ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Zloupotreba osetljivih informacija moguća je zbog neusklađenosti zakona i različite prakse institucija
Uprkos brojnim upozorenjima koje sve opasnosti vrebaju građane ako se neko domogne njihovih ličnih podataka, institucije koje bi o tome morale najviše da vode računa, problem - ne shvataju ozbiljno. Tako na sajtu opštine Zemun, na elektronskoj oglasnoj tabli, možete da dobijete imena, jedinstvene matične brojeve, adrese, brojeve tablica kola i iznose duga onih koji moraju da plate mandatne komunalne kazne!
Takođe, ako tražite vlasnički list za parcelu, koji ćete, kao obavezan dokument, priložiti uz zahtev za izdavanje kredita za stan, dobićete na listu nepokretnosti, baš kao jedna čitateljka "Novosti" koja se javila, zabeležbe i o drugim kupcima stanova u toj zgradi:
- Bila sam baš iznenađena kada sam na vlasničkom listu videla imena ostalih kupaca stanova, njihove matične brojeve, adrese, koliko im je hipotekarno zaduženje, u kojoj banci... Praktično, za 500 dinara dobila sam lične podatke svojih komšija - kaže ova čitateljka.
Da je ovakvo postupanje zabranjeno na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), potvrdio je Milan Marinović, Poverenik za zaštitu podataka, i najavio inspekcijski nadzor radi provere kako pomenute institucije štite podatke o ličnosti.
- Osoba kod javnog beležnika može da dobije podatke o stanju iz zemljišnih knjiga vezano za stan koji namerava da kupi, kao i podatke da li na njemu postoji neka hipoteka, ali nikako ne bi smela da dobije matične brojeve svojih komšija - kaže Marinović. - Nedozvoljeno je i da opštine na oglasnim tablama objavljuju lične podatke građana. Zato ćemo pokrenuti nadzor.
Međutim, ono što Zakon o zaštiti podataka zabranjuje, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020) dozvoljava. Prema rečima Srbislava Cvejića, predsednika Javnobeležničke komore Srbije, zemljišni listovi iz baze Geodetskog zavoda izdaju se u papirnom i elektronskom obliku bukvalno svakom zainteresovanom, a mogu ih izdavati i javni beležnici, preduzetnici i pravna lica upisana u registar geodetskih organizacija.
- Uredba o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz geodetskog katastarskog informacionog sistema, od strane javnih beležnika i geodetskih organizacija ("Sl. glasnik RS", br. 91/2020) propisuje da je beležnik dužan da izda istovetni vizuelni prikaz tih podataka kao što stoji u centralnoj bazi Geodetskog zavoda - kaže Cvejić. - Dakle, Zakon propisuje da moramo da izdajemo upravo ovakve zemljišne listove i da nema anonimizacije podataka. Slažem se da su zloupotrebe moguće, ali da bi se to sprečilo potrebno je menjati zakon.
Ovo nije prvi put da su zaštićeni podaci žitelja Srbije procurili u javnost iz zvaničnih institucija, kao što ni Srbija po tome nije izuzetak. Pre nedelju dana velika afera izbila je u Hrvatskoj, kada je iz kompanije "EOS Matriks", koja pomaže preduzećima da profesionalno naplate dugove, procurilo više od 181.000 ličnih podataka, među kojima i 284 maloletnih osoba. Ovo je drugo veliko "curenje" podataka u Hrvatskoj do sada, a prethodno se desilo u decembru, kada je otvorena istraga, opet zbog objavljivanja 77.000 ličnih podataka, takođe iz jedne agencije za naplatu potraživanja, "B2 Kapital".
U Srbiji je velika afera izbila 2014. godine, kada su u javnost izašli podaci 5,2 miliona punoletnih građana iz ogromne baze Agencije za privatizaciju. Na sajtu agencije su punih 10 meseci, bez ikakve zaštite, stajali obelodanjeni imena i prezimena, adrese, JMBG, brojevi računa i telefona svih koji su se prijavili za dobijanje besplatnih akcija državnih firmi. Protiv Agencije je pokrenut prekršajni postupak, ona je 2016. prestala da postoji, a naredne godine zastareo je i postupak.
Krađa identiteta, odnosno ličnih podataka, jedno je od najprofitabilnijih krivičnih dela u svetu. Pomoću tuđih podataka, prevaranti mogu da otvaraju firme i zadužuju druge, da naručuju robu i usluge, za koje će ceh stići pravom vlasniku identiteta, i da vrše različite prevare.
Služba Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti prošle godine pokrenula je 354 postupka nadzora u vezi sa zaštitom ličnih podataka, od čega najveći broj nad ustanovama obrazovanja i organima lokalne samouprave, što je višestruko povećanje u odnosu na prethodne godine. Najčešći razlog bilo je upravo kršenje bezbednosti podataka. U okviru nadzora podneta je jedna krivična prijava, dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a donete su i tri mere privremenog ograničenja obrade podataka, uključujući i zabranu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija