Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: NALED predlaže izmenu Zakona da bi se omogućilo ozakonjenje objekta, odnosno posebnih delova objekta sagrađenih do stupanja na snagu osnovnog zakona i to na ime lica koja su faktički vlasnici, odnosno posebnih delova objekata koji se ozakonjuju (kupac objekata koji je u postupku ozakonjenja) i to bez obzira na to da li je investitor poznat i dostupan


U Srbiji je do sada, prema podacima s kraja prošle godine, oko 230.000 objekata ozakonjeno, oko 1,5 miliona objekata čeka na taj posao, a ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavljuje pomoć gradovima i opštinama u sprovođenju odredbi Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018 - dalje: Zakon) kako bi se omogućilo da ta procedura bude brža i jednostavnija.

Ona je najavila da će do kraja godine katastar biti potpuno elektronski, i da se naredne godine očekuje da zaživi i e-prostor.

"Uvek možemo brže i bolje. Što se tiče ozakonjenja, moramo biti mnogo brži i moraćemo mnogo da više radimo sa jedinicama lokalnih samouprava jer čini mi se da je gradovima i opštinama potrebna pomoć budući da one realizuju taj Zakon", rekla je ministarka Mihajlović.

U novom izdanju Sive knjige NALED-a od ukupno 100 preporuka, pet je namenjeno tom ministarstvu.

NALED je između ostalog, predložio resornom ministarstvu da pojednostavi proceduru ozakonjenja objekata, kao i da se uredi oblast dostave rešenja katastra putem poštanskog operatera....

Što se tiče procedure ozakonjenja, Mihajlovićeva kaže da će se resorno ministarstvo nastojati da pomogne lokalnim samoupravama kako bi se taj proces ubrzao.

"Svake godine NALED daje određene preporuke vladi, mi smo u partnerskom odnosu i mislim da nije moguće očekivati da se prave veliki rezultati i dobri uslovi poslovanja ako svi zajedno ne radimo- privreda, država i institucije. Od svih 100 preporuka, za nas je namenjeno pet, a akcenat je upravo na ozakonjenju i ubrzanju realizacije projekata", rekla je Mihajlovićeva.

Što se tiče projekata, ministarka kaže da je deo projekata koje su privrednici predložili jednim delom "vezan za partikularne interese", ali da se mora voditi računa o privrednom razvoju cele zemlje i učini sve da se ubrzaju projekti.

"Na dobrom smo putu i ne bi Srbija bila na 9. mestu u svetu po izdavanju građevinskih dozvola da imamo probleme u samoj realizaciji projekata", rekla je Mihajlovićeva.

Što se tiče ozakonjenja objekata, NALED je dao predlog da se izmeni Zakon da bi se omogućilo ozakonjenje objekta, odnosno posebnih delova objekta sagrađenih do stupanja na snagu osnovnog zakona i to na ime lica koja su faktički vlasnici, odnosno posebnih delova objekata koji se ozakonjuju (kupac objekata koji je u postupku ozakonjenja) i to bez obzira na to da li je investitor poznat i dostupan.

NALED predlaže i da se organima nadležnim za ozakonjenje uvede mesečna norma u postupcima ozakonjenja, i rok od pet godina propisan za okončanje ozakonjenja.

Računicom se došlo do podatka da bi na republičkom nivou trebalo mesečno ozakoniti preko 33.000 objekata, od čega je polovina stambenih, kako bi se posao obavio u zacrtanim rokovima.

Imajući u vidu da je Srbija u postupku privatizacije prodavala privredna društva sa nepokretnostima koje su režimu ozakonjenja, NALED predlaže da se u odnosu na takve objekte propiše hitnost postupka, jer su privrednici koji su investirali u te objekte, dovedeni u položaj da tim objektima ne mogu raspolagati, niti ih mogu priključivati na dodatnu infrastrukturu pre okončanja postupka ozakonjenja.

NALED je ove nedelje u svojoj 12. Sivoj knjizi dao i preporuku da se uredi oblast dostave rešenja katastra putem poštanskog operatera.

Mihajlovićeva navodi da je katastar u procesu brze reforme i da će do kraja godine on biti potpuno elektronski, a da se naredne godine očekuje da zaživi i e-prostor.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018 i 31/2019) propisano je da se rešenje koje Služba donosi po služenoj dužnosti dostavlja preporučenom pošiljkom, ako ono nije dostavljeno na adresu.

U tom slučaju se odluka dostavlja javnim saopštenjem na internet stranici Zavoda i istovremeno ističe na oglasnoj tabli nadležne Službe, a rešenje se smatra dostavljenim protekom roka od osam dana.

NALED ističe da usled toga prema evidencijama RGZ-a više od 90 odsto rešenja ne uspevaju da budu uručena te se vraćaju direktno RGZ-u (kako bi ih istakli na internet strani i oglasnoj tabli) što dodatno opterećuje kapacitete RGZ-a. Ističu i da stranke tako stiču utisak da katastar ne ispunjava propisane rokove, a takođe se usled toga ne izvršavaju ni uplate propisanih taksi pa se time smanjuje prihod budžeta.

U toj alijansi predlažu da se dostava rešenja uredi tako da stranka može u roku od 15 dana da preuzme rešenje iz pošte, a da se tek po isteku ovog roka pošiljka vrati RGZ-u.

Ističu da bi dostava trebalo da se sprovodi i u jedinstveno elektronsko sanduče i u momentu kada se rešenje izradi i objavom na sajtu RGZ te da se smatra dostavljenim najkasnije 30 dana nakon objavljivanja na sajtu.

U Republičkom geodetskom zavodu kažu da je svako rešenje bolje od postojećeg, da se raduju svakoj promeni i predlozima te da su spremni da učešćem u radnim grupama i pružanjem stručne pomoći doprinesu pojednostavljenju procedura.

Pored ovih preporuka, NALED je ukazao i da bi trebalo pojednostaviti uslove za obavljanje delatnosti taksi prevoza, ukinuti nadležnosti revizione komisije za kontrolu tehničke dokumentacije nad privatnim investitorima u slučaju gradnje po članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) i ukidanje parafiskalnih nameta u postupcima pribavljanja uslova za projektovanje i izgradnju.

Izvor: Vebsajt RTV, 15.02.2020.
Naslov: Redakcija