Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA - Tekst propisa nakon obavljene javne rasprave


OSNOVNE ODREDBE

Predmet i pojmovi

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravila o postupcima javnih nabavki koje sprovode naručioci ili drugi subjekti u slučajevima određenim ovim zakonom, radi zaključenja ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova, okvirnog sporazuma, kao i sprovođenja konkursa za dizajn.

Javna nabavka, u smislu ovog zakona, je:

1)         nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe;

2)         nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više sektorskih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali, pod uslovom da su dobra, usluge ili radovi namenjeni obavljanju neke od sektorskih delatnosti.

Ovim zakonom uređuju se poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke; nadležnost, uređenje i druga pitanja u vezi sa delokrugom rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; uređuje se postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima u skladu sa zakonom, i uređuju se druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Sastavni deo ovog zakona su:

1)         Prilog 1. Spisak delatnosti u građevinarstvu

2)         Prilog 2. Spisak vojne opreme i spisak dobara koje nabavljaju javni naručioci u oblasti odbrane

3)         Prilog 3. Zahtevi koji se odnose na alate i uređaje za elektronski prijem ponuda, prijava, kao i planova i dizajna u vezi sa konkursima za dizajn

4)         Prilog 4. Sadržina oglasa o javnoj nabavci

 

5)         Prilog 5. Sadržina dokumentacije o nabavci u vezi sa elektronskom licitacijom

6)         Prilog 6. Sadržina poziva za podnošenje ponuda, poziva za učešće u dijalogu, poziva za pregovaranje i poziva za podnošenje prijava

7)         Prilog 7. Društvene i druge posebne usluge

8)         Prilog 8. Spisak međunarodnih konvencija u oblasti socijalnog i radnog prava i konvencija o zaštiti životne sredine

9)         Prilog 9. Spisak pravnih akata Evropske unije

Pojmovi i značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         naručilac je zajednički pojam za javnog naručioca i sektorskog naručioca;

2)         ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj formi između jednog ili više ponuđača i jednog ili više naručilaca koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;

3)         ugovor o javnoj nabavci dobara je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima kupovinu dobara, zakup dobara, lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava) ili kupovinu na rate, a koji može da obuhvati po potrebi i instaliranje i ugradnju kao prateće poslove neophodne za izvršenje ugovora;

4)         ugovor o javnoj nabavci radova je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima:

(1)        izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova u vezi sa jednom ili više delatnosti iz Priloga 1. ovog zakona;

(2)        izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova, na izgradnji objekta;

(3)        realizaciju izgradnje objekta u skladu sa zahtevima određenim od strane naručioca koji vrši odlučujući uticaj na vrstu ili projektovanje izgradnje objekta;

5)         izgradnja objekta je rezultat radova visokogradnje ili niskogradnje koji kao celina ispunjava ekonomsku ili tehničku funkciju;

6)         ugovor o javnoj nabavci usluga je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima pružanje usluga, osim onih koje su u vezi sa tačkom 4) ovog člana;

7)         privredni subjekt je svako lice ili grupa lica, koje na tržištu nudi dobra, usluge ili radove;

 

8)         ponuđač je privredni subjekt koji je podneo ponudu;

9)         kandidat je privredni subjekt koji je podneo prijavu u restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, pregovaračkom postupku, konkurentnom dijalogu ili partnerstvu za inovacije i kojem je priznata kvalifikacija;

10)       dokumentacija o nabavci je svaki dokument u kome se opisuju ili utvrđuju elementi nabavke ili postupka, a koji uključuju javni poziv, prethodno informativno ili periodično indikativno obaveštenje u slučaju kada se ono koristi kao javni poziv, obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije, opisnu dokumentaciju i konkursnu dokumentaciju;

11)       konkursna dokumenacija je dokumentacija koja sadrži tehničke specifikacije, uslove ugovora, obrasce dokumenata koje podnose privredni subjekti, informacije o propisanim obavezama i drugu dokumentaciju i podatke od značaja za pripremu i podnošenje prijava i ponuda;

12)       ,,pisan" ili "u pisanoj formi" je svaki izraz koji se sastoji od reči ili brojeva koji može da se čita, umnožava i naknadno šalje, uključujući informacije koje se šalju i čuvaju elektronskim sredstvima;

13)       elektronsko sredstvo je elektronska oprema za obradu, uključujući i digitalno sažimanje i čuvanje podataka koji se šalju, prenose i primaju putem kablovskih, radio i optičkih sredstava ili drugih elektromagnetskih sredstava;

14)       telo za centralizovane javne nabavke je naručilac koji sprovodi poslove centralizovane javne nabavke, a može da vrši i pomoćne poslove javne nabavke;

15)       poslovi centralizovane javne nabavke su poslovi koji se sprovode, u jednom od sledećih oblika:

(1)        pribavljanje dobara ili usluga namenjenih naručiocima;

(2)        dodela ugovora o javnoj nabavci ili zaključivanje okvirnih sporazuma za dobra, usluge ili radove koje će koristiti naručioci;

16)       pomoćni poslovi javne nabavke su poslovi koji se sastoje u pružanju podrške poslovima nabavke, naročito u pogledu:

(1)        tehničke infrastrukture koja naručiocima omogućava dodelu ugovora o javnoj nabavci ili zaključivanje okvirnih sporazuma za dobra, usluge ili radove;

(2)        savetovanja u pogledu pripreme i sprovođenja postupaka javne nabavke;

(3)        pripreme i sprovođenja postupaka javne nabavke u ime i za račun određenog naručioca;

 

17)       konkurs za dizajn je procedura koja naručiocu omogućava pribavljanje plana ili dizajna najčešće u oblasti urbanističkog ili prostornog planiranja, arhitekture, inženjeringa ili informatike, pri čemu izbor vrši žiri, nakon sprovedenog konkursa, sa ili bez dodele nagrada;

18)       e-Certis je elektronski sistem Evropske komisije koji sadrži bazu podataka o dokazima koji se dostavljaju u postupcima javne nabavke i telima nadležnim za njihovo izdavanje u državama članicama Evropske unije;

19)       inovacija je implementacija novog ili značajno unapređenog proizvoda, usluge ili procesa, uključujući ali ne ograničavajući se na procese proizvodnje i građenja, novu tržišnu metodu ili novu organizacionu metodu u poslovnim praksama, organizaciji radnih mesta ili spoljnim odnosima, između ostalog, u cilju da se pomogne u rešavanju društvenih izazova ili kao podrška pametnom, održivom i inkluzivnom rastu;

20)       životni ciklus su sve uzastopne i/ili međusobno povezane faze, uključujući potrebno istraživanje i razvoj, proizvodnju, trgovinu i uslove trgovine, prevoz, korišćenje i održavanje tokom trajanja dobara ili radova ili pružanja usluge, od pribavljanja sirovina ili generisanja resursa do odlaganja, uklanjanja i završetka usluge ili upotrebe;

21)oznaka je svaki dokument, sertifikat ili atest kojim se potvrđuje da dobra, usluge ili radovi, procesi ili postupci zadovoljavaju određene zahteve za oznaku;

22)       zahtevi za oznaku su zahtevi koje dobra, usluge ili radovi, procesi ili postupci treba da ispune da bi dobili odgovarajuću oznaku;

23)       opšti rečnik nabavke (Common Procurement Vocabulary - CPV) je jedinstveni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke koji se primenjuje u postupku javne nabavke kojim se istovremeno obezbeđuje usklađenost sa drugim postojećim klasifikacijama;

24)       sektorske delatnosti su delatnosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga definisane čl.165. do 171. ovog zakona;

25)       vojna oprema je oprema koja je posebno izrađena ili prilagođena za vojne potrebe i namenjena za upotrebu kao oružje, municija ili vojni materijal, a naročito vojna oprema iz Priloga 2. I Spisak vojne opreme;

26)       bezbednosno osetljiva oprema, usluge i radovi su dobra, usluge i radovi za bezbednosne potrebe, koje uključuju, zahtevaju i/ili sadrže tajne podatke.

Naručilac

Javni naručioci

Član 3.

Javni naručioci, u smislu ovog zakona, su:

1)         Republika Srbija, odnosno republički organi;

2)         organi autonomne pokrajine;

3)         organi jedinice lokalne samouprave i mesna samouprava;

4)         pravna lica osnovana u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ako je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

(1)        da se više od 50% finansiraju iz sredstava javnog naručioca;

(2)        da nadzor nad radom tih pravnih lica vrši javni naručilac;

(3)        da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tih pravnih lica imenuje javni naručilac;

5)         grupe naručilaca iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana.

Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.

Vlada utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i lokalne samouprave.

Sektorski naručioci

Član 4.

Sektorski naručioci, u smislu ovog zakona, su:

1)         javni naručioci koji obavljaju sektorsku delatnost;

2)         privredna društva koja obavljaju sektorsku delatnost nad kojima javni naručilac može imati, direktno ili indirektno, preovlađujući uticaj na osnovu svojine nad njime, finansijskog udela ili pravila na osnovu kojih je uređeno;

3)         drugi subjekti koji obavljaju sektorsku delatnost na osnovu isključivih ili posebnih prava.

Preovlađujući uticaj u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana podrazumeva se u bilo kom od sledećih slučajeva u kojima javni naručilac, direktno ili indirektno:

1)         ima većinu upisanog kapitala društva;

2)         kontroliše većinu glasova koji se odnose na akcije koje izdaje društvo;

3)         može imenovati više od polovine članova organa nadzora, odnosno organa rukovođenja društva.

Isključiva ili posebna prava u smislu stava 1. tačka 3) ovoga člana su prava koja dodeljuje nadležni organ na osnovu zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta, kojim se ograničava obavljanje sektorske delatnosti na jednog ili više subjekata i koji značajno utiče na mogućnost drugih subjekata da obavljaju takvu delatnost.

Pravo dodeljeno u postupku u kome je izvršeno javno objavljivanje i u kome su bili određeni objektivni kriterijumi za dodelu tih prava, ne smatra se isključivim ili posebnim pravom u smislu stava 3. ovog člana.

Postupak iz stava 4. ovog člana obuhvata:

1)         postupak koji je sproveden primenom propisa o javnim nabavkama ili javno - privatnom partnerstvu i koncesijama ili

2)         druge postupke u kojima su primenjeni objektivni kriterijumi i obezbeđena transparentnost i javno objavljivanje, u skladu sa pravnim aktima Evropske unije iz Priloga 9. Deo I ovog zakona.

Načela javne nabavke

Opšte odredbe

Član 5.

Naručilac je u primeni ovog zakona obavezan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije, kao i da postupa na transparentan i proporcionalan način.

Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj.

Privredni subjekti dužni su da u izvršavanju ugovora o javnoj nabavci poštuju obaveze

U         oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, kao i obaveze iz kolektivnih ugovora, odnosno odredbe međunarodnog prava vezanog za zaštitu životne sredine, socijalno i radno pravo.

Spisak međunarodnih konvencija u oblasti socijalnog i radnog prava i konvencija o zaštiti životne sredine navedeni su u Prilogu 8. ovog zakona.

Načelo ekonomičnosti i efikasnosti

Član 6.

Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava.

Naručilac je dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i ugovor dodeli

U         rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke.

Načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije

Član 7.

Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju.

Naručilac ne može da ograniči konkurenciju sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili nepovoljniji položaj, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg privrednog subjekta da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, tehničkih specifikacija i kriterijuma za dodelu ugovora.

Naručilac ne može da određuje uslove koji bi direktno ili indirektno značili nacionalnu, teritorijalnu ili ličnu diskriminaciju među privrednim subjektima.

Načelo transparentnosti postupka javne nabavke

Član 8.

Naručilac je dužan da obezbedi transparentnost postupka javne nabavke poštujući obaveze iz ovog zakona.

Načelo jednakosti privrednih subjekata

Član 9.

Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim privrednim subjektima.

Načelo proporcionalnosti

Član 10.

Naručilac je dužan da javnu nabavku sprovede na način koji je srazmeran predmetu javne nabavke i ciljevima koje treba da postigne.

Kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta u postupku javne nabavke, tehničke specifikacije, kriterijumi za dodelu ugovora i rokovi, kao i dokazi moraju da budu srazmerni obimu, prirodi i složenosti javne nabavke i ugovora koji proizlazi iz te nabavke.

Izuzeci od primene zakona

Opšti izuzeci

Član 11.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javne nabavke i konkurse za dizajn koje su naručioci obavezni da sprovedu, u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:

1)         međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza, a koji je zaključen sa jednom ili više trećih država ili njenih užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajedničkoj implementaciji ili korišćenju od strane potpisnica;

2)         od strane međunarodnih organizacija.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javne nabavke i konkurse za dizajn koji se sprovode,

U         skladu sa pravilima o nabavci koje određuje međunarodna organizacija ili finansijska institucija, ako ta organizacija ili institucija u potpunosti finansira navedene nabavke i konkurse za dizajn.

U         slučaju nabavki i konkursa za dizajn iz stava 2. ovog člana koje većim delom sufinansira međunarodna organizacija ili finansijska institucija, primenjuju se pravila koja su ugovorena.

Treća država u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana je svaka država koja nije država članica Evropske unije, a do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i država članica Evropske unije.

Međunarodni ugovori ili drugi akti iz stava 1. tačka 1) ovog člana zaključuju se u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije.

Republika Srbija obaveštava Evropsku komisiju o svim međunarodnim ugovorima ili drugim aktima iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Član 12.

Odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na:

1)         kupovinu i zakup zemljišta, postojećih građevinskih objekata i drugih nepokretnosti, kao i prava u vezi sa njima;

2)         kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, koje naručilac dodeljuje pružaocu medijskih usluga;

3)         usluge arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;

4)         pravne usluge, i to:

(1) zastupanja naručioca od strane advokata u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanja spora u zemlji ili inostranstvu, kao i pred međunarodnom arbitražom ili međunarodnim telom za sporazumno rešavanje sporova;

(2) zastupanja naručioca od strane advokata u sudskom i drugom postupku pred sudovima ili drugim organima javne vlasti u zemlji i inostranstvu ili pred međunarodnim sudovima, tribunalima ili institucijama;

(3) usluge pravnog savetovanja od strane advokata tokom pripreme za zastupanje u postupcima iz podtač. (1) i (2) ove tačke ili ako postoji jasan pokazatelj ili velika verovatnoća da će predmet na koji se savetovanje odnosi postati predmet tih postupaka;

(4) pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud ili su oni zakonom određeni za obavljanje određenih zadataka pod nadzorom suda;

(5) druge pravne usluge koje su povezane, čak i povremeno, sa vršenjem javnih ovlašćenja;

5)         usluge overavanja i potvrđivanja isprava koje pružaju javni beležnici;

6)         finansijske usluge u vezi sa izdavanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, kao i aktivnosti koje se sprovode u okviru Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog mehanizma za stabilnost;

7)         zajmove i kredite, bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;

8)         ugovore koji se zaključuju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada;

9)         usluge civilne odbrane, civilne zaštite i usluge sprečavanja opasnosti, koje pružaju neprofitne organizacije, odnosno udruženja obuhvaćene CPV oznakama 75250000-3, 75251000-0, 75251100-1, 75251110-4, 75251120-7, 75252000-7, 75222000-8, 98113100-9 i 85143000-3, osim usluge prevoza pacijenata vozilom hitne pomoći;

10)       usluge prevoza putnika železnicom ili metroom;

11)       nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona ili podzakonskog akta;

12)       nabavke namenjene daljoj prodaji ili iznajmljivanju trećim licima na tržištu, pod uslovom da naručilac nema isključivo ili posebno pravo prodaje ili iznajmljivanja predmeta nabavke i da drugi subjekti mogu pod jednakim uslovima da vrše prodaju ili iznajmljivanje predmeta nabavke trećim licima;

13)       usluge istraživanja i razvoja, izuzev kada su predmet javne nabavke usluge istraživanja i razvoja koje su obuhvaćene CPV oznakama 73000000-2 do 73120000-9, 73300000-5, 73420000-2 i 73430000-5 ukoliko su ispunjena oba sledeća uslova:

(1)        korist ostvaruje isključivo naručilac, odnosno namenjene su isključivo njegovoj upotrebi i obavljanju njegovih poslova, i

(2)        naručilac u celosti finasira te usluge.

U         slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

Ugovori između povezanih subjekata

Član 13.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima;

2)         pravno lice nad kojim naručilac vrši kontrolu, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši kontrolu;

3)         u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručilac vrši kontrolu nad pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima ako ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica. Takavu kontrolu može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši kontrolu.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju kada kontrolisano pravno lice koje je naručilac, zaključuje ugovor sa naručiocem koji vrši kontrolu nad njim ili sa drugim pravnim licem nad kojim isti naručilac vrši kontrolu, pod uslovom da u tom pravnom licu sa kojim se zaključuje ugovor nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem nad kojim naručilac ne vrši kontrolu, u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         naručilac zajedno sa drugim naručiocima vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu onoj koju vrše nad svojim organizacionim delovima;

2)         pravno lice nad kojim ti naručioci vrše kontrolu, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši u cilju obavljanja poslova koje su mu poverili ti naručioci ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima ti naručioci vrše kontrolu;

3)         u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručioci zajednički vrše kontrolu nad pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         organi kontrolisanog pravnog lica nadležni za odlučivanje sastavljeni su od predstavnika svih naručilaca koji vrše kontrolu nad tim pravnim licem, s tim da pojedinačni predstavnici mogu da predstavljaju neke ili sve naručioce;

2)         ti naručioci mogu zajedno da vrše odlučujući uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica;

3)         kontrolisano pravno lice nema interese različite od interesa naručilaca koji nad njim vrše kontrolu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje zaključuju dva ili više naručilaca ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         ugovor uspostavlja ili utvrđuje saradnju između naručilaca u cilju da se obezbedi pružanje javne usluge koje su dužni da obavljaju, radi postizanja ciljeva koji su zajednički;

2)         sprovođenje te saradnje vrši se isključivo za potrebe u vezi sa opštim interesom;

3)         naručioci ostvaruju na otvorenom tržištu manje od 20% aktivnosti na koje se odnosi saradnja.

Za utvrđivanje procentualnog iznosa iz stava 1. tačka 2), stava 4. tačka 2) i stava 6. tačka 3) ovog člana uzima se u obzir prosek ukupnog prihod za prethodne tri godine ili kraći period ako zbog datuma osnivanja, početka obavljanja delatnosti, zbog reorganizacije njihovih delatnosti ili drugih opravdanih razloga nisu dostupni podaci za prethodne tri godine i ako iz poslovnih projekcija tog lica proizlazi ispunjenost propisanog uslova.

Posebni izuzeci za javne naručioce

Član 14.

Odredbe ovog zakona javni naručioci ne primenjuju na:

1)         javne nabavke čija je isključiva i neposredna namena omogućavanje javnom naručiocu da obezbedi ili iskorišćava javnu komunikacionu mrežu ili pruža javnosti jednu ili više elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije;

2)         nabavku usluga centralne banke;

3)         kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju programskog sadržaja namenjenog za audio-vizuelne medijske usluge ili medijske usluge radija koje nabavlja javni naručilac koji je pružalac medijske usluge, u smislu zakona kojim se uređuju elektronski mediji;

4)         postupke koje sprovodi javni naručilac koji pruža poštanske usluge u smislu člana 170. stav 2. tačka 2) ovog zakona za obavljanje delatnosti pružanja:

(1)        usluga dodatne vrednosti koje su povezane sa elektronskim sredstvima i koje se u potpunosti pružaju elektronskim sredstvima (uključujući zaštićeno slanje šifrovanih dokumenata putem elektronskih sredstava, usluge vođenja adrese i slanje preporučene elektronske pošte);

(2)        finansijskih usluge koje su obuhvaćene CPV oznakama od 66100000-1 do 66720000-3 i članom 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona, uključujući poštanske novčane naloge i poštanske žirodoznake (novčane doznake bez otvaranja platnih računa u bankama);

(3)        filatelističkih usluga ili

(4)        logističkih usluga (usluge koje su kombinacija fizičkog dostavljanja ili skladištenja i drugih nepoštanskih funkcija).

U         slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

Ugovori subvencionisani ili sufinansirani od strane javnih naručilaca

Član 15.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na nabavku:

1)         radova koje više od 50% subvencioniše ili sufinansira jedan ili više javnih naručilaca, u slučaju kada ugovor uključuje radove iz Priloga 1. ovog zakona ili radove na izgradnji bolnica, objekata namenjenih za sport, rekreaciju i odmor, školskih i univerzitetskih zgrada i zgrada koje se koriste u administrativne svrhe;

2)         usluga koje više od 50% subvencioniše ili sufinansira jedan ili više javnih naručilaca i koje su povezane sa ugovorom o radovima iz tačke 1) ovog stava.

Javni naručilac koji subvencioniše ili sufinansira ugovore iz stava 1. ovog člana dužan je da obezbedi primenu ovog zakona, ako on sam ne dodeljuje takav ugovor ili ako ugovor dodeljuje u ime i za račun drugog subjekta.

Posebni izuzeci za sektorske naručioce

Član 16.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         nabavke koje sektorski naručioci sprovode u svrhu koja ne uključuje obavljanje njihovih sektorskih delatnosti ili radi obavljanja sektorskih delatnosti u inostranstvu pod uslovom da to ne uključuje upotrebu mreže ili teritorije unutar Republike Srbije i Evropske unije;

2)         nabavke vode za piće od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 167. stav 1. ovog zakona;

3)         nabavke energije ili goriva za proizvodnju energije od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 165. stav 1. i člana 166. stav 1. i člana 171. ovog zakona.

U         slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

Ugovori između sektorskih naručilaca i povezanih društva

Član 17.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje sektorski naručilac zaključuje sa povezanim društvom ili koje zajednički poduhvat (joint venture) koji je organizovalo više sektorskih naručilaca u svrhu obavljanja sektorskih delatnosti dodeljuje društvu koje je povezano s jednim od tih sektorskih naručilaca, za nabavku:

1)         usluga, pod uslovom da najmanje 80% prosečnog ukupnog prihoda povezanog društva u Republici Srbiji tokom prethodne tri godine koji je ostvaren od svih usluga koje ono pruža, potiče od pružanja usluga sektorskom naručiocu ili drugim društvima sa kojima je povezano;

2)         dobara, pod uslovom da najmanje 80% prosečnog ukupnog prihoda povezanog društva u Republici Srbiji tokom prethodne tri godine koji je ostvaren od svih isporuka dobara koje je ono vršilo, potiče od isporuka dobara sektorskom naručiocu ili drugim društvima sa kojima je povezano;

3)         radova, pod uslovom da najmanje 80% prosečnog ukupnog prihoda povezanog društva u Republici Srbiji tokom prethodne tri godine koji je ostvaren od svih radova koje je ono izvodilo, potiče od izvođenja radova sektorskom naručiocu ili drugim društvima sa kojima je povezano.

Ako zbog datuma kada je povezano društvo osnovano ili je počelo da obavlja delatnosti ne postoje podaci o prihodu za prethodne tri godine, dovoljno je da to društvo učini verovatnim postizanje prihoda iz stava 1. ovog člana, naročito putem poslovnih projekcija.

Ako dva ili više društava povezanih sa sektorskim naručiocem sa kojim čine privrednu grupu pruža iste ili slične usluge, dobra ili radove, procenat se izračunava uzimajući u obzir ukupni prihod koji potiče od pružanja usluga, isporuke dobara ili izvođenja radova tih povezanih društava.

Povezano društvo u smislu stava 1. ovog člana je svako društvo čiji se godišnji finansijski izveštaji konsoliduju s godišnjim finansijskim izveštajima sektorskog naručioca, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Ako se na subjekta iz stava 1. ovog člana ne primenjuje obaveza konsolidovanja godišnjih finansijskih izveštaja sa godišnjim finansijskim izveštajima sektorskog naručioca, povezano društvo je svako društvo koje:

1)         može direktno ili indirektno biti podložno preovlađujućem uticaju sektorskog naručioca ili

2)         može da ima preovlađujući uticaj na sektorskog naručioca ili

3)         je zajedno sa sektorskim naručiocem pod preovlađujućim uticajem drugog društva na osnovu svojine nad njime, finansijskog udela ili pravila na osnovu kojih su ta društva uređena.

Preovlađujućim uticajem u smislu stava 5. ovog člana smatra se uticaj iz člana 4. stav 2. ovog zakona.

Ugovori koji se dodeljuju zajedničkom poduhvatu (joint venture) ili sektorskom naručiocu koji je sastavni deo zajedničkog poduhvata

Član 18.

Ako je više sektorskih naručilaca organizovalo zajednički poduhvat (joint venture) u cilju obavljanja sektorskih delatnosti za vreme od najmanje tri godine i ako akt kojim je zajednički poduhvat organizovan predviđa da sektorski naručioci koji čine zajednički poduhvat budu njegov sastavni deo najmanje isto toliko vremena, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore:

1)         koje dodeljuje zajednički poduhvat jednom od tih sektorskih naručilaca ili

2)         koje dodeljuje sektorski naručilac zajedničkom poduhvatu čiji je on sastavni deo.

Član 19.

Izraz zajednički poduhvat (joint venture) upotrebljen u čl. 17. i 18. ovog zakona podrazumeva akt na osnovu koga se više sektorskih naručilaca organizovalo u svrhu obavljanja sektorskih delatnosti.

Posebni izuzeci u oblasti odbrane i bezbednosti

Član 20.

Odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na dodelu ugovora o javnim nabavkama i konkursa za dizajn u oblasti odbrane i bezbednosti:

1)         na koje se primenjuju posebna pravila nabavki, u skladu sa međunarodnim ugovorom ili aranžmanom koji se odnosi na razmeštaj snaga i tiče se aktivnosti Republike Srbije, države članice Evropske unije ili treće države;

2)         kod kojih bi primena odredaba ovog zakona obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade;

3)         za potrebe obaveštajnih aktivnosti;

4)         u okviru programa saradnje koji se zasnivaju na istraživanju i razvoju novog proizvoda, koji zajedno realizuje Republika Srbija i jedna ili više država članica Evropske unije, kada je to primenjivo na naredne faze celog ili dela životnog ciklusa tog proizvoda;

5)         koji se zaključuju u trećoj državi, uključujući i nabavke za civilne potrebe, kada su snage razmeštene izvan teritorije Republike Srbije i Evropske unije, ako operativne potrebe zahtevaju da ugovori budu zaključeni sa privrednim subjektima na teritoriji vršenja aktivnosti;

6)         koje zaključuje Republika Srbija sa organima državne, regionalne ili lokalne samouprave drugih država, a odnose se na:

(1)        nabavku vojne opreme ili bezbednosno osetljive opreme;

(2)        radove i usluge direktno povezane sa takvom opremom ili

(3)        radove i usluge isključivo za vojne potrebe ili bezbednosno osetljive radove i bezbednosno osetljive usluge.

Republika Srbija obaveštava Evropsku komisiju o svim međunarodnim ugovorima i drugim aktima iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

U         slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, nakon završetka programa saradnje države članice će Evropskoj komisiji naznačiti udeo rashoda istraživanja i razvoja u odnosu na ukupni trošak programa, sporazum o podeli troškova, kao i nameravani udeo nabavki po državi, ako postoji.

Posebni izuzeci za javne nabavke koje imaju odbrambene ili bezbednosne aspekte

Član 21.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se:

1)         na zaključenje ugovora o javnoj nabavci i konkurse za dizajn koji nisu izuzeti članom 20. stav 1. ovog zakona, ukoliko bi Republika Srbija primenom ovog zakona bila obavezna da pruži informacije za koje smatra da bi njihovo otkrivanje štetilo bitnim interesima njene bezbednosti;

2)         na zaključenje ugovora o javnoj nabavci i konkurse za dizajn koji nisu izuzeti članom 20. stav 1. ovog zakona, ukoliko se zaštita bitnih bezbednosnih interesa Republike Srbije ne može garantovati drugim merama, kao što je određivanje zahteva u cilju zaštite tajnosti podataka koje naručilac stavlja na raspolaganje u postupku javne nabavke, u skladu sa ovim zakonom;

3)         ako su nabavka i izvršenje ugovora o javnoj nabavci i konkursi za dizajn proglašeni tajnim ili moraju biti propraćeni posebnim bezbednosnim merama, u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima ili upravnim aktima pod uslovom da je Republika Srbija utvrdila da bitne bezbednosne interese nije moguće zaštititi drugim merama, poput mera iz tačke 2) ovog člana.

Osnovanost sprovođenja nabavke iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

Mešovita nabavka

Opšte odredbe

Član 22.

Odredbe o mešovitim nabavkama primenjuju se na:

1)         ugovore koji obuhvataju različite predmete nabavke (dobra, usluge ili radove);

2)         ugovore na koje se primenjuju različita pravila nabavke;

3)         ugovore koje dodeljuju sektorski naručioci;

4)         ugovore sa elementima odbrane i bezbednosti.

Stav 1. ovog člana ne može da se primenjuju s ciljem izbegavanja primene ovog zakona ili zakona kojim se uređuje javnoprivatno partnerstvo i koncesije.

Ugovori koji obuhvataju različite predmete nabavke

Član 23.

Ako predmet ugovora o javnoj nabavci čine različiti predmeti nabavke (dobra, usluge ili radovi), ugovor se dodeljuje, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se primenjuju na osnovni predmet ugovora.

Ako predmet ugovora o javnoj nabavci delom čine dobra i delom usluge, osnovni predmet ugovora određuje se u zavisnosti od toga koji deo predmeta nabavke ima veću procenjenu vrednost.

Ako predmet ugovora o javnoj nabavci delom čine usluge i delom društvene i druge posebne usluge, osnovni predmet ugovora određuje se u zavisnosti od toga koji deo predmeta nabavke ima veću procenjenu vrednost.

Ugovori na koje se primenjuju različita pravila nabavke

Član 24.

Ako je predmet ugovora nabavka na koju se primenjuju pravila o postupcima javnih nabavki propisana ovim zakonom i nabavka na koju se ne primenjuju odredbe ovog zakona, a različiti delovi ugovora su objektivno odvojivi, mogu se dodeliti zasebni ugovori u skladu sa pravilima koja se odnose na zasebne delove ili jedan ugovor u kom slučaju se primenjuju pravila o postupcima javnih nabavki, osim kada predmet nabavke čine i nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti, u kom slučaju se ugovor dodeljuje u skladu sa članom 26. ovog zakona.

Ako ugovor za predmet ima nabavku dobara, usluga ili radova i nabavku koja ima elemente koncesije, ugovor se dodeljuje u skladu sa odredbama ovog zakona ukoliko je procenjena vrednost dobara, usluga ili radova jednaka ili veća od iznosa iz člana 27. ovog zakona.

Ugovori koje dodeljuju sektorski naručioci

Član 25.

Ako ugovor za predmet ima nabavku namenjenu obavljanju više delatnosti, sektorski naručilac može da dodeli zasebne ugovore za potrebe svake od delatnosti koju obavlja u skladu sa pravilima koja se odnose na odgovarajuću delatnost ili može da dodeli jedan ugovor.

Ako sektorski naručilac odluči da dodeli jedan ugovor, primenjuju se pravila koja se odnose na delatnost za čije je obavljanje predmet nabavke prvenstveno namenjen, osim kada predmet nabavke čine i nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti, u kom slučaju se ugovor dodeljuje u skladu sa članom 26. ovog zakona.

