Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Budući Građanski zakonik trebalo bi da pojača odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost za greške, odnosno nastalu štetu, i to bez obzira na to da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne


Javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakonika produžena je za godinu dana, potvrđeno je nedavno u Ministarstvu pravde. Javno razmatranje budućeg GZ započeto je još 2. jula 2015. godine i prvobitno je trebalo da traje do 31. decembra 2016. godine.

Prema aktuelnim najavama, ovaj postupak prikupljanja mišljenja trajaće do kraja 2017. godine. Tako će dugo očekivano uvođenje Alimentacionog fonda, iz kojeg bi trebalo da se izdržavaju deca čiji su roditelji "zaboravili" na plaćanje alimentacije, morati još da sačeka.

Podsećamo, Građanskim zakonikom trebalo bi da se urede opšta načela građanskog prava, obligacioni odnosi, stvarna prava, nasledno pravo i porodični odnosi, a početkom njihove primene, posebni zakoni iz pomenutih oblasti prestaće da važe.

Cilj zakonika je, kako navodi stručna javnost, "pravičnost pravde" i "pravna sigurnost", posebno kada je u pitanju promet roba i usluga, strane i domaće investicije, zaštita prava, naknada štete, odgovornost... Takođe, veoma je bitno što bi se GZ-om otklonio niz nejasnoća, protivrečnosti i neusklađenosti između više zakona.

Prednacrt GZ-a ima 2.838 članova, sa 480 alternativnih rešenja, o kojima će se Komisija izjasniti pre utvrđivanja Nacrta Građanskog zakonika. Opšta ocena iz dosadašnje javne rasprave je da su prihvatljivi i koncepcija osnovna rešenja Prednacrta.

Veliko interesovanje u javnoj raspravi, bar prema onom što je stiglo do Komisije i Ministarstva, izazvala su predložena rešenja u delovima o surogat materinstvu, hraniteljstvu, zabrani fizičkog kažnjavanja dece, lišavanju poslovne sposobnosti, odlučivanju o stavljanju pod starateljstvo, uvođenju nepotpunog usvojenja, zajedničkoj imovini supružnika, o porodičnim sporovima, crkvenom zaključivanju braka.

Među spornim odredbama koje su izazvala ovoliko odlaganje donošenja Građanskog zakonika jeste i uvođenje surogat materinstva u zakonske okvire, koje se obrazlaže dosadašnjom diskriminacijom, oličenom u zabrani lečenja ženske neplodnosti na ovaj način, dok je lečenje svih oblika muške neplodnosti dozvoljeno. Prednacrt zabranjuje utvrđivanje naknade za "rađanje za drugog", ali može biti ugovoreno plaćanje naknade troškova izavanih trudnoćom i rađanjem. Inače, surogat materinstvo je zakonski regulisano u Rusiji, Ukrajini, Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Belgiji, Holandiji, Izraelu, Australiji, nekim od država SAD...

Budući Građanski zakonik trebalo bi da pojača odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost za greške, odnosno nastalu štetu, i to bez obzira na to da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne. Drugim rečima, bez obzira na to da li će u parnicama za naknadu štete teret dokazivanja krivice biti na oštećenom - koji je po pravilu laik, ili na tuženom - koji je mahom profesionalac, sud će voditi računa upravo o pojačanoj profesionalnoj odgovornosti.

- Prednacrt GZ predviđa "relevantnu i specijalnu" odgovornost za lekare i druga lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost. Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti - objasnio je sekretar Komisije za izradu Građanskog zakonika Ratko Slijepčević.

Pozitivna su, kako u Komisiji kažu, u javnoj raspravi ocenjena rešenja o povratku ljubavi i vernosti kao osnovi braka, uvođenju alimentacionog fonda, odredbi o podsticanju rađanja dece, uvođenja oštrijih kriterijuma za usvajanje dece kad su stranci u pitanju, destimulisanju razvoda, rešenja o sadržaju sporazuma o razvodu braka i zaključivanju bračnog ugovora.

Zabrana fizičkog kažnjavanja dece do sada je uvedena u 47 zemalja, među kojima su Grčka, Albanija, Kipar, Makedonija, Malta, Hrvatska, Austrija, Nemačka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Ukrajina, Poljska, Holandija, Španija, Portugalija...

Mišljenja su, inače, veoma podeljena o uvođenju prava na eutanaziju, profesionalnoj odgovornosti lekara ili drugog medicinskog osoblja, kao i o odgovornosti za štete od terorističkih akata.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, V. Crnjanski, 15.04.2017.
Naslov: Redakcija