NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Nacrt zakona sadrži odredbe koje će suziti obim prava na pristup informacijama

Zabrinjavajuće je što Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sadrži i neka rešenja koja će suziti obim prava na pristup informacijama i usporiti ostvarivanje tog prava, izjavio je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.

"Najveći problem, sa stanovišta istraživačkog novinarstva i borbe protiv korupcije, predstavlja potpuno izuzimanje društava kapitala 'koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima', što se odnosi na preduzeća u državnom vlasništvu, kao što su Elektromreže Srbije, Telekom Srbije, Koridori Srbije, DIPOS i Železnice Srbije", rekao je Minić.

Minić je ocenio da takvim rešenjem, odnosno potpunim izuzimanjem javnosti neće, na primer, biti dostupni ugovori o sponzorstvima ili donacijama koje ta preduzeća zaključuju sa udruženjima ili medijima.

"Kako je pokazalo nedavno istraživanje TS, ali i ranija analiza Saveta za borbu protiv korupcije, to može biti kanal za ostvarivanje političkog uticaja na medije i njihovu uređivačku politiku", ocenio je on.

Minić smatra da je, ukoliko je problem bio u zaštiti interesa tih preduzeća od konkurencije, trebalo samo primeniti mehanizme za zaštitu tih interesa u postojećem zakonu.

"Bilo je samo potrebno da ti interesi budu valjano obrazloženi i da budu zasnovani na pravnim osnovama koje je zakonodavac prepoznao", kaže on.

Pristup informacijama od javnog značaja bi, prema njegovim rečima, bio značajno usporen i primena zakona gotovo obesmišljena ukoliko bi se usvojila odredba po kojoj bi organ vlasti, a ne samo tražilac informacije i javni tužilac u izuzetnim slučajevima, mogao da povede upravni spor protiv poverenikovog rešenja.

"Treba pomenuti i da Nacrt isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, uz loše obrazloženje. Naime, 'kontrola finansiranja po drugom zakonu' navodi se kao razlog da ne budu obuhvaćeni obavezama iz ovog zakona. Ne samo da u slučaju verskih zajednica ne postoji taj drugi zakon, već postoje i drugi legitimni interesi zbog kojih bi neko mogao imati pravo pristupa njihovim podacima, a ne samo kontrola finansiranja", ukazao je Minić.