U         slučaju da nije moguće objektivno utvrditi prvenstvenu namenu ugovora ugovor se dodeljuje:

1)         u skladu sa pravilima postupka javne nabavke koja se odnose na javne naručioce u slučaju ugovora koji obuhvataju predmet nabavke namenjen sektorskoj delatnosti i drugoj delatnosti koja nije sektorska;

2)         u skladu sa pravilima postupka javne nabavke koja se odnose na sektorske naručioce u slučaju ugovora koji obuhvataju predmet nabavke namenjene sektorskoj delatnosti i nabavke na koje se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju koncesije;

3)         u skladu sa pravilima postupka javne nabavke koja se odnose na sektorske naručioce u slučaju ugovora koji obuhvataju predmet nabavke namenjen sektorskoj delatnosti i drugoj delatnosti na koju se ne primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na sektorske naručioce i javne naručioce, niti odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.

Ugovori sa elementima odbrane i bezbednosti

Član 26.

Ako ugovor za predmet ima nabavku koja delom obuhvata i predmet nabavke na koji se primenjuju pravila o postupcima javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti ili predmet nabavke na koju se ne primenjuju odredbe ovog zakona u skladu sa čl. 20. i 21. ovog zakona, ako su različiti delovi ugovora objektivno odvojivi, mogu da se dodele zasebni ugovori u skladu sa pravilima koja se odnose na zasebne delove ili da se dodeli jedan ugovor.

Jedan ugovor može da se dodeli ako različiti delovi ugovora ne mogu objektivno da se odvoje ili ako različiti delovi ugovora mogu da se odvoje a dodela jednog ugovora je opravdana objektivnim razlozima i svrha dodele jednog ugovora nema za cilj izbegavanje primene odredaba ovog zakona:

1)         u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ako deo ugovora čine nabavke na koje se primenjuju te odredbe;

2)         bez primene odredbi ovog zakona, ako deo ugovora čine nabavke na koje se primenjuje čl. 20. i 21. ovog zakona.

Pragovi

Pragovi do kojih se zakon ne primenjuje

Član 27.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000,00 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000,00 dinara;

2)         nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000,00 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko-konzularnih predstavništva i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000,00 dinara;

3)         nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000,00 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000,00 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.

U         slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

Naručilac je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku radova, dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od pragova navedenih u stavu 1. ovog člana.

Evropski pragovi

Član 28.

Evropski pragovi utvrđuju se u skladu sa Direktivom 2014/24/EU, Direktivom 2014/25/EU i Direktivom 2009/81/EZ.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija utvrđuje odgovarajuće vrednosti evropskih pragova u dinarima, na osnovu vrednosti pragova koje objavljuje Evropska komisija u Službenom listu Evropske unije.

Dinarsku vrednost pragova iz stava 2. ovog člana Ministarstvo nadležno za poslove finansija i Kancelarija za javne nabavke objavljuju na svojoj internet stranici.

Od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji odgovarajuće vrednosti evropskih pragova u dinarima utvrđuje Evropska komisija i iste objavljuje u Službenom listu Evropske unije.

Način određivanja procenjene vrednosti javne nabavke i podela u partije

Procenjena vrednost javne nabavke

Opšta odredba

Član 29.

Procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka.

Određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Način određivanja procenjene vrednosti predmeta javne nabavke

Član 30.

Procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, a obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji.

Ako naručilac predviđa isplatu nagrade ili naknade ponuđačima ili kandidatima, dužan je da vrednost tih nagrada ili naknada uračuna u iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke.

Ako je naručilac organizovan na način da ima više posebnih organizacionih jedinica, procenjena vrednost utvrđuje se kao ukupna procenjena vrednost predmeta javne nabavke za sve organizacione jedinice.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je posebna organizaciona jedinica samostalno odgovorna za svoju javnu nabavku, procenjena vrednost predmeta javne nabavke može da se odredi na nivou te organizacione jedinice.

Smatra se da je organizaciona jedinica iz stava 4. ovog člana samostalno odgovorna ako samostalno planira nabavke, sprovodi postupke javne nabavke i zaključuje ugovore o javnoj nabavci koje finansira iz sredstava opredeljenih u okviru posebnog budžetskog razdela koji ima na raspolaganju.

Određivanje procenjene vrednosti kod okvirnog sporazuma, sistema dinamične nabavke i partnerstva za inovacije

Član 31.

U         slučaju okvirnog sporazuma i sistema dinamične nabavke, procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna vrednost svih ugovora predviđenih za vreme trajanja tog okvirnog sporazuma ili sistema dinamične nabavke.

U         slučaju partnerstva za inovacije procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna procenjena vrednost svih aktivnosti istraživanja i razvoja koja će da se sprovode tokom svih faza predviđenog partnerstva uključujući i vrednost dobara, usluga ili radova koji će biti razvijeni i nabavljeni nakon završetka predviđenog partnerstva.

Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke dobara

Član 32.

U         slučaju javne nabavke standardnih dobara koja su opšte dostupna na tržištu ili dobara čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

1)         ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili

2)         ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivnih isporuka u toku 12 meseci od prve isporuke.

U         slučaju javne nabavke dobara putem zakupa, lizinga ili kupovine na rate izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

1)         ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za sve vreme njegovog trajanja, kada je rok na koji se ugovor zaključuje 12 meseci ili kraći;

2)         ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za prvih 12 meseci i procenjenoj vrednosti za preostali period do isteka ugovorenog roka, kada je rok na koji se ugovor zaključuje duži od 12 meseci;

3)         mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili se trajanje ugovora ne može da odredi.

Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke usluga

Član 33.

U         slučaju javne nabavke uobičajenih usluga ili usluga čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

1)         ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili

2)         ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivno pruženih usluga u toku 12 meseci od prve izvršene usluge.

U         slučaju javne nabavke određenih usluga naručilac za izračunavanje procenjene vrednosti uzima u obzir:

1)         za usluge osiguranja - visinu premije, kao i druge naknade;

2)         za bankarske i druge finansijske usluge - takse, provizije, kamate i druge naknade;

3)         za usluge dizajna - takse, provizije i drugi vidovi naknade ili nagrade.

U         slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga u kojima neće biti određena ukupna cena, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

1)         ukupnoj procenjenoj vrednosti za vreme trajanja ugovora, ako se ugovor zaključuje na određeno vreme do 48 meseci;

2)         mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili je rok duži od 48 meseci.

Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke radova

Član 34.

Izračunavanje procenjene vrednosti javne nabavke radova zasniva se na ukupnoj vrednosti radova kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova, uključujući i ukupnu procenjenu vrednost dobara i usluga koje eventualno naručilac stavlja na raspolaganje izvođaču pod uslovom da su neophodni za izvođenje radova.

Određivanje procenjene vrednosti javne nabavke po partijama

Član 35.

Kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.

Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zaključuje ugovor.

Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000,00 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000,00 dinara za radove, i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Podela nabavke u partije

Član 36.

Naručilac može da odluči da predmet javne nabavke oblikuje u više partija na osnovu objektivnih kriterijuma (prema vrsti, količini, svojstvima, nameni, mestu ili vremenu izvršenja i sl.), pri čemu određuje predmet i obim pojedine partije, uzimajući u obzir mogućnost učešća malih i srednjih preduzeća u postupku javne nabavke kada je to opravdano.

Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova, prilikom određivanja predmeta nabavke javni naručilac treba da razmotri prikladnost oblikovanja predmeta javne nabavke u više partija, a u slučaju da zaključi da podela predmeta javne nabavke u partije nije prikladna u izveštaju o postupku javne nabavke navodi glavne razloge tog zaključka.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije, odredi da li ponude mogu da se podnesu za jednu, više ili za sve partije.

Naručilac može da ograniči broj partija koje mogu da se dodele jednom ponuđaču i u slučaju kada je dopušteno podnošenje ponuda za nekoliko partija ili za sve partije ako je maksimalan broj partija po ponuđaču naveden u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, naručilac navodi u dokumentaciji o nabavci objektivne i nediskriminatorske kriterijume ili pravila koje namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora za partije u slučaju kada bi primena kriterijuma za dodelu ugovora dovela do toga da se jednom ponuđaču dodeli više partija od maksimalnog broja koji je naručilac odredio.

Rezervisane javne nabavke

Član 37.

Naručilac može da rezerviše pravo učešća u postupku javne nabavke za:

1)         privredne subjekte čiji je osnovni cilj profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji su organizovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;

2)         privredne subjekte čiji je osnovni cilj društvena i profesionalna integracija lica u nepovoljnom položaju koji su organizovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalno preduzetništvo i zapošljavanje u socijalnim preduzećima.

Lica u nepovoljnom položaju, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, su teže zapošljiva lica, radno sposobna lica koja ostvaruju prava ili usluge u skladu sa propisima o socijalnoj zaštiti i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija.

Naručilac može da predvidi da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u okviru programa zaštitnog zapošljavanja.

U slučaju iz st. 1. i 3. ovog člana, najmanje 50% zaposlenih lica u tim privrednim subjektima ili u okviru programa zapošljavanja čine osobe s invaliditetom ili lica u nepovoljnom položaju.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu navede da se u slučaju javne nabavke iz st. 1. i 3. ovog člana sprovodi rezervisana javna nabavka.

Privredni subjekt iz st. 1. i 3. ovoga člana mora da dokaže naručiocu da ispunjava uslove iz stava 4. ovoga člana upisom u odgovarajući registar, potvrdom nadležnog organa ili na drugi odgovarajući način.

Svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu subjekti iz st. 1. i 3. ovog člana.

Ako se zaključuje ugovor o javnoj nabavci dobara, odredbe ovog člana primenjuju se pod uslovom da ponuđena dobra proizvode subjekti iz st. 1. i 3. ovog člana.

Naručilac je obavezan da vrši kontrolu izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Zaštita podataka, dokumentacija i evidentiranje postupka

Zaštita podataka

Član 38.

Naručilac je dužan da:

1)         čuva kao poverljive sve podatke koje je privredni subjekt učinio dostupnim naručiocu u postupku javne nabavke i koje je u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili koji predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka kao takve označio, uključujući ali ne ograničavajući se na tehničke ili poslovne tajne;

2)         čuva kao poslovnu tajnu podatke o privrednim subjektima zainteresovanim za učešće u postupku javne nabavke i podatke o podnetim prijavama i ponudama do otvaranja prijava, odnosno ponuda.

Ponuđač je dužan da navede pravni osnov na osnovu kojeg su podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana označeni poverljivim i obrazloži razlog poverljivosti.

Privredni subjekt kao poverljivi podatak ne sme da označi izjavu i podatke o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kataloge, ponuđenu cenu i elemente cene, kao i druge podatke u vezi sa kriterijumima za dodelu ugovora i uslovima za izvršenje ugovora.

Naručilac može samo uz saglasnost privrednog subjekta koji učestvuje u postupku javne nabavke da otkrije drugim učesnicima poverljive podatke koje je taj privredni subjekt dostavio, pri čemu saglasnost može da se dâ samo za otkrivanje pojedinačno određenih podataka i ne može da bude opšte prirode.

Određivanje poverljivosti

Član 39.

Naručilac može da zahteva zaštitu poverljivosti podataka koje privrednim subjektima stavlja na raspolaganje, ako ti podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Naručilac može da uslovi preuzimanje konkursne dokumentacije, ili pojedinog dela konkursne dokumentacije, u skladu sa članom 45. stav 6. ovog zakona.

Lice koje je primilo podatke određene kao poverljive dužno je da ih čuva i štiti, bez obzira na stepen te poverljivosti.

Član 40.

Odredbe čl. 38. i 39. ovog zakona ne isključuju obavezu primene drugih odredaba ovog zakona, a naročito onih koje se odnose na objavljivanje oglasa o javnim nabavkama, sadržina odluka i dokumentacije o postupku koje naručilac dostavlja privrednim subjektima, kao i odredbe posebnih propisa, uključujući i propise kojima se uređuje pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Dokumentacija i evidentiranje postupka

Član 41.

Naručilac je dužan da u pisanoj formi evidentira i dokumentuje sve radnje tokom planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja ugovora o javnoj nabavci.

Naručilac je dužan da, u skladu sa propisima koji uređuju oblast dokumentarne građe i arhiva, čuva celokupnu dokumentaciju vezanu za javne nabavke.

Dokumentacija u smislu stava 2. ovog člana je bilo koji dokument koji je nastao tokom planiranja javne nabavke, sprovođenja postupka javne nabavke i izvršenja ugovora o javnoj nabavci, a koji naručilac čuva najmanje pet godina od zaključenja pojedinačnog ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma, odnosno pet godina od obustave ili poništenja postupka javne nabavke.

Dokumentacija koja se razmenjuje na Portalu javnih nabavki čuva se i arhivira u skladu sa stavom 3. ovog člana na Portalu javnih nabavki.

Jezik u postupku javne nabavke

Član 42.

Naručilac vodi postupak i priprema dokumentaciju o nabavci u postupku javne nabavke na srpskom jeziku.

Naručilac može dokumentaciju o nabavci da pripremi i na stranom jeziku.

Ponuđač podnosi ponudu na srpskom jeziku.

Naručilac može da dozvoli da se ponuda ili deo ponude podnese na stranom jeziku.

Naručilac koji u postupku pregleda i ocene ponuda utvrdi da deo ponude treba da bude preveden na srpski jezik, odrediće ponuđaču primeren rok u kome je dužan da izvrši prevod tog dela ponude.

U slučaju spora verodostojna je verzija dokumentacije o nabavci, odnosno ponude na srpskom jeziku.

Valuta

Član 43.

Vrednosti se u postupku javne nabavke iskazuju u dinarima.

Naručilac može da dozvoli da ponuđač cenu u ponudi iskaže u stranoj valuti i u tom slučaju će u konkursnoj dokumentaciji navesti da se za preračun u dinare koristi odgovarajući srednji devizni kurs Narodne banke Srbije na dan kada je započeto otvaranje ponuda.

Ako je dozvoljeno da ponuđač cenu u ponudi iskaže u stranoj valuti, naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede u kojoj valuti se cene u ponudi mogu da se iskažu.

Komunikacija u postupku javne nabavke

Opšte odredbe

Član 44.

Naručilac i privredni subjekti u postupku javne nabavke komunikaciju vrše putem Portala javnih nabavki, odnosno putem pošte, kurirske službe i elektronskim putem - slanjem elektronske pošte, u skladu sa odredbama ovog zakona i uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki iz člana 184. ovog zakona.

Ako je naručilac ili privredni subjekt dostavio dokument iz postupka javne nabavke elektronskom poštom, smatraće se da je dokument primljen dana kada je poslat.

Komunikacija elektronskim sredstvima

Član 45.

Komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke vrši se elektronskim sredstvima na Portalu javnih nabavki, u skladu sa ovim članom i uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki iz člana 184. ovog zakona.

Komunikacijom i razmenom podataka iz stava 1. ovog člana smatra se:

1)         sastavljanje i slanje na objavljivanje oglasa o javnoj nabavci i njihove izmene i dopune;

2)         elektronska dostupnost opisne i konkursne dokumentacije i izmena i dopuna te dokumentacije;

3)         pozivanje privrednih subjekata na podnošenje ponuda i prijava, na pregovaranje ili dijalog;

4)         komunikacija između naručilaca i privrednih subjekata u vezi sa dodatnim informacijama i pojašnjenjima potrebnim za pripremanje i podnošenje ponude ili prijave;

5)         podnošenje ponuda, prijava, planova i dizajna;

6)         komunikacija između naručilaca i ponuđača u vezi sa podnošenjem, dopunama ili pojašnjenjima ponude, prijave i ispravljanjem računskih grešaka;

7)         komunikacija između naručilaca i ponuđača u vezi sa podnošenjem dokaza o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta;

8)         objavljivanje i dostavljanje odluka koje je naručilac dužan da objavi i dostavi, u skladu sa ovim zakonom;

9)         podnošenje zahteva za zaštitu prava i objavljivanje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Komunikacija i razmena podataka elektronskim sredstvima na Portalu nisu obavezni ako:

1)         zbog specijalizovane prirode nabavke korišćenje elektronskih sredstava zahteva posebne alate, opremu ili formate datoteka koji nisu opštedostupni ili nisu podržani kroz opštedostupne aplikacije;

2)         aplikacije koje podržavaju formate datoteka odgovarajuće za opis ponuda koriste formate datoteka koji ne mogu da se obrade bilo kojom drugom otvorenom ili opštedostupnom aplikacijom ili se na njih primenjuje sistem zaštite vlasničke licence, pa naručilac ne može da ih preuzima niti da koristi na daljinu;

3)         korišćenje elektronskih sredstava zahteva specijalizovanu kancelarijsku opremu koja nije široko dostupna naručiocima;

4)         određeni predmeti kao što su uzorci, projekti, makete i slično ne mogu da se dostave elektronskim sredstvima;

5)         je neophodno dostaviti originale dokumenata koji ne mogu da se dostave elektronskim sredstvima;

6)         se na nabavku primenjuje deo ovog zakona kojim se uređuju javne nabavke za potrebe odbrane i bezbednosti.

Komunikacija se, u slučajevima iz stava 3. ovog člana, odvija putem pošte, kurirske službe, odnosno njihovim kombinovanjem sa elektronskim sredstvima.

Naručilac nije dužan da primeni elektronska sredstva u onoj meri u kojoj je potrebno korišćenje drugih sredstava osim elektronskih, zbog povrede bezbednosti elektronskih sredstava ili zbog zaštite naročito osetljivih informacija, uključujući i poverljive podatke iz člana 39. ovog zakona, koji zahtevaju tako visok nivo zaštite koja ne može da bude u dovoljnoj meri osigurana elektronskim alatima i uređajima koji su ili opštedostupni privrednim subjektima ili im mogu biti dostupni na drugi način, alternativnim sredstvom pristupa.

Ako se besplatan, neograničen i nesmetan direktan pristup konkursnoj dokumentaciji ne može da obezbedi elektronskim sredstvima iz razloga propisanih u st. 3. i 5. ovog člana naručilac u javnom pozivu određuje način na koji se konkursna dokumentacija preuzima, odnosno mere koje se zahtevaju u svrhu zaštite poverljivih podataka.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji i u izveštaju o postupku javne nabavke obrazloži razloge primene sredstava komunikacije koja nisu elektronska sredstva, u skladu sa st. 3. i 5. ovog člana.

Usmena komunikacija

Član 46.

Komunikacija naručioca i privrednih subjekata u postupku javne nabavke izuzetno može da se vrši usmenim putem ako se ta komunikacija ne odnosi na bitne elemente postupka javne nabavke i ako ovim zakonom drugačije nije propisano, pod uslovom da je njena sadržina u zadovoljavajućoj meri dokumentovan.

Bitni elementi postupka javne nabavke uključuju dokumentaciju o nabavci, prijave i ponude.

Usmena komunikacija sa privrednim subjektima koja bi mogla značajno da utiče na sadržinu i ocenu ponuda mora da bude u dovoljnoj meri i na odgovarajući način dokumentovana, putem sastavljanja pisanih beleški ili zapisnika, audiosnimaka ili sažetaka glavnih elemenata komunikacije i sl.

Alternativno sredstvo pristupa

Član 47.

Ako je to naročito potrebno, naručilac može da zahteva korišćenje alata i uređaja koji nisu široko dostupni, pod uslovom da ponudi alternativno sredstvo pristupa.

Smatra se da naručilac nudi odgovarajuće alternativno sredstvo pristupa ako:

1)         omogući besplatan neograničen i nesmetan direktan pristup elektronskim putem tim alatima i uređajima od dana objavljivanja oglasa ili od dana kad je poslat poziv za podnošenje prijave i ako u tekstu oglasa ili poziva za podnošenje prijave navede internet adresu na kojoj su ti alati i uređaji dostupni;

2)         osigura da ponuđači koji nemaju pristup tim alatima i uređajima ili koji nemaju mogućnost da ih u datom vremenskom roku pribave, pod uslovom da za nedostatak pristupa nije odgovoran ponuđač, mogu da pristupe postupku nabavke korišćenjem privremenih tokena besplatno dostupnih putem interneta ili

3)         podrži alternativni kanal za elektronsko podnošenje ponuda.

Naručilac može da u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova ili sprovođenja konkursa za dizajn zahteva korišćenje posebnih elektronskih alata poput virtuelnih prikaza modela zgrade ili sl, s tim da tada mora da omogući alternativno sredstvo pristupa, dok takvi alati ne postanu opštedostupni.

Član 48.

Zahtevi u vezi sa alatima i uređajima za elektronski prenos i podnošenje ponuda, prijava, planova i dizajna na Portalu javnih nabavki navedeni su u Prilogu 3. ovog zakona.

Sprečavanje korupcije i sukoba interesa

Opšte mere za sprečavanje korupcije

Član 49.

Naručilac je u obavezi da preduzme sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene štetne posledice korupcije i kako bi učesnici u korupciji bili kažnjeni, u skladu sa zakonom.

Naručilac je dužan da posebnim aktom bliže uredi način planiranja, sprovođenja postupka javne nabavke i praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci (način komunikacije, pravila, obaveze i odgovornost lica i organizacionih jedinica), način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.

Akt iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da objavi na svojoj internet stranici.

Sukob interesa

Član 50.

Naručilac je dužan da preduzme sve mere u cilju utvrđivanja, sprečavanja i otklanjanja sukoba interesa u vezi sa postupkom javne nabavke, da bi se izbeglo narušavanje načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.

Sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.

Sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje sledeće slučajeve:

1)         ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili

2)         ako predstavnik naručioca ima više od 1 % udela, odnosno akcija privrednog subjekta.

Predstavnikom naručioca u smislu stava 2. ovog člana naročito se smatra:

1)         rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca;

2)         član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke;

Privrednim subjektom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ponuđač, član grupe ponuđača i podizvođač.

St. 2. i 3. ovog člana primenjuje se i na povezana lica predstavnika naručioca iz stava 4. ovog člana, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; zajednici života i u odnosu staratelja i štićenika.

Predstavnik naručioca iz stava 4. ovog člana dužan je da se izuzme iz postupka javne nabavke ukoliko u bilo kojoj fazi tog postupka dođe do saznanja o postojanju sukoba interesa.

Nakon otvaranja ponuda ili prijava, predstavnik naručioca iz stava 4. tačka 2) ovog člana potpisuje izjavu o postojanju ili nepostojanju sukoba interesa.

POSTUPCI JAVNE NABAVKE

Vrste postupaka

Opšte odredbe

Član 51.

Postupci javne nabavke su:

1)         otvoreni postupak;

2)         restriktivni postupak;

3)         konkurentni postupak sa pregovaranjem;

4)         konkurentni dijalog;

5)         pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva;

6)         partnerstvo za inovacije;

7)         pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva;

Dodelu ugovora javni naručilac po pravilu vrši u otvorenom ili restriktivnom postupku, a može da vrši i u drugim postupcima javne nabavke ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, izuzev pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva.

Dodelu ugovora sektorski naručilac po pravilu vrši u otvorenom postupku, restriktivnom postupku, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem ili konkurentnom dijalogu, а može da vrši i u drugim postupcima javne nabavke ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, izuzev u konkurentnom postupku sa pregovaranjem.

Otvoreni postupak

Član 52.

Otvoreni postupak je postupak u kome svi zainteresovani privredni subjekti mogu da podnesu ponudu.

Naručilac je dužan da u otvorenom postupku objavi javni poziv.

Minimalni rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku je:

1)         35 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         25 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova;

3)         15 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za nabavku radova čija je procenjena vrednost niža od 30.000.000,00 dinara;

4)         deset dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za nabavku dobara i usluga čija je procenjena vrednost niža od 10.000.000,00 dinara.

U slučaju objavljivanja prethodnog informativnog obaveštenja ili periodičnog indikativnog obaveštenja koje se ne koristi kao javni poziv, naručilac može minimalni rok za podnošenje ponuda iz stava 3. tač. 1) i 2) ovog člana da skrati na 15 dana, pod uslovom iz člana 107. stav 5. i člana 108. stav 13. ovog zakona.

Rokove za podnošenje ponuda iz stava 3. tač. 1) i 2) ovog člana naručilac može da skrati za pet dana, kada ponude mogu da se podnesu elektronskim sredstvima.

Naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje ponuda, ali ne kraći od 15 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, ako rok iz stava 3. tač. 1) i 2) ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju naručilac poseduje valjane dokaze.

U         slučaju iz člana 45. stav 6. ovog zakona, minimalni rokovi za podnošenje ponuda iz stava 3. ovog člana produžavaju se za pet dana, osim u hitnim situacijama iz stava 6. ovog člana.

U         slučajevima iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana naručilac može da, istovremeno sa slanjem na objavljivanje javnog poziva, uputi poziv privrednim subjektima koji su prema njegovim saznanjima sposobni da izvrše nabavku.

Restriktivni postupak

Član 53.

Restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze u kome svi zainteresovani privredni subjekti u prvoj fazi mogu da podnesu prijavu, a samo kandidati kojima je priznata kvalifikacija mogu u drugoj fazi da budu pozvani da podnesu ponudu.

Naručilac je dužan da u prvoj fazi restriktivnog postupka objavi javni poziv.

Minimalni rok za podnošenje prijava u restriktivnom postupku je:

1)         30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova, odnosno od dana slanja poziva za podnošenje prijave kada sektorski naručilac koristi periodično indikativno obaveštenje kao javni poziv u skladu sa članom 108. ovog zakona;

2)         20 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova odnosno od dana slanja poziva za podnošenje prijave kada sektorski naručilac koristi periodično indikativno obaveštenje kao javni poziv u skladu sa članom 108. ovog zakona.

Naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje prijava, ali ne kraći od 15 dana, ako rok iz stava 3. ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju naručilac poseduje valjane dokaze.

Naručilac blagovremeno podnete prijave ocenjuje na osnovu kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, o čemu sačinjava izveštaj i svakom kandidatu kome je priznata kvalifikacija dostavlja obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, a kandidatu kome nije priznata kvalifikacija odluku sa obrazloženjem razloga zbog kojih mu nije priznata kvalifikacija, u svakom slučaju vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Naručilac može, u skladu sa članom 64. ovog zakona, da ograniči broj kandidata kojima je priznata kvalifikacija koje će pozvati da podnesu ponude, u kojem slučaju je dužan da kandidatima kojima je priznata kvalifikacija koji neće biti pozvani da podnesu ponude dostavi odluku sa obrazloženjem, vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Član 54.

U drugoj fazi restriktivnog postupka naručilac dostavlja poziv za podnošenje ponuda kandidatima koje nije isključio iz postupka javne nabavke.

Minimalni rok za podnošenje ponuda kada postupak sprovodi javni naručilac je:

1)         30 dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         15 dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova;

Sektorski naručioci mogu da odrede rok za podnošenje ponuda uz saglasnost svih kandidata tako da svi kandidati u postupku imaju isti rok za pripremu i podnošenje svojih ponuda.

Ako ne postoji saglasnost o roku za podnošenje ponuda iz stava 3. ovog člana, minimalni rok za podnošenje ponuda je najmanje deset dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda.

Ako je javni naručilac objavio prethodno informativno obaveštenje minimalni rok za podnošenje ponuda iz stava 2. ovog člana može da se skrati na deset dana, pod uslovom iz člana 107. stav 5. ovog zakona.

Naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje ponuda, ali ne kraći od deset dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda, ako rok iz stava 2. ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju naručilac poseduje valjane dokaze.

Rok za podnošenje ponuda iz stava 2. ovog člana naručilac može da skrati za pet dana, kada ponude u restriktivnom postupku mogu da se podnesu elektronskim sredstvima.

U slučaju iz člana 45. stav 6. ovog zakona minimalni rokovi za podnošenje ponuda iz stava 2. ovog člana produžavaju se za pet dana, osim u hitnim situacijama iz stava 6. ovog člana.

Konkurentni postupak sa pregovaranjem

Član 55.

Javni naručilac može da sprovodi konkurentni postupak sa pregovaranjem za javnu nabavku dobara, usluga ili radova u sledećim slučajevima:

1)         potrebe javnog naručioca ne mogu da se zadovolje bez prilagođavanja lako dostupnih rešenja;

2)         ugovor obuhvata projektovanje ili inovativna rešenja;

3)         ugovor ne može da se dodeli bez prethodnih pregovora zbog specifičnih okolnosti koje se odnose na prirodu, složenost, pravnu ili finansijsku strukturu predmeta javne nabavke ili s njima povezanim rizicima;

4)         javni naručilac ne može sa dovoljnom preciznošću da utvrdi tehničke specifikacije predmeta nabavke, u smislu člana 98. st. 2. do 5. ovog zakona.

5)         u prethodno sprovedenom otvorenom ili restriktivnom postupku kada su sve ponude su bile neprihvatljive.

Svaki zainteresovani privredni subjekt može da podnese prijavu, u skladu sa javnim pozivom koji objavljuje javni naručilac.

U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana, javni naručilac nije dužan da objavi javni poziv iz stava 2. ovog člana, ako u taj postupak pozove sve i isključivo ponuđače koji su u otvorenom ili restriktivnom postupku podneli ponudu i ispunili kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, i ako početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.

Javni naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora, predmet nabavke sa opisom potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova, uz navođenje koji elementi opisa potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova predstavljaju minimalne zahteve koje sve ponude treba da ispune i koje ne može da menja tokom postupka.

Informacije u dokumentaciji o nabavci moraju da budu dovoljno jasne i precizne da bi privredni subjekti mogli da identifikuju prirodu i obim nabavke, da bi procenili svoj interes za podnošenje prijava.

Minimalni rok za podnošenje prijava je:

1)         30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         20 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.

Javni naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje prijava, ali ne kraći od 15 dana, ako rok iz stava 6. ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju naručilac poseduje valjane dokaze.

Javni naručilac blagovremeno podnete prijave ocenjuje na osnovu kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta navedenih u dokumentaciji o nabavci, o čemu sačinjava izveštaj i svakom kandidatu kome je priznata kvalifikacija dostavlja obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, a kandidatu kome nije priznata kvalifikacija odluku sa obrazloženjem razloga zbog kojih mu nije priznata kvalifikacija, u svakom slučaju vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Javni naručilac može, u skladu sa članom 64. ovog zakona, da ograniči broj kandidata kojima je priznata kvalifikacija koje će pozvati da podnesu početne ponude, u kojem slučaju je dužan da kandidatima kojima je priznata kvalifikacija koji neće biti pozvani da podnesu početne ponude dostavi odluku sa obrazloženjem, vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Član 56.

Javni naručilac dostavlja poziv za podnošenje početnih ponuda kandidatima koje nije isključio iz postupka javne nabavke.

Minimalni rok za podnošenje početnih ponuda je:

1)         30 dana od dana slanja poziva za podnošenje početnih ponuda, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         20 dana od dana slanja poziva za podnošenje početnih ponuda, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova;

U slučaju objavljivanja prethodnog informativnog obaveštenja minimalni rok za podnošenje početnih ponuda iz stava 2. ovog člana može da se skrati na deset dana, pod uslovom iz člana 107. stav 5. ovog zakona.

Javni naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje početnih ponuda, ali ne kraći od 10 dana od dana slanja poziva za podnošenje početnih ponuda, ako rok iz stava 2. ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju javni naručilac poseduje valjane dokaze.

Rok za podnošenje početnih ponuda iz stava 2. ovog člana javni naručilac može da skrati za pet dana, kada ponude mogu da se podnesu elektronskim sredstvima.

U slučaju iz člana 45. stav 6. ovog zakona minimalni rokovi za podnošenje početnih ponuda iz stava 2. ovog člana produžavaju se za pet dana, osim u hitnim situacijama iz stava 4. ovog člana.

Javni naručilac pregovara o početnim i svim sledećim ponudama sa ponuđačima da bi poboljšali njihovu sadržinu, osim u slučaju konačne ponude i o tome sačinjava zapisnik o pregovaranju.

Izuzetno od stava 7. ovog člana ugovor o javnoj nabavci može da se dodeli bez pregovaranja, na osnovu početnih ponuda, ako je takva mogućnost bila predviđena u javnom pozivu.

Minimalni zahtevi koji se odnose na opis potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova i kriterijumi za dodelu ugovora navedeni u dokumentaciji o nabavci ne mogu da budu predmet pregovaranja.

Javni naručilac dužan je da tokom pregovora obezbedi jednako postupanje prema svim ponuđačima i ne može da pruža informacije na diskriminatorski način koji bi pojedini ponuđači mogli da koriste na štetu drugih.

Javni naručilac može da pregovara u uzastopnim fazama da bi se smanjio broj ponuda o kojima će da pregovara, primenjujući kriterijume za dodelu ugovora navedene u dokumentaciji o nabavci.

U slučaju iz stava 11. ovoga člana, javni naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi da li će koristiti tu mogućnost.

Javni naručilac je dužan da odluku o isključenju ponuđača iz daljeg toka pregovora dostavi ponuđačima koji neće biti pozvani u sledeću fazu postupka.

Javni naručilac je dužan da u pisanoj formi istovremeno obavesti sve ponuđače čije ponude nisu isključene iz daljeg toka pregovora o svim izmenama tehničkih specifikacija ili druge dokumentacije o nabavci, osim onih koje predstavljaju minimalne zahteve i ako je potrebno da omogući da ponuđači imaju dovoljno vremena da pripreme i ponovo podnesu izmenjene ponude.

Javni naručilac je dužan da ponuđače koji nisu isključeni iz daljeg toka pregovora obavesti o završetku pregovora i da odredi jedinstveni rok za podnošenje konačnih ponuda.

Javni naručilac je dužan da proveri da li su konačne ponude, u skladu s minimalnim zahtevima koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, oceni konačne ponude i da dodeli ugovor o javnoj nabavci na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora.

Konkurentni dijalog

Član 57.

Javni naručilac može da koristi konkurentni dijalog za nabavku dobara, usluga ili radova pod uslovima iz člana 55. stav 1. ovog zakona, a sektorski naručilac može da koristi ovaj postupak bez obzira na te uslove.

Javni naručilac dužan je da objavi javni poziv, a sektorski naručilac dužan je da objavi javni poziv, prethodno indikativno obaveštenje ili obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije.

Izuzetno, u slučaju iz člana 55. stav 1. tačka 5) ovog zakona, javni naručilac nije dužan da objavi javni poziv ako u taj postupak pozove sve i isključivo ponuđače koji su u otvorenom ili restriktivnom postupku podneli ponudu i ispunili kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Naručilac je dužan da kriterijume za dodelu ugovora i okvirne rokove za sprovođenje postupka navede u javnom pozivu i obaveštenju o postojanju sistema kvalifikacije, a svoje potrebe i zahteve može da navede i u opisnoj dokumentaciji.

Naručilac može da predvidi nagrade ili isplate za učesnike u dijalogu.

Član 58.

U konkurentnom dijalogu svaki zainteresovani privredni subjekt može da podnese prijavu.

Minimalni rok za podnošenje prijave je:

1) 30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2) 20 dana od dana slanja na objavljivanja javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.

Naručilac ocenjuje blagovremeno podnete prijave na osnovu kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, o čemu sačinjava izveštaj i svakom kandidatu kome je priznata kvalifikacija dostavlja obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, a kandidatu kome nije priznata kvalifikacija odluku sa obrazloženjem razloga zbog kojih mu nije priznata kvalifikacija, u svakom slučaju vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Naručilac može, u skladu sa članom 64. ovog zakona, da ograniči broj kandidata kojima je priznata kvalifikacija koje će pozvati na dijalog, u kojem slučaju je dužan da kandidatima kojima je priznata kvalifikacija koji neće biti pozvani na dijalog dostavi odluku sa obrazloženjem, vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Naručilac dostavlja poziv za učešće u dijalogu kandidatima kojima je priznata kvalifikacija, odnosno koje nije isključio iz postupka javne nabavke.

Naručilac dijalog počinje sa ciljem pronalaženja i utvrđivanja jednog ili više rešenja koja najbolje zadovoljavaju potrebe naručioca i o tome sastavlja zapisnik.

Tokom dijaloga naručilac može sa kandidatima da razmotri sve elemente nabavke, s tim da mora da obezbedi jednako postupanje prema svim kandidatima, a naročito ne sme da pruža informacije na diskriminatorski način koje bi pojedini kandidati mogli da koriste na štetu drugih.

Naručilac ne može bez saglasnosti kandidata ili ponuđača koji učestvuju u dijalogu da drugim učesnicima postupka otkrije predložena rešenja ili poverljive informacije koje je taj kandidat ili ponuđač dostavio, pri čemu saglasnost može da se dâ samo za otkrivanje pojednično određenih informacija i ne može da bude opšte prirode.

Naručilac može da sprovodi dijalog u uzastopnim fazama da bi se smanjio broj rešenja о kojima će se raspravljati tokom faze dijaloga, primenjujući kriterijume za dodelu ugovora navedene u dokumentaciji o nabavci.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi da li će koristiti tu mogućnost.

Naručilac je dužan da odluku o odbijanju rešenja dostavi učesniku u dijalogu čije rešenje je odbijeno.

Naručilac nastavlja dijalog sve dok ne utvrdi jedno ili više rešenja koja mogu da zadovolje njegove potrebe.

Naručilac je dužan da učesnike u dijalogu čija rešenja nisu odbijena obavesti o završetku dijaloga i istovremeno ih pozove da podnesu konačne ponude na osnovu jednog ili više rešenja predstavljenih i bliže objašnjenih tokom dijaloga.

Konačne ponude treba da sadrže sve zahtevane elemente neophodne za izvršenje predmeta nabavke.

Naručilac može da traži od ponuđača da razjasne, preciziraju i prilagode konačne ponude ili da pruže dodatne informacije, s tim da na taj način ne mogu da se izmene osnovni elementi konačne ponude ili predmeta nabavke iz dokumentacije o nabavci, ako bi takve izmene mogle da dovedu do narušavanja konkurencije ili bi za posledicu mogle da imaju diskriminaciju.

Naručilac je dužan da oceni konačne ponude na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora koji su navedeni u javnom pozivu ili opisnoj dokumentaciji.

U konkurentnom dijalogu element kriterijuma za dodelu ugovora je isključivo najbolji odnos cene i kvaliteta.

Nakon ocene konačnih ponuda naručilac može da vodi pregovore sa ponuđačem za koga je utvrdio da je podneo ponudu koja predstavlja najbolji odnos cene i kvaliteta, da bi se potvrdile finansijske obaveze ili drugi uslovi sadržani u ponudi preciziranjem uslova ugovora, pod uslovom da to nema za posledicu materijalne izmene osnovnih elemenata ponude ili predmeta nabavke, uključujući potrebe i zahteve utvrđene u javnom pozivu ili opisnoj dokumentaciji, kao i da se ne narušava tržišna utakmica niti prouzrokuje diskriminacija.

Partnerstvo za inovacije

Član 59.

Partnerstvo za inovacije ima za cilj razvoj inovativnih dobara, usluga ili radova i njihovu naknadnu nabavku pod uslovom da je u skladu sa stepenom izrade i maksimalnim troškovima dogovorenim između naručioca i učesnika u partnerstvu za inovacije.

Naručilac može da sprovodi postupak partnerstva za inovacije ako ima potrebu za inovativnim dobrima, uslugama ili radovima, koju ne može da zadovolji nabavkom dobara, usluga ili radova koji su dostupni na tržištu.

Partnerstvo za inovacije sprovodi se u više uzastopnih faza, poštujući redosled koraka

U procesu istraživanja i inovacija koji mogu da uključe proizvodnju dobara, pružanje usluga ili izvršenje radova.

U postupku partnerstva za inovacije utvrđuju se privremeni ciljevi koje partneri treba da ostvare u pojedinoj fazi i plaćanje naknade u odgovarajućim iznosima.

Na osnovu ciljeva iz stava 4. ovog člana, naručilac može da raskine partnerstvo za inovacije nakon svake faze ili, u slučaju partnerstva za inovacije sa nekoliko partnera, da smanji broj partnera raskidanjem pojedinačnih ugovora, pod uslovom da je u konkursnoj dokumentaciji predvideo te mogućnosti i uslove za njihovo korišćenje.

Naručilac je dužan da osigura da struktura partnerstva za inovacije, a posebno trajanje i  vrednost pojedinih faza, odražava stepen inovacije ponuđenog rešenja, kao i tok aktivnosti istraživanja i razvoja koje su potrebne za razvoj inovativnog rešenja koje još nije dostupno na tržištu.

Procenjena vrednost dobara, usluga ili radova ne sme da bude nesrazmerna u odnosu na ulaganja koja su potrebna za njihov razvoj.

U partnerstvu za inovacije element kriterijuma za dodelu ugovora je isključivo najbolji odnos cene i kvaliteta.

Član 60.

Naručilac koji namerava da dodeli ugovor o javnoj nabavci u postupku partnerstva za inovacije dužan je da objavi javni poziv.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi opis potreba za inovativnim dobrima, uslugama ili radovima i da navede elemente opisa koji čine minimalne zahteve koje sve ponude treba da zadovolje.

Podaci u konkursnoj dokumentaciji moraju da budu dovoljno jasni i precizni da bi privredni subjekti mogli da identifikuju prirodu i obim traženog rešenja i da procene interes za učešće u postupku.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi način na koji će se urediti prava intelektualne svojine.

Naručilac može da uspostavi partnerstvo za inovacije sa jednim ili više partnera, sprovodeći odvojene aktivnosti istraživanja i razvoja.

U partnerstvu za inovacije svaki zainteresovani privredni subjekt može da podnese prijavu.

Minimalni rok za podnošenje prijava je:

1)         30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         20 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.

Naručilac pri izboru kandidata može da primenjuje kriterijume koji se odnose na sposobnost privrednih subjekata u oblasti istraživanja i razvoja i razvoju i sprovođenju inovativnih rešenja.

Naručilac ocenjuje blagovremeno podnete prijave na osnovu kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, o čemu sačinjava izveštaj i svakom kandidatu kome je priznata kvalifikacija dostavlja obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, a kandidatu kome nije priznata kvalifikacija odluku sa obrazloženjem razloga zbog kojih mu nije priznata kvalifikacija, u svakom slučaju vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Naručilac može, u skladu sa članom 64. ovog zakona, da ograniči broj kandidata kojima je priznata kvalifikacija koje će pozvati na pregovore, u kojem slučaju je dužan da kandidatima kojima je priznata kvalifikacija koji neće biti pozvani u pregovore dostavi odluku sa obrazloženjem, vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Naručilac dostavlja poziv za podnošenje početnih ponuda kandidatima koje nije isključio iz postupka javne nabavke.

Naručilac pregovara o početnim i svim sledećim ponudama sa ponuđačima da bi poboljšali njihovu sadržinu, osim u slučaju konačne ponude i o tome sastavlja zapisnik.

О minimalnim zahtevima i kriterijumima za dodelu ugovora, koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci nije dopušteno da se pregovara.

Naručilac je dužan da tokom pregovora obezbedi jednako postupanje prema svim ponuđačima i ne sme da pruža informacije na diskriminatorski način koje bi pojedini ponuđači mogli da koriste na štetu drugih.

Naručilac može da sprovodi pregovore u uzastopnim fazama da bi se smanjio broj ponuda о kojima treba da pregovara, primenjujući kriterijume za dodelu ugovora koji su navedeni u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili konkursnoj dokumentaciji.

U slučaju iz stava 14. ovog člana, naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi da li će koristiti tu mogućnost.

Naručilac je dužan da odluku o isključenju iz daljeg toka pregovora dostavi ponuđačima koji neće biti pozvani u sledeću fazu postupka.

Naručilac je dužan da u pisanoj formi istovremeno obavesti sve ponuđače čije ponude nisu isključene iz daljeg toka pregovora o svim izmenama tehničkih specifikacija ili druge dokumentacije o nabavci, osim onih koje predstavljaju minimalne zahteve i ako je potrebno da omogući da ponuđači imaju dovoljno vremena da pripreme i ponovo podnesu izmenjene ponude.

Naručilac je dužan da preostale ponuđače obavesti o završetku pregovora i da odredi jedinstveni rok za podnošenje konačnih ponuda.

Naručilac je dužan da proveri da li su konačne ponude, u skladu s minimalnim zahtevima navedenim u dokumentaciji o nabavci, oceni konačne ponude i dodeli ugovor o javnoj nabavci na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora.

Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva

Član 61.

Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva:

1)         ako samo određeni privredni subjekt može da isporuči dobra, pruži usluge ili izvede radove, iz bilo kojeg od sledećih razloga:

(1)        cilj nabavke je stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja;

(2)        nepostojanje konkurencije iz tehničkih razloga ili

(3)        zbog zaštite ekskluzivnih prava, uključujući prava intelektualne svojine;

2)         u meri u kojoj je to neophodno, ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane događajima koje naručilac nije mogao da predvidi, nije moguće postupiti u rokovima određenim za otvoreni postupak ili restriktivni postupak ili konkurentni postupak sa pregovoranjem ili pregovarački postupak sa objavljivanjem, s tim da okolnosti kojima naručilac opravdava izuzetnu hitnost ne smeju ni u kom slučaju da budu prouzrokovane njegovim postupanjem.

Razlozi iz stava 1. tačka 1) podtač. (2) i (3) ovog člana mogu da se primene samo ako ne postoji razumna alternativa ili zamena, a nepostojanje konkurencije nije rezultat namere da se određenom privrednom subjektu neopravdano da prednost ili da se dovede u nepovoljan položaj.

Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku dobara:

1)         za dodatne isporuke od strane prvobitnog isporučioca namenjene za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, ako bi promena isporučioca obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drugačije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo neusklađenost ili nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, s tim da za javne naručioce trajanje takvih ugovora ne sme da bude duže od tri godine;

2)         u slučaju javne nabavke dobara koja se kotiraju i kupuju na robnim berzama;

Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku dobara ili usluga po posebno povoljnim uslovima, bilo od isporučioca koji trajno obustavlja ili je obustavio poslovne aktivnosti, bilo od stečajnog ili likvidacionog upravnika u okviru odgovarajućeg postupka, pogodbe sa poveriocima ili drugog odgovarajućeg postupka prema propisima države privrednog subjekta.

Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku usluga:

1)         nakon konkursa za dizajn koji je sproveden u skladu sa odredbama ovog zakona, kada se u skladu sa pravilima predviđenim u konkursu za dizajn ugovor dodeljuje nagrađenom kandidatu ili jednom od nagrađenih kandidata u konkursu za dizajn u kom se slučaju svi nagrađeni kandidati pozivaju na pregovaranje;

2)         za nove usluge koje se sastoje od ponavljanja sličnih usluga koje se dodeljuju privrednom subjektu sa kojim je naručilac zaključio osnovni ugovor, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

(1)        takve usluge su u skladu sa osnovnim projektom za koji je bio zaključen osnovni ugovor;

(2)        osnovni ugovor je zaključen nakon sprovedenog postupka javne nabavke u kome je objavljen javni poziv;

(3)        u dokumentaciji o nabavci za osnovni ugovor bio je naveden obim mogućih usluga koje će se ponavljati i uslovi pod kojima se one dodeljuju;

(4)        u javnom pozivu za osnovni ugovor bila je predviđena mogućnost primene ovog postupka;

(5)        pri određivanju procenjene vrednosti nabavke za osnovni ugovor uračunata je ukupna procenjena vrednost novih usluga koje će se ponavljati i

(6)        u slučaju da postupak sprovodi javni naručilac ovaj se postupak sprovodi u roku od tri godine od zaključenja osnovnog ugovora.

Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku radova, za nove radove koji se sastoje od ponavljanja sličnih radova koji se dodeljuju privrednom subjektu sa kojim je naručilac zaključio osnovni ugovor, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         takvi radovi su u skladu s osnovnim projektom za koji je bio zaključen osnovni ugovor;

2)         osnovni ugovor je zaključen nakon sprovedenog postupka javne nabavke u kome je objavljen javni poziv;

3)         u dokumentaciji o nabavci za osnovni ugovor bio je naveden obim mogućih radova koje će se ponavljati i uslovi pod kojima se oni dodeljuju;

4)         u javnom pozivu za osnovni ugovor bila je predviđena mogućnost primene ovog postupka;

5)         pri određivanju procenjene vrednosti nabavke za osnovni ugovor uračunata je ukupna procenjena vrednost novih radova koji će se ponavljati i

6)         u slučaju da postupak sprovodi javni naručilac ovaj se postupak sprovodi u roku od tri godine od zaključenja osnovnog ugovora.

Javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.

Sektorski naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako nije podneta nijedna ponuda ili nijedna odgovarajuća ponuda ili nijedna prijava ili nijedna odgovarajuća prijava u postupku u kome je prethodno objavljen javni poziv, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.

Neodgovarajuća ponuda u smislu st. 7. i 8. ovog člana je ponuda koja ne odgovara predmetu javne nabavke, odnosno zahtevanim tehničkim specifikacijama tako da očigledno bez značajnih izmena ne može da zadovolji potrebe i zahteve naručioca specificirane u konkursnoj dokumentaciji.

Neodgovarajuća prijava u smislu st. 7. i 8. ovog člana je prijava koju je podneo kandidat za kojeg je utvrđeno da ne ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku dobara ako se dobra proizvode isključivo za potrebe istraživanja, eksperimentisanja, proučavanja ili razvoja, pod uslovom da se proizvedenom količinom dobara ne ostvaruje dobit ili pokriće troškova istraživanja i razvoja.

Sektorski naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za dodelu ugovora isključivo za potrebe istraživanja, eksperimentisanja, proučavanja ili razvoja, a ne u cilju ostvarivanja profita ili pokrića troškova istraživanja i razvoja i ako dodela tog ugovora ne sprečava mogućnost konkurentne dodele sledećih ugovora.

Sektorski naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku dobara u slučaju povoljne kupovine kada je dobra moguće nabaviti koristeći posebno povoljnu priliku koja je dostupna samo u vrlo kratkom vremenu po ceni znatno nižoj od uobičajenih tržišnih cena.

Član 62.

Naručilac je dužan da na Portalu javnih nabavki objavi obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva koje sadrži obrazloženje osnovanosti primene tog postupka.

 U slučaju sprovođenja postupka iz člana 61. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, naručilac je dužan da istovremeno sa objavljivanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana Kancelariji za javne nabavke dostavi obrazloženje i svu dokumentaciju u vezi sa razlozima koji opravdavaju sprovođenje te vrste postupka.

Kancelarija za javne nabavke je dužna da u roku od deset radnih dana od dana prijema dokumentacije obavesti naručioca ukoliko smatra da ne postoji osnov za sprovođenje postupka iz stava 2. ovog člana ili da zatraži dopunu dokumentacije ukoliko na osnovu dostavljene dokumentacije nije moguće utvrditi osnovanost primene te vrste postupka.

Nakon objavljivanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da u pisanoj formi uputi poziv na pregovaranje jednom ili, ako je moguće, većem broju privrednih subjekata.

Naručilac je dužan da uz poziv iz stava 4. ovog člana dostavi konkursnu dokumentaciju u kojoj određuje kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta i kriterijume za dodelu ugovora, predmet nabavke sa opisom potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova, uz navođenje koji elementi opisa potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova predstavljaju minimalne zahteve koje sve ponude treba da ispune, kao i elemente ugovora о kojima će pregovarati i način pregovaranja.

О minimalnim zahtevima iz konkursne dokumentacije ne može da se pregovara.

Naručilac je dužan da vodi zapisnik o pregovaranju.

Naručilac je dužan da tokom pregovora obezbedi jednako postupanje prema svim ponuđačima i ne sme da pruža informacije na diskriminatorski način koje bi pojedini ponuđači mogli da koriste na štetu drugih.

Naručilac nije dužan da postupi na način propisan st. 1. do 6. ovog člana, u slučaju sprovođenja postupka:

1)         iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona u cilju nabavke radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju bezbednost, zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije i

2)         iz člana 61. stav 3. tačka 2) i stav 4. ovog zakona.

Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva

Član 63.

Sektorski naručilac može da sprovodi pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva koristeći javni poziv, periodično indikativno obaveštenje ili obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije.

Minimalni rok za podnošenje prijava je:

1)         30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva ili slanja poziva za podnošenje prijave kada se koristi periodično indikativno obaveštenje kao javni poziv u skladu sa članom 108. ovog zakona, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         20 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva ili slanja poziva za podnošenje prijave kada se koristi periodično indikativno obaveštenje kao javni poziv u skladu sa članom 108. ovog zakona za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.

Sektorski naručilac može da odredi kraći rok za podnošenje prijava, ali ne kraći od 15 dana, ako rok iz stava 2. ovog člana nije primeren iz razloga opravdane hitnosti, za koju sektorski naručilac poseduje valjane dokaze.

Sektorski naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora, predmet nabavke sa opisom potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova, uz navođenje koji elementi opisa potreba i zahtevanih karakteristika dobara, usluga ili radova predstavljaju minimalne zahteve koje sve ponude treba da ispune.

Informacije u dokumentaciji o nabavci moraju da budu dovoljno jasne i precizne kako bi privredni subjekti mogli da identifikuju prirodu i obim nabavke i da procene svoj interes za podnošenje prijava.

Sektorski naručilac ocenjuje blagovremeno podnete prijave na osnovu kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, o čemu sačinjava izveštaj i svakom kandidatu kome je priznata kvalifikacija dostavlja obaveštenje o priznavanju kvalifikacije, a kandidatu kome nije priznata kvalifikacija odluku sa obrazloženjem razloga zbog kojih mu nije priznata kvalifikacija, u svakom slučaju vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Sektorski naručilac može, u skladu sa članom 64. ovog zakona, da ograniči broj kandidata kojima je priznata kvalifikacija koje će pozvati da podnesu početne ponude, u kojem slučaju je dužan da kandidatima kojima je priznata kvalifikacija koji neće biti pozvani da podnesu početne ponude dostavi odluku sa obrazloženjem, vodeći računa da ne otkriva informacije o ostalim kandidatima.

Sektorski naručilac dostavlja poziv za podnošenje početnih ponuda kandidatima kojima je priznata kvalifikacija, odnosno koje nije isključio iz postupka javne nabavke.

Rok za podnošenje početnih ponuda sektorski naručilac može da odredi uz saglasnost svih kandidata tako da svi kandidati u postupku imaju isti rok za pripremu i podnošenje svojih ponuda.

Ako ne postoji saglasnost o roku za podnošenje ponuda iz stava 9. ovog člana minimalni rok za podnošenje početnih ponuda je najmanje deset dana od dana slanja poziva za podnošenje početnih ponuda.

U slučaju iz člana 45. stav 6. ovog člana minimalni rok za podnošenje ponuda iz stava 10. ovog člana produžava se za pet dana.

Sektorski naručilac mora tokom pregovora da obezbedi jednako postupanje prema svim ponuđačima i ne sme da pruža informacije na diskriminatorski način koje bi pojedini ponuđači mogli da koriste na štetu drugih.

Sektorski naručilac je dužan da proveri da li su konačne ponude, u skladu s minimalnim zahtevima iz dokumentacije o nabavci, oceni konačne ponude i da dodeli ugovor o javnoj nabavci na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora.

Minimalni broj kandidata

Minimalni broj kandidata

Član 64.

Naručilac može u restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva, konkurentnom dijalogu i partnerstvu za inovacije, da ograniči broj kandidata koje će pozvati da podnesu ponude ili da učestvuju u dijalogu.

U slučaju da naručilac koristi mogućnost iz stava 1. ovog člana, u restriktivnom postupku minimalni broj kandidata je pet, a u konkurentnom postupku sa pregovaranjem, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva, konkurentnom dijalogu i partnerstvu za inovacije minimalni broj kandidata je tri.

U slučaju da naručilac koristi mogućnost iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da

U javnom pozivu ili pozivu za podnošenje prijava navede objektivne i nediskriminatorske kriterijume ili pravila koje namerava da primeni za smanjivanje broja kandidata, minimalan broj kandidata koje namerava da pozove, a po potrebi, maksimalan broj.

Ako je broj kandidata koji ispunjavaju kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta manji od minimalnog broja koji je naveden u javnom pozivu ili pozivu za podnošenje prijava, naručilac može da nastavi postupak pozivanjem kandidata koji ispunjavaju kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Naručilac ne može pozvati druge privredne subjekte koji nisu podneli prijavu ili kandidate koji nisu ispunili kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Poziv odabranim kandidatima

Član 65.

Naručilac je dužan da istovremeno u pisanoj formi pozove sve odabrane kandidate da podnesu svoje ponude u restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, konkurentnom dijalogu, partnerstvu za inovacije i pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva ili da, u slučaju konkurentnog dijaloga, učestvuju u dijalogu.

Poziv iz stava 1. ovog člana sadrži podatke iz Priloga 6. ovog zakona i obaveštenje da je konkursna dokumentacija istovremeno dostupna na Portalu javnih nabavki.

U slučaju iz člana 45. stav 6. ovog zakona, naručilac uz poziv dostavlja konkursnu dokumentaciju, osim ako nije na neki drugi način bila dostupna odabranim kandidatima.

TEHNIKE I INSTRUMENTI U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI

Okvirni sporazumi

Član 66.

Okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju uslovi i način dodele ugovora tokom perioda važenja okvirnog sporazuma, posebno u pogledu cene i gde je prikladno količine.

Naručilac može da zaključi okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke propisanog ovim zakonom.

Ako se okvirni sporazum zaključuje sa više ponuđača dokumentacija o nabavci mora da sadrži objektivne uslove za izbor ponuđača iz okvirnog sporazuma sa kojim će biti zaključen ugovor na osnovu okvirnog sporazuma, kao i kriterijume za dodelu ugovora u situacijama iz člana 67. stav 3. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Okvirni sporazum koji zaključuje naručilac ne može da traje duže od četiri godine, osim u posebno opravdanim slučajevima koji su u vezi sa predmetom javne nabavke, koje naručilac mora da obrazloži.

Ugovor o javnoj nabavci koji se zaključuje na osnovu okvirnog sporazuma mora da se zaključi pre isteka roka važenja okvirnog sporazuma, s tim da se njegovo trajanje ne mora da se podudara sa trajanjem tog okvirnog sporazuma, već po potrebi može da traje kraće ili duže vreme.

Okvirni sporazum i ugovor zaključen na osnovu okvirnog sporazuma ne može da se koristi na način kojim bi se sprečila, ograničila ili narušila konkurencija i jednakost ponuđača.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum.

Naručilac koji namerava da zaključi okvirni sporazum sa više ponuđača može da zaključi okvirni sporazum i sa manjim brojem ponuđača, odnosno sa jednim ponuđačem, ako ne dobije unapred određeni broj ponuda koje ispunjavaju uslove za dodelu okvirnog sporazuma.

Ugovore o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma mogu da zaključe naručioci koji su zaključili okvirni sporazum, naručioci u čije ime je okvirni sporazum zaključen, kao i naručioci za koje se iz dokumentacije o nabavci jasno može da utvrdi da im je okvirni sporazum namenjen.

Ugovor o javnoj nabavci zaključen na osnovu okvirnog sporazuma ne može da sadrži suštinske izmene uslova utvrđenih u tom sporazumu.

Član 67

Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem ugovor se zaključuje u granicama uslova predviđenih okvirnim sporazumom.

Naručilac u slučaju iz stava 1. ovog člana može pri zaključenju ugovora od ponuđača sa kojim je zaključen okvirni sporazum da zatraži u pisanoj formi da dopuni svoju ponudu podacima za realizaciju ugovora ako je to neophodno.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa više ponuđača, ugovor o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma može da se zaključi na jedan od sledećih načina:

1)         prema uslovima za dodelu ugovora utvrđenim u okvirnom sporazumu, bez ponovnog otvaranja konkurencije među ponuđačima, ako su u okvirnom sporazumu određeni svi uslovi za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova i objektivni uslovi za izbor ponuđača iz okvirnog sporazuma koji će izvršavati ugovor;

2)         ponovnim otvaranjem konkurencije među ponuđačima, ako okvirnim sporazumom nisu utvrđeni svi uslovi za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;

3)         delimično bez ponovnog otvaranja konkurencije, u skladu sa tačkom 1) ovog stava, a delimično sa ponovnim otvaranjem konkurencije, u skladu sa tačkom 2) ovog stava, ako su u okvirnom sporazumu određeni svi uslovi za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova i ako je naručilac u dokumentaciji o nabavci za okvirni sporazum predvideo objektivne kriterijume prema kojima se utvrđuje kada će sprovoditi ponovno otvaranje konkurencije i naveo uslove iz okvirnog sporazuma koji mogu da budu predmet ponovnog otvaranja konkurencije.

Ponovno otvaranje konkurencije iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana naručilac sprovodi na osnovu uslova iz okvirnog sporazuma i ako je potrebno preciznije definisanih uslova ili drugih uslova navedenih u dokumentaciji o nabavci za okvirni sporazum, pri čemu je dužan da:

1)         za svaki pojedinačni ugovor koji dodeljuje uputi pisani poziv svim ponuđačima sa kojima je zaključio okvirni sporazum da podnesu ponudu;

2)         za svaki pojedinačni ugovor koji dodeljuje predvidi dovoljno dug rok za podnošenje ponuda, uzimajući u obzir faktore kao što su složenost predmeta nabavke i vreme potrebno za pripremu i sačinjavanje ponuda;

3)         obezbedi da se ponude koje se podnose u pisanoj formi ne otvore pre isteka roka za podnošenje ponuda;

4)         donese odluku o dodeli ugovora ponuđaču koji je podneo najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora koji su bili određeni u dokumentaciji o nabavci za okvirni sporazum.

U         slučaju iz stava 4. ovog člana naručilac objavljuje odluku o dodeli ugovora na Portalu javnih nabavki.

Sistemi dinamične nabavke

Član 68.

Naručilac može da obrazuje sistem dinamične nabavke za predmete nabavke koji su opštedostupni na tržištu i koji kao takvi zadovoljavaju njegove potrebe.

Sistem dinamične nabavke uspostavlja se i vodi isključivo elektronskim sredstvima i tokom celog perioda trajanja otvoren je za prijem svih privrednih subjekata koji ispunjavaju kriterijume za kvalitativni izbor bez naknade.

Sistem dinamične nabavke može da se podeli u kategorije dobara, usluga ili radova koje su objektivno određene na osnovu karakteristika nabavke koja će se sprovoditi u okviru te kategorije, kao što su najveći dozvoljeni obim ugovora koji će se zaključivati tokom trajanja sistema dinamične nabavke ili na posebna teritorijalna područja u kojima će se ti ugovori izvršavati.

Naručilac uspostavlja i vodi sistem dinamične nabavke primenjujući pravila restriktivnog postupka.

