Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Od 21. avgusta 2019. godine svaka kompanija u Srbiji treba da odredi osobu koja će se brinuti o zaštiti podataka o ličnosti


Firme koje budu zloupotrebile lične podatke svojih klijenata suočiće se sa milionskim kaznama, predviđeno je novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon), koji će početi da se primenjuje od 21. avgusta 2019. godine.

Za firme koje posluju u Srbiji, a koje budu na nepropisan način skupljale i čuvale lične podatke maksimalna kazna je dva miliona dinara. Za naše kompanije koje posluju i na tržištu EU, sankcije su mnogostruko veće, jer zapravo krše njihovu Opštu uredbu o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation - GDPR). Maksimalna kazna tako je po "zapadnoj" tarifi, čak 20 miliona evra ili četiri odsto godišnjeg prometa.

Novina je i to da od 21. avgusta svaka kompanija u Srbiji treba da odredi osobu koja će da se brine za zaštitu podataka o ličnosti.

Korisnici interneta, odnosno najčešće građani, trebalo bi da dobiju niz novih potencijalnih prava i da bolje budu obavešteni o tome koji podaci se prikupljaju, za koje svrhe, na koliko i da li kompanije dele te podatke sa trećim licima.

Pored toga, građani imaju pravo da zahtevaju promene podataka koji su stari. Novina je i "pravo na zaborav", odnosno pravo na brisanje podataka u određenim uslovima.

Sudeći po predviđanjima Stanojle Mandić, zamenice Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za punu primenu Zakona biće potrebno još vremena, jer nije potpuno usklađen sa evropskim propisima, ali i našim pravnim sistemom.

- Zakon omogućava duplu nadležnost i mogućnost postojanja potpuno oprečnih odluka u istom slučaju. Građanin se povodom istog slučaja može obratiti i Povereniku i Višem sudu, nije u obavezi da bira organ. Zakon je delom preuzeo odredbe GDPR, a delom odredbe tzv. Policijske direktive, koja se suštinski ne odnosi samo na policiju, već i na druge organe, poput BIA ili VBA, ali i nedržavne subjekte, poput finansijskih institucija, jer njih propisi o sprečavanju pranja novca obavezuju da obrađuju podatke - kaže Mandić.

Kako dodaje, to znači da još nemamo listu svih tih "organa" koji imaju poseban režim, a istovremeno nemamo ni razgraničenje obrade podataka primera radi MUP-a, kada po nalogu tužilaštva prikuplja informacije ili vodi evidenciju o prebivalištu, jer ovo potonje nije u svrhu sprečavanja izvršenja krivičnih dela.

Zamenica Poverenika kaže i da je propuštena šansa da se ovim Zakonom uredi oblast video-nadzora. On nije uređen na radnom mestu ili na javnim površinama, u stambenim i poslovnim prostorima, što je veoma zastupljen način obrade.

- Video-nadzor je višestruko rizičan po građane, ne samo po privatnost, već i slobodu govora, kretanja, okupljanja i prava radnika. Brojni ekscesi, u smislu da se snimci video-nadzora objavljuju na internetu, koriste u nedozvoljene svrhe, pa i zloupotrebljavaju, jasno govore u prilog da ova materija mora da bude uređena na jasan način- rekla je Mandić.

Izvor: Vebsajt Blic, A. Latas, 16.04.2019.
Naslov: Redakcija