Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Predlogom zakona se uređuje sloboda prekograničnog pružanja usluga i uslovi pod kojima se ona može ograničiti


Predlog zakona o elektronskoj trgovini nalazi se u skupštinskoj proceduri. Njime se preciznije definišu pružaoca usluga informacionog društva i istovremeno proširuju mogućnost ko može biti pružalac usluge informacionog društva.

Propisano je da pružalac usluge informacionog društva može biti pravno lice ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom, koje pruža uslugu informacionog društva. Na ovaj način je prošireno ko može da obavlja delatnost u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo pojednostavljenje uslova i razvoj ove delatnosti. Shodno navedenom, promenjena je i definicija korisnika usluge informacionog društva i ugovora u elektronskom obliku. Definicija potrošača je usklađena sa postojećom definicijom ovog pojma iz Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 - dr. zakon). Definicija komercijalne poruke je dopunjena u skladu sa relevantnom odredbom evropske Direktive o elektronskoj trgovini.

Predlogom zakona se uređuje sloboda prekograničnog pružanja usluga i uslovi pod kojima se ona može ograničiti.

Jedna od osnovnih sloboda na kojima se zasniva funkcionisanje Evropske unije je sloboda pružanja usluga. Sloboda pružanja usluga podrazumeva privremeno ili povremeno pružanje usluga van granica matične države, odnosno pružanje usluga informacionog društva kada pružalac nema sedište na teritoriji države u kojoj se usluga pruža. Prekogranično pružanje usluga je slobodno.

Takođe, definišu se pojedinačni slučajevi u kojima je dopušteno ograničiti slobodu prekograničnog pružanja usluga konkretnom pružaocu. U izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po zaštićene interese nabrojane u Direktivi, državljaninu države Evropske unije, odnosno pravnom licu sa sedištem u državi Evropske unije može se ograničiti sloboda pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije, pokretanjem postupka i izricanjem mere u skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti.

Postupak saradnje sa zemljama članicama uređuje Vlada posebnim propisom.

Imajući u vidu da će pružaoci usluga informacionog društva moći da pružaju usluge u zemljama Evropske unije danom pristupa Republike Srbije Evropskoj uniji, ova odredba će se od tada i primenjivati, odnosno tada će i pružaoci usluga informacionog društva sa sedištem u zemljama članicama Evropske unije moći da pružaju usluge u Republici Srbiji.

Precizirano je da komercijalna poruka koja je delimično ili u celini usluga informacionog društva mora da zadovolji propisane uslove.

Predviđeno je da pružalac usluge dužan da redovno proverava i prihvata opoziv pristanka koje upućuje lice koje ne želi da prima komercijalne poruke.

Član 5. Predloga zakona predviđa slučajeve kada se odstupa od pravila iz člana 9. st. 1 i 3. Zakona o elektronskoj trgovini, koji određuje da, kada se elektronska poruka, odnosno elektronski oblik koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku. Naime, odstupanje je predviđeno ako je posebnim propisima predviđeno da se pravni poslovi ne mogu preduzeti u elektronskoj formi. Takođe, odstupanje se odnosi i na ugovore i druge pravne poslove za koje je posebnim zakonom propisano da se sačinjavaju u formi javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili u formi javnobeležničkog zapisa ili je za njihovu punovažnost potrebno da potpisi ugovarača budu overeni, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom ili propisima kojima se uređuju overa potpisa, potvrđivanje i sačinjavanje isprava.

Propisana je obaveza pružaoca usluga informacionog društva koji prenosi elektronske poruke koje mu je predao korisnik, da tokom pružanja usluge informacionog društva i minimum 30 dana nakon prestanka pružanja usluge čuva podatke o korisniku usluge informacionog društva, a naročito podatke o IP adresi sa koje korisnik pristupa uslugama informacionog društva tog pružaoca.

Predlogom zakona se uređuje obaveza pružaoca usluga informacionog društva da u skladu sa aktom organa nadležnog za primenu i postupanje po zakonu bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva radna dana ukloni nedopušteni sadržaj. Treće lice, bilo da je reč o građaninu, privrednom subjektu ili trećem subjektu, takođe može da se obrati pružaocu usluge informacionog društva sa zahtevom da ukloni nedopušteni sadržaj, a ukoliko pružalac usluge smatra da predmetni sadržaj nije nedopušten, može se dalje obratiti nadležnom organu u cilju odlučivanja o (ne)dopuštenosti konkretnog sadržaja. Ovim se ne dira u pravo trećeg lica da se i samo obrati nadležnom organu za primenu i postupanje po zakonu. Iz činjenice da su sadržaji objavljeni na internetu različiti, kao i da njihova nedopuštenost može predstavljati povredu različitih zakona (krivičnog, zakona iz oblasti zdravlja, prometa lekova i medicinskih sredstava, trgovine, turizma, oglašavanja i sl.), proizilazi da su za utvrđivanje povreda konkretnih zakona i nalaganje uklanjanja nedopuštenog sadržaja nadležni različiti državni organi, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, odnosno konkretnog sadržaja koji je nedopušten sa aspekta konkretnog zakona. Posebno je propisano da akt nadležnog organa kojim se nalaže uklanjanje nedopuštenog sadržaja sadrži precizan opis mesta na internet stranici, odnosno drugom elektronskom prikazu na kojem se javlja nedopušten sadržaj, kao i obrazloženje nedopuštenosti.

Regulisano je i pitanje nadzora nad primenom ovog zakona. Veoma bitna novina koja se odnosi na unapređenje pravne zaštite, jeste dodatno ovlašćenje (pored već postojećih propisanih relevantnim zakonima) inspektora za usluge informacionog društva da, pod uslovima propisanim u članu 5a ovog zakona odredi meru kojom se onemogućava pružanje usluge informacionog društva i izda nalog operatoru elektronskih komunikacija kojim se operator obavezuje da onemogući pristup u Republici Srbiji uslugama pružaoca usluge informacionog društva koji ima sedište u zemlji članici Evropske unije. Takođe, u ovom članu preciznije je regulisano pitanje saradnje nadležnih organa u delu koji se odnosi na uklanjanje nedopuštenog sadržaja. Organi nadležni za primenu i postupanje po zakonima sarađuju sa tržišnom inspekcijom i obaveštavaju se o nepravilnostima i povredama zakona koje su utvrdili. Tržišni inspektor u postupku inspekcijskog nadzora proverava da li pružalac usluge informacionog društva postupa u skladu sa aktom organa nadležnog za primenu i postupanje po zakonu kojim mu je naloženo uklanjanje nedopuštenog sadržaja.

U članu 9. Predloga zakona propisane su prekršajne kazne u skladu sa materijalnim odredbama. Predviđen je i prekršaj za pružaoca usluga koji u skladu sa aktom nadležnog organa za primenu i postupanje po zakonu ne ukloni nedopušteni sadržaj. Prekršajna kazna predviđena je i za slučaj da operator elektronskih komunikacija ne postupi prema nalogu inspektora za usluge informacionog društva u slučaju određivanja mera ograničenja pružanja usluga informacionog društva pružaocu sa sedištem u Evropskoj uniji. Takođe, propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu za određene prekršaje čime je omogućeno izdavanje prekršajnog naloga.

Završnim odredbama Predloga zakona predviđeno je odlaganje primene pojedinih članova, kao i donošenje podzakonskog akta, do ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.

Izvor: Iz Obrazloženja Predloga zakona, 18.06.2019.