U         sistemu dinamične nabavke svaki zainteresovani privredni subjekt može da podnese prijavu tokom čitavog perioda njegovog trajanja, a svi kandidati koji su primljeni u sistem imaju pristup sistemu tokom čitavog perioda njegovog trajanja.

Naručilac ne može da ograničava broj kandidata koji će biti primljeni u sistem dinamične nabavke u skladu sa članom 64. ovog zakona.

Ako je naručilac podelio sistem dinamične nabavke u kategorije dobara, usluga ili radova u skladu sa stavom 3. ovog člana dužan je da u dokumentaciji o nabavci odredi kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta za svaku kategoriju.

U         sistemu dinamične nabavke primenjuju se sledeći rokovi:

1)         minimalni rok za podnošenje prijave je 30 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva ili od dana slanja poziva za podnošenje prijave kada je periodično indikativno obaveštenje korišćeno kao javni poziv, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         minimalni rok za podnošenje prijave je 20 dana od dana slanja na objavljivanje javnog poziva ili od dana slanja poziva za za podnošenje prijava kada je periodično indikativno obaveštenje korišćeno kao javni poziv za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova;

3)         minimalni rok za podnošenje ponuda je deset dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda kandidatima koji su primljeni u sistem.

Sektorski naručioci mogu da odrede rok za podnošenje ponuda uz saglasnost svih kandidata tako da svi kandidati u postupku imaju isti rok za pripremu i podnošenje svojih ponuda.

Ako ne postoji saglasnost o roku za podnošenje ponuda iz stava 9. ovog člana, minimalni rok za podnošenje ponuda je najmanje deset dana od dana slanja poziva za podnošenje ponuda.

Naručilac u sistemu dinamične nabavke ne može da primeni član 54. st. 5. i 7. ovog zakona.

Naručilac je dužan, radi uspostavljanja sistema dinamične nabavke, da:

1)         objavi javni poziv u kome navodi da uspostavlja sistem dinamične nabavke i period njegovog trajanja;

2)         u konkursnoj dokumentaciji navede najmanje informacije o prirodi i procenjenoj količini predviđenih nabavki i sve potrebne informacije u vezi sa sistemom dinamične nabavke, uključujući informacije kako se sistem dinamične nabavke vodi, elektronsku opremu koja se koristi, kao i tehničke priključke i specifikacije;

3)         navede podelu na kategorije dobara, usluga ili radova i karakteristike koje ih opisuju;

4)         obezbedi besplatan, neograničen i nesmetan direktan pristup dokumentaciji o nabavci elektronskim sredstvima tokom čitavog perioda trajanja sistema dinamične nabavke.

Naručilac je dužan da u roku od deset radnih dana od dana prijema prijava izvrši ocenu prijave, u skladu sa kriterijumima za kvalitativni izbor privrednog subjekta i donese odluku o prijemu privrednog subjekta u sistem dinamične nabavke.

Izuzetno, rok iz stava 13. ovog člana može da se produži na 15 radnih dana ako je to opravdano u konkretnom slučaju, posebno zbog potrebe proučavanja dodatne dokumentacije ili zbog provere da li su ispunjeni kriterijimi za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Bez obzira na st. 13. i 14. ovog člana, dok se ne pošalje poziv za podnošenje ponuda za prvu posebnu nabavku u okviru sistema dinamične nabavke, naručilac može da produži rok za ocenu prijava pod uslovom da tokom produženog roka nije poslao nijedan poziv na podnošenje ponuda i da je u dokumentaciji o nabavci odredio za koliko će produžiti rok za ocenu prijava koji namerava da primeni.

Nakon ocene prijava, naručilac je dužan da svim privrednim subjektima bez odlaganja dostavi odluku o rezultatima ocene prijava.

Naručilac je dužan da istovremeno, elektronskim sredstvima, pozove sve odabrane kandidate koji su uključeni u sistem dinamične nabavke da, u skladu sa članom 65. st. 2. i 3. ovog zakona, podnesu ponudu za svaku pojedinačnu nabavku u okviru sistema,.

Ako je sistem dinamične nabavke podeljen na kategorije dobara, usluga ili radova, naručilac je dužan da pozove sve odabrane kandidate koji imaju pristup kategoriji koja odgovara toj pojedinačnoj nabavci da podnesu ponudu.

Naručilac dodeljuje ugovor o javnoj nabavci u okviru sistema dinamične nabavke ponuđaču koji je podneo najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora koji su navedeni u javnom pozivu, odnosno pozivu za podnošenje prijava, s tim da ti kriterijumi mogu preciznije da se odrede u pozivu za podnošenje ponuda.

Naručilac može u bilo kom trenutku tokom perioda trajanja sistema dinamične nabavke od odabranih kandidata koji su uključeni u sistem da zahteva dostavljanje obnovljene i usklađene izjave o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja zahteva kandidatu.

Tokom čitavog perioda trajanja sistema dinamične nabavke, naručilac može da primeni odredbe člana 119. stav 3. ovog zakona.

Ako naručilac tokom trajanja sistema dinamične nabavke izmeni period trajanja sistema, dužan je da tu informaciju objavi u javnom pozivu.

Ako sistem dinamične nabavke okonča pre roka na koji je uspostavljen naručilac je dužan da tu informaciju objavi u obrascu obaveštenja o dodeli ugovora.

Sistem kvalifikacije

Član 69.

Sektorski naručilac može da uspostavi i vodi sistem kvalifikacije privrednih subjekata.

Sektorski naručilac objavljuje obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži podatke iz Priloga 4. Deo G ovog zakona.

Sektorski naručilac je dužan da tokom celog perioda trajanja sistema kvalifikacije omogući da privredni subjekti u svakom trenutku mogu da podnesu prijavu za kvalifikaciju.

Ako sektorski naručilac tokom trajanja sistema kvalifikacije izmeni vreme trajanja sistema, dužan je da tu informaciju objavi u obaveštenju o uspostavljanju sistema kvalifikacije.

Ako sistem kvalifikacije okonča pre roka na koji je uspostavljen, sektorski naručilac je dužan da tu informaciju objavi u obrascu obaveštenja o dodeli ugovora.

Sistem kvalifikacije može da uključuje različite faze kvalifikacije.

Sektorski naručilac utvrđuje objektivne kriterijume i pravila za kvalitativni izbor privrednog subjekta i objektivne kriterijume i pravila za funkcionisanje sistema kvalifikacije koji obuhvataju pravila za upis u sistem, mogućnost za periodično ažuriranje kriterijuma i pravila za kvalitativni izbor privrednog subjekta ako je potrebno, kao i trajanje sistema.

Kriterijumi i pravila za funkcionisanje sistema kvalifikacije (u daljem tekstu: kriterijumi i pravila) mogu da uključuju i tehničke specifikacije, pri čemu se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje način određivanja tehničkih specifikacija.

Kriterijumi i pravila mogu da se ažuriraju prema potrebi.

Sektorski naručilac dužan je da kriterijume i pravila, kao i podatke o ažuriranim kriterijumima i pravilima, pošalje na objavljivanje na Portal javnih nabavki.

Sektorski naručilac može da koristi sistem kvalifikacije drugih sektorskih naručilaca ako utvrdi da taj sistem ispunjava njegove potrebe.

Član 70.

Sektorski naručilac dužan je da vodi pisanu evidenciju kvalifikovanih privrednih subjekata.

Evidencija iz stava 1. ovog člana može da se podeli na kategorije prema tipu ugovora za koji odgovara kvalifikacija.

Sektorski naručilac koji uspostavi i vodi sistem kvalifikacije dužan je da odluku o kvalifikaciji donese i dostavi podnosiocima prijava najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave.

U         slučaju da donošenje odluke iz stava 3. ovog člana traje duže od četiri meseca od dana podnošenja prijava, sektorski naručilac dužan je da obavesti podnosioca prijave u roku od dva meseca od dana podnošenja prijave o razlozima koji opravdavaju duži vremenski period za odlučivanje, kao i o datumu do koga će odlučiti o njegovom zahtevu, pri čemu to ni u kom slučaju ne može da bude duže od šest meseci.

Sektorski naručilac dužan je da odluku o odbijanju prijava za kvalifikaciju sa obrazloženjem razloga za odbijanje dostavi podnosiocu prijave bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Sektorski naručilac tokom trajanja sistema kvalifikacije može da isključi kandidata iz sistema ako kandidat prestane da ispunjava uslove za kvalifikaciju.

U slučaju iz stava 6. ovog člana sektorski naručilac je dužan da kandidatu koji će biti isključen iz sistema kvalifikacije dostavi odluku o isključenju iz sistema najmanje 15 dana pre dana prestanka kvalifikacije, sa obrazloženjem razloga koji opravdavaju isključenje iz sistema.

Ako se obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije koristi kao javni poziv, ugovori koji su obuhvaćeni sistemom kvalifikacije dodeljuju se primenom pravila druge faze restriktivnog postupka, pregovaračkog postupaka sa objavljivanjem, konkurentnog dijaloga ili partnerstva za inovacije, pozivanjem svih kvalifikovanih privrednih subjekata u sistemu kvalifikacije, odnosno u okviru pojedinih kategorija sistema kvalifikacije.

Elektronska licitacija

Uslovi za primenu elektronske licitacije

Član 71.

Naručilac može u otvorenom postupku, restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem i pregovaračkom postupku sa objavljivanjem, u postupku ponovnog otvaranja konkurencije na osnovu zaključenog okvirnog sporazuma iz člana 67. stav 3. tač. 2) i 3) ovog zakona, kao i za dodelu ugovora u okviru sistema dinamične nabavke, da odredi da dodeli ugovora о javnoj nabavci prethodi elektronska licitacija, ako se sadržaj dokumentacije o nabavci, a posebno tehničke specifikacije predmeta nabavke mogu precizno da utvrde.

Predmet elektronske licitacije ne mogu da budu ugovori o javnoj nabavci usluga ili radova koji za predmet imaju izvršenje intelektualnog posla, kao što su usluge projektovanja u građevinarstvu, a koji ne mogu da se rangiraju pomoću automatskih načina ocene.

Naručilac je dužan da obezbedi da se sprovođenje elektronske licitacije dokumentuje u celini tokom svih faza.

Naručilac koji namerava da sprovede elektronsku licitaciju dužan je da u javnom pozivu ili pozivu za podnošenje prijava navede da se sprovodi elektronska licitacija i u dokumentaciji o nabavci navede najmanje informacije iz Priloga 5. ovog zakona.

Način primene elektronske licitacije

Član 72.

Elektronska licitacija se sprovodi kao elektronski proces koji se ponavlja, u kome se podnose nove cene, izmenjene naniže ili nove vrednosti određenih elemenata kriterijuma za dodelu ugovora i omogućava se rangiranje ponuda pomoću automatskih načina ocene.

Elektronska licitacija se zasniva na jednom od sledećih elemenata kriterijuma:

1)         isključivo na ceni, ako se ugovor dodeljuje samo na osnovu cene ili

2)         na ceni i/ili na novim vrednostima određenih elemenata kriterijuma za dodelu ugovora koji su navedeni u dokumentaciji o nabavci, ako se ugovor dodeljuje na osnovu najboljeg odnosa cene i kvaliteta ili na osnovu najnižeg troška primenom principa troškovne efikasnosti.

Naručilac je dužan da pre početka elektronske licitacije izvrši početnu ocenu ponuda, u skladu sa uslovima iz konkursne dokumentacije u pogledu tehničkih specifikacija, kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta i kriterijuma za dodelu ugovora, o čemu sačinjava izveštaj o stručnoj oceni ponuda.

Naručilac je dužan da istovremeno, elektronskim sredstvima, pozove sve ponuđače koji su podneli ponude koje ispunjavaju uslove za dodelu ugovora, na učešće u elektronskoj licitaciji određenog dana i u određeno vreme koristeći veze, u skladu sa uputstvima navedenim u pozivu.

Otvaranje ponuda u slučaju kada naručilac primenjuje elektronsku licitaciju nije javno i naručilac je dužan da poziv na elektronsku licitaciju dostavi posebno svakom ponuđaču i uz poziv priloži rezultat početne ocene njegove ponude, ne otkrivajući informacije o drugim ponuđačima.

Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži matematičku formulu koja će se koristiti u elektronskoj licitaciji, da bi se odredile automatske promene u rangiranju na osnovu ponuđenih novih cena ili novih vrednosti.

Matematička formula sadrži ponder svih elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude koji su utvrđeni u javnom pozivu ili konkursnoj dokumentaciji, osim ako je cena jedini element kriterijuma, pri čemu se svi rasponi unapred svode na određenu vrednost.

Ako je dopušteno podnošenje ponuda sa varijantama, za svaku varijantu se određuje posebna matematička formula.

Elektronska licitacija može da se sprovodi u više uzastopnih faza.

Elektronska licitacija ne sme da započne pre isteka dva radna dana od dana slanja poziva za učešće u elektronskoj licitaciji.

Naručilac je dužan da tokom elektronske licitacije svim ponuđačima u trenutku bilo koje promene momentalno šalje najmanje onoliko podataka koliko je potrebno da im omogući određivanje njihovog relativnog ranga u odnosu na druge ponuđače.

Naručilac može ponuđačima da šalje i druge informacije u vezi s drugim ponuđenim cenama ili vrednostima ako je takvu mogućnost predvideo u dokumentaciji o nabavci.

Naručilac može u bilo kom trenutku da objavi broj ponuđača u pojedinoj fazi licitacije.

Naručilac ni u kom slučaju ne sme da otkrije identitet ponuđača do završetka elektronske licitacije.

Završetak elektronske licitacije

Član 73.

Naručilac je dužan da elektronsku licitaciju završi na jedan ili više sledećih načina:

1)         u prethodno određenom vremenskom trenutku (datum i sat);

2)         kada više nema dostavljenih novih cena ili novih vrednosti, koje ispunjavaju uslove u pogledu unapred određenog minimalnog smanjenja, pod uslovom da je proteklo prethodno određeno vreme koje mora da protekne nakon prijema poslednje ponude;

3)         završetkom broja faza elektronske licitacije koje su određene u konkursnoj dokumentaciji.

Ako naručilac namerava da završi elektronsku licitaciju na način iz stava 1. tačka 3) ovog člana u kombinaciji sa načinom iz stava 1. tačka 2) ovog člana, dužan je da u pozivu za učešće za svaku pojedinačnu fazu elektronske licitacije odredi vreme koje mora da protekne nakon prijema poslednje ponude pre nego što završi elektronsku licitaciju.

Nakon završetka elektronske licitacije, naručilac bez odlaganja objavljuje naziv i rang svih ponuđača koji su učestvovali u licitaciji i donosi odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci na osnovu kriterijuma za dodelu ugovora i rezultata elektronske licitacije.

Ako se elektronska licitacija prekine pre završetka zbog nepredviđenih okolnosti koje su u vezi sa tehničkim razlozima, naručilac je dužan da bez odlaganja o tome obavesti sve učesnike, s tim da može da sprovede novu elektronsku licitaciju ili da obustavi postupak javne nabavke.

Elektronski katalozi

Član 74.

Naručilac može da zahteva ili da dozvoli da se ponude podnose u formi elektronskih kataloga ili da ponude sadrže elektronske kataloge.

Uz ponude podnete u formi elektronskog kataloga može da se priloži i druga dokumentacija.

Elektronski katalog sastavlja kandidat ili ponuđač u skladu s tehničkim specifikacijama i u formi koji je odredio naručilac.

Elektronski katalog mora da bude u skladu sa zahtevima koji se primenjuju na alate za elektronsku komunikaciju, kao i sa svim drugim dodatnim zahtevima koje određuje naručilac, u skladu sa odredbama ovog zakona o elektronskoj komunikaciji.

Ako naručilac zahteva ili dozvoli da se ponude podnesu u formi elektronskih kataloga, dužan je da:

1)         to navede u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili ako se obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije koristi kao javni poziv to navede u pozivu za podnošenje ponuda ili pregovaranje;

2)         navede u dokumentaciji o nabavci sve potrebne informacije u vezi sa formatom, elektronskom opremom koja se koristi, kao i tehničkim priključcima i specifikacijama za katalog.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa više ponuđača podnošenjem ponuda u formi elektronskih kataloga, naručilac može da odredi da se ponovno otvaranje konkurencije za pojedinačne ugovore odvija na osnovu ažuriranih kataloga.

U         slučaju iz stava 6. ovog člana, naručilac koristi neku od sledećih metoda:

1)         poziva ponuđače da ponovo podnesu svoje elektronske kataloge, prilagođene zahtevima tog ugovora ili

2)         obaveštava ponuđače da iz već podnetih elektronskih kataloga namerava da prikupi podatke potrebne za sastavljanje ponuda prilagođenih zahtevima tog ugovora, pod uslovom da je korišćenje takve mogućnosti bilo predviđeno u konkursnoj dokumentaciji za okvirni sporazum.

Ako naručilac ponovo sprovede otvaranje konkurencije za pojedinačne ugovore, u skladu sa stavom 7. tačka 2) ovog člana, dužan je da obavesti sve ponuđače o datumu i vremenu kada namerava da prikupi podatke potrebne za sastavljanje ponuda koje su prilagođene zahtevima tog pojedinačnog ugovora i da im omogući da takvo prikupljanje podataka odbiju. Naručilac je dužan da odredi primeren rok između trenutka obaveštavanja i stvarnog prikupljanja podataka.

Naručilac je dužan da pre dodele ugovora prikupljene podatke predstavi ponuđačima i omogući im da ospore ili potvrde da ponuda sastavljena na taj način ne sadrži materijalne greške.

Naručilac može da dodeli ugovore koji se zasnivaju na sistemu dinamične nabavke zahtevajući da se za pojedinačne ugovore ponude podnesu u formi elektronskog kataloga.

Naručilac može da dodeli ugovore koji se zasnivaju na sistemu dinamične nabavke, u skladu sa stavom 7. tačka 2) i st. 8. do 10. ovog člana, pod uslovom da se uz prijavu za učešće u sistemu dinamične nabavke priloži elektronski katalog, u skladu s tehničkim specifikacijama i u formi koji je utvrdio naručilac.

Kandidati naknadno dopunjuju elektronski katalog, nakon što su obavešteni o nameri naručioca da ponude sastavlja prema postupku navedenom u stavu 7. tačka 2) ovog člana.

POSEBNI REŽIMI NABAVKE

Društvene i druge posebne usluge

Dodela ugovora za društvene i druge posebne usluge

Član 75.

Ovim odredbama uređuje se dodela ugovora i okvirnih sporazuma za nabavke društvenih i drugih posebnih usluga koje su navedene u Prilogu 7. ovog zakona.

Naručilac u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci usluga iz stava 1. ovog člana objavljuje:

1)         javni poziv koji sadrži najmanje informacije iz Priloga 4. Deo Z ovog zakona ili

2)         prethodno informativno obaveštenje, periodično indikativno obaveštenje ili obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije.

Obaveštenja iz stava 2. tačka 2) ovog člana objavljuju se kontinuirano i treba da sadrže najmanje podatke iz Priloga 4. Deo Z ovog zakona.

Obaveštenja iz stava 2. tačka 2) ovog člana odnose se samo na vrste usluga koje će biti predmet ugovora koji će se dodeljivati i u njima se navodi da će ugovori biti dodeljeni bez daljeg objavljivanja javnog poziva i da se njima zainteresovani privredni subjekti pozivaju da u pisanoj formi izraze svoju zainteresovanost.

Naručilac nije u obavezi da objavljuje oglase iz stava 2. ovog člana, ako su ispunjeni uslovi za primenu pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.

Rokovi u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci usluga iz stava 1. ovog člana mogu da budu i kraći od rokova propisanih za pojedine vrste postupaka javne nabavke, pri čemu je naručilac dužan da odredi primerene rokove za podnošenje prijava i ponuda, posebno uzimajući u obzir složenost predmeta nabavke i vreme potrebno za izradu prijava i ponuda.

Naručioci koji dodele ugovor o javnoj nabavci usluga iz stava 1. ovog člana objavljuju obaveštenje o dodeli ugovora koje sadrži podatke iz Priloga 4. Deo Z ovog zakona.

Obaveštenja o dodeli ugovora iz stava 7. ovog člana naručilac može da grupiše i objavljuje kvartalno, u roku od 30 dana po isteku kvartala.

Naručilac je dužan da prilikom dodele ugovora o javnoj nabavci za društvene i druge posebne usluge poštuje načela javnih nabavki, naročito načela transparentnosti, jednakosti ponuđača i ekonomičnosti.

Prilikom dodele ugovora o javnoj nabavci za društvene i druge posebne usluge naručioci su dužni da primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na određivanje predmeta ugovora i tehničke specifikacije, pri čemu mogu da uzmu u obzir potrebu za obezbeđivanjem kvaliteta, kontinuiteta, dostupnosti, pristupačnosti, raspoloživosti, kao i sveobuhvatnosti usluga, posebne potrebe različitih kategorija korisnika, uključujući ugrožene i ranjive grupe, učešće i osnaživanje korisnika usluga i inovativnost.

Naručilac dodeljuje ugovor primenom kriterijuma za dodelu ugovora, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Rezervisani ugovori za određene usluge

Član 76.

Naručilac može da rezerviše pravo učešća u postupcima javnih nabavki za dodelu ugovora o javnoj nabavci zdravstvenih usluga, usluge socijalne zaštite i usluge u oblasti kulture iz člana 75. ovog zakona koje su obuhvaćene CPV oznakama 75121000-0, 75122000-7, 75123000-4, 79622000-0, 79624000-4, 79625000-1, 80110000-8, 80300000-7, 80420000-4, 80430000-7, 80511000-9, 80520000-5, 80590000-6, od 85000000-9 do 85323000-9, 925000006, 92600000-7, 98133000-4, 98133110-8, samo za organizacije koje ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana.

Organizacija iz stava 1. mora da ispunjava sve sledeće uslove:

1)         cilj osnivanja je u vezi sa pružanjem usluga iz stava 1. ovog člana;

2)         dobit se ponovo ulaže u svrhu ostvarenja cilja organizacije, s tim da raspodela ili preraspodela dobiti mora da se zasniva na načelima učešća;

3)         upravljačka ili vlasnička struktura organizacije koja izvršava ugovor zasniva se na vlasništvu zaposlenih ili na principima aktivnog učešća zaposlenih ili zahteva aktivno učešće zaposlenih, korisnika usluga ili zainteresovanih strana;

4)         organizaciji nije dodeljen ugovor za predmetne usluge, u skladu sa ovim članom, u periodu od prethodne tri godine.

Naručilac koji namerava da dodeli ugovor u skladu sa ovim članom zakona, dužan je da u javnom pozivu navede da ponuđač može da bude samo organizacija iz stava 2. ovog člana.

Maksimalno trajanje ugovora za usluge iz stava 1. ovog člana ne može da bude duže od tri godine.

Konkurs za dizajn

Član 77.

Konkurs za dizajn može da bude organizovan kao:

1)         deo postupka u kome se zaključuje ugovor o javnoj nabavci usluge;

2)         postupak u kome se dodeljuju nagrade ili isplaćuju naknade učesnicima konkursa za dizajn.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana procenjena vrednost javne nabavke određuje se na osnovu procenjene vrednosti javne nabavke usluga uključujući moguće nagrade ili naknade učesnicima konkursa za dizajn.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana procenjena vrednost javne nabavke određuje se kao ukupan iznos nagrada ili naknada uključujući procenjenu vrednost javne nabavke usluge koja može da se dodeli, u skladu sa članom 61. stav 5. tačka 1) ovog zakona.

Naručioci koji nameravaju da sprovedu konkurs za dizajn objavljuju svoju nameru putem obaveštenja o konkursu za dizajn koje sadrži najmanje podatke iz Priloga 4. Deo Đ ovog zakona.

U slučaju kada nameravaju da dodele naknadni ugovor o uslugama, u skladu sa članom 61. stav 5. tačka 1) ovog zakona, to mora biti naznačeno u obaveštenju o konkursu za dizajn.

Naručilac sprovodi konkurs za dizajn, u skladu sa odredbama ovog dela zakona i pravilima o postupcima javnih nabavki osim ako ovim članom nije drugačije određeno.

Prijem učesnika na konkurs za dizajn ne može da bude ograničen na:

1)         određeno geografsko područje ili deo tog područja;

2)         osnovu zahteva da učesnici mogu biti isključivo pravna ili fizička lica.

Naručilac može da ograniči broj učesnika u konkursu za dizajn, u kom slučaju je dužan da utvrdi jasne i nediskriminatorske kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, s tim da broj kanditata pozvanih da učestvuju mora da bude dovoljan da se obezbedi realna konkurencija.

Dizajn, plan ili projekat bira nezavisni žiri, sastavljen isključivo od fizičkih lica koja su nezavisna od učesnika u konkursu za dizajn.

Kada se od učesnika u konkursu za dizajn zahteva određena stručna kvalifikacija, najmanje jedna trećina članova žirija mora da ima tu kvalifikaciju ili njoj odgovarajuću kvalifikaciju.

Žiri je u svojim odlukama i mišljenjima samostalan i dizajne, planove i projekte koje su anonimno dostavili kandidati razmatra isključivo na osnovu kriterijuma navedenih u obaveštenju o konkursu.

Anonimnost učesnika se poštuje sve dok žiri ne donese svoje mišljenje ili odluku.

Žiri unosi u zapisnik, koji potpisuju njegovi članovi, svoje rangiranje izvršeno prema odlikama svakog dizajna, plana ili projekta, zajedno sa svojim napomenama i svim pitanjima koja je potrebno da se pojasne.

Kandidati mogu da budu pozvani, ako je to potrebno, da odgovore na pitanja koja je žiri uneo u zapisnik da bi pojasnio neke aspekte projekata.

O razgovoru između članova žirija i kandidata sačinjava se kompletan zapisnik.

Naručioci koji su sproveli konkurs za dizajn šalju na objavljivanje obaveštenje o rezultatima konkursa koje sadrži najmanje podatke iz Priloga 4. Deo E ovog zakona.

CENTRALIZOVANE I ZAJEDNIČKE JAVNE NABAVKE

Centralizovane javne nabavke

Poslovi centralizovane javne nabavke

Član 78.

Naručilac može da nabavlja dobra ili usluge od tela za centralizovane javne nabavke, koje obavlja poslove centralizovane javne nabavke iz člana 2. stav 1. tačka 15) podtačka (1) ovog zakona.

Naručilac može da nabavlja dobra, usluge ili radove:

1)         na osnovu okvirnog sporazuma koji je zaključilo telo za centralizovane javne nabavke koje obavlja poslove centralizovane javne nabavke iz člana 2. stav 1. tačka 15) podtačka (2) ovog zakona, u skladu sa članom 66. stav 9. ovog zakona

2)         na osnovu ugovora koji je dodelilo telo za centralizovane javne nabavke koje obavlja poslove centralizovane javne nabavke iz člana 2. stav 1. tačka 15) podtačka (2) ovog zakona ili

3)         koristeći sistem dinamične nabavke kojim upravlja telo za centralizovane javne nabavke koje obavlja poslove centralizovane javne nabavke iz člana 2. stav 1. tačka 15) podtačka (2) ovog zakona.

Ako sistem dinamične nabavke kojim upravlja telo za centralizovane javne nabavke mogu da koriste drugi naručioci, to mora da bude navedeno u javnom pozivu kojim se uspostavlja sistem dinamične nabavke.

Smatra se da naručilac postupa u skladu sa ovim zakonom ako nabavlja dobra, usluge ili radove, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Naručilac koji nabavlja dobra, usluge ili radove, u skladu sa stavom 2. ovog člana, odgovoran je za ispunjenje obaveza u skladu sa ovim zakonom u pogledu delova postupka nabavke koje samostalno sprovodi, kao što su:

1)         sprovođenje postupka ponovnog otvaranja konkurencije, u skladu sa okvirnim sporazumom koji je zaključilo telo za centralizovane javne nabavke;

2)         određivanje kome od privrednih subjekata, strana u okvirnom sporazumu, treba da bude dodeljen ugovor na osnovu okvirnog sporazuma koji je telo za centralizovane javne nabavke zaključilo, u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 1) ili 3). ovog zakona;

3)         dodela ugovora u okviru sistema dinamične nabavke kojim upravlja telo za centralizovane javne nabavke.

Naručilac može da telu za centralizovane javne nabavke bez primene postupka javne nabavke dodeli ugovor o obavljanju poslova centralizovanih javnih nabavki, koji može da uključuje i obavljanje pomoćnih poslova nabavke.

Telo za centralizovane javne nabavke

Član 79.

Telo za centralizovane javne nabavke je naručilac koji obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki, a može da obavlja i pomoćne poslove javnih nabavki.

Telo za centralizovane javne nabavke je dužno da centralizovane javne nabavke sprovede na način da obezbedi pristup tržištu malim i srednjim preduzećima, uvek kada je to moguće.

Poslovi centralizovanih javnih nabavki mogu da se obavljaju na republičkom, pokrajinskom ili na nivou lokalne samouprave.

Zajedničko telo za centralizovane javne nabavke može da obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki za više lokalnih samouprava.

Organizacija i način obavljanja poslova centralizovanih javnih nabavki uređuje se zakonom, propisom Vlade, odlukom naručioca ili sporazumom između naručilaca.

Kada se poslovi centralizovanih javnih nabavki obavljaju na republičkom nivou, propis Vlade sadrži odredbe o:

1)         telu za centralizovane javne nabavke;

2)         naručiocima čije se potrebe obezbeđuju preko tela za centralizovane javne nabavke;

3)         predmetu centralizovanih javnih nabavki;

4)         načinu planiranja i sprovođenja centralizovanih javnih nabavki;

5)         uslovima za obavljanje pomoćnih poslova javnih nabavki, kao i drugih poslova;

6)         drugim pitanjima značajnim za rad tela za centralizovane javne nabavke.

Propis iz stava 6. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Povremene zajedničke nabavke

Član 80.

Naručioci mogu zajednički da sprovedu određeni postupak javne nabavke ili jedan naručilac može da ovlasti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku, u kom slučaju su dužni da posebnim sporazumom utvrde svoja prava i obaveze.

Ako se postupak javne nabavke u celini sprovodi zajednički u ime i za račun svih naručilaca koji učestvuju u zajedničkoj nabavci ili ako jedan naručilac u celini sprovodi postupak za svoj račun i za račun drugih naručilaca, svi naručioci su solidarno odgovorni za zakonito postupanje.

Ako se postupak javne nabavke ne sprovodi u celosti zajednički naručioci su solidarno odgovorni samo za one delove postupka nabavke koje zajednički sprovode, dok svaki naručilac ima isključivu odgovornost za ispunjavanje svojih obaveza, u skladu sa ovim zakonom, u pogledu delova postupka nabavke koje sprovodi u svoje ime i za svoj račun.

Ako jedan naručilac ovlasti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku, naručioci su solidarno solidarno odgovorni za zakonito postupanje.

Nabavka naručioca u koju su uključeni naručioci iz različitih država članica Evropske unije

Član 81.

Naručilac može zajednički da sprovede postupak javne nabavke sa naručiocima iz različitih država članica Evropske unije.

Naručilac može da koristi usluge obavljanja poslova centralizovane javne nabavke koje pružaju tela za centralizovane javne nabavke u državi članici Evropske unije.

Naručioci ne mogu da koriste mogućnosti iz st. 1. i 2. ovog člana u cilju izbegavanja primene odredbi ovog zakona i prinudnih propisa u Republici Srbiji.

