraživanje. Ukoliko propusti ovaj rok, zaposleni gubi pravo na ovo potraživanje pred Fondom Solidarnosti. Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih regulisan je članovima 139. do 145. Zakona o radu.

Shodno članu 125. Zakona o radu, u slučaju stečajnog postupka, zaposleni može ostvariti pravo na isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju, koji je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ZOR za poslednjih 9 meseci pre otvaranja stečajnog postupka,

2) naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca za kalendarsku godinu u kojoj je ostvaren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka,

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;

4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je odluka postala pravosnažna pre otvaranja stečajnog postupka.

Svi zaposleni kojima je prestao radni odnos zbog prestanka poslodavca uz uslov da su obavezno osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci (s tim da se neprekidnim osiguranjem smatra i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana) ostvaruju pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje shodno članovima 66. i 67. stav 1. tačka 5. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 - dr. zakon).

 - Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu i inspekcijski nadzor -

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ugovor o radu se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu je ništavo, ako je na dan donošenja rešenja poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti, ili ako je zaposleni u roku od 30 dana obavestio poslodavca o navedenim okolnostima i o tome dostavio odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa, a kako je propisano odredbom čl. 187. Zakona o radu.

Dakle, u ovoj situaciji inspektor rada po zahtevu zaposlenog ili po službenoj dužnosti preduzima mere i zaposlenog vraća na rad i ovlašćen je da naloži poslodavcu da zaposlenom dostavi obračun naknade zarade i da mu istu isplati u skladu sa zakonom.

Izuzetno, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca u skladu sa odredbom čl. 176. st. 1. tač. 5. Zakona o radu, inspektor rada nije ovlašćen da preduzima mere, već u ovoj situaciji zaposlene (trudnice ili porodilje) upućuje da svoja prava ostvari preko Nacionalne službe za zapošljavanje shodno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Članom 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) utvrđeno je da pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica i lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Shodno članu 11. st. 1. i 2. Zakona naknada zarade za lica zaposlena kod pravnih i fizičkih lica utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, a ukoliko su lica zaposlena kod pravnih i fizičkih lica bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, naknada zarade utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

U skladu sa članom 13. Zakona obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima, a prenos sredstava poslodavcu vrši se po pružanju dokaza da je izvršio isplatu naknade zarade zaposlenom.

Članom 29. Zakona propisano je da o pravu na naknadu zarade u prvom stepenu rešava opštinska odnosno gradska uprava u kojoj je sedište poslodavca zaposlenog.

 Isplatu naknade zarade u skladu sa Uputstvom ovog ministarstva, o postupku i načinu obračuna i isplate naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za zaposlene kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak i poslodavca koji u dužem vremenskom periodu (više od tri meseca) ne isplaćuju zarade, broj: 183-00-2315/2002-10 od 10.12.2002. godine, moguće je vršiti samo u toku trajanja radnog odnosa i korišćenja odsustva.

Pomenutim uputstvom je predviđeno da dokaz o činjenici da je nad poslodavcem pokrenut stečajni postupak obezbeđuje sam poslodavac ili organ opštinske-gradske uprave po službenoj dužnosti, a dokaz o činjenici da poslodavac duži vremenski period ne isplaćuje zarade podnosi sam poslodavac u obliku potvrde nadležne organizacije za poslove platnog prometa ili na neki drugi način.

Zaposleni kod poslodavca koji u dužem vremenskom periodu (više od tri meseca) ne isplaćuje zarade imaju pravo na mesečni iznos naknade zarade u visini minimalne zarade utvrđene za mesec za koji se vrši isplata, a ukoliko poslodavac, kod koga je zaposlen korisnik naknade zarade, naknadno obračuna i isplati zarade za zaposlene u višem iznosu od minimalne zarade zaposlenom pripada razlika do iznosa zarade koju bi to lice ostvarilo da radi puno radno vreme i ostvaruje standardni učinak.

Obračun i isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade vrši poslodavac na osnovu obrasca NZ-1-Spisak obračunatih naknada i isplata naknada- overenog u opštinskoj–gradskoj upravi po prenosu sredstava iz budžeta Republike.

Trebovanje sredstava za isplate naknada zarade za zaposlene iz ovog uputstva, vrši se na obrascu NZ-2-Obračun ukupno potrebnih sredstava za isplate prava utvrđenih Zakonom.

Isplatu naknade zarade zaposlenima na koje se odnosi ovo uputstvo vrši poslodavac na način na koji se vrši isplata zarada ostalim zaposlenima, a po prenosu sredstava iz budžeta Republike na osnovu pomenutog obrasca NZ-1 prethodno overenog od strane opštinske–gradske uprave, dok obračun i isplatu poreza na zarade i drugih javnih prihoda poslodavac vrši na odgovarajuće uplatne račune.

Za zaposlene kod poslodavca nad kojima je pokrenut stečajni postupak, obračun i isplatu minimalne zarade vrši opštinska, odnosno gradska uprava iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.