Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOŽENE NOVINE U NACRTU ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA


Visoki savet sudstva ima predsednika koji ga predstavlja i rukovodi radom Saveta. Po Zakonu o Visokom savetu sudstva predsednik Saveta je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Zamenik predsednika to radi kada je predsednik odsutan ili sprečen.

  • U nacrtu zakona je predloženo da predsednika i zamenika predsednika izabere Savet iz reda izbornih članova Saveta, tajnim glasanjem većinom svih članova.

To znači da bi najviši organ sudske vlasti mogao da predstavlja jedan od šest sudija, ali i advokat ili profesor pravnog fakulteta. Nisam sigurna da je proces promena u sudskoj vlasti, i generalno u društvu, dostigao taj nivo da nije nužno da predsednik Vrhovnog kasacionog suda predstavlja sudsku vlast, ali sam sigurna da samo sudija treba i može da predstavlja sudsku vlast.

Predlagač ne nudi obrazloženje za ovakvu izmenu zakona.

  • U Visoki savet sudstva bira se jedan sudija koji predstavlja Vrhovni kasacioni, Privredni apelacioni i Upravni sud.
  • Jedan sudija u Savetu predstavlja sve apelacione sudove,
  • jedan sve više privredne,
  • jedan sudove sa teritorija autonomnih pokrajina i
  • dvoje sve osnovne, prekršajne i Prekršajni apelacioni sud.

Kada se okonča postupak kandidovanja za izbornog člana u Savetu, utvrđuju se liste kandidata za svaki stepen i vrstu sudova, kao i lista za autonomne pokrajine.

Svaki sudija ima pravo da glasa samo za kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju. Sudija sa teritorije autonomnih pokrajina glasaju i za kandidata sa te liste.

Prema važećem zakonu, izborna komisija je određivala mesto gde će se glasanje obaviti.

  • Predložena je izmena kojom se propisuje da se glasanje obavlja na biračkom mestu u apelacionim sudovima.

To bi značilo da sve sudije koje ne žive u mestu gde je sedište apelacionog suda, a bez obzira za koju listu glasaju, treba da putuju da bi iskoristili svoje pravo da glasaju. Predlagač smatra da se na taj način postiže ''veća tajnost izbornog procesa''. Podsetiću, izborni proces mora biti transparentan, glasanje može i ne mora biti tajno.

Usvajanjem ovog predloga postigla bi se samo izuzetno mala izlaznost na ove izbore. Poznato je da su sudije nezainteresovane za izbore, da nisu motivisane da koriste svoje pravo da glasaju, pa bi putovanje radi glasanja bio razlog više da to pravo ne iskoriste. Zato predložena izmena nije unapređenje procesa izbora članova Saveta, niti se njome postiže ušteda.

U prelaznim i završnim odredbama ovog nacrta ponuđena su dva načina sprovođenja ovog zakona.

  • Prva opcija je da nakon stupanja na snagu zakona budu sprovedeni izbori za izborne članove Saveta, predsednika i zamenika predsednika Saveta.
  • Druga opcija je da članovi Saveta koji su izabrani po zakonu koji je bio na snazi u vreme izbora obavljaju funkciju do isteka mandata za koji su izabrani, a da se nakon stupanja na snagu novog zakona u datom roku izaberu predsednik i zamenik predsednika po novom zakonu.

Prva opcija znači ukidanje ili promenu najvišeg organa sudske vlasti, a da se sudije o tome ne pitaju. To je još jedan korak unazad, a taj predlog potiče od političara koji se, izgleda samo na rečima, zalažu za osnaživanje sudske vlasti, za stvaranje uslova za veću samostalnost i suštinsku nezavisnost ove grane vlasti.

Druga opcija ostavlja sudijama da odluče da li sudije koji su na funkciji u Savetu tu treba da ostanu ili ne.

  • U nacrtu se zato nalazi još jedna novina: da predlog za razrešenje izbornog člana Saveta podnese najmanje 20 posto sudija koji su tog člana izabrali.

Javna rasprava o ovom važnom zakonu je u toku, Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud su obavezni da o tome daju svoje mišljenje, a data je mogućnost i drugim sudijama i stručnjacima da učestvuju u raspravi. Da li će i kako tu mogućnost sudije iskoristiti, saznaćemo iz rezultata javne rasprave. 

Izvor: www.danas.rs, Sonja Brkić