PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA ZORAN IVOŠEVIĆ O POTREBI NOVE REFORME PRAVOSUĐA

Srbiji je potrebna nova reforma pravosuđa. Prvi korak koji je potrebno učiniti jeste promena članova Visokog saveta sudstva (VSS), jer se ne može očekivati da greške nastale u reformi iz 2009. godine ispravlja organ koji je te greške i napravio.

VSS ima 11 članova, ali su zamenjeni samo oni koji su tu po funkciji - ministar pravde, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, trebalo je zameniti sve članove, kaže za Danas Pravo Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

• Da li mislite da ova vlast želi da reformiše pravosuđe?

- Sadašnji ministar pravde je napravio grešku. Naime, u članu 6 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama postojala je odredba po kojoj je VSS mogao po službenoj dužnosti, a ne samo po žalbama, da isputuje zakonitost izbora svih sudija, pa ako nađe da je neko izabran, a nije trebalo da bude, mogao je da poništi odluku o izboru. Međutim, ta odredba nijednom nije primenjena ni od prošle, ni od nove vlasti, a pre mesec dana je čak stavljena i van snage. Dakle, umesto da je iskoriste i očiste pravosuđe od onih koji su radili razne stvari, odnosno da sprovedu "lustraciju", ova vlast je takvu odredbu stavila van snage.

• Kako sprovesti takvu "lustraciju"?

- Pa, mogli su primenom ovog člana 6 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, ali, ponavljam, tu odredbu nisu nijednom primenili.

• Šta vam to govori?

- To govori da pristajemo da u sudu budu i oni koji tu nikako ne bi trebalo da budu. Tu mislim na one koji ne ispunjavaju nijedan od tri kriterijuma: stručnost, osposobljenost i dostojnost. Naročito je bitna dostojnost. Jer, ako sudija nešto ne zna, on to može naučiti, ali ako nije dostojan svoje funkcije, teško da ikada može da bude dobar. Zato je reforma pravosuđa propala, te je na neki način treba ponoviti.

• Dakle, potrebna nam je nova reforma?

- Naravno, jer mi nemamo pravosuđe kakvo bismo morali da imamo. Ali, podsetio bih da ova poslednja reforma nije i prva. Ona je samo reciklaža prve reforme koja se dogodila pre donošenje novog Ustava. Reforma je počela odmah nakon demokratskih promena, ali je propala jer stranke iz vlasti nisu htele da je sprovode. Nakon donošenja Ustava usledila je i nova reforma, koja je trebala da sistem pravosuđa uskladi sa tim aktom, ali je i ona propala.

• Koliko će našem pravosuđu trebati vremena da se oporavi od loše sprovedene reforme iz 2009. godine?

- To zavisi od političke volje da se pravosuđe upristoji. Nije dovoljna samo bujica reči, potrebno je nešto i uraditi. No, ako su oni obrisali odredbu koju sam već spomenuo, a koja im je omogućavala da preispitaju izbor svakog sudije, kako možemo očekivati da će nešto i uraditi po ovom pitanju. Ta odredba je bila jedina mogućnost da se naknadno preispituje izbor, reizbor i vraćanje sudija, ali ni to sada više nije moguće. Stoga, smatram da bi i ova vlast trebalo da odgovara jer nije primenjivala zakon kako valja, pa tako i ona snosi odgovornost za ovakvo stanje u pravosuđu.

• Ministar pravde je nedavno najavio i mogućnost podnošenja regresnih tužbi protiv svih članova prvog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, zbog milionske štete nastale reformom pravosuđa. Kako to komentarišete?

- Ne može se očekivati regresiranje od svih, odnosno od organa u celini. U tim organima je, naime, bilo ljudi koji su savesno vršili svoju dužnost, tako da bi za štetu odgovarali samo oni koji su glasali da se ne usvoje žalbe sudija koje nisu izabrane. Tu je uglavnom reč o članovima VSS koji su na tom mestu bili po dužnosti. Ali, naravno, ne samo oni, nego i ostali koji su glasali suprotno od onoga kako je trebalo glasati.

• Apelacioni sud je u 2013. ukinuo svaku petu prvostepenu presudu i vratio na ponovno suđenje. Kako to komentarišete?

- I ovo je posledica neuspešne reforme pravosuđa. S druge strane, to pokazuje da sudije nisu baš na nivou znanja koji bi obezbeđivao optimalan uspeh. Ova cifra nije preterano velika, ali nije ni mala i razumno bi bilo da to bude oko deset odsto. Dakle, ovaj relativno visok broj ukinutih presuda je stvar sudijskog sastava, a on nas ne zadovoljava, jer je Ustavni sud tokom 2012. na posao vratio sve sudije, pritom se nije bavio pojedinačnim slučajevima, odnosno kvalitetom sudija. Tako sada među sudijama imamo sve one koji su bili tu i ranije, odnosno i one koji nisu trebali da budu vraćeni, jer ne ispunjavaju uslove.

Izvor: www.danas.rs, Boban Karović