ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Onaj ko ispunjava uslov u vidu godina života propisanih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, ne može ostvariti pravo na invalidsku penziju
Invalid koji radi i koji za dve godine puni 65 godina, a hteo bi ranije u penziju, u nedoumici je šta da radi. Da li da zatraži invalidsku penziju (veruje da bi je dobio), ili, da ipak sačeka još dve godine i ode u punu, starosnu penziju.
– Znam da u slučaju pune starosne penzije ne bih plaćao penale. Ne znam da li bih odlaskom u invalidsku pre 65. godine morao da ih plaćam. A i čuo sam da jednog dana svi invalidski penzioneri kada napune 65 godina budu prevedeni u starosne. Pa ne znam da li bi mi to umanjilo, ili možda povećalo penziju – pita on.
Nije se, kaže, ni setio da se ranije raspita za ova svoja prava. Možda bi, inače, već dugo bio u penziji. Invalidnost mu nije smetala da radi i zato o penziji nije ranije ni razmišljao.
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da penzija, bilo da je invalidska ili starosna, jeste lično pravo svakog penzionera i visina zavisi od ukupno ostvarene zarade i navršenog penzijskog staža osiguranika.
Dakle, ne zavisi od toga kojoj kategoriji penzionera pripada već od godina staža i dužine i visine uplate doprinosa.
Istovremeno odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018 - dalje: Zakon)nije predviđeno da korisnici invalidske penzije, kada napune godine života potrebne za ostvarivanje prava na starosnu penziju, mogu da ostvare pravo na starosnu penziju, kažu u PIO.
Međutim, ukoliko se desi da korisniku invalidske penzije ona u međuvremenu bude ukinuta, jer je na kontrolnom pregledu konstatovana promena u zdravstvenom stanju, odnosno, utvrdi se da nema više potpunog gubitka radne sposobnosti, nema smetnji da on ostvari pravo na starosnu penziju kada ispuni za to zakonom propisane uslove.
Dakle, nema automatskog prelaska sa invalidske na starosnu, niti su predviđeni penali za invalidske penzionere. Jer, invalidnost može da nastane mnogo pre 65. godine života i zaposleni mora da se penzioniše. Ali, zbog toga neće biti kažnjen.
Naime, mogućnost automatskog prevođenja invalidskih u starosne penzionere ukinuta je i novi Zakon predviđa da invalidski penzioner, koji napuni 65 godina i time stekne uslov za punu starosnu penziju (bez plaćanja penala), ne može da počne da prima penziju kao starosni penzioner.
Kada se u postupku veštačenja utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti, određuje se rok za obavljanje obaveznog kontrolnog pregleda. Ovaj pregled se obavlja najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti.
Uveden je kao preventivna mera za sprečavanje eventualnih zloupotreba. Korisnicima invalidske penzije, kod kojih na kontrolnom pregledu ne bude potvrđeno ranije utvrđeno stanje invalidnosti, ukida se pravo na invalidsku penziju, a onima koji se ne odazovu na ovaj pregled isplata se obustavlja.
Pravo na invalidsku penziju prestaće i obustaviće se isplata i ako se utvrdi da invalidnost više ne postoji. Ukoliko se utvrdi da invalidnost i dalje postoji, neće prestati pravo na invalidsku penziju i ona će se i dalje isplaćivati, a korisnik može nastaviti da radi.
Dakle, onaj ko ispunjava uslov u vidu godina života propisanih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, ne može ostvariti pravo na invalidsku penziju.
Korisnik invalidske penzije, ostvarene po osnovu potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu (vojni invalidski penzioner), može ponovo da se zaposli, odnosno može ponovo biti u osiguranju bez ikakvih ograničenja. To znači, da mu se zbog ponovnog zaposlenja ne može obustaviti isplata invalidske penzije, niti može zbog zaposlenja biti pozvan na ponovni pregled pred organima veštačenja radi utvrđivanja promena u stanju invalidnosti, predviđeno je Zakonom.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 15.06.2019.Naslov: Redakcija