VLADA SRBIJE DONELA JE ZAKLJUČAK O PRIMENI EVROPSKOG INDEKSA KVALITETA VAZDUHA: Slika o zagađenju vazduha ubuduće realnija - češće ćemo biti u crvenim, a povremeno i u ljubičastim zonama koje su opasne za sve građane

Vlada Srbije donela je zaključak o primeni evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Ekolozi kažu ovo je važna vest, jer će slika o zagađenju vazduha ubuduće realnija, ali se postavlja pitanje da li će to više brinuti građane.

Beogradski vazduh, u junskom danu, na 25 stepeni je dobar, kaže sajt Beoeko, što znači da boravak na otvorenom ne predstavlja rizik za većinu stanovništva.U budućnosti, međutim, kvalitet vazduha meriće se evropskim kriterijumima, koji su daleko oštriji.

 

Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da ćemo biti češće u crvenim zonama, a povremeno i u ljubičastim, koje su opasne za sve građane.

Prema sadašnjem merenjima, vazduh u Srbiji svrstava se u pet kategorija: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Evropski indeks ne poznaje odličan vazduh, već samo dobar, prihvatljiv, srednji, loš, veoma loš i izuzetno loš.

Sada će više nego ikad doći do izražaja da najlošiji vazduh u Evropi imaju Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Iako novi indeks zagađenja to ne može promeniti, građani će biti bolje informisani o tome šta se dešava, a to je, kažu sagovornici, ključni osnov za neku buduću promenu.

Najzanimljivije kod promene indeksa koji se koristi, jeste to da vazduh konačno dobija "boju" i da se otpisuje kategorija "odličnog" vazduha, kaže za Euronews Srbija Darko Nadić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Ističe da sada možemo da kažemo "doviđenja" odličnom vazduhu, i da se vratimo u vremena kada je vazduh u urbanim sredinama bio zagađen zbog fabrika, kada su lekari preporučivali ljudima da idu u banje i na more, što i sada očekuje.

"Drugi problem je to što je usvajanje standarda i mernih jedinica tehnički deo posla, a nama ostaje pitanje šta ćemo raditi kada vazduh bude zagađen, koje će tu mere biti. Da li će biti obustavljanja saobraćaja, restrikcija grejanja, odustajanja od Kostolca i fosilnih goriva... nedostaju neke mere kako da se mi zapravo borimo za čist vazduh, a ne samo da konstatujemo da vazduh više nije odličan", kaže Nadić.

Uz ovo će neminovno uslediti i nove preporuke građanima, mada Nadić kaže da one "ne znače da ćemo morati da ih se pridržavamo potpuno", i da očekuje da ih se, "poznajući naš mentalitet, nećemo pridržavati".

"Ako neko da preporuku na nivou Beograda ili Srbije, da je vazduh zagađen i da ne treba voziti automobile, očekujem da će ljudi ipak to da rade. Pošto nije samo Beograd Srbija, imaćemo te probleme i u drugim gradovima, kao što su Kruševac, Bor, Paraćin ili Ćuprija, gde će biti velika odgovornost na lokalnim samoupravama koje će preporuke da daju, a za celu zemlju kako će politika da motiviše ljude da se bore za čist vazduh i smanje aktivnosti koje ga zagađuju", ističe Nadić.

Još jedna važna stvar u sferi ekologije jeste to što bi Srbija trebalo da se uskladi sa karbonskim otiskom, a Nadić navodi da je to "nužni korak dalje u harmonizaciji, kako na nacionalnom tako i na individualnom nivou".

Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, 18.06.2023.
Naslov: Redakcija