Član 82.

Telo za centralizovane javne nabavke koje ima sedište u državi članici Evropske unije sprovodi poslove centralizovanih javnih nabavki, u skladu s pravom države članice u kojoj ima sedište.

Pravo države članice Evropske unije u kojoj telo za centralizovane javne nabavke ima sedište primenjuje se i na:

1)         dodelu ugovora u okviru sistema dinamične nabavke kojim upravlja telo za centralizovane javne nabavke;

2)         sprovođenje postupka ponovnog otvaranja konkurencije, u skladu sa okvirnim sporazumom koji je zaključilo telo za centralizovane javne nabavke;

3)         određivanje privrednih subjekata, strana u okvirnom sporazumu, kojima treba da bude dodeljen ugovor na osnovu okvirnog sporazuma koji je zaključilo telo za centralizovane javne nabavke nabavke, u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 1) i 3) ovog zakona.

Član 83.

Naručilac može zajednički da sprovede postupak javne nabavke sa jednim ili više naručilaca iz država članica Evropske unije, radi dodele ugovora o javnoj nabavci, zaključenja okvirnog sporazuma, upravljanja sistemom dinamične nabavke ili dodele ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, u skladu sa članom 66. stav 9. ovog zakona ili dodele ugovora u okviru sistema dinamične nabavke.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, naručioci su dužni da posebnim sporazumom urede:

1)         odgovornosti svake strane i merodavne nacionalne propise koji se primenjuju;

2)         internu organizaciju postupka javne nabavke, uključujući sprovođenje postupka, raspodelu dobara, usluga ili radova koji se nabavljaju i zaključivanje ugovora.

Pri utvrđivanju odgovornosti i merodavnog nacionalnog prava iz stava 2. tačka 1) ovog člana, naručioci mogu međusobno da podele određene odgovornosti i utvrde važeće odredbe nacionalnih zakonodavstava svojih država.

Podela odgovornosti i merodavno nacionalno pravo navode se u dokumentaciji o nabavci.

Sporazum iz stava 2. ovog člana nije obavezan ako su međunarodnim sporazumom zaključenim između Republike Srbije i država članica Evropske unije navedena pitanja uređena.

Smatra se da naručilac postupa, u skladu sa ovim zakonom ako nabavlja dobra, usluge ili radove, u skladu sa ovim članom.

Član 84.

Ako je naručilac sa drugim naručiocem iz države članice Evropske unije osnovao zajednički subjekt ili druge subjekte osnovane, u skladu sa pravom Evropske unije, odlukom nadležnog tela zajedničkog subjekta naručioci se usaglašavaju o merodavnim nacionalnim pravilima o nabavci, jedne od sledećih država članica:

1)         nacionalnim propisima države članice u kojoj zajednički subjekt ima svoje registrovano sedište;

2)         nacionalnim propisima države članice u kojoj zajednički subjekt obavlja svoje aktivnosti.

Sporazum iz stava 1. ovog člana može da se primenjuje na neodređeno vreme, ako je tako utvrđeno u osnivačkom aktu zajedničkog subjekta ili može da bude ograničen na određeni period vremena, određene vrste ugovora ili na dodelu jednog ili više pojedinačnih ugovora.

RAČUNANjE I ODREĐIVANjE ROKOVA

Računanje rokova

Član 85.

Ovim odredbama uređuje se način računanja rokova u postupcima javne nabavke, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rokovi se određuju na dane, mesece i godine.

Ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog dana, odnosno prvog narednog radnog dana ako je rok određen u radnim danima.

Rok koji je određen na mesece, odnosno na godine završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka.

Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u tom mesecu.

Državni praznici, subote i nedelje ne utiču na početak i tok roka, osim ako su rokovi izraženi u radnim danima.

Ako poslednji dan roka pada na državni praznik, subotu ili nedelju, rok ističe kada protekne prvi naredni radni dan.

Svaki rok koji se sastoji od najmanje dva dana mora da obuhvata dva radna dana.

Pojam radni dani znači sve dane osim državnog praznika, subote i nedelje.

Određivanje rokova

Član 86.

Naručilac je dužan da prilikom određivanja rokova za podnošenje prijava i ponuda odredi primerene rokove, posebno uzimajući u obzir složenost predmeta nabavke i vreme potrebno za izradu prijava i ponuda, a poštujući minimalne rokove propisane odredbama ovog zakona posebno za svaki postupak javne nabavke.

Rokovi za podnošenje prijava i ponuda određuju se na način da se utvrdi tačan datum i vreme do kojeg navedene prijave ili ponude mogu da se podnesu blagovremeno.

U konkurentnom dijalogu, partnerstvu za inovacije i pregovaračkom postupku bez prethodnog objavljivanja javnog poziva, naručilac određuje primereni rok za dostavu inicijalnih, svih sledećih i konačnih ponuda.

Ako ponude mogu da se pripreme tek nakon obilaska lokacije ili nakon neposrednog pregleda na licu mesta dokumenata koji dopunjuju dokumentaciju o nabavci, naručilac je dužan da rok za podnošenje ponuda, koji mora da bude duži od minimalnih rokova propisanih odredbama ovog zakona posebno za svaku vrstu postupka, odredi na način da svi zainteresovani privredni subjekti mogu da se upoznaju sa svim informacijama potrebnim za izradu ponude.

Član 87.

Naručilac je dužan da produži rok za podnošenje prijava ili ponuda u sledećim slučajevima:

1)         ako dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci nisu stavljene na raspolaganje u roku iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

2)         ako je dokumentacija o nabavci bitno izmenjena.

Smatra se da je dokumentacija o nabavci bitno izmenjena ako su izmene takve da bi privrednim subjektima nužno bilo potrebno dodatno vreme za pripremu ponude ili prijave, a

 

naročito ako se te izmene odnose na kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora ili tehničke specifikacije predmeta nabavke.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da produži rok za podnošenje ponuda ili prijava, srazmerno značaju informacije ili izmene koje se objavljuju, pri čemu do isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 214. stav 2. ovog zakona ni u kom slučaju ne može da preostane manje od deset dana.

Naručilac nije dužan da produži rok ako dodatne informacije ili pojašnjenja nisu zahtevane blagovremeno ili njihova važnost nije bitna za pripremu i podnošenje ponuda ili prijava.

Naručilac je dužan da o produženju roka pošalje na objavljivanje ispravku - obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama.

PRIPREMA ZA SPROVOĐENjE POSTUPKA JAVNE NABAVKE

Plan nabavki

Član 88.

Naručilac je dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

1)         predmet javne nabavke i CPV oznaku;

2)         procenjenu vrednost javne nabavke;

3)         vrstu postupka javne nabavke;

4)         okvirno vreme pokretanja postupka.

Naručilac u planu javnih nabavki iz stava 1. ovog člana navodi ukoliko nabavku sprovodi preko tela za centralizovane javne nabavke.

Plan javnih nabavki i sve njegove kasnije izmene ili dopune, naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od deset dana od dana donošenja.

Izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra se planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.

Naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke i podatke iz plana javnih nabavki koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu nabavki.

 

U izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki.

Naručilac izrađuje i objavljuje plan javnih nabavki na obrascu čiju sadržinu utvrđuje Kancelarija za javne nabavke.

Istraživanje tržišta

Član 89.

Pre sprovođenja postupka javne nabavke naručilac može da sprovede istraživanje tržišta radi pripreme postupka javne nabavke i informisanja privrednih subjekata o svojim planovima i zahtevima u vezi sa nabavkom.

Naručilac može da traži ili da uzme u obzir savet nezavisnih stručnjaka, nadležnih organa ili privrednih subjekata u vezi sa pripremom i sprovođenjem postupka javne nabavke, pod uslovom da se time ne narušavaju načela obezbeđenja konkurencije i zabrane diskriminacije, jednakosti privrednih subjekata i transparentnosti.

Zaštita integriteta postupka

Član 90.

Ako je ponuđač, kandidat ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica na bilo koji način bio uključen u pripremu postupka nabavke, naručilac preduzima odgovarajuće mere da bi obezbedio da učešće tog ponuđača ili kandidata ne narušava konkurenciju.

Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju dostavljanje drugim privrednim subjektima relevantnih informacija koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača ili kandidata u pripremi postupka nabavke i utvrđivanje primerenih rokova za podnošenje ponuda.

Ponuđač ili kandidat može da se isključi iz postupka javne nabavke, a u vezi sa stavom 1. ovog člana, samo ako nema drugog načina da se obezbedi postupanje, u skladu sa obavezom poštovanja načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.

Pre isključenja iz stava 3. ovog člana, naručilac je dužan da ponuđaču ili kandidatu omogući da dokaže da njegovo učešće u pripremi postupka nabavke ne može da naruši konkurenciju.

Naručilac je dužan da preduzete mere iz ovog člana dokumentuje u izveštaju o stručnoj oceni prijava, odnosno ponuda.

Pokretanje postupka javne nabavke

Član 91.

Naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i       za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku, odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.

Javni naručilac u slučaju primene konkurentnog postupka sa pregovaranjem, konkurentnog dijaloga, partnerstva za inovacije i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, u odluci iz stava 1. ovog člana navodi i razloge za primenu tog postupka.

Sektorski naručilac u slučaju primene partnerstva za inovacije i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, u odluci iz stava 1. ovog člana navodi i razloge za primenu tog postupka.

Postupak javne nabavke smatra se pokrenutim slanjem na objavljivanje javnog poziva i drugih oglasa koji se koriste kao javni poziv, osim u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva u kom slučaju se postupak smatra pokrenutim danom slanja poziva za podnošenje ponuda.

Komisija za javnu nabavku

Član 92.

Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.

Ako procenjena vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000,00 dinara, naručilac nije dužan da imenuje komisiju za javnu nabavku, u kom slučaju postupak javne nabavke sprovodi lice koje naručilac imenuje.

Komisija mora da ima neparan broj članova, a najmanje tri člana.

U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.

Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, uvek kada je to potrebno.

Članovi komisije za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana mogu da budu lica koja nisu zaposlena kod naručioca, ako naručilac nema zaposlena lica koja imaju odgovarajuća stručna znanja.

Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o sprovedenom postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.

Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.

Konkursna dokumentacija

Sadržina

Član 93.

Konkursna dokumentacija mora da bude sačinjena na način da omogući pripremu i podnošenje ponude, odnosno prijave.

Konkursna dokumentacija u zavisnosti od vrste postupka javne nabavke naročito sadrži podatke o predmetu nabavke, tehničke specifikacije, kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora, uslove ugovora, obrasce dokumenta koje podnose kandidati i ponuđači, informacije o propisanim obavezama i druge informacije potrebne za pripremu i podnošenje ponude, ako nisu sadržani u javnom pozivu i drugim oglasima koji se koriste kao javni poziv.

Podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji i podaci koji su navedeni u javnom pozivu i drugim oglasima koji se koriste kao javni poziv ne smeju da budu u suprotnosti.

Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje sadržinu konkursne dokumentacije.

Sredstva obezbeđenja

Član 94.

Naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja:

1)         za ozbiljnost ponude, u slučaju da ponuđač odustane od svoje ponude u roku važenja ponude, ne dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u skladu sa članom 119. ovog zakona, neosnovano odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavi ili okvirni sporazum ili ne dostavi obezbeđenje za izvršenje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma;

 

2)         za ispunjenje ugovornih obaveza;

3)         za otklanjanje nedostataka u garantnom roku;

4)         od odgovornosti za prouzrokovanu štetu ako je nastala u vezi sa obavljanjem određene delatnosti;

5)         za povraćaj avansa.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne može da bude veće od 3% vrednosti ponude bez poreza na dodatu vrednost.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ne može da bude veće od 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora da bude u visini avansa.

Korisnici budžetskih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a nemaju svoj račun, već rashode i izdatke izvršavaju preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, nisu dužni da dostave sredstvo obezbeđenja koje se zahteva u skladu sa ovim članom.

Objavljivanje i dostavljanje konkursne dokumentacije

Član 95.

Naručilac je dužan da istovremeno sa slanjem na objavljivanje javnog poziva, poziva za podnošenje prijava ili poziva za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije, pošalje na objavljivanje konkursnu dokumentaciju na Portal javnih nabavki.

U slučaju da konkursna dokumentacija ne može da se objavi putem elektronskih sredstava na Portalu javnih nabavki, iz razloga navedenih u članu 45. stav 3. ovog zakona, naručioci su dužni da u javnom pozivu ili u pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije navedu da će konkursna dokumentacija biti poslata sredstvima koja nisu elektronska.

U slučaju da konkursna dokumentacija sadrži poverljive podatke u smislu člana 45. stav 5. ovog zakona, naručilac u javnom pozivu ili u pozivu za pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije, navodi mere usmerene na zaštitu poverljivih informacija koje zahteva, kao i način na koji može da se preuzme konkursna dokumentacija.

Naručilac ne može od privrednog subjekta da zahteva naknadu bilo kakvih troškova za izradu i stavljanje na raspolaganje konkursne dokumentacije, odnosno preuzimanje konkursne dokumentacije.

Izmene, dopune i dodatna pojašnjenja dokumentacije o nabavci

Član 96.

Ako naručilac u roku za podnošenje ponuda izmeni ili dopuni dokumentaciju o nabavci, dužan je da bez odlaganja izmene ili dopune pošalje na objavljivanje na Portal javnih nabavki, odnosno stavi na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju.

Ako naručilac izmeni ili dopuni dokumentaciju o nabavci dužan je da postupi, u skladu sa članom 87. ovog zakona.

Po isteku roka za podnošenje ponuda naručilac ne može da menja niti da dopunjuje dokumentaciju o nabavci.

Član 97.

Privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije:

1)         osmog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.

Ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije:

1)         šestog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

2)         četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.

Predmet osporavanja u postupku zaštite prava ne mogu da budu eventualni nedostaci ili nepravilnosti dokumentacije o nabavci na koje nije ukazano na način predviđen stavom 1. ovog člana.

Tehničke specifikacije

Opšta pravila o tehničkim specifikacijama

Član 98.

Tehničkim specifikacijama, koje se navode u konkursnoj dokumentaciji, utvrđuju se tražene karakteristike radova, dobara ili usluga koje se nabavljaju i sve druge okolnosti koje su od značaja za izvršenje ugovora, a time i za izradu ponude (mesto i rokovi izvršenja, posebni zahtevi u pogledu načina izvršenja predmeta nabavke i sl.).

Tehničke specifikacije u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova podrazumevaju ukupnost tehničkih zahteva sadržanih u konkursnoj dokumentaciji kojima se definišu tražene karakteristike materijala ili dobara tako da ispunjavaju svrhu koju im je naručilac namenio, kao što su nivo uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, rešenja za sve zahteve (uključujući dostupnost za osobe sa invaliditetom), način ocenjivanja usaglašenosti, performanse, bezbednost ili dimenzije, postupke u vezi sa obezbeđenjem kvaliteta, terminologiju, simbole, ispitivanje i metode ispitivanja, pakovanje, označavanje i obeležavanje, uputstva za korisnike i proizvodne procese i metode u svakoj fazi životnog ciklusa radova, pravila koja se odnose na projektovanje i utvrđivanje troškova, uslove za ispitivanje, kontrolisanje i prijem radova i načine ili tehnike gradnje i sve druge tehničke uslove koje naručilac može propisati, u skladu sa opštim ili posebnim propisima, u vezi sa završenim radovima i materijalima ili delovima koje oni uključuju.

Tehničke specifikacije u slučaju ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga podrazumevaju određivanje traženih karakteristika dobara ili usluga kao što su nivo uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, rešenja za sve zahteve (uključujući dostupnost za osobe sa invaliditetom) i ocenjivanje usaglašenosti, performanse, upotreba proizvoda, bezbednost ili dimenzije, zahtevi za proizvod u pogledu naziva pod kojim se proizvod prodaje, terminologija, simboli, ispitivanje i metode ispitivanja, pakovanje, označavanje i obeležavanje, uputstva za korisnike, proizvodni procesi i metodi u svakoj fazi životnog ciklusa dobra ili usluge i postupci ocenjivanja usaglašenosti.

Tehničke specifikacije iz st. 2. i 3. ovog člana mogu da se odnose i na određen proces ili metod proizvodnje dobara, pružanja usluga ili izvođenja radova ili na određeni proces neke druge faze njihovog životnog ciklusa, čak i ako te okolnosti nisu sastavni deo njihovog materijalnog sadržaja, pod uslovom da su povezani sa predmetom nabavke i srazmerni njegovoj vrednosti i ciljevima.

U         smislu ovog člana, tehničke specifikacije predstavljaju i standardi koje je donelo priznato telo za standardizaciju, za višekratnu ili stalnu primenu, sa kojima usklađenost nije obavezna, pri čemu je:

1)"međunarodni standard" standard koji je donela međunarodna organizacija za standardizaciju i koji je dostupan široj javnosti,

2)"evropski standard" standard koji je donela evropska organizacija za standardizaciju i koji je dostupan široj javnosti,

3)"nacionalni standard" standard koji je donela nacionalna organizacija za standardizaciju i koji je dostupan široj javnosti;

Naručilac kao tehničku specifikaciju može da koristi i:

1)         evropsku tehničku ocenu pod kojom se podrazumeva dokumentovana ocena performanse građevinskog proizvoda, u odnosu na njegove ključne karakteristike, u skladu sa odgovarajućim evropskim dokumentom za ocenjivanje, kako je definisano u članu 2. tačka 12. Uredbe (EU) broj 305/2011 Evropskog parlamenta i Saveta o harmonizovanim uslovima za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i o stavljanju van snage Direktive Saveta 9/106/EEZ (Sl. list L 88, 4.4.2011, str. 5);

2)         zajedničku tehničku specifikaciju, pod kojom se podrazumeva tehnička specifikacija u oblasti ICT utvrđena u skladu sa čl. 13. i 14. Uredbe (EU) 1025/2012;

3)         tehničku referencu, pod kojom se podrazumeva svaki dokument, osim evropskih standarda, izrađen od strane evropskih tela za standardizaciju, u skladu sa postupcima prilagođenim razvoju tržišnih potreba.

Tehničke specifikacije moraju svim privrednim subjektima da omoguće jednak pristup i ne smeju da neopravdano ograničavaju konkurenciju u postupku javne nabavke.

U         tehničkim specifikacijama može da se navede da li će biti potreban prenos prava intelektualne svojine.

Naručilac, po potrebi, u konkursnoj dokumentaciji navodi da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač.

Tehničke specifikacije sadrže nacrte, projektnu dokumentaciju, crteže, modele, uzorke i ostalu raspoloživu tehničku dokumentaciju koja se odnosi na izvršenje predmeta javne nabavke, kada je to potrebno.

Za sve predmete nabavki koji su namenjeni upotrebi od strane fizičkih lica, tehničke specifikacije se, osim u objektivno opravdanim slučajevima, izrađuju na način da se uzimaju u obzir kriterijumi pristupačnosti za lica sa invaliditetom ili da rešenje bude prilagođeno za sve korisnike.

Ako su posebnim propisima utvrđeni obavezni zahtevi, tehničke specifikacije se, u pogledu kriterijuma pristupačnosti za lica sa invaliditetom ili rešenja prilagođenog svim korisnicima, određuju upućivanjem na te zahteve.

Određivanje tehničkih specifikacija

Član 99.

Tehničke specifikacije se određuju na jedan od sledećih načina:

1)         u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva, koji mogu da uključuju i ekološke karakteristike, pod uslovom da su parametri dovoljno precizni da ponuđači mogu da odrede predmet ugovora a naručioci da dodele ugovor;

2)         upućivanjem na tehničke specifikacije i, poštujući sledeći redosled prioriteta, na nacionalne standarde kojima se preuzimaju evropski standardi, na evropsku tehničku ocenu, zajedničke tehničke specifikacije, međunarodne standarde, druge tehničke referentne sisteme uspostavljene od strane evropskih tela za standardizaciju ili u slučaju kada neki od njih ne postoje, nacionalne standarde, nacionalna tehnička odobrenja ili nacionalne tehničke specifikacije koje se odnose na projektovanje, obračun troškova i izvođenje radova i upotrebu dobara, pri čemu svako upućivanje mora da bude praćeno rečima "ili odgovarajuće";

3)         u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva iz tačke 1) ovog člana, sa upućivanjem na tehničke specifikacije iz tačke 2) ovog člana koji se smatraju pretpostavkom usaglašenosti sa tim karakteristikama ili funkcionalnim zahtevima;

4)         upućivanjem na tehničke specifikacije iz tačke 2) ovog člana za određene karakteristike i upućivanjem na karakteristike ili funkcionalne zahteve iz tačke 1) ovog člana za druge karakteristike.

Korišćenje tehničkih specifikacija

Član 100.

Tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih subjekata ili određenih proizvoda, osim ako predmet ugovora to opravdava.

Izuzetno, upućivanje na način iz stava 1. ovoga člana je dozvoljeno ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo da opiše, u skladu sa članom 99. ovog zakona, pri čemu takvo upućivanje mora da bude praćeno rečima,,ili odgovarajuće".

Član 101.

U         slučaju određivanja tehničkih specifikacija na način iz člana 99. stav 1. tačka 1) ovog zakona, naručilac ne može da odbije ponudu za dobra, usluge ili radove koji su u skladu sa nacionalnim standardom kojim se preuzima evropski standard, evropskom tehničkom ocenom, zajedničkom tehničkom specifikacijom, međunarodnim standardom ili tehničkim referentnim sistemom uspostavljenim od strane evropskog tela za standardizaciju, ako se te specifikacije odnose na karakteristike ili funkcionalne zahteve koje je odredio naručilac.

U         slučaju iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da u svojoj ponudi na odgovarajući način dokaže, uključujući i dokazima iz člana 103. ovog zakona, da dobra, usluge ili radovi koji su u skladu sa standardom ispunjavaju tražene karakteristike ili funkcionalne zahteve naručioca.

Ako su tehničke specifikacije određene na način iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona, naručilac ne može da odbije ponudu na osnovu toga što dobra, usluge ili radove nisu u skladu sa tehničkim specifikacijama na koje upućuje, ako ponuđač u svojoj ponudi pruži odgovarajući dokaz, uključujući i dokaze iz člana 103. ovog zakona da predložena rešenja na ekvivalentan način ispunjavaju zahteve određene tehničkim specifikacijama.

Korišćenje oznaka

Član 102.

Ako naručilac namerava da nabavi dobra, usluge ili radove sa specifičnim ekološkim, društvenim ili drugim karakteristikama, može u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora, da zahteva određene oznake kao dokaz da dobra, usluge ili radovi odgovaraju traženim karakteristikama pod uslovom da su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         da se zahtev za oznaku odnosi isključivo na kriterijume koji su u vezi sa predmetom javne nabavke i da je odgovarajući za definisanje karakteristika predmeta javne nabavke;

2)         da je zahtev za oznaku određen na osnovu objektivno proverljivih i nediskriminatorskih kriterijuma;

3)         da su oznake određene u otvorenom i transparentnom postupku uz učešće svih interesnih grupa, poput državnih organa, korisnika usluga, socijalnih partnera, potrošača, proizvođača, distributera, nevladinih organizacija i sl;

4)         da su oznake dostupne svim zainteresovanim licima;

5)         da zahteve za oznaku određuje treće lice nad kojim privredni subjekt koji se prijavio za dobijanje oznake ne može da vrši odlučujući uticaj.

Kada naručioci ne zahtevaju da dobra, usluge ili radovi zadovolje sve zahteve za oznaku, navode zahteve za oznaku na koje se to odnosi.

Ako naručilac zahteva tačno određenu oznaku, dužan je da prihvati sve oznake koje potvrđuju da dobra, usluge ili radovi ispunjavaju zahteve odgovarajuće oznake.

U         slučaju da privredni subjekt očigledno nije bio u mogućnosti da pribavi određenu oznaku koju je naručilac zahtevao u konkursnoj dokumentaciji ili odgovarajuću oznaku, naručilac je dužan da prihvati drugi odgovarajući način dokazivanja koji može da obuhvati i tehničku dokumentaciju proizvođača pod uslovom da privredni subjekt dokaže da dobra, usluge ili radovi koje on nudi ispunjavaju zahteve određene oznake ili određene zahteve koje je naručilac predvideo.

Kada oznaka ispunjava uslove navedene u stavu 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ovog člana ali se odnosi i na zahteve koji nisu povezani sa predmetom nabavke, naručioci ne mogu da upućuju na oznaku kao takvu, već su dužni da definišu tehničku specifikaciju upućivanjem na detaljne specifikacije te oznake ili, po potrebi, njihove delove, koji su povezani sa predmetom nabavke i odgovarajući za definisanje karakteristika tog predmeta nabavke.

Izveštaji o testiranju, sertifikat i druga dokazna sredstva

Član 103.

Naručioci mogu da zahtevaju da privredni subjekti dostave izveštaj o testiranju od tela za ocenjivanje usaglašenosti ili sertifikat izdat od strane takvog tela, kao dokaz usaglašenosti sa zahtevima ili kriterijumima utvrđenim u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora.

Kada naručioci zahtevaju dostavljanje sertifikata koje izdaje određeno telo za ocenjivanje usaglašenosti, obavezni su da prihvate i sertifikate koje su izdala druga odgovarajuća tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Telo za ocenjivanje usaglašenosti, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, je telo koje obavlja poslove ocenjivanja usaglašenosti uključujući ispitivanje, etaloniranje, kontrolisanje i sertifikaciju koja je akreditovana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje akreditacija, položaj i rad nacionalnog tela za akreditaciju u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za akreditaciju.

Osim dokaza iz stava 1. ovog člana, naručioci su dužni da prihvate i druga odgovarajuća dokazna sredstva kao što je tehnički dosije proizvođača ako privredni subjekt nema mogućnost pribavljanja izveštaja o testiranju ili sertifikate iz stava 1. ovog člana ili nije mogao da ih pribavi u odgovarajućim rokovima, pod uslovom da nemogućnost pribavljanja nije prouzrokovana njegovim postupanjem i da privredni subjekt na taj način dokaže da dobra, usluge ili radovi koje nudi ispunjavaju zahteve ili kriterijume navedene u tehničkim specifikacijama, kriterijume za dodelu ugovora ili uslove za izvršenje ugovora.

Stavljanje na raspolaganje tehničkih specifikacija

Član 104.

Sektorski naručilac dužan je da na zahtev privrednog subjekta koji je zainteresovan za određeni ugovor o javnoj nabavci, stavi na raspolaganje tehničke specifikacije koje redovno koristi za svoje ugovore o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova ili tehničke specifikacije koje namerava da primeni na ugovore za koje se periodično indikativno obaveštenje koristi kao javni poziv.

Tehničke specifikacije stavljaju se na raspolaganje elektronskim sredstvima uz besplatan, neograničen i nesmetan direktni pristup.

 

U slučaju da tehničke specifikacije ne mogu da se objave putem elektronskih sredstava, iz razloga navedenih u članu 45. stav 3. ovog zakona, sektorski naručioci su dužni da tehničke specifikacije učine dostupnim drugim odgovarajućim sredstvima komunikacije.

Ako se tehničke specifikacije zasnivaju na dokumentaciji koja je elektronskim sredstvima uz besplatan, neograničen i nesmetan direktni pristup dostupna zainteresovanim privrednim subjektima, dovoljno je uputiti na tu dokumentaciju.

OBJAVLjIVANjE I TRANSPARENTNOST

Oglasi o javnoj nabavci

Član 105.

Oglasi o javnoj nabavci koje objavljuju naručioci su:

1)         javni poziv;

2)         prethodno informativno obaveštenje;

3)         periodično indikativno obaveštenje;

4)         obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije;

5)         obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva;

6)         obaveštenje o dodeli ugovora, obustavi postupka ili poništenju postupka;

7)         obaveštenje na profilu naručioca;

8)         obaveštenje o izmeni ugovora;

9)         obaveštenje za društvene i druge posebne usluge;

10)       obaveštenje o konkursu za dizajn;

11)       obaveštenje o rezultatima konkursa za dizajn;

12)       ispravka - obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama;

13)       obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost;

14)       obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Javni naručilac koristi samo oglas iz stava 1. tačka 2) ovog člana, dok sektorski naručilac koristi samo oglase iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.

 

Naručilac je dužan da u oglasima o javnim nabavkama kod opisa predmeta nabavke koristi oznake iz Opšteg rečnika nabavke.

Opšti rečnik nabavke, u skladu sa odgovarajućim rečnikom u Evropskoj uniji - CPV (Common Procurement Vocabulary), utvrđuje Kancelarija za javne nabavke.

Sadržina oglasa o javnoj nabavci navedena je u Prilogu 4. ovog zakona.

Oglasi se objavljuju preko Portala javnih nabavki na standardnim obrascima čiju sadržinu utvrđuje Kancelarija za javne nabavke.

Uputstvo o načinu slanja i objavljivanja oglasa, kao i druga pitanja od značaja za objavljivanje oglasa sačinjava Kancelarija za javne nabavke i objavljuje na svojoj internet stranici.

Oglasi iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana u postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od 5.000.000 dinara objavljuju se i na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, u formi za objavljivanje koja će biti dostupna na Portalu javnih nabavki.

Na visinu naknade za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa saglasnost daje Vlada.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji oglasi za javne nabavke čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova objavljuju se i u Službenom listu Evropske unije.

Javni poziv

Član 106.

Naručilac je dužan da objavi javni poziv u svim postupcima javne nabavke, osim u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva i u slučaju kada je to drugačije uređeno odredbama ovog zakona.

Prethodno informativno obaveštenje

Član 107.

Javni naručilac može da najavi svoju nameru o nabavci dobara, usluga ili radova objavljivanjem prethodnog informativnog obaveštenja koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo A II ovog zakona na Portalu javnih nabavki.

Javni naručilac može da objavi prethodno informativno obaveštenje na profilu naručioca.

U slučaju iz stava 2. ovog člana javni naručilac šalje obaveštenje o objavljivanju na profilu naručioca koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo A I. ovog zakona na Portal javnih nabavki, a danom pristupanja Evropskoj uniji i u Službeni list Evropske unije.

Javni naručilac ne može da objavi prethodno informativno obaveštenje na profilu naručioca pre nego što je poslao obaveštenje iz stava 3. ovoga člana, s tim da je obavezan da na svom profilu navede datum slanja tog obaveštenja na objavljivanje.

Javni naručilac ima pravo da koristi skraćeni rok za podnošenje ponude u otvorenom postupku iz člana 52. stav 4. ovog zakona, restriktivnom postupku iz člana 54. stav 5. ovog zakona i konkurentnom postupku sa pregovaranjem iz člana 56. stava 3. ovog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         prethodno informativno obaveštenje sadrži sve informacije koje su potrebne za javni poziv iz Priloga 4. Deo A II ovog zakona u onoj meri u kojoj su te informacije bile dostupne u trenutku objavljivanja prethodnog informativnog obaveštenja i

2)         da je od dana slanja na objavljivanje prethodnog informativnog obaveštenja proteklo najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre datuma slanja javnog poziva na objavljivanje.

Periodično indikativno obaveštenje

Član 108.

Sektorski naručilac može da najavi svoju nameru o nabavci dobara, usluga ili radova objavljivanjem periodičnog indikativnog obaveštenja koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo B II tačka 1. ovog zakona na Portalu javnih nabavki.

