U PRIPREMI NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Biće regulisana upotreba električnih trotineta
Možda imamo rešenje kako da pobedimo gužve u špicu! Novo prevozno sredstvo preplavilo je naše ulice. Ono ima mnogo prednosti, ali može da predstavlja i ozbiljnu opasnost. Kreće se na dva točka, a nije bicikl niti motocikl. Reč je o trotinetu.
Ako upravljate tim vozilom za vas nema gužve, problema sa parkingom, niti zagađujete životnu sredinu. Na ulicama je sve više električnih trotineta, ali gde je njihovo mesto u saobraćaju?
"Naši propisi ne prepoznaju trotinet kao vozilo. Neregulisano je kuda smeju da se kreću, kako treba da se kreću, ko može da ih vozi i pod kojim uslovima. Pravno gledano, radi se u veoma neuređenoj oblasti koju treba što pre regulisati kako ne bi dolazilo do incidenata ubuduće", rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Jasmina Milošević, v.d direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja navodi da je ovih dana krenula da radi radna grupa na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Uključene su sve državne institucije i važno je da će zakonski biti rešeni.
Pošto zakon ne prepoznaje trotinet kao vozilo, pitanje je da li bi se nezgoda ili nesreća u kojoj je učestvovalo tretirala kao saobraćajna.
Ipak, ukoliko je incident izazvao vozač trotineta, on bi za to odgovarao po drugim propisima.
Damir Okanović dodaje da električne trotinete u saobraćaju mogu da voze i deca od 10 godina, ljudi koji su pod ozbiljnim dejstvom alkohola, oni koji nisu zdravstveno sposobni, te da bi zbog toga trebalo tu oblast što pre urediti.
"Apelujemo na njih da voze pažljivo, da se pravilno kreću njima trotoarom za sada. Generalno ako pogledate, mnogo su manji problem u saobraćaju ako se kreću trotoarom, primerenom brzinom nego ako budu u javnom saobraćaju", istakla je Jasmina Milošević.
Pešaci i biciklisti prijavljuju da se vozači trotineta kreću neprimerenim brzinama i da postoji opasnost da se sudare s prolaznicima.
"U slučaju sudara trotineta koji se kreće brzinom od 30 kilometara na čas i pešaka može doći i do smrtne posledice i pešaka i onoga ko vozi trotinet", dodaje Okanović.
Prema rečima Jasmine Milošević onaj ko se na trotinetu kreće trotoarom, on ima komparativno pešake oko sebe.
"Preporuka je do daljnjeg da se ne kreću brže od one brzine kojom se kreću pešaci jer to je jedini način da nikoga ne povrede", dodaje Miloševićeva.
Trotineti koji se mogu kupiti kod nas dostižu brzinu od 25 do 30 kilometara na sat i mogu preći do 20 kilometara jednim punjenjem. Pune se standardnim USB punjačem, a ukoliko se baterija isprazni, trotinet se može voziti kao običan.
Okanović smatra da trotineti ne bi trebalo da se voze po trotoarima.
"Ukoliko bi se trotineti kretali malim brzinama, do osam kilometara na sat, to bi bilo prihvatljivo, ali se postavlja pitanje ko bi kontrolisao njihovu brzinu kretanja. Moje mišljenje je da su oni po svojim karakteristikama najbliži biciklistima i da ih treba regulisati najsličnije tome", naveo je Okanović.
Jasmina Milošević, kaže da iskustvo iz sveta pokazuje da ukoliko se pažljivo vozi, nema problema.
"Svuda u Evropi se polazi od toga da njih tretiraju kao pešake, da im bude dozvoljeno kretanje trotoarom, brzinom koja nije brža od brzine hoda koja se vodi oko 6 km na sat i dok god su ljudi koji upravljaju trotinetima pažljivi i prate zakonske propise, u svetu i Evropi sa njima niko nema problema", zaključuje Miloševićeva.
U Belgiji i Sloveniji dozvoljeno je kretanje po trotoaru, dok u Austriji i Nemačkoj nije.
Francuska će ih krajem godine zabraniti na pločniku.
Holandija nema posebne odredbe kuda ih treba voziti, a u Španiji se prilikom nezgode izjednačava sa biciklom. U Poljskoj i Mađarskoj kretanje nije regulisano zakonom.
Ostaje da vidimo kako će kod nas biti rešeno učešće ovih praktičnih ali opasnih vozila u saobraćaju.
Izvor: Vebsajt RTS, Stefan Đurić, 17.06.2019.Naslov: Redakcija