Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NEOPHODNE IZMENE ZAKONA O RADU I O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU RADI UVOĐENJA DUALNOG OBRAZOVANJA


Preduzeća u Srbiji su, prema nekim procenama, od 2000. godine potrošila oko 3,5 milijarde evra na obuku nekvalifikovane radne snage, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež.

On je na konferenciji o dualnom obrazovanju istakao da je takvo obrazovanje neophodno za razvoj privrede i napomenuo da se što pre moraju pripremiti određene izmene zakonske regulative, poput Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013), kako bi se odmah po formiranju nove Vlade Republike Srbije započela reforma u toj oblasti.

"Do sad učenici na praksi uglavnom nisu smeli ni da dodirnu mašinu, niti su smeli nešto da rade, već su tu uglavnom bili da bi nekom skuvali kafu ili doneli burek", rekao je Čadež.

On je naglasio da treba da se ugledamo sistem dualnog obrazovanja u Nemačkoj, ali i austrijski i švajcarski dodajući da ta uspešna iskustva treba da prilagodimo uslovima u Srbiji.

Čadež je naglasio da je cilj PKS da bude prisutna u kompanijama i da bi mogla da vidi koji su profili neophodni srpskoj privredi i da se već uveliko radi na tome.

On je naveo da će Komora izdavati sertifikate, obučavati mentore za dualno obrazovanje i drugo.

"Radićemo na tome da na sistemskim rešenjima u tom pravcu u našem obrazovanju", naglasio je Čadež na prezentaciji "Dualno obrazovanje - ulaganje u budućnost".

Kako kaže, mladi kada završe školovanje trebalo bi da mogu odmah da se zaposle i u preduzećima primene ono što su naučili.

"Neophodni uslovi za privredni rast su oživljavanje industrijske proizvodnje, veći priliv direktnih stranih investicija, povećanje neto izvoza i podsticanje preduzetništva", naveo je Čadež dodajući da je za dostizanje svega toga važno i uvođenje dualnog obrazovanja.

On je istakao da u Srbiji oo 75 odsto dece upisuje srednje stručne škole, 23 odsto gimnazije i dva odsto umetničke škole.

Kako je naveo, sada se učenička praksa sprovodi u saradnji sa oko 1.300 privrednih subjekata među kojima ima zanatskih radionica, kao i velikih javnih preduzeća, ali ta saradnja nije sistematska i zasnovna je uglavnom na pojedinačnim inicijativama.

Takođe, nisu definisana prava i obaveze u tom procesu.

On je rekao da bi trebalo mnogo više angažovati i studente kako bi odmah nakon studija mogli da se zaposle.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 18.05.2016.
Naslov: Redakcija