Sektorski naručilac može da objavi periodično indikativno obaveštenje na svom profilu kupca, osim u slučaju iz stava 5. ovog člana.

U slučaju iz stava 2. ovog člana sektorski naručilac šalje obaveštenje na profilu naručioca koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo B I ovog zakona na Portal javnih nabavki, а danom pristupanja Evropskoj uniji i u Službeni list Evropske unije.

Sektorski naručilac ne može da objavi periodično indikativno obaveštenje na svom profilu kupca pre nego što je poslao obaveštenje iz stava 3. ovoga člana, s tim da je obavezan da na svom profilu navede datum slanja tog obaveštenja na objavljivanje.

Sektorski naručilac može u restriktivnom postupku ili pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva da koristi periodično indikativno obaveštenje kao javni poziv.

U slučaju iz stava 5. ovog člana periodično indikativno obaveštenje mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da sadrži opis dobara, usluga ili radova koji će biti predmet ugovora koji se dodeljuju;

2) da sadrži navođenje da će ugovor biti dodeljen primenom restriktivnog postupka ili pregovaračkog postupka bez dodatne objave javnog poziva i da se pozivaju zainteresovani privredni subjekti da iskažu svoju zainteresovanost;

3) da sadrži pored informacija iz Priloga 4. Deo B II tačka 1. ovog zakona i informacije iz Priloga 4. Deo B II tačka 2. ovog zakona;

4) da je od dana slanja na objavljivanje periodičnog indikativnog obaveštenja proteklo je najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre nego što sektorski naručilac pošalje poziv na podnošenje prijave iz stava 8. ovog člana.

U slučaju iz stava 5. ovog člana privredni subjekti sektorskom naručiocu iskazuju u pisanom obliku zainteresovanost za učešće u postupku javne nabavke u roku koji je sektorski naručilac naveo u periodičnom indikativnom obaveštenju, a koji ne sme da bude kraći od 35 dana od dana slanja periodičnog indikativnog obaveštenja na objavljivanje.

Sektorski naručilac istovremeno šalje poziv na podnošenje prijave u pisanoj formi bez dodatnog objavljivanja javnog poziva samo onim privrednim subjektima koji su iskazali svoju zainteresovanost, u skladu sa stavom 7. ovog člana.

Nakon što privredni subjekti dostave prijave za učešće u roku određenom u skladu sa članom 53. stav 3. ili članom 63. stav 2. ovog zakona, sektorski naručilac primenjuje odredbe ovoga zakona koje se odnose na prvu fazu restriktivnog postupka ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva.

Sektorski naručilac dostavlja poziv za podnošenje ponuda ili početnih ponuda kandidatima koje nije isključio iz postupka javne nabavke i primenjuje odredbe ovoga zakona koje se odnose na drugu fazu restriktivnog postupka ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva.

Period obuhvaćen periodičnim indikativnim obaveštenjem traje najviše 12 meseci od dana slanja obaveštenja na objavljivanje.

Izuzetno od stava 11. ovoga člana, u slučaju ugovora o javnoj nabavci za društvene i druge posebne usluge periodično indikativno obaveštenje može da obuhvati period duži od 12 meseci.

Sektorski naručilac ima pravo da koristi skraćeni rok za podnošenje ponude u otvorenom postupku javne nabavke iz člana 52. stav 4. ovog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da periodično indikativno obaveštenje koje nije javni poziv sadrži pored informacija iz Priloga 4. Deo B II tačka 1. i informacije iz Priloga 4. Deo B tačka 2. ovog zakona u onoj meri u kojoj su te informacije bile dostupne u trenutku objavljivanja periodičnog indikativnog obaveštenja i

2)         da je od dana slanja na objavljivanje periodičnog indikativnog obaveštenja proteklo najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre datuma slanja javnog poziva na objavljivanje.

Obaveštenje o dodeli ugovora, obustavi postupka ili poništenju postupka, obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost

Član 109.

Naručilac je dužan da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma.

Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

Izuzetno, naručilac ne mora da objavi određene podatke o dodeli ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma ako bi njihovo objavljivanje bilo protivno odredbama posebnog zakona ili na drugi način bilo protivno opštem interesu, ako bi nanelo štetu opravdanim poslovnim interesima određenog privrednog subjekata ili bi moglo da dovede do povrede konkurencije na tržištu.

U slučaju obustave ili poništenja postupka javne nabavke, naručilac je dužan da podatke о tome objavi u obrascu obaveštenja o dodeli ugovora u roku od 30 dana od dana konačnosti odluke о obustavljanju ili poništenju postupka javne nabavke.

Naručilac može da objavi obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost za nabavke koje je sproveo na osnovu odredbi čl. 11. do 21. ovog zakona.

Profil naručioca

Član 110.

Naručilac može da objavi svoj profil na svojoj internet stranici.

Na profilu naručioca objavljuju se opšti podaci o naručiocu, plan nabavke, prethodno informatno obaveštenje ili periodično indikativno obaveštenje, informacije o postupcima javne nabavke, kao i drugi podaci u vezi sa javnom nabavkom.

IZBOR UČESNIKA I DODELA UGOVORA

Kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta

Osnovi za isključenje

Član 111.

Naručilac je dužan da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako:

1)         privredni subjekt ne dokaže da on i njegov zakonski zastupnik u periodu od prethodnih pet godina od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava nije pravosnažno osuđen, osim ako pravosnažnom presudom nije utvrđen drugi period zabrane učešća u postupku javne nabavke, za:

(1)        krivično delo koje je izvršilo kao član organizovane kriminalne grupe i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela;

(2)        krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, krivično delo primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo zloupotreba službenog položaja, krivično delo trgovina uticajem, krivično delo primanje mita i krivično delo davanje mita; krivično delo prevara, krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti i krivično delo poreska utaja; krivično delo terorizam, krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela i krivično delo terorističko udruživanje; krivično delo pranje novca, krivično delo finansiranje terorizma; krivično delo trgovina ljudima i krivično delo zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu;

2)         privredni subjekt ne dokaže da je izmirio dospele poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje ili da mu je obavezujućim sporazumom ili rešenjem, u skladu sa posebnim propisom, odobreno odlaganje plaćanja duga, uključujući sve nastale kamate i novčane kazne;

3)         utvrdi da je privredni subjekt u periodu od prethodne dve godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, povredio obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, uključujući kolektivne ugovore, a naročito obavezu isplate ugovorene zarade ili drugih obaveznih isplata, uključujući i obaveze u skladu s odredbama međunarodnih konvencija koje su navedene u Prilogu 8. ovog zakona;

4)         postoji sukob interesa, u smislu ovog zakona, koji ne može da se otkloni drugim manje radikalnim merama;

5)         utvrdi da je privredni subjekt pokušao da izvrši neprimeren uticaj na postupak odlučivanja naručioca ili da dođe do poverljivih podataka koji bi mogli da mu omoguće prednost u postupku javne nabavke ili je dostavio obmanjujuće podatke koji mogu da utiču na odluke koje se tiču isključenja privrednog subjekta, izbora privrednog subjekta ili dodele ugovora.

Naručilac je dužan da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako na bilo koji način u bilo kom trenutku postupka javne nabavke utvrdi da postoje osnovi za isključenje iz stava 1. ovog člana.

Naručilac može da odustane od isključenja privrednog subjekta iz postupka javne nabavke iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana zbog preovlađujućih razloga koji se odnose na javni interes, kao što je javno zdravlje ili zaštita životne sredine.

Član 112.

Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako u bilo kom trenutku postupka javne nabavke:

1)         utvrdi da je privredni subjekt u stečaju, da je nesposoban za plaćanje ili je u postupku likvidacije, da njegovom imovinom upravlja stečajni (likvidacioni) upravnik ili sud, da je u aranžmanu pogodbe sa poveriocima, da je prestao da obavlja poslovnu delatnost ili je u bilo kakvoj istovrsnoj situaciji koja proizlazi iz sličnog postupka prema nacionalnim zakonima i propisima;

2)         utvrdi da je pravosnažnom presudom ili odlukom drugog nadležnog organa, utvrđena odgovornost privrednog subjekta za težak oblik neprofesionalnog postupanja koji dovodi u pitanje njegov integritet, u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, osim ako pravosnažnom presudom ili odlukom drugog nadležnog organa nije utvrđen drugi period zabrane učešća u postupku javne nabavke;

3)         utvrdi da je odlukom nadležnog organa za zaštitu konkurencije utvrđeno da se privredni subjekt dogovarao sa drugim privrednim subjektima u cilju narušavanja konkurencije, u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda;

4)         utvrdi da postoji narušavanje konkurencije zbog prethodnog učešća privrednog subjekta u pripremi postupka nabavke, u smislu člana 90. ovog zakona, koja ne može da se otkloni drugim manje radikalnim merama;

5)         utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili druga slična sankcija;

6)         utvrdi da je privredni subjekt u postupcima javnih nabavki u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda dostavio neistinite podatake potrebne za proveru odsustva osnova za isključenje ili kriterijuma za izbor privrednog subjekta ili da nije bio u stanju da dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, ukoliko je kao sredstvo dokazivanja koristio izjavu iz člana 118. ovog zakona.

Naručilac može da odustane od isključenja privrednog subjekta u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ako utvrdi da će taj privredni subjekt biti sposoban da izvrši ugovor o javnoj nabavci, uzimajući u obzir propise i mere za nastavak poslovanja.

Član     113.

Privredni subjekt kod kojeg postoje osnovi za isključenje iz čl. 111. stav 1 tač. 1), 3) i 4) i  člana 112. ovog zakona može naručiocu da dostavi dokaze da je preduzeo mere da bi dokazao svoju pouzdanost bez obzira na postojanje osnova za isključenje, i u tom cilju dokazuje:

1)         da je platio ili se obavezao da plati naknadu u pogledu bilo koje štete izazvane krivičnim delom ili neprofesionalnim postupanjem i

2)         da je u potpunosti razjasnio činjenice i okolnosti aktivno sarađujući sa istražnim organima i

3)         da je preduzeo konkretne tehničke, organizacione i kadrovske mere koje su primerene za sprečavanje daljih krivičnih dela ili neprofesionalnog postupanja.

Mere koje privredni subjekt preduzima ocenjuju se uzimajući u obzir težinu i konkretne okolnosti krivičnog dela ili neprofesionalnog postupanja, s tim da je naručilac dužan da obrazloži razloge za prihvatanje ili neprihvatanje mera.

Naručilac neće isključiti privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako je ocenio da su preduzete mere primerene.

Privredni subjekt kome je pravosnažnom presudom određena zabrana učešća u postupcima javnih nabavki ili postupcima dodele koncesija nema pravo da koristi mogućnosti iz stava 1. ovog člana do isteka roka zabrane.

Kriterijumi za izbor privrednog subjekta

Član 114.

Kriterijumi za izbor privrednog subjekta u postupku javne nabavke mogu da se odnose na:

1)         ispunjenost uslova za obavljanje profesionalne delatnosti;

2)         finansijski i ekonomski kapacitet;

3)         tehnički i stručni kapacitet.

Naručilac određuje kriterijume za izbor privrednog subjekta iz stava 1. ovog člana uvek kada je to potrebno imajući u vidu predmet javne nabavke.

Prilikom određivanja kriterijuma za izbor iz stava 1. ovog člana, naručilac može da zahteva samo nivo kapaciteta koji obezbeđuje da će privredni subjekt biti sposoban da izvrši ugovor o javnoj nabavci.

Kriterijumi za izbor iz stava 1. ovog člana moraju da budu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke i srazmerni predmetu nabavke.

Ako naručilac odredi kriterijume za izbor iz stava 1. ovog člana, dužan je da u javnom pozivu odredi potrebni nivo kapaciteta i odgovarajuće načine njihovog dokazivanja.

Ispunjenost uslova za obavljanje profesionalne delatnosti

Član 115.

Naručilac može da zahteva da privredni subjekt dokaže da je upisan u registar privrednih subjekata, sudski registar, profesionalni registar ili drugi odgovarajući registar, ako se takav registar vodi u zemlji u kojoj privredni subjekt ima sedište.

Ako privredni subjekt mora da poseduje određeno ovlašćenje, odnosno dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke ili da bude član određene organizacije da bi mogao da obavlja predmetnu delatnost, naručilac može od njega da zahteva da dokaže posedovanje takve dozvole, ovlašćenja ili članstva.

Finansijski i ekonomski kapacitet

Član 116.

Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da odredi finansijski i ekonomski kapacitet kojim se obezbeđuje da privredni subjekti imaju finansijsku i ekonomsku sposobnost potrebnu za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, a naročito da:

1)         imaju određeni minimalni godišnji prihod, uključujući određeni minimalni prihod u oblasti koja je obuhvaćena predmetom javne nabavke za period od najviše tri poslednje finansijske godine, u zavisnosti od datuma osnivanja privrednog subjekta, odnosno početka obavljanja delatnosti privrednog subjekata;

2)         imaju određeni odnos imovine i obaveza ili drugi finansijski pokazatelj u vezi sa finansijskim izveštajima privrednih subjekata za period od najviše tri poslednje finansijske godine;

3)         imaju odgovarajući nivo osiguranja od profesionalne odgovornosti.

Minimalni godišnji prihod iz stava 1. tačka 1) ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke koje naručilac mora da obrazloži u dokumentaciji o nabavci.

Ako naručilac odredi uslov iz stava 1. tačka 2) ovog člana, dužan je da u konkursnoj dokumentaciji odredi transparentne, objektivne i nediskriminatorske metode i kriterijime za njihovu ocenu.

Ako je predmet javne nabavke podeljen na više partija, uslovi iz stava 1. ovog člana određuju se srazmerno svakoj pojedinačnoj partiji.

Naručilac može izuzetno da zahteva minimalni godišnji prihod u odnosu na procenjenu vrednost više partija u slučaju da pojedini ponuđač bude izabran u nekoliko partija koje se izvršavaju istovremeno.

U postupku zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma kada se sprovodi ponovno otvaranje konkurencije, uslov iz stava 1. tačka 1) ovog člana izračunava se na osnovu očekivane maksimalne vrednosti pojedinačnih ugovora koji će se izvršavati u isto vreme ili, ako to nije poznato, na osnovu procenjene vrednosti okvirnog sporazuma.

U sistemu dinamične nabavke uslov iz stava 1. tačka 1) ovog člana izračunava se na osnovu očekivane maksimalne vrednosti pojedinačnih ugovora koji će se zaključiti tokom trajanja sistema dinamične nabavke.

Tehnički i stručni kapacitet

Član 117.

Naručilac može da odredi uslove u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta kojima se obezbeđuje da privredni subjekt ima potrebne kadrovske i tehničke resurse i iskustvo potrebno za izvršenje ugovora o javnoj nabavci sa odgovarajućim nivoom kvaliteta, a naročito može da zahteva da privredni subjekt ima dovoljno iskustva u pogledu ranije izvršenih ugovora.

Ako naručilac utvrdi da privredni subjekt ima sukobljene interese, odnosno interese koji mogu negativno da utiču na izvršenje ugovora o javnoj nabavci može smatrati da privredni subjekt nema potreban stručni kapacitet.

U postupku javne nabavke čiji je predmet isporuka dobara koji obuhvata poslove postavljanja ili ugradnje, pružanje usluga ili izvođenje radova, stručni kapacitet privrednog subjekta za izvršenje poslova postavljanja ili ugradnje dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova može da se ocenjuje u odnosu na njegove veštine, efikasnost, iskustvo i pouzdanost.

Načini dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta

Izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta

Član 118.

Privredni subjekt u ponudi, odnosno prijavi dostavlja izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (u daljem tekstu: izjava o ispunjenosti kriterijuma) na standardnom obrascu, kojom potvrđuje da:

1)         ne postoje osnovi za isključenje;

2)         ispunjava zahtevane kriterijume za izbor privrednog subjekta;

3)         ispunjava kriterijume ili pravila određene za smanjenje broja sposobnih kandidata u skladu sa članom 64 ovog zakona, ako je primenljivo.

Ako ponudu, odnosno prijavu podnosi grupa privrednih subjekata, u ponudi, odnosno prijavi se dostavlja zasebna izjava svakog člana grupe privrednih subjekata koja sadrži podatke iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana za relevantne kapacitete člana grupe.

Ako privredni subjekt namerava da deo ugovora poveri podizvođaču ili da koristi kapacitete drugih subjekata, dužan je da za podizvođača, odnosno subjekta čije kapacitete koristi dostavi zasebnu izjavu koja sadrži podatke iz stava 1. tačka 1) ovog člana i podatke iz stava 1. tačka 2) ovog člana za relevantne kapacitete podizvođača, odnosno drugog subjekta koje namerava da koristi.

U izjavi o ispunjenosti kriterijuma privredni subjekti navode izdavaoce dokaza o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta i izjavljuju da će na zahtev i bez odlaganja, moći naručiocu da dostavi te dokaze.

U izjavi o ispunjenosti kriterijuma privredni subjekt može da navede podatke o internet adresi baze podataka, sve potrebne identifikacione podatke i izjavu o pristanku, putem kojih mogu da se pribave dokazi, odnosno izvrši uvid u dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Privredni subjekt može da koristi izjavu o ispunjenosti kriterijuma koju je već koristio u nekom prethodnom postupku javne nabavke, ako potvrdi da su u njoj sadržani podaci i dalje ispravni.

Sadržinu standardnog obrasca izjave o ispunjenosti kriterijuma utvrđuje Kancelarija za javne nabavke, u skladu sa evropskim jedinstvenim dokumentom o nabavci utvrđenim od strane Evropske komisije.

Standardni obrazac iz stava 7. ovog člana objavljuje se na Portalu javnih nabavki.

Član 119.

Naručilac je dužan da pre donošenja odluke u postupku javne nabavke zahteva od ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu da u primerenom roku, ne kraćem od pet radnih dana, dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, u neoverenim kopijama.

Naručilac nije dužan da postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili niža od 5.000.000,00 dinara.

Naručilac može, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke, da zatraži od ponuđača i kandidata da dostave sve dokaze ili deo dokaza o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta radi provere podataka navedenih u izjavi o ispunjenosti kriterijuma, ako je to potrebno za pravilno sprovođenje postupka.

Naručilac ne mora da zahteva od ponuđača i kandidata da dostave dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, ako:

1)         na osnovu podataka navedenih u izjavi o ispunjenosti kriterijuma može da pribavi dokaze, odnosno izvrši uvid u dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta;

2)         naručilac već poseduje važeće relevantne dokaze.

Naručilac može da pozove ponuđače ili kandidate da dopune ili pojasne dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, u skladu sa članom 142. ovog zakona.

Ako ponuđač koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu ne dostavi tražene dokaze u ostavljenom roku ili dostavljenim dokazima ne dokaže da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, naručilac je dužan da odbije ponudu tog ponuđača i u odnosu na ponuđača koji je podneo sledeću najpovoljniju ponudu postupi, u skladu sa stavom 1. ovog člana ili da obustavi postupak javne nabavke, ako postoje razlozi za obustavu.

Dokazi o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta

Član 120.

Naručilac u dokumentaciji o nabavci navodi potvrde, dokumenta, izjave i druge dokaze kojima privredni subjekt dokazuje da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

U         slučaju postojanja sumnje u istinitost podataka koje je dostavio privredni subjekt, naručilac može dostavljene podatke da proveri kod izdavaoca dokaza, nadležnog organa ili treće strane koja ima saznanja o relevantnim činjenicama, a izuzetno može od ponuđača da zahteva da dostave na uvid original ili overene kopije svih ili pojedinih dokaza.

Privredni subjekt, u skladu s odredbama ovog zakona, može da se osloni na sposobnost drugih privrednih subjekata i naručiocu može na bilo koji način da dokaže da raspolaže potrebnim resursima.

Član 121.

Nepostojanje osnova za isključenje iz:

1)         člana 111. stav 1. tačka 1) ovog zakona dokazuje se potvrdom nadležnog suda, odnosno nadležne policijske uprave;

2)         člana 111. stav 1. tačka 2) ovog zakona dokazuje se potvrdom nadležnog poreskog organa i organizacije za obavezno socijalno osiguranje ili potvrdom nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije;

3)         člana 112. stav 1. tačka 1) ovog zakona dokazuje se potvrdom nadležnog suda, odnosno drugog nadležnog organa.

Ako privredni subjekat ima sedište u drugoj državi kao dokaz da ne postoje osnovi za isključenje:

1)         iz člana 111. stav 1. tačka 1) ovog zakona naručilac će prihvatiti izvod iz kaznene evidencije ili drugog odgovarajućeg registra ili, ako to nije moguće, odgovarajući dokument nadležnog sudskog ili upravnog organa u državi sedišta privrednog subjekta, odnosno državi čije je lice državljanin.

2)         iz člana 111. stav 1. tačka 2) i člana 112. stav 1. tačka 1) ovog zakona naručilac će prihvatiti potvrdu nadležnog organa u državi sedišta privrednog subjekta.

Ako se u državi u kojoj privredni subjekt ima sedište, odnosno državi čiji je lice državljanin ne izdaju dokazi iz stava 2. ovog člana ili ako dokazi ne obuhvataju sve podatke iz člana 111. stav 1. tačka 1), člana 111. stav 1. tačka 2) i člana 112. stav 1. tačka 1) ovog zakona, privredni subjekt može da, umesto dokaza, dostavi svoju pisanu izjavu datu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overenu pred sudskim ili upravnim organom, javnim beležnikom ili drugim nadležnim organom te države, u kojoj se navodi da ne postoje navedeni osnovi za isključenje privrednog subjekta.

U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac može putem baze potvrda na internetu iz člana 125. ovog zakona ili na drugi relevantan način, da proveri da li se dokazi ne izdaju ili ne obuhvataju sve relevantne podatke.

Član 122.

Sposobnost za obavljanje profesionalne delatnosti dokazuje se:

1)         izvodom iz sudskog, privrednog, profesionalnog ili drugog odgovarajućeg registra koji se vodi u državi u kojoj privredni subjekt ima sedište;

2)         dozvolom nadležnog organa ili potvrdom o članstvu u određenoj organizaciji, koja je izdata u državi u kojoj privredni subjekt ima sedište.

Član 123.

Finansijski i ekonomski kapacitet privrednog subjekta, po pravilu, dokazuje se:

1)         odgovarajućim izveštajem banaka ili, po potrebi, dokazom o relevantnom osiguranju od profesionalne odgovornosti;

2)         finansijskim izveštajima ili izvodima iz finansijskih izveštaja, ako je objavljivanje finansijskih izveštaja obavezno;

3)         izveštajem o ukupnom prihodu privrednog subjekta i, ako je potrebno, izveštajem o prihodu dobara, usluga ili radova na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi, u tri poslednje dostupne obračunske (finansijske) godine, u zavisnosti od datuma osnivanja ili početka obavljanja delatnosti privrednog subjekta, ako je informacija o tim prihodima dostupna.

Ako privredni subjekt iz opravdanog razloga nije u mogućnosti da dostavi dokumente i dokaze iz stava 1. ovog člana koje naručilac zahteva, finansijski i ekonomski kapacitet može da dokaže i bilo kojim drugim dokumentom iz čije sadržine naručilac može na nesumnjiv način da utvrdi ispunjenost zahtevanog finansijskog i ekonomskog kapaciteta.

Član 124.

Tehnički i stručni kapacitet dokazuje se naročito putem jednog ili više sledećih dokaza:

1)         spiska radova izvedenih tokom perioda od najviše pet poslednjih godina pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava sa potvrdama o zadovoljavajućem izvođenju i ishodu najvažnijih radova, a ako je potrebno da bi se obezbedio odgovarajući nivo konkurencije, naručioci mogu da naznače da će se uzeti u obzir dokaz o relevantnim radovima izvršenim u periodu dužem od pet godina;

2)         spiska isporuka relevantnih dobara ili pruženih usluga tokom perioda od najviše tri poslednje godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, sa iznosima, datumima i nazivima korisnika, a ako je potrebno da bi se obezbedio odgovarajući nivo konkurencije, naručioci mogu da naznače da će se uzeti u obzir dokaz o relevantnim dobrima ili uslugama isporučenim, odnosno pruženim u periodu dužem od tri godine;

3)         podataka o angažovanim tehničkim licima ili telima, bez obzira da li su direktno zaposleni ili pripadaju privrednom subjektu, a posebno u pogledu odgovornosti za kontrolu kvaliteta, a u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova u pogledu izvođenja radova;

4)         opisa tehničkih sredstava i mera koje privredni subjekt koristi za obezbeđivanje kvaliteta i sredstava za proučavanje i istraživanje kojima raspolaže;

5)         obrazovne i stručne kvalifikacije pružaoca usluga ili izvođača radova ili njihovog rukovodećeg osoblja, pod uslovom da te kvalifikacije ne ocenjuje u okviru kriterijuma za dodelu ugovora;

6)         podataka o upravljanju lancem snabdevanja i sistemima praćenja koje će privredni subjekt biti u mogućnosti da koristi prilikom izvršenja ugovora;

7)         izjave privrednog subjekta o prihvatanju kontrole kvaliteta koju će vršiti naručilac ili ovlašćeno telo u državi u kojoj je privredni subjekt osnovan koje će u ime naručioca vršiti kontrolu, u pogledu proizvodnih ili tehničkih kapaciteta privrednog subjekta i, po potrebi, sredstava za proučavanje i istraživanje kojima raspolaže i mera za kontrolu kvaliteta koje će primenjivati, ako su dobra ili usluge koji se isporučuju složene prirode ili su neophodni za određenu svrhu;

8)         podataka o merama za upravljanje zaštitom životne sredine, koje će privredni subjekt biti u mogućnosti da primenjuje prilikom izvršenja ugovora;

9)         izjave o prosečnom godišnjem broju zaposlenih pružaoca usluga i izvođača radova i broju rukovodećeg osoblja u poslednje tri godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava;

10)       izjava o alatima, pogonskoj ili tehničkoj opremi koja je pružaocu usluge ili izvođaču radova na raspolaganju za izvršenje ugovora;

11)       podataka o delu ugovora koji privredni subjekt namerava da podugovori ako relevantni kriterijum za kvalitativni izbor dokazuje korišćenjem kapaciteta podizvođača;

12)       u pogledu dobara koji su predmet javne nabavke:

(1)        uzoraka, opisa ili fotografije, čija verodostojnost mora da bude potvrđena ako to naručilac zahteva;

(2)        sertifikata zvaničnih institucija ili agencija za kontrolu kvaliteta čija je kompetentnost priznata, kojima se potvrđuje usaglašenost dobara sa jasno definisanim tehničkim specifikacijama ili standardima.

Baza potvrda na internetu (e-Certis)

Član 125.

Naručilac koristi sistem e-Certis radi dobijanja podataka o vrstama i formi dokaza iz čl. 120. do 124. ovog zakona i o nadležnim organima koji ih izdaju u državama članicama Evropske unije.

Naručilac je dužan da zahteva prvenstveno vrste i forme dokaza iz čl.120. do 124. ovog zakona koji su obuhvaćeni sistemom e-Certis.

Standardi osiguranja kvaliteta i standardi upravljanja životnom sredinom

Član 126.

Ako naručilac u svrhu dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor zahteva dostavljanje potvrda nezavisnih tela kojima se potvrđuje usaglašenost privrednog subjekta sa određenim standardima osiguranja kvaliteta, uključujući pristupačnost za osobe sa invaliditetom, dužan je da uputi na sisteme osiguranja kvaliteta koji se zasnivaju na odgovarajućim serijama evropskih standarda koje su potvrdila akreditovana tela.

Naručilac je dužan da prizna ekvivalentne potvrde tela osnovanih u državama članicama Evropske unije ili tela osnovanih u ostalim državama.

Naručilac je dužan da prihvati dokaze o ekvivalentnim merama osiguranja kvaliteta ako privredni subjekt iz objektivnih razloga ne može da pribavi potvrde iz st. 1 i 2. ovog člana u odgovarajućem roku, pod uslovom da dokaže da su te mere usklađene sa traženim standardima osiguranja kvaliteta.

Član 127.

Ako naručilac zahteva dostavljanje potvrda nezavisnih tela kojima se potvrđuje usaglašenost privrednog subjekta sa određenim sistemima ili standardima za upravljanje životnom sredinom, dužan je da uputi na Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i provere (EMAS) ili na druge sisteme upravljanja životnom sredinom koji se priznaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem zaštite životne sredine ili na standarde upravljanja životnom sredinom koji se zasnivaju na odgovarajućim evropskim ili međunarodnim standardima akreditovanih tela.

Naručilac je dužan da prizna ekvivalentne potvrde tela osnovanih u državama članicama Evropske unije ili potvrde tela osnovanih u ostalim državama.

Naručilac je dužan da prihvati dokaze o ekvivalentnim merama upravljanja životnom sredinom ako privredni subjekt očigledno nema pristup potvrdama iz st. 1. i 2. ovog člana ili iz objektivnih razloga ne može da ih pribavi u odgovarajućem roku, pod uslovom da dokaže da su te mere ekvivalentne traženim sistemima ili standardima upravljanja životnom sredinom.

Registar ponuđača u Republici Srbiji

Član 128.

Organizacija nadležna za registraciju privrednih subjekata vodi javni registar ponuđača - preduzetnika i pravnih lica (u daljem tekstu: registar ponuđača).

Registar ponuđača je dostupan na internet stranici organizacije iz stava 1. ovog člana.

Svaki privredni subjekt može da podnese zahtev za upis u registar ponuđača, podnošenjem dokumenata kojima dokazuje nepostojanje osnova za isključenje iz čl. 111. stav 1. tačka 1) i 2) ovog zakona.

Organizacija nadležna za izdavanje dokaza iz člana 121. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, odnosno organ nadležan za izricanje sankcija i mera licu registrovanom u registru ponuđača, dužan je da nakon što utvrdi promene ili izrekne sankciju ili meru licu registrovanom u registru ponuđača, o tome odmah obavesti organizaciju nadležnu za registraciju privrednih subjekata.

Smatra se da privredni subjekt koji je upisan u registar ponuđača nema osnova za isključenje iz čl. 111. stav 1. tačka 1) i 2) ovog zakona.

U         registru ponuđača registruju se podaci i promene podataka o ponuđaču i to:

1)         matični/registarski broj;

2)         poreski identifikacioni broj;

3)         poslovno ime i adresa sedišta;

4)         lično ime i JMBG, odnosno broj pasoša i zemlja izdavanja zakonskog zastupnika ponuđača, ako je zakonski zastupnik fizičko lice i poslovno ime i matični broj zakonskog zastupnika privrednog subjekta, ako je zastupnik pravno lice.

U registru ponuđača registruje se i datum registracije privrednog subjekta, odnosno datum promene podataka o privrednom subjekti koji su predmet registracije.

Ponuđač se briše iz registra ponuđača na osnovu zahteva ponuđača za brisanje ili po službenoj dužnosti ako prestane da ispunjava neki od zakonom propisanih uslova.

Protiv rešenja registratora koji vodi registar ponuđača može da se izjavi žalba ministru nadležnom za poslove privrede.

Ministar nadležan za poslove privrede propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača.

Zvanični registri privrednih subjekata i sertifikacija nadležnih tela

Član 129.

Privredni subjekt može u postupku javne nabavke da dostavi potvrdu izdatu od strane nadležnog organa ili tela o upisu u zvanični registar privrednih subjekata ili potvrdu izdatu od nadležnog tela za sertifikaciju u državi članici Evropske unije, kojom dokazuje da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta obuhvaćene tim potvrdama.

