PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je. Pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima

Za krivicu u krivičnom pravu najčešće je potreban umišljaj, ponekad i nehat, a za krivicu u građanskom pravu dovoljna je nepažnja, koja bi se mogla uporediti s nehatom u krivičnom pravu. Teška telesna povreda, na primer, može biti naneta s umišljajem ili iz nehata, dok se tuđa imovina može uništiti iz čiste nepažnje, ali i s namerom.

Krivcu se u krivičnom pravu odmerava kazna, dok se za štetu u građanskoj parnici određuje naknada. Optuženi ne mora da dokazuje nevinost za krivično delo, jer je teret dokazivanja krivice na tužilaštvu. Međutim, u parnici bi dokazivanje namere da se nanese šteta odgovaralo dokazivanju umišljaja u krivici.

Ipak, razlika između parnice i krivice je velika, pa su neke situacije praktično neuporedive. U parnici postoji pretpostavka krivice, a u krivici pretpostavka nevinosti.

Za pravnike je novo to što Prednacrt građanskog zakonikapredlaže sistem dokazane krivice, umesto sada važećeg sistema pretpostavljene krivice. Za laike ovo može biti značajno u konkretnim slučajevima – ako se nađu pred sudom u ulozi tuženog ili oštećenog. Tuženi za naknadu štete naziva se "štetnik".

– Ako oštećeni dokaže da postoji uzročno-posledična veza između ponašanja tuženog i prouzrokovane štete, onda je štetnik kriv i odgovara za štetu. Treba dokazati štetu i uzročnu vezu. Ako to dokaže, krivica tuženog se pretpostavlja – rekao je prof. dr Miodrag Orlić, predsednik Komisije za izradu Prednacrta građanskog zakonika.

Na nedavno održanom savetovanju pravnika u Budvi, profesor Orlić je podsetio da krivica u građanskom nije isto što i krivica u krivičnom pravu, gde je to psihički odnos prema učinjenom krivičnom delu.

– U krivičnom pravu mi moramo da se pitamo šta je bilo u svesti učinioca. Veliki broj krivičnih dela uopšte ne predviđa odgovornost za nehat. U građanskom pravu nepažnja je donji prag odgovornosti i mi zapravo počinjemo od nepažnje. Nije potrebno da dokažete da je štetnik postupao s namerom. Dovoljno je da dokažete nepažnju. U građanskom pravu krivica je jednostavno – pogrešno ponašanje. Ako neko proleti kroz crveno svetlo, ne zanima nas da li je pod stresom, da li se možda razvodi, da li ga je neko povredio ili uvredio. Za nas je on prošao kroz crveno svetlo – rekao je profesor Orlić.

Pritom sud treba da vodi računa o tome "šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima" – da li se ponašao "onako kako je trebalo".

– Biće kriv ako se pogrešno ponašao, a kakvo je to ponašanje koje je pogrešno – presuđivaće se u datim okolnostima u svakom konkretnom slučaju. Sud prvo treba da utvrdi kako se štetnik ponašao i da to uporedi sa zamišljenim ponašanjem kakvo bi trebalo da bude, a to je ono ponašanje koje se može očekivati od razumnog i pažljivog čoveka – objasnio je profesor Orlić.

"Ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice", kaže član 154 Zakona o obligacionim odnosima("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), koji sudovi primenjuju kada odlučuju o odgovornosti za štetu i naknadi štete.

To je takozvani sistem pretpostavljene krivice, a Prednacrt budućeg građanskog zakonika predlaže sistem dokazane krivice za štetu.

"Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je", stoji u Prednacrtu građanskog zakonika.

"Pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima", navedeno je u predloženom članu budućeg zakonika.

Krivica se može lako dokazati ako se shvati kao "pogrešno ponašanje", bez obzira na mentalno stanje tuženog, naveo je dr Orlić.

– Kod krivičara se traži psihički odnos učinioca prema delu, dok je u građanskom pravu nebitan taj psihički odnos prema radnji kojom je prouzrokovana šteta. Bitna je činjenica da je šteta nastala. Upoređuje se ponašanje onoga ko je prouzrokovao štetu prema standardu ponašanja u sličnoj situaciji – kaže sudija Predrag Trifunović, predsednik Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.

Međutim, dodaje, u građanskom pravu se odgovara i na osnovu objektivne odgovornosti, bez obzira na krivicu.

– Takav je slučaj, na primer, kada postoji odgovornost države za štetu zbog dugog trajanja sudskog postupka, zatim u slučajevima odgovornosti za štetu za proizvod s nedostatkom, a nekad se odgovara i po osnovu pravičnosti – kaže sudija Trifunović.

Sudija Persida Jovanović iz Apelacionog suda u Beogradu istakla je da život uvek ide ispred zakona, ali da sudovi moraju da obezbede ujednačenu praksu i pruže svima jednaku zaštitu.

– Imali smo slučaj u kome tužilja nije uspela da dokaže da je šteta koju je pretrpela posledica lekarske greške. Suprotno navodima njene žalbe, prilikom uvođenja u anesteziju i pokušaja intubacije, lekar je postupao u skladu s pravilima struke, a povreda jednjaka kod tužilje nastala je najverovatnije kao moguća komplikacija otežane i ponovljene intubacije. Procenat ovih povreda iznosi oko pet odsto u odnosu na broj izvršenih intubacija. Nije dokazala da je anesteziolog postupao suprotno pravilima struke i suprotno standardu dobrog stručnjaka – navela je sudija Jovanović.

Objasnila je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, prema odredbi Zakona o parničnom postupku("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014 i 87/2018), snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. U konkretnom slučaju, teret dokazivanja je bio na pacijentkinji koja je tužila anesteziologa. Ovakva sudska odluka, rekla je sudija, pokazuje da je neodrživo pravilo o pretpostavci krivice u parnicama za naknadu štete.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 16.06.2019.
Naslov: Redakcija