ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: NENAJAVLJENI UVIđAJ JE ZAKONOM PREDVIđENI INSTRUMENAT ZA UTVRđIVANJE POVREDE KONKURENCIJE I PRIMENJUJE SE KADA KOMISIJA PRETPOSTAVLJA DA MOżE DOćI DO UNIšTAVANJA DOKAZA O POVREDI KONKURENCIJE. PORED NENAJAVLJENOG UVIđAJA POSTOJI I "POKAJNIčKI PROGRAM"

U nedelji za nama Komisija za zaštitu konkurencije obeležila je deceniju rada, u kojoj je nastojala da da svoj doprinos izgradnji modernog i efikasnog tržišta u Srbiji.

U toj deceniji Komisija je, ocenjuju ekonomisti, postala prepoznatljiva po stručnosti, nezavinosti i autoritetu, i na dobrom je putu da po respektabilnosti dostigne tela koja u nekim državama postoje znatno duže.

– Najveći izazov, a ujedno i prioritet Komisije za zaštitu konkurencije je kako prepoznati i obezbediti dokaze za postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu Srbije. U tom smislu, cilj nam je postizanje što veće efikasnosti u borbi protiv onih koji krše pravila konkurencije – kaže dr Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije. – Važno je i da javnost zna koji je mandat Komisije za zaštitu konkurencije. Tu, pre svega, mislim na same učesnike na tržištu, ali i na potrošače kao kupce ili korisnike usluga, jer, u krajnjem ishodu, svaku povredu konkurencije plaćaju upravo oni – kroz više cene proizvoda, smanjenu ponudu ili njen lošiji kvalitet. Inače, mora se znati i to da Komisija ne štiti konkurente, nego konkurenciju na tržištu.

Važeći Zakon o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013 - dalje: Zakon) u velikoj meri usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ipak, navodi Obradović, u tom smislu želimo da idemo u korak sa svim unapređenjima prava zaštite konkurencije koju sprovode oni čija je tradicija u oblasti politike zaštite konkurencije značajno duža od naše.

Obradović navodi da je Srbija imala Zakon o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005) iz 2005. koji je regulisao politiku zaštite konkurencije, da je 2009. donet važeći Zakon koji je nadležnost sprovođenja politike zašite konkurencije u potpunosti poverio Komisiji.
Ovaj propis dodatno je unapređen izmenama iz 2013. godine. Te promene su predstavljale proces pravne harmonizacije, kako na planu definisanja koncepta zaštite konkurencije, tako i u pogledu uspostavljanja značajnih pravnih instituta kao što su i nenajavljeni uviđaj ili "pokajnički program".

– Komisija reaguje na svaku podnetu inicijativu za pokretanje postupka. Neke inicijative su osnovane, pa Komisija može da pokrene postupak, a neke se nakon analize odbacuju, jer stručna službe Komisije konstatuje da ne predstavljaju povredu konkurencije. Važno je znati i to da inicijative podnete Komisiji mogu biti i anonime, kao i da svaki podnosilac, ukoliko želi, ima obezbeđenu zaštitu. Podnosioci inicijative mogu biti pravna i fizička lica, udruženja...

Kada je reč o postojanju kartelskih sporazuma na tržištu, prvi potvrđen slučaj je bio 2007. godine. Reč je o sporazumu između taksi prevoznika o primeni jedinstvene cene taksi usluga. Kasnije su vođeni i okončani slučajevi kartela u oblasti osiguranja, drumskog prevoza putnika, nabavke sportske opreme.

- Imali smo i otkrivene kartele u javnim nabavkama, kada su nameštane ponude. Danas će retko ko otvoreno praviti kartelske dogovore, već su učesnici međusobno čvrsto interesno povezani. Zato se oni smatraju najtežim za dokazivanje. Najefikasniji je način kada imate informacije direktno od nekog od učesnika kartela - navodi Obradović.

Naš Zakon predviđa da može biti oslobođen plaćanje novčane kazne učesnik u kartelu ako prvi prijavi nedozvoljeno dogovaranje, pod uslovom da nije incijator kartela. To je praksa svuda u svetu. No, bar za sada, u praksi najčešće Komisija sama prikuplja dokaze na osnovu kojih utvrđuje postojanje kartela.

Komisija je 2015. godine prvi put koristila nenajavljeni uviđaj, tj. ulazak u prostorije učesnika na tržištu radi prikupljanja dokaza. Tome su prethodile stučne obuke službenih lica ovlašćenih da vrše uviđaj. To nije ni malo jednostavna operacija. Uz diskreciju, potrebno je vrhunsko znanje i obučenost. Nenajavljeni uviđaj je samo jedan od Zakonom predviđenih instrumenata za utvrđivanje povrede konkurencije i primenjuje se kada Komisija pretpostavlja da može doći do uništavanja dokaza o povredi konkurencije. Pored nenajavljenog uviđaja postoji i "pokajnički program".

Komisija poseduje najsavremeniju forenzičku opremu potrebnu za utvrđivanje povrede konkurencije, koja značajno olakšava pronalaženje dokaza o povredi konkurencije. Pomoću nje je moguće izvršiti analizu i prikupljanje elektronskih podataka kod učesnika na tržištu za koga se sumnja da je izvršio povredu. Koristi se najčešće prilikom nenajavljenih uviđaja, a za upotrebu forenzičke opreme i softvera službena lica Komisije su prošla posebne treninge.

Komisija vodi i postupke zbog nameštanja ponuda pri javnim nabavkamai ta oblast spada u prioritete u aktivnostima Komisije, s obzirom na to da povrede u toj oblasti znače nenamensko trošenje novca svih poreskih obveznika.

- Kada je u pitanju nameštanje ponuda u javnim nabavkama, moram priznati da je lepeza nezakonitog ponašanja široka – od dogovaranja uslova, preko dogovaranja cena, do dogovaranja učesnika o nastupu u javnim nabavkama, ali je cilj uvek da se eliminiše konkurencija koja treba da obezbedi nižu cenu i odgovarajući kvalitet - zaključuje Obradović.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 17.04.2016.
Naslov: Redakcija