Nezavisno od stava 1. ovog člana, naručilac može od privrednog subjekta koji je u postupku javne nabavke dostavio potvrdu dodatno da zahteva da u primerenom roku dostavi dokumenta iz člana 121. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Korišćenje kapaciteta drugih subjekata

Član 130.

Privredni subjekti mogu da dokazuju kriterijume za kvalitativni izbor iz čl. 116. i 117. ovog zakona koristeći kapacitete članova grupe privrednih subjekta ili koristeći kapacitete drugih subjekata na način propisan ovim članom zakona.

Svi članovi grupe privrednih subjekata u grupi solidarno su odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.

Privredni subjekt može u postupku javne nabavke, radi dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor iz člana 117. ovog zakona da koristi kapacitete drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu njihovog međusobnog odnosa, na način propisan ovim članom zakona.

Ako privredni subjekt koristi kapacitete drugih subjekata, mora naručiocu da dokaže da će imati na raspolaganju potrebne resurse za izvršenje ugovora, prihvatanjem obaveze drugih subjekata da će te resurse staviti na raspolaganje privrednom subjektu.

U pogledu dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor koji se odnose na obrazovne i stručne kvalifikacije iz člana 124. stav 1. tačka 5) ovog zakona ili na relevantno stručno iskustvo iz člana 124. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona privredni subjekt u postupku javne nabavke može da koristi kapacitete drugih subjekata, ako će ti subjekti u svojstvu podizvođača da izvode radove ili pružaju usluge za koje se taj kapacitet traži, a privredni subjekt je dužan u skladu sa čl. 118. do 125. ovog zakona, dokaže da ti subjekti ispunjavaju relevantne kriterijume za izbor privrednog subjekta i da li postoje osnovi za njihovo isključenje.

U slučaju ugovora o javnoj nabavci radova, ugovora o javnoj nabavci usluga ili ugovora o javnoj nabavci dobara koji uključuje poslove montaže ili instalacije, naručilac može da zahteva da određene ključne zadatke, odnosno poslove obavlja direktno sam ponuđač ili član grupe ponuđača.

Podizvođači

Član 131.

Naručilac ne može da zahteva od privrednih subjekata da deo ugovora o javnoj nabavci povere podizvođaču ili da angažuju određene podizvođače niti može da ih u tome ograničava, osim ako posebnim propisom ili međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Privredni subjekt koji namerava da izvršenje dela ugovora poveri podizvođaču, dužan je da u ponudi navede:

1)         koji deo ugovora namerava da poveri podizvođaču (po predmetu ili u količini, vrednosti ili procentu);

2)         podatke o podizvođačima;

3)         da će naručilac neposredno da plaća podizvođaču za deo ugovora koji je on izvršio, ukoliko podizvođač zahteva da mu se dospela potraživanja plaćaju neposredno.

Podaci iz stava 1. moraju da budu navedeni u ugovoru o javnoj nabavci, ako je privredni subjekt poverio podizvođaču deo ugovora o javnoj nabavci,

U         slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana naručilac je dužan da neposredno plaća dospela potraživanja podizvođaču za deo ugovora koji je on izvršio.

Ako nije predviđeno neposredno plaćanje dospelih potraživanja podizvođaču za deo ugovora koji je on izvršio, naručilac je dužan da nakon plaćanja privrednom subjektu sa kojim je zaključio ugovor zatraži da mu u roku od 60 dana dostavi dokaz i izjavu podizvođača da je izvršio plaćanje podizvođaču njegovih potraživanja.

Ukoliko privredni subjekt sa kojim je zaključio ugovor u roku iz stava 5. ovog člana ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača, naručilac je dužan da dostavi Kancelariji za javne nabavke predlog za pokretanje prekršajnog postupka.

Privredni subjekt u potpunosti odgovara naručiocu za izvršenje ugovornih obaveza, bez obzira na učešće podizvođača.

Kriterijumi za dodelu ugovora

Opšta pravila

Određivanje kriterijuma

Član 132.

U         postupku javne nabavke naručilac dodeljuje ugovor ekonomski najpovoljnijoj ponudi koju određuje na osnovu jednog od sledećih kriterijuma:

1)         cene ili

2)         troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti, kao što je trošak životnog ciklusa u skladu sa članom 134. ovog zakona, ili

3)         odnosa cene i kvaliteta, odnosno troška i kvaliteta koji se ocenjuje na osnovu kriterijuma, uključujući kvalitativne, ekološke i/ili socijalne aspekte, povezane sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, koji naročito mogu da obuhvate:

(1)        kvalitet, uključujući tehničke odlike, estetske i funkcionalne karakteristike, dostupnost, rešenje za sve korisnike, socijalne, ekološke i inovativne karakteristike, trgovinu i uslove trgovine;

(2)        organizaciju, kvalifikacije i iskustvo osoblja kome je povereno izvršenje ugovora, kada kvalitet osoblja može da ima značajan uticaj na nivo uspešnosti izvršenja ugovora ili

(3)        uslugu nakon prodaje i tehničku pomoć, uslove isporuke, kao što su datum isporuke, proces isporuke i rok isporuke ili rok izvršenja.

Naručilac može da odredi element cene ili troška u vidu unapred propisane cene ili troška, tako da se ekonomski najpovoljnija ponuda utvrđuje na osnovu kriterijuma za kvalitet.

Član 133.

Naručilac je dužan da u dokumentaciji o nabavci odredi kriterijume za dodelu ugovora.

Kriterijumi za dodelu ugovora moraju da budu opisani i vrednovani, ne smeju da budu diskriminatorski, moraju da budu povezani sa predmetom ugovora o javnoj nabavci i moraju da omoguće efektivnu konkurenciju.

Smatra se da su kriterijumi za dodelu ugovora povezani sa predmetom ugovora o javnoj nabavci ako se odnose na dobra, radove ili usluge koji su predmet tog ugovora, u svakom pogledu i u bilo kojoj fazi njihovog životnog ciklusa, uključujući faktore koji se odnose na određeni proces proizvodnje, izvođenje radova, isporuku dobara ili pružanje usluga, odnosno trgovanje njima ili na određeni proces neke druge faze njihovog životnog ciklusa, čak iako ti faktori nisu deo njihovog materijalnog sadržaja.

Naručilac određuje kriterijume na način koji će mu omogućiti naknadnu objektivnu proveru i ocenu ponuda, kao i proveru podataka koje su dostavili ponuđači, da bi se ocenilo u kojoj meri ponude ispunjavaju kriterijume za dodelu ugovora, a u slučaju sumnje naručioci su dužni da provere tačnost podataka i dokaza koje su ponuđači dostavili.

Naručilac u dokumentaciji o nabavci određuje relativni značaj u ponderima za svaki kriterijum za dodelu ugovora, a posebno navodi metodologiju za dodelu pondera za svaki kriterijum, osim kada je kriterijum samo cena.

Ponderi mogu da se izraze određivanjem raspona sa odgovarajućom maksimalnom razlikom.

Kada ponderisanje nije moguće iz objektivnih razloga, naručilac navodi kriterijume za dodelu ugovora po opadajućem redosledu važnosti.

Naručilac u dokumentaciji o nabavci određuje i rezervne kriterijume na osnovu kojih će dodeliti ugovor u situaciji kada postoje dve ili više ponuda koje su nakon primene kriterijuma jednake.

Pri ocenjivanju ponuda naručilac je dužan da primenjuje samo one kriterijume koji su sadržani u dokumentaciji o nabavci i to na način kako su opisani i vrednovani.

Troškovi životnog ciklusa

Član 134.

Troškovi životnog ciklusa obuhvataju u relevantnoj meri delove ili sve sledeće troškove tokom životnog ciklusa dobara, usluga ili radova:

1) troškove koje snosi naručilac ili drugi korisnici, kao što su:

(1)        troškovi nabavke,

(2)        troškovi upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa,

(3)        troškovi održavanja,

(4)        troškovi na kraju životnog ciklusa, kao što su troškovi sakupljanja i recikliranja.

2)         troškove pripisane spoljašnjim ekološkim faktorima povezanim sa dobrom, uslugom ili radovima tokom njihovog životnog ciklusa, pod uslovom da njihova novčana vrednost može da se odredi i proveri, a koji mogu da obuhvate troškove emisije gasova sa efektom staklene bašte i emisije drugih zagađivača, kao i druge troškove ublažavanja klimatskih promena.

Ako naručilac koristi trošak životnog ciklusa dužan je da u dokumentaciji o nabavci navede podatke koje ponuđači treba da dostave i metod koji naručilac na osnovu tih podataka koristi za utvrđivanje troškova životnog ciklusa.

Metod koji se koristi za procenu troškova pripisanih spoljašnjim ekološkim faktorima mora da ispunjava sve sledeće uslove:

1)         da se zasniva na objektivno proverljivim i nediskriminatorskim kriterijumima, a ako nije uspostavljen za višekratnu ili stalnu primenu ne sme neopravdano da ide u korist ili na štetu određenih privrednih subjekata;

2)         da je dostupan svim zainteresovanim stranama;

3)         da tražene podatke mogu uz razumne napore da dostave prosečno savesni privredni subjekti, uključujući privredne subjekte iz trećih država koje su strane u Sporazumu o javnim nabavkama (Agreement on Government Procurement - GPA) ili drugim međunarodnim sporazumima koji obavezuju Evropsku uniju i Republiku Srbiju.

Naručilac mora da primeni zajednički metod za izračunavanje troškova životnog ciklusa, kada je obaveza primene takvog metoda utvrđena pravnim aktima Evropske unije iz Priloga 9. Deo II ovog zakona.

Ponuda u postupku javne nabavke

Opšte odredbe

Podnošenje ponude

Član 135.

Ponuda se podnosi elektronskim sredstvima putem Portala javnih nabavki, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Do potpunog uvođenja komunikacije elektronskim sredstvima putem Portala javnih nabavki u skladu sa ovim zakonom, ponuda ili deo ponude se podnosi putem pošte, kurirske službe ili neposredno, u koverti ili kutiji, zatvorenoj na način da se prilikom otvaranja ponuda može sa sigurnošću da utvrdi da se prvi put otvara.

Ponuđač može da podnese samo jednu ponudu.

U roku za podnošenje ponude ponuđač može da izmeni, dopuni ili opozove svoju ponudu, na način na koji je podneo osnovnu ponudu.

Ponudu može da podnese grupa ponuđača kao zajedničku ponudu.

Naručilac ne može od grupe ponuđača da zahteva da se povezuju u određeni pravni oblik kako bi mogli da podnesu zajedničku ponudu.

Ponuđač koji je samostalno podneo ponudu ne može istovremeno da učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, niti isto lice može učestvovati u više zajedničkih ponuda.

Naručilac je dužan da odbije sve ponude koje su podnete suprotno zabrani iz stava 5. ovog člana.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na način podnošenja prijava.

Ponude sa varijantama

Član 136.

Naručioci mogu da dozvole ili da zahtevaju podnošenje ponude sa varijantama.

U slučaju iz stava 1. ovog člana naručilac u javnom pozivu navodi da li je dozvoljeno ili se zahteva podnošenje ponude sa varijantama, a u suprotnom, podnošenje ponude sa varijantama nije dozvoljeno.

Varijante moraju da budu povezane sa predmetom ugovora.

Ako je podnošenje ponude sa varijantama dozvoljeno ili se zahteva, u dokumentaciji o nabavci se navode minimalni zahtevi koje varijante treba da ispune i svi posebni zahtevi za njihovo podnošenje.

Odabrani kriterijumi za dodelu ugovora određuju se na način da mogu da se primene na varijante koje ispunjavaju minimalne zahteve, kao i na ponude koje su u skladu sa minimalnim zahtevima, a koje nisu sa varijantama.

U obzir se mogu uzeti samo varijante koje ispunjavaju minimalne zahteve koje je utvrdio naručilac.

U postupcima dodele ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga, naručioci koji su dozvolili ili zahtevali ponude sa varijantama ne mogu da odbiju varijantu samo zbog toga što bi njeno eventualno prihvatanje dovelo do ugovora o javnoj nabavci usluga umesto dobara ili ugovora o javnoj nabavci dobara umesto usluga.

Važenje ponude

Član 137.

Naručilac određuje rok važenja ponude, s tim da ne može da bude kraći od 30 dana od dana otvaranja ponuda.

U slučaju isteka roka važenja ponude, naručilac je dužan da u pisanoj formi zatraži od ponuđača produženje roka važenja ponude.

Ponuđač koji prihvati zahtev za produženje roka važenja ponude ne može da menja ponudu.

Troškovi pripremanja ponude

Član 138.

Troškove pripremanja i podnošenja ponude snosi isključivo ponuđač i ne može da traži od naručioca naknadu troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je postupak javne nabavke obustavljen iz razloga koji su na strani naručioca, naručilac je dužan da ponuđaču nadoknadi troškove izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja, pod uslovom da je ponuđač tražio naknadu tih troškova u svojoj ponudi.

Prijem i otvaranje ponuda

Prijem ponuda

Član 139.

Prilikom prijema elektronske ponude ponuđač dobija potvrdu prijema ponude sa naznakom datuma i vremena prijema.

Ukoliko se ponuda ne podnosi elektronskim putem naručilac je dužan da prilikom prijema ponude na koverti, odnosno kutiji u kojoj se ponuda nalazi obeleži vreme prijema i evidentira broj i datum ponude prema redosledu prispeća. Ako je ponuda dostavljena neposredno naručilac predaje ponuđaču potvrdu prijema ponude.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako je podneta neblagovremena ponuda, naručilac će po okončanju postupka otvaranja neotvorenu ponudu da vrati ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno.

Zabranjeno je davanje informacija o primljenim ponudama do otvaranja ponuda, a naručilac je u obavezi da ponude čuva na način da ne dođu u posed neovlašćenih lica.

Otvaranje ponuda

Član 140.

Ponude se otvaraju odmah nakon isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno istog dana.

Otvaranje ponuda je javno.

Naručilac će isključiti javnost u postupku otvaranja ponuda ako je to potrebno radi zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

 

U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac donosi odluku kojom određuje razloge za isključenje javnosti i da li se isključenje javnosti odnosi i na predstavnike ponuđača.

O postupku otvaranja ponuda vodi se poseban zapisnik.

Način otvaranja ponuda, sadržinu zapisnika o otvaranju ponuda i druga pitanja od značaja za postupak otvaranja ponuda propisuje Kancelarija za javne nabavke.

Dodela ugovora

Pregled i stručna ocena ponuda i prijava

Član 141.

Nakon otvaranja ponuda, odnosno prijava, vrši se pregled, stručna ocena i rangiranje ponuda, odnosno prijava, na osnovu uslova i zahteva iz dokumentacije o nabavci i sačinjava izveštaj o postupku javne nabavke.

Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke

Član 142.

Naručilac može da zahteva dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda ili prijava, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog podizvođača.

Ako su podaci ili dokumentacija, koju je ponuđač, odnosno kandidat dostavio nepotpuni ili nejasni, naručilac može, poštujući načela jednakosti i transparentnosti, u primerenom roku koji nije kraći od pet dana, da zahteva od ponuđača, odnosno kandidata da dostavi neophodne informacije ili dodatnu dokumentaciju.

Postupanje, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, ne sme da dovede do promene elemenata ponude koji su od značaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora ili do izmene ponuđenog predmeta nabavke.

Ako ponuda sadrži računsku grešku, naručilac je u obavezi da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, a ponuđač je dužan da dostavi odgovor u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Ako se ponuđač ne saglasi sa ispravkom računske greške, naručilac će njegovu ponudu odbiti.

U slučaju razlike između jedinične i ukupne cene, merodavna je jedinična cena.

Neuobičajeno niska ponuda

Član 143.

 

Neuobičajeno niska ponuda u smislu ovog zakona je ponuda koja sadrži cenu ili trošak koji značajno odstupa u odnosu na tržišni i izaziva sumnju u mogućnost izvršenja javne nabavke u skladu sa zahtevima naručioca predviđenim u dokumentaciji u nabavci.

Ako naručilac proceni da je ponuda neuobičajeno niska, dužan je da zahteva od ponuđača da, u primerenom roku, obrazloži cenu ili trošak naveden u ponudi.

Obrazloženje iz stava 2. ovog člana se naročito odnosi na:

1)         ekonomičnost proizvodnog procesa, usluga koje se pružaju ili načina gradnje;

2)         izabrana tehnička rešenja ili izuzetno povoljne uslove koje ponuđač ima za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;

3)         originalnost dobara, usluga ili radova, koje ponuđač nudi;

4)         usklađenost sa obavezama iz člana 5. stav 3. ovog zakona;

5)         angažovanje podizvođača;

6)         mogućnost da ponuđač dobije državnu pomoć.

Naručilac može da odbije ponudu samo u slučaju da dostavljeno obrazloženje i dokazi ne pružaju odgovarajuće objašnjenje neuobičajeno niske ponude, uzimajući u obzir podatke iz stava 3. ovog člana.

Naručilac je dužan da odbije ponudu za koju utvrdi da je neuobičajeno niska zbog nepostupanja ponuđača u skladu sa obavezama iz člana 5. stav 3. ovog zakona.

Uslovi za dodelu ugovora

Član 144.

Naručilac će nakon pregleda i stručne ocene odbiti ponudu, odnosno prijavu kao neprihvatljivu, ako:

1)         utvrdi da postoje osnovi za isključenje privrednog subjekta;

2)         nisu ispunjeni kriterijumi za izbor privrednog subjekta;

3)         nisu ispunjeni zahtevi i uslovi u vezi sa predmetom nabavke i tehničkim specifikacijama;

4)         nije dostavljeno sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude u skladu sa dokumentacijom o nabavci;

 

5)         utvrdi druge nedostatke zbog kojih nije moguće utvrditi stvarnu sadržinu ponude ili nije moguće uporediti je sa drugim ponudama.

Naručilac može da odbije kao neprihvatljivu ponudu koja prelazi iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ili raspoloživih sredstava.

Ponude koje nisu odbijene ocenjuju se i rangiraju prema kriterijumu za dodelu ugovora koji je određen u dokumentaciji o nabavci.

Ako postoje dve ili više ponuda koje su primenom kriterijuma za dodelu ugovora jednake, naručilac će ugovor dodeliti u skladu sa rezervnim kriterijumima.

Ako i nakon primene rezervnih kriterijuma postoje dve ili više ponuda koje su jednako rangirane, naručilac će dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.

Izveštaj o postupku javne nabavke

Član 145.

Nakon sprovedene stručne ocene ponuda odnosno prijava Komisija za javnu nabavku sastavlja izveštaj o postupku javne nabavke.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži naročito sledeće podatke:

1)         predmet javne nabavke, procenjenu vrednost javne nabavke ukupno i posebno za svaku partiju;

2)         vrednost ugovora, okvirnog sporazuma ili sistema dinamične nabavke;

3)         osnovne podatke o ponuđačima odnosno kandidatima;

4)         naziv izabranog ponuđača odnosno kandidata, razloge zbog kojih je njegova ponuda izabrana odnosno prijava prihvaćena, deo ugovora ili okvirnog sporazuma koji će izvršavati podizvođač i nazive podizvođača ako postoje;

5)         rezultate ocene ponuda i ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta i, ako je primenjivo, kriterijuma ili pravila za smanjenje broja kandidata, ponuda i rešenja i to:

(1)        nazive izabranih kandidata ili ponuđača i razloge za njihov izbor;

(2)        nazive odbijenih/isključenih kandidata ili ponuđača, razloge za odbijanje njihovih prijava ili ponuda i ponuđenu cenu tih ponuda;

6)         razloge za odbijanje ponude za koje se ustanovi da su neuobičajeno niske;

7)         način rangiranja ponuda;

8)         okolnosti koje opravdavaju primenu pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva,

9)         okolnosti koje opravdavaju primenu konkurentnog postupka sa pregovaranjem i konkurentnog dijaloga koje sprovodi javni naručilac;

10)       razloge zbog kojih je naručilac odlučio da obustavi postupak javne nabavke;

11)       razloge iz člana 45. st. 3 i 5. ovog zakona zbog kojih nisu korišćena elektronska sredstva za podnošenje ponuda;

12)       sukob interesa koji je utvrđen i mere koje su povodom toga preduzete, kada je to primenjivo;

13)       obrazloženje razloga zbog kojih predmet javne nabavke nije podeljen u partije u skladu sa članom 36.stav 2 ovog zakona.

Izveštaj o postupku javne nabavke nije neophodan za ugovore koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma, u skladu sa članom 67. stav 1. i članom 67. stav 3. tačka 1) ovog zakona.

Naručilac je dužan da izveštaj o postupku javne nabavke dostavi Kancelariji za javne nabavke ili drugom nadležnom organu, na njihov zahtev i u roku koji odrede.

Odluka o dodeli ugovora

Član 146.

Naručilac donosi odluku o dodeli ugovora ako je u stručnoj oceni ponuda utvrđeno da su se stekli uslovi za dodelu ugovora.

Naručilac može da dodeli ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke.

Odluku o dodeli ugovora naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.

Odluka o dodeli ugovora mora da bude obrazložena i da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke i uputstvo o pravnom sredstvu.

Naručilac je dužan da odluku o dodeli ugovora objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.

Ako pojedini podaci iz odluke o dodeli ugovora predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, odnosno predstavljaju tajne podatke, u skladu sa odredbama ovog zakona, ti podaci iz odluke neće se objaviti.

 

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na donošenje odluke o zaključenju okvirnog sporazuma.

Odluka o obustavi postupka

Član 147.

Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke ako:

1)         postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča;

2)         postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci;

3)         postanu poznate okolnosti zbog kojih bi, da su bile poznate ranije, došlo do bitne promene u sadržaju dokumentacije o nabavci;

4)         nije dostavljena nijedna ponuda odnosno nijedna prijava;

5)         nijedan kandidat ne ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta;

6)         je u javnoj nabavci čija je procenjena vrednosta manja od iznosa evropskih pragova, u svim ponudama ponuđena cena jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;

7)         nije dobio unapred određen broj kandidata ili ponuda za zaključenje okvirnog sporazuma, osim u slučaju iz člana 66. stav 8. ovog zakona;

8)         nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrdi da su sve ponude neprihvatljive.

U slučaju obustave postupka pre isteka roka za podnošenje ponuda, naručilac vraća ponuđačima neotvorene ponude, prijave i druge dokumente koji su dostavljeni.

Odluka o obustavi postupka javne nabavke mora da bude obrazložena, mora da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke, odnosno razloge obustavljanja postupka i uputstvo o pravnom sredstvu.

Naručilac je dužan da odluku o obustavi postupka objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.

Naručilac je dužan da u odluci o obustavi postupka javne nabavke odluči o troškovima pripremanja ponude iz člana 138. stav 2. ovog zakona.

Ako pojedini podaci iz odluke o obustavi postupka predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, odnosno predstavljaju tajne podatke, u skladu sa odredbama ovog zakona podaci, ti podaci iz odluke neće se objaviti.

Odluka o isključenju kandidata

Član 148.

U restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, konkurentnom dijalogu, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva i partnerstvu za inovacije, naručilac prema unapred definisanim kriterijumima za kvalitativni izbor privrednog subjekta, odnosno kriterijumima ili pravilima za smanjenje broja kandidata u tim postupcima, а na osnovu rezultata pregleda i ocene prijava, donosi posebnu odluku o isključenju kandidata za svakog pojedinog učesnika koji neće biti pozvan da podnese ponudu ili da vodi dijalog.

Odluka o isključenju kandidata mora da bude obrazložena i da sadrži naročito razloge neispunjavanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta ili kriterijuma ili pravila za smanjenje broja kandidata ako je primenjivo, kao i uputstvo o pravnom sredstvu.

Odluka o isključenju kandidata donosi se u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje prijava, osim ako je naručilac u dokumentaciji o nabavci odredio duži rok.

Uvid u dokumentaciju

Član 149.

Nakon objavljivanja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odnosno odluke o obustavi postupka naručilac je dužan da u roku od dva dana od dana prijema pisanog zahteva, privrednom subjektu koji je podneo ponudu odnosno prijavu u postupku javne nabavke, omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje dokumentacije iz postupka o trošku podnosioca zahteva, odnosno preuzimanje dokumentacije na odgovarajući način, s tim da je naručilac obavezan da zaštiti poverljive podatke, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 150.

Odredbe čl. 141. - 149. ovog zakona shodno se primenjuju na postupak pregleda i ocene prijava.

Ugovor o javnoj nabavci i okvirni sporazum

Uslovi za zaključenje ugovora o javnoj nabavci i okvirnog sporazuma

Član 151.

Naručilac može da zaključi ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum, nakon donošenja odluke o dodeli ugovora, odnosno odluke o zaključenju okvirnog sporazuma i ako u roku predviđenom ovim zakonom nije podnet zahtev za zaštitu prava ili je zahtev za zaštitu prava konačnom odlukom odbačen ili odbijen, kao i ako je postupak zaštite prava obustavljen.

Naručilac može da zaključi ugovor o javnoj nabavci i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava:

1)         na osnovu okvirnog sporazuma;

2)         u slučaju primene sistema dinamične nabavke;

3)         ako je podneta samo jedna ponuda, koja je ujedno i izabrana, osim u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva;

4)         u slučaju primene pregovaračkog postupka bez prethodnog objavljivanja javnog poziva iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Zaključenje ugovora o javnoj nabavci i okvirnog sporazuma

Član 152.

Ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum zaključuje se u pisanoj formi sa ponuđačem kojem je ugovor, odnosno okvirni sporazum dodeljen.

Naručilac je dužan da ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum dostavi ponuđaču u roku od deset dana od isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Ako ponuđač odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum naručilac može da zaključi ugovor, odnosno okvirni sporazum sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.

Naručilac će ponovo da izvrši stručnu ocenu ponuda i donese odluku o dodeli ugovora, odnosno okvirnog sporazuma ako je u slučaju iz stava 3. ovog člana zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač.

Ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum mora da bude zaključen, u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Ugovor na osnovu okvirnog sporazuma zaključuje se u pisanoj formi, a isto pravno dejstvo može da ima i narudžbenica, ako sadrži sve bitne elemente ugovora.

Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Elektronska forma ugovora

Član 153.

Ugovor o javnoj nabavci može da se zaključi u elektronskoj formi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

IZVRŠENjE UGOVORA

Izvršenje i izmene ugovora o javnoj nabavci

Opšta pravila za izvršenje ugovora o javnoj nabavci

Član 154.

Ugovor o javnoj nabavci izvršava se u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Naručilac je obavezan da kontroliše izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Naručilac ne može da vrši bitne izmene ugovora o javnoj nabavci.

Izmena ugovora smatra se bitnom u slučaju kada za posledicu ima izmenu karaktera ugovora u materijalnom smislu u odnosu na ugovor koji je prvobitno zaključen, odnosno ako bi se značajno izmenila priroda prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu bitna izmena ugovora uvek postoji kada je ispunjen jedan ili više od sledećih uslova:

1)         izmenom se uvode uslovi koji bi, da su bili deo prvobitnog postupka javne nabavke, omogućavali uključivanje drugih kandidata u odnosu na one koji su prvobitno izabrani ili prihvatanje druge ponude u odnosu na prvobitno prihvaćenu ili omogućavali veću konkurenciju u postupku javne nabavke koji je prethodio zaključenju ugovora;

2)         izmenom se menja privredna ravnoteža ugovora u korist privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor na način koji nije predviđen prvobitnim ugovorom;

3)         izmenom se značajno povećava obim ugovora;

4)         promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci, osim u slučajevima iz člana 159. ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija vrši nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.

Opšta pravila o izmenama ugovora

Član 155.

Naručilac može tokom trajanja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa odredbama čl. 156. do 161. ovog zakona da izmeni ugovor bez sprovođenja postupka javne nabavke.

U slučaju izmene ugovora iz čl. 157. i 158. ovog zakona, naručilac je dužan da obaveštenje o izmeni ugovora pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.

Izmene po osnovu ugovornih odredaba

Član 156.

Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni, bez obzira na vrednost izmene, ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način, a koje mogu da uključe i odredbe o promeni cene ili opcija.

Obim i priroda eventualnih izmena, kao i uslovi pod kojima mogu da se primene navode se u ugovoru o javnoj nabavci.

Ugovornim odredbama ne mogu da se predvide izmene koje bi promenile prirodu ugovora.

Promenom cene se ne smatra usklađivanje cene sa unapred jasno definisanim parametrima u ugovoru o javnoj nabavci.

Izmene u pogledu dodatnih dobara, usluga ili radova

Član 157.

Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni radi nabavke dodatnih dobara, usluga ili radova, koji su postali neophodni, a koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor o javnoj nabavci, u slučaju kada promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor:

1)         nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga, kao što su zahtevi kompatibilnosti sa postojećom opremom, uslugama ili radovima nabavljenim u okviru prvobitne nabavke i

2)         može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećavanje troškova za naručioca.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.

Ako ugovor sadrži odredbu o usklađivanju cene sa unapred jasno određenim parametrima, osnovica za izračunavanje povećanja vrednosti ugovora iz stava 2. ovog člana je usklađena vrednost prvobitnog ugovora u trenutku izmene.

Ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.

Izmene usled nepredviđenih okolnosti

Član 158.

Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;

2)         izmenom se ne menja priroda ugovora.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.

Ako ugovor sadrži odredbu o usklađivanju cene sa unapred jasno određenim parametrima, osnovica za izračunavanje povećanja vrednosti ugovora iz stava 2. ovog člana je usklađena vrednost prvobitnog ugovora u trenutku izmene.

Promena ugovorne strane

Član 159.

Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni u cilju promene privrednog subjekta sa kojim je naručilac zaključio prvobitni ugovor o javnoj nabavci u slučaju opšteg ili delimičnog pravnog sledbeništva tog privrednog subjekta, nakon korporativnog restrukturiranja, uključujući i preuzimanje, spajanje, sticanje i insolventnost, od strane drugog privrednog subjekta koji ispunjava prvobitno određene kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, pod uslovom da to nema za posledicu bitne izmene ugovora i nema za cilj izbegavanje primene ovog zakona.

Povećanje obima nabavke

Član 160.

Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni na način da se poveća obim nabavke, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         vrednost izmene mora da bude manja od 10 % prvobitne vrednosti ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga, odnosno manja od 15 % prvobitne vrednosti ugovora o javnoj nabavci radova i

2)         vrednost izmene mora da bude manja od 15.000.000,00 dinara u slučaju ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga odnosno manja od 50.000.000,00 dinara u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.

Izmenom ugovora ne može da se menja celokupna priroda ugovora, odnosno predmeta javne nabavke.

Zamena podizvođača

Član 161.

Naručilac može da izmeni ugovor o javnoj nabavci u slučaju kada privredni subjekt sa kojim je ugovor zaključen, tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci od naručioca zatraži:

1)         promenu podizvođača za onaj deo ugovora o javnoj nabavci koji je prvobitno poverio podizvođaču;

2)         uvođenje jednog ili više novih podizvođača, čiji ukupni udeo ne sme da bude veći od 30% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost, nezavisno da li je prvobitno deo ugovora o javnoj nabavci poverio podizvođaču ili nije;

3)         da preuzme izvršenje dela ugovora o javnoj nabavci koji je prvobitno poverio podizvođaču.

Uz zahtev iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor dostavlja naručiocu dokaze da za novog podizvođača ne postoje osnovi za isključenje iz člana 111. ovog zakona.

Naručilac ne može da odobri zahtev privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor u slučaju:

1)         iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, ako je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor u postupku javne nabavke radi dokazivanja ispunjenja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koristio kapacitete podizvođača kojeg sada menja, a novi podizvođač ne ispunjava iste uslove ili postoje osnovi za isključenje;

2)         iz stava 1. tačka 3) ovog člana, ako je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor u postupku javne nabavke radi dokazivanja ispunjenja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koristio kapacitete podizvođača za izvršenje tog dela ugovora, a on samostalno ne poseduje te kapacitete.

Shodna primena

Član 162.

Odredbe čl. 154. do 161. ovog zakona shodno se primenjuju i na izmene okvirnog sporazuma.

Raskid ugovora

Član 163.

Naručilac će da raskine ugovor o javnoj nabavci naročito ako:

1)         nastanu okolnosti koje bi za posledicu imale bitnu izmenu ugovora, što bi zahtevalo sprovođenje novog postupka javne nabavke;

2)         je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci u postupku javne nabavke zbog postojanja osnova za isključenje privrednog subjekta trebalo da bude isključen iz postupka;

3)         ugovor nije trebalo da se dodeli uzimajući u obzir ozbiljnu povredu obaveza iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i Direktive 2014/24/EU i Direktive 2014/25/EU koja je utvrđena presudom Suda pravde Evropske unije, u skladu sa članom 258. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.

JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I BEZBEDNOSTI

Predmet javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti

Član 164.

Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti su nabavke:

1)         vojne opreme, uključujući i bilo koji njen sastavni deo, komponentu ili sklop;

2)         bezbednosno osetljive opreme, uključujući i bilo koji njen sastavni deo, komponentu ili sklop;

3)         dobara, usluga ili radova direktno povezanih sa opremom iz tač. 1) i 2) ovog stava u toku bilo kojeg perioda ili čitavog njenog životnog veka;

4)         usluga i radova isključivo za vojne namene;

5)         bezbednosno osetljivih radova i bezbednosno osetljivih usluga.

Za javne nabavke iz stava 1. ovog člana Vlada uređuje vrste postupaka javnih nabavki, kao i uslove i način njihovog sprovođenja.

SEKTORSKE DELATNOSTI

Gas i toplotna energija

Član 165.

Delatnosti u oblasti gasa i toplotne energije, u smislu ovog zakona, su:

1)         obezbeđivanje ili upravljanje radom fiksnih mreža u cilju pružanja usluga javnosti u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom gasa ili toplotne energije;

2)         snabdevanje mreža iz stava 1. tačke 1) ovog člana gasom ili toplotnom energijom.

Snabdevanje gasom ili toplotnom energijom fiksnih mreža, namenjenih za pružanje usluga javnosti, od strane sektorskog naručioca iz člana 4. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, ne smatra se delatnošću u smislu stava 1. ovog člana ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         proizvodnja gasa ili toplotne energije od strane tog naručioca je nužna posledica obavljanja delatnosti koja nije jedna od delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana ili čl. 166. do 168. ovog zakona;

2)         jedini cilj snabdevanja javne mreže je ekonomska eksploatacija te proizvodnje i iznosi najviše 20% prihoda tog naručioca, na osnovu proseka za prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu.

Električna energija

Član 166.

Delatnosti u oblasti električne energije, u smislu ovog zakona, su:

1)         obezbeđivanje ili upravljanje radom fiksnih mreža u cilju pružanja usluga javnosti u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom električne energije;

2)         snabdevanje mreža iz stava 1. tačka 1) ovog člana električnom energijom.

Snabdevanje električnom energijom fiksnih mreža, namenjenih za pružanje usluga javnosti od strane sektorskog naručioca iz člana 4. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, ne smatra se delatnošću u smislu stava 1. ovog člana ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         proizvodnja električne energije od strane tog naručioca obavlja se jer je potrošnja električne energije neophodna radi obavljanja delatnosti koja nije jedna od delatnosti iz stava 1. ovog člana ili iz čl. 165, 167 i 168. ovog zakona;

2)         snabdevanje javne mreže zavisi samo od sopstvene potrošnje tog naručioca i ne prelazi 30% ukupne proizvodnje energije tog naručioca, na osnovu proseka za prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu.

Vodoprivreda

Član 167.

Delatnosti u oblasti vodoprivrede, u smislu ovog zakona, su:

1)         obezbeđivanje ili upravljanje radom fiksnih mreža u cilju pružanja usluga javnosti u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vode za piće;

2)         snabdevanje mreža iz stava 1. tačka 1) ovog člana vodom za piće.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na sektorske naručioce primenjuju se na ugovore ili konkurse za dizajn koje dodeljuju ili organizuju naručioci koji obavljaju neku od delatnosti iz stava 1. ovog člana i koji su povezani sa nekom od sledećih delatnosti:

1)         projekti hidrauličnog inženjerstva, navodnjavanje ili odvodnjavanje zemljišta, pod uslovom da količina vode koja bi trebalo da se koristi za snabdevanje vodom za piće predstavlja više od 20% ukupne količine vode koja se dobija iz tih projekata ili instalacija za navodnjavanje ili odvodnjavanje;

2)         odlaganje ili prerada otpadnih voda.

Snabdevanje vodom za piće fiksnih mreža, namenjenih za pružanje usluga javnosti, od strane sektorskog naručioca iz člana 4. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, ne smatra se delatnošću

U smislu stava 1. ovog člana ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         proizvodnja vode za piće od strane tog naručioca obavlja se jer je potrošnja vode za piće neophodna radi obavljanja delatnosti koja nije jedna od delatnosti iz st. 1. i 2. ovog člana ili čl. 165, 166. i 168. ovog zakona;

2)         snabdevanje javne mreže zavisi samo od sopstvene potrošnje tog naručioca i ne prelazi 30% ukupne proizvodnje vode za piće tog naručioca, na osnovu proseka za prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu.

Usluge prevoza

Član 168.

Delatnosti u oblasti prevoza, u smislu ovog zakona, su delatnosti koje se odnose na obezbeđivanje i upravljanje radom mreža namenjenih pružanju usluga javnosti u oblasti prevoza železnicom, automatizovanim sistemima, tramvajem, trolejbusom, autobusom ili žičarom.

Smatra se da mreža u oblasti prevoza postoji u slučajevima kada se usluga pruža u uslovima poslovanja koje utvrđuje nadležni organ, kao što su uslovi o potrebnim linijama, kapacitetu koji treba obezbediti ili učestalosti usluge.

Luke i aerodromi

Član 169.

Delatnosti luka i aerodroma, u smislu ovog zakona, su delatnosti koje se odnose na eksploataciju nekog geografskog područja kako bi se aerodromi, rečne luke ili drugi terminalni objekti obezbedili prevoznicima u vazdušnom ili rečnom saobraćaju.

Poštanske usluge

Član 170.

Delatnosti poštanskih usluga, u smislu ovog zakona, su delatnosti koje se odnose na pružanje:

1)         poštanskih usluga;

2)         drugih usluga osim poštanskih usluga, pod uslovom da ih pruža lice koje pruža i poštanske usluge iz stava 2. tačka 2) ovog člana i da uslovi utvrđeni u članu 173. ovog zakona nisu ispunjeni u odnosu na te usluge.

U smislu ovog člana:

1)         poštanska pošiljka je pošiljka adresirana u konačnom obliku u kome treba da se isporuči, uključujući pismonosne pošiljke, knjige, kataloge, novine, časopise i poštanske pakete koji sadrže robu koja ima ili nema komercijalnu vrednost, bez obzira na težinu;

2)         poštanske usluge su usluge koje obuhvataju prijem, razvrstavanje, upućivanje i isporuku poštanskih pošiljaka, koje obuhvataju univerzalne poštanske usluge i usluge koje ne spadaju u oblast univerzalne poštanske usluge, određene u smislu zakona kojim se uređuju poštanske usluge;

3)         druge usluge osim poštanskih usluga su usluge koje se pružaju u sledećim oblastima:

(1)        usluge upravljanja poštanskom službom (usluge pre i nakon otpremanja, uključujući usluge upravljanja obradom pošiljki);

(2)        usluge koje se odnose na poštanske pošiljke koje nisu obuhvaćene tačkom 1) ovog stava, kao što je direktna pošta bez adrese.

Vađenje nafte i gasa i istraživanje ili vađenje uglja ili drugih čvrstih goriva

Član 171.

Delatnosti vađenja nafte i gasa i istraživanje ili vađenja uglja ili drugih čvrstih goriva, u smislu ovog zakona, su delatnosti koje se odnose na istraživanje geografskog područja

U cilju:

1)         vađenja nafte ili gasa;

2)         istraživanja ili vađenja uglja ili drugih čvrstih goriva.

Član 172.

Snabdevanje, u smislu čl. 165, 166, 167. ovog zakona, uključuje prikupljanje/proizvodnju, veleprodaju i maloprodaju, s tim da se na proizvodnju gasa u vidu vađenja gasa primenjuje član 171. ovog zakona.

Delatnosti direktno izložene konkurenciji

Član 173.

Ovaj zakon ne primenjuje se na dodelu ugovora i konkursa za dizajn koji su namenjeni za obavljanje sektorskih delatnosti ako Republika Srbija ili sektorski naručilac, nakon podnošenja zahteva iz člana 174. ovog zakona, dokaže da je sektorska delatnost koja se obavlja u Republici Srbiji direktno izložena konkurenciji na tržištu na kome pristup nije ograničen.

Sektorska delatnost iz stava 1. ovog člana može da bude deo većeg sektora ili može da se obavlja samo na određenoj teritoriji Republike Srbije.

Procena tržišne konkurencije iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u skladu s odredbama čl. 174. i 175. ovog zakona i propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije.

Prilikom procene tržišne konkurencije uzimaju se u obzir tržište predmetne delatnosti i relevantno geografsko tržište, u smislu st. 5. do 8. ovoga člana.

O direktnoj izloženosti delatnosti tržišnoj konkurenciji odlučuje se na osnovu kriterijuma koji su usklađeni sa pravilima o konkurenciji iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.

 Kriterijumi iz stava 5. ovog člana mogu da uključuju karakteristike predmetnih proizvoda ili usluga, postojanje alternativnih proizvoda ili usluga koje se smatraju zamenljivim na strani ponude ili strani potražnje, cene, kao i stvarnu ili potencijalnu konkurenciju više od jednog isporučioca proizvoda ili pružaoca usluga.

Relevantno geografsko tržište na osnovu koga je procenjena izloženost konkurenciji predstavlja teritoriju na kojoj određeni privredni subjekti učestvuju u ponudi i potražnji proizvoda ili usluga, na kome su uslovi tržišne konkurencije dovoljno homogeni i koje može da se razlikuje od drugih susednih teritorija, posebno po tome što su uslovi tržišne konkurencije na toj teritoriji znatno drugačiji.

Prilikom procene tržišne konkurencije posebno se uzima u obzir priroda i karakteristike predmetnih proizvoda ili usluga, postojanje ulaznih prepreka ili sklonosti kupaca, značajne razlike u tržišnim udelima preduzetnika između predmetne teritorije i druge susedne teritorije ili značajne razlike u cenama.

Smatra se da pristup tržištu nije ograničen u smislu stava 1. ovog člana ako je pravo Evropske unije iz Priloga 9 Deo III ovog zakona preuzeto i primenjuje se u Republici Srbiji.

Ako slobodan pristup određenom tržištu ne može da se pretpostavi na osnovu stava 9. ovoga člana, mora da se dokaže da je pristup tom tržištu slobodan faktički i pravno.

Član 174.

Ako Republika Srbija ili sektorski naručilac smatra da je na osnovu kriterijuma iz člana 173. st. 5. do 10. ovog zakona određena delatnost direktno izložena konkurenciji na tržištima kojima pristup nije ograničen, može da podnese zahtev Evropskoj komisiji radi utvrđivanja da se Direktiva 2014/25/EU, pa shodno tome ni odredbe ovog zakona, ne primenjuju na dodelu ugovora ili sprovođenje konkursa za dizajn za obavljanje te delatnosti, ako je moguće zajedno sa mišljenjem koje je dalo nezavisno nacionalno telo nadležno za predmetnu delatnost.

Zahtevi iz stava 1. ovog člana mogu da se odnose na delatnosti koje su deo većeg sektora ili koje se obavljaju samo na određenoj teritoriji Republike Srbije.

Republika Srbija ili sektorski naručilac u zahtevu iz stava 1. ovoga člana obaveštava Evropsku komisiju o svim važnim činjenicama, a posebno o svim zakonima, propisima, aktima uprave ili sporazumima koji se odnose na usklađenost sa uslovima iz člana 173. st. 1. do 4. ovog zakona.

Sektorski naručilac će na zahtev Evropske komisije dopuniti zahtev iz stava 1. ovoga člana ako uz ovaj zahtev nije dostavljeno obrazloženo i opravdano mišljenje nezavisnog nacionalnog tela nadležnog za predmetnu delatnost u kome su, u skladu sa članom 173. st. 5. do 10. ovog zakona, temeljno analizirani uslovi za moguću primenu člana 173. st. 1. do 4. ovog zakona na predmetnu delatnost.

Republika Srbija je dužna da u slučaju iz stava 4. ovog člana obavesti Evropsku komisiju o svim važnim činjenicama, a posebno o svim zakonima, propisima, upravnim aktima ili sporazumima koji se odnose na usklađenost sa uslovima utvrđenim u članu 173. st. 1. do 4. ovog zakona.

Član 175.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na dodelu ugovora i sprovođenje konkursa za dizajn koji su namenjeni za obavljanje sektorske delatnosti ako Evropska komisija:

1)         donese akt o sprovođenju u predviđenom roku kojim utvrđuje da je delatnost direktno izložena tržištu ili

2)         ne donese akt o sprovođenju u predviđenom roku.

Republika Srbija ili sektorski naručilac mogu, uz saglasnost Evropske komisije, nakon podnošenja značajno da izmene svoj zahtev, posebno u pogledu predmetne delatnosti ili geografskog područja.

U slučaju iz stava 2. ovoga člana, rokovi za donošenje akta o sprovođenju iz stava 1. ovog člana, počinju da teku ispočetka, osim ako su Evropska komisija i Republika Srbija ili sektorski naručilac dogovorili kraće rokove.

PONUDE KOJE OBUHVATAJU PROIZVODE POREKLOM IZ TREĆIH DRŽAVA I ODNOSI S TIM DRŽAVAMA

Ponude koje obuhvataju proizvode poreklom iz trećih država

Član 176.

Ove odredbe primenjuju sektorski naručioci na ponude koje obuhvataju proizvode poreklom iz trećih država sa kojima Evropska unija nije sklopila sporazum kojim se privrednim subjektima iz Evropske unije garantuje jednak i stvaran pristup tržištima tih država.

Odredbe ovoga člana ne dovode u pitanje obaveze Evropske unije ili Republike Srbije u odnosu na treće države.

Svaka ponuda dostavljena u cilju zaključenja ugovora o javnoj nabavci dobara može da se odbije ako je udeo proizvoda poreklom iz trećih država, u skladu sa propisima kojima se uređuje carinski sistem, veći od 50% ukupne vrednosti proizvoda koji su obuhvaćeni ponudom.

Softver koji se koristi u telekomunikacionoj mrežnoj opremi, u smislu ovog člana, smatra se proizvodom.

Ako su dve ili više ponuda jednake u pogledu kriterijuma za dodelu ugovora, prednost se daje onim ponudama koje, u skladu sa stavom 3. ovog člana, ne mogu da se odbiju.

Cene ponuda iz stava 5. ovog člana smatraju se jednakim ako razlika u ceni nije veća od 3%.

Ponuda neće imati prednost nad drugom ponudom, u skladu sa st. 5. i 6. ovog člana, ako bi prihvatanje ponude obavezivalo sektorskog naručioca da nabavi opremu sa tehničkim karakteristikama drugačijim od karakteristika postojeće opreme, što bi dovelo do neusklađenosti, tehničkih poteškoća u radu i održavanju ili do nerazmernih troškova.

Treće države kojima pristup tržištu javnih nabavki nije ograničen na osnovu Odluke Veća Evropske unije donete, u skladu sa st. 1. i 2. ovoga člana, ne uzimaju se u obzir za određivanje udela proizvoda poreklom iz trećih država iz stava 3. ovog člana.

Odnosi sa trećim državama u vezi sa ugovorima o javnoj nabavci

Član 177.

Republika Srbija obaveštava Evropsku komisiju o svim pravnim ili činjeničnim poteškoćama, sa kojima se susreću i o kojima je obaveštavaju njeni privredni subjekti:

1)         prilikom zaključenja ugovora o uslugama u trećim državama;

2)         zbog nepridržavanja odredaba međunarodnog radnog prava iz Priloga 8. ovog zakona kada učestvuju u postupcima javnih nabavki u trećim državama.

KANCELARIJA ZA JAVNE NABAVKE

Osnovne odredbe

Član 178.

Obrazuje se Kancelarija za javne nabavke kao posebna organizacija.

Kancelarijom za javne nabavke rukovodi direktor koga iz redova stručnjaka u oblasti javnih nabavki postavlja Vlada, nakon sprovedenog javnog konkursa.

Za direktora Kancelarije za javne nabavke može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne, ekonomske ili tehničke nauke na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave.

Direktor Kancelarije za javne nabavke donosi akt kojim uređuje unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta.

Na rad i organizaciju Kancelarije za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Poslovi Kancelarije za javne nabavke

Član 179.

Kancelarija za javne nabavke obavlja sledeće stručne poslove:

1)         priprema strategiju razvoja i unapređenja javnih nabavki u Republici Srbiji;

2)         sprovodi monitoring nad primenom propisa o javnim nabavkama i priprema godišnji izveštaj o sprovedenom monitoringu;

3)         podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane ovim zakonom, podnosi zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima kada na osnovu monitoringa uoči nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama;

4)         učestvuje u izradi zakona i drugih propisa u oblasti javnih nabavki i donosi podzakonske akte u oblasti javnih nabavki;

5)         daje mišljenja o primeni odredaba ovog zakona i drugih propisa iz oblasti javnih nabavki;

6)         pruža stručnu pomoć, priprema smernice, priručnike, kao i druge publikacije u oblasti javnih nabavki i stara se da budu jednako dostupni naručiocima i privrednim subjektima bez naknade;

7)         prikuplja statističke i druge podatke o sprovedenim postupcima, zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i priprema poseban godišnji izveštaj o javnim nabavkama;

8)         propisuje postupak i uslove za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vodi registar službenika za javne nabavke;

9)         upravlja Portalom javnih nabavki;

10)       preduzima potrebne aktivnosti u vezi sa pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, u oblasti javnih nabavki;

11)       sarađuje sa domaćim i stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti javnih nabavki u cilju unapređenja sistema javnih nabavki;

12)       sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;

13)       obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Monitoring nad primenom propisa o javnim nabavkama

Član 180.

Monitoring nad primenom propisa o javnim nabavkama sprovodi Kancelarija za javne nabavke u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje mogu da nastanu ili su nastale u primeni ovog zakona.

Postupak monitoringa sprovodi se na osnovu godišnjeg plana monitoringa koji Kancelarija za javne nabavke donosi do kraja tekuće godine za narednu godinu, u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez prethodnog objavljivanja iz člana 61. stav 1. tač 1) i 2) ovog zakona po službenoj dužnosti, kao i na osnovu obaveštenja pravnog ili fizičkog lica, organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugih državnih organa.

Monitoring koji se sprovodi u toku sprovođenja postupka javne nabavke ne zaustavlja postupak javne nabavke.

Organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugi državni organi, naručioci, kao i privredni subjekti dužni su, da na zahtev Kancelarije za javne nabavke, u roku od 15 dana od prijema zahteva, dostave tražene podatke i obaveštenja koji su od značaja za sprovođenja monitoringa.

Monitoring se ne sprovodi:

1)         ako se utvrdi Kancelarije za javne nabavke nije nadležna;

2)         ako je protekao rok od tri godine od završetka postupka javne nabavke ili zaključenja ugovora bez sprovođenja postupka;

3)         na osnovu obaveštenja privrednog subjekta koji je u predmetnom postupku javne nabavke pokrenuo postupak zaštite prava ili je to propustio da učini u propisanom roku;

4)         ako se iz obaveštenja ne može utvrditi podnosilac i podaci od značaja za postupanje.

Kancelarija za javne nabavke priprema godišnji izveštaj o sprovedenom monitoringu, koji podnosi Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje način sprovođenja monitoringa.

Evidencija i izveštaji o nabavkama

Član 181.

Kancelarija za javne nabavke evidentira podatke o postupcima javnih nabavki i ugovorima o javnim nabavkama putem automatskog prikupljanja sa Portala javnih nabavki.

Kancelarija za javne nabavke, ukoliko je potrebno, može da zatraži od naručioca podatke о svakom pojedinačnom postupku javne nabavke ili zaključenom ugovoru, pri čemu je naručilac dužan da postupi po zahtevu u najkraćem mogućem roku, a najkasnije osam dana od prijema zahteva.

Naručilac je dužan da evidentira podatke o vrednosti i vrsti javnih nabavki iz čl. 11. do 21. ovog zakona, i to po svakom osnovu za izuzeće posebno, kao i javnih nabavki iz člana 27. stava 1. ovog zakona, čija je procenjena vrednost veća od 500.000,00 dinara.

Podatke iz stava 3. ovog člana naručioci zbirno objavljuju na Portalu javnih nabavki najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, prema uputstvu koje Kancelarija za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki.

Član 182.

Kancelarija za javne nabavke priprema poseban godišnji izveštaj o javnim nabavkama koji sadrži naročito:

1)         podatke o najučestalijim uzrocima nepravilne primene ovog zakona, uključujući moguće strukturne probleme ili probleme koji se ponavljaju u primeni ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona;

2)         podatke o stepenu učešća malih i srednjih preduzeća u postupcima javnih nabavki;

3)         statističke podatke o javnim nabavkama u Republici Srbiji, na osnovu podataka iz člana 181. ovog zakona;

4)         podatke o merama koje su preduzete u sprečavanju, otkrivanju i prijavljivanju korupcije, sukoba interesa i drugih nepravilnosti u primeni ovog zakona;

5)         predlog mera za suzbijanje neregularnosti i korupcije u javnim nabavkama, jačanje efikasnosti sistema javnih nabavki i povećanje konkurencije u postupcima javnih nabavki;

6)         druge podatke od značaja za sistem javnih nabavki.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana Kancelarija za javne nabavke podnosi Vladi i objavljuje na Portalu javnih nabavki do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

PORTAL JAVNIH NABAVKI

Član 183.

Portal javnih nabavki je jedinstveni informacioni sistem koji omogućava:

1)         naručiocima sastavljanje, slanje na objavljivanje i objavljivanje oglasa o javnim nabavkama na standardnim obrascima; stavljanje na raspolaganje dokumentacije o nabavci i objavljivanje i dostavljanje odluka u postupcima javnih nabavki, kao i objavljivanje planova javnih nabavki;

2)         naručiocima slanje oglasa o javnim nabavkama na standardnim obrascima Kancelariji za publikacije radi objavljivanja u Službenom listu Evropske unije;

3)         svim zainteresovanim licima besplatan, neograničen i direktni pristup, pretraživanje, pregledanje i preuzimanje objavljenih oglasa o javnim nabavkama i dokumentacije o nabavci;

4)         privrednim subjektima besplatno podnošenje ponuda, zahteva za učešće, planova i projekata;

5)         komunikaciju i razmenu podataka između naručioca i privrednih subjekata, u skladu sa odredbama ovog zakona;

6)         podnošenje zahteva za zaštitu prava, drugu komunikaciju i razmenu dokumentacije između ponuđača, naručioca i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki;

7)         vođenje evidencije registrovanih subjekata;

8)         upravljanje bazom podataka objavljenih i razmenjenih na Portalu;

9)         pristup bazi podataka Kancelariji za javne nabavke, Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Državnoj revizorskoj instituciji i Republičkom javnom tužilaštvu za potrebe obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.

Član 184.

Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja Portal javnih nabavki i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu.

Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave dužna je da:

1)         uspostavi, održava i unapređuje Portal javnih nabavki;

2)         osigura tehničku podršku korisnicima Portala javnih nabavki;

3)         osigura dostupnost i bezbednost Portala javnih nabavki svim korisnicima.

Kancelarija za javne nabavke i Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave pripremaju uputstvo za korišćenje Portala javnih nabavki.

Korisnici su obavezni da koriste Portal javnih nabavki, u skladu sa odredbama ovog zakona i uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki i isključivo su odgovorni za istinitost i tačnost unetih podataka.

STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE ZA OBAVLjANjE POSLOVA JAVNIH NABAVKI

Član 185.

Naručilac je dužan da licima koja obavljaju poslove javnih nabavki omogući obuku za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova javnih nabavki i polaganje stručnog ispita za službenika za javne nabavke kao i kontinuirano stručno usavršavanje.

Nacionalna akademija za javnu upravu bliže utvrđuje i sprovodi jedinstveni program stručnog osposobljavanja i usavršavanja za obavljanje poslova javnih nabavki.

Kancelarija za javne nabavke propisuje postupak i uslove za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vodi registar službenika za javne nabavke.

PRAVNA ZAŠTITA

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki

Član 186.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom.

Republička komisija ima status pravnog lica.

Sedište Republičke komisije je u Beogradu.

Republička komisija ima pečat, u skladu sa zakonom.

Sredstva za rad Republičke komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u okviru posebnog budžetskog razdela.

Nadležnost

Član 187.

U okviru svojih nadležnosti Republička komisija:

1) odlučuje o zahtevu za zaštitu prava;

2) odlučuje o žalbi protiv rešenja naručioca;

3)         odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje postupanje u postupku javne nabavke;

4)         odlučuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani nastavak postupka javne nabavke, zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci;

5)         odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude;

6)         prati i kontroliše sprovođenje odluka koje donosi;

7)         izriče novčane kazne u skladu sa ovim zakonom;

8)         poništava ugovor u skladu sa ovim zakonom;

9)         podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrdi da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti;

10)       sarađuje sa domaćim i stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki, u cilju unapređenja sistema javnih nabavki, a naročito zaštite prava i drugih postupaka iz nadležnosti Republičke komisije;

11)       obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Zabrana uticaja na Republičku komisiju

Član 188.

Zabranjen je svaki pokušaj uticaja i uticaj na donošenje odluka Republičke komisije.

Zabranjena je upotreba javnih ovlašćenja i javno istupanje radi uticaja na tok postupka i donošenje odluka Republičke komisije.

Sastav i izbor Republičke komisije

Član 189.

Republička komisija ima predsednika i osam članova.

Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije (u daljem tekstu: nadležni odbor), nakon javnog konkursa.

Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina.

Nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije najkasnije šest meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata.

Predsednik Republičke komisije

Član 190.

Predsednik Republičke komisije predstavlja Republičku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Predsednik Republičke komisije stara se o dinamici održavanja sednica veća, sastavu veća i koordinira rad veća.

U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju predstavlja zamenik, odnosno zamenici predsednika Republičke komisije, koje iz reda članova imenuje predsednik Republičke komisije

Uslovi za izbor

Član 191.

Za predsednika Republičke komisije može da bude birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i koje ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.

Za člana Republičke komisije može da bude birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.

Za člana Republičke komisije može da bude birano i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u državnim organima.

Najmanje pet članova Republičke komisije bira se među licima koja ispunjavaju uslov iz stava 2. ovog člana.

Materijalna nezavisnost predsednika i članova Republičke komisije

Član 192.

Predsednik i članovi Republičke komisije imaju pravo na platu u skladu sa dostojanstvom funkcije koju vrše i njihovom odgovornošću.

Plata predsednika i članova Republičke komisije znači garanciju njihove nezavisnosti.

Član 193.

Predsednik Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 40 procenata.

Član Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 20 procenata.

Odgovornost predsednika i članova Republičke komisije

Član 194.

Predsednik i članovi Republičke komisije ne mogu da budu pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke iz nadležnosti Republičke komisije, niti za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke mogu da odgovaraju za štetu, osim ako je reč o izvršenju krivičnog dela.

Služba Republičke komisije

Član 195.

Republička komisija ima Službu koja vrši stručne, opšte - pravne, finansijsko - materijalne i administrativno - tehničke poslove koji su potrebni za rad Republičke komisije.

Službom rukovodi sekretar, koga imenuje i razrešava predsednik Republičke komisije.

Za sekretara Republičke komisije može da bude imenovano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci.

Na sekretara i zaposlene u Službi primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima.

Na sekretara i zaposlene u Službi shodno se primenjuju odredbe člana 196. ovog zakona.

Unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Službi uređuje Republička komisija.

Sprečavanje sukoba interesa i izuzeće

Član 196.

Predsednik, odnosno član Republičke komisije ne može da obavlja drugu javnu funkciju, vrši funkciju u političkoj stranci, niti obavlja bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla da utiče na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije predsednika, odnosno člana Republičke komisije.

Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je sa učesnikom u tom postupku, pravnim ili ovlašćenim predstavnikom učesnika, ili sa pravnim zastupnicima, članovima upravnih organa ili nadzornih organa učesnika, u odnosu koji dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost, uključujući: poslovni odnos, srodnički odnos po krvi u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, brak (bez obzira da li je brak prestao ili nije), vanbračnu zajednicu, zajedničko domaćinstvo, tazbinsko srodstvo do drugog stepena, starateljstvo, kao i odnos usvojitelja i usvojenika.

Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako poseduje više od 3% udela, odnosno akcija učesnika u postupku zaštite prava.

Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je prethodno bio zaposlen kod učesnika u postupku zaštite prava, osim u slučaju kada je od prestanka radnog odnosa proteklo više od dve godine.

Stranka u postupku ima pravo da zahteva izuzeće predsednika ili člana Republičke komisije iz razloga određenih u st. 2. do 5. ovog člana.

О zahtevu za izuzeće člana odlučuje predsednik Republičke komisije.

О zahtevu za izuzeće predsednika Republičke komisije odlučuje se na sednici svih članova Republičke komisije, koju saziva i vodi zamenik predsednika Republičke komisije.

Prestanak mandata predsednika i članova Republičke komisije

Član 197.

Predsedniku i članovima Republičke komisije mandat prestaje razrešenjem.

Razlozi za razrešenje predsednika ili članova Republičke komisije su:

1)         ako je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako ga delo za koje je osuđen čini nedostojnim za vršenje funkcije;

2)         ako je osuđen za krivično delo u vezi sa kršenjem ovog zakona;

3)         ako nesavesnim postupanjem naruši ugled, nepristrasnost i nezavisnost u odlučivanju Republičke komisije;

4)         ako je utvrđen gubitak radne sposobnosti;

5)         ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor;

6)         ako podnese ostavku i

7)         istek perioda na koji je izabran.

Nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije sa dokazima za njegovo razrešenje, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.

Predsedniku, odnosno članu Republičke komisije mora da se omogući da se u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njegovo razrešenje.

Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog za razrešenje iz stava 2. tač. 1) do 6) ovog člana prestaje da obavlja funkciju sa danom nastanka razloga za razrešenje.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, funkciju predsednika vrši zamenik predsednika do izbora novog predsednika.

Ako postoje razlozi za razrešenje predsednika, odnosno člana Republičke komisije iz stava 2. tač. 1) do 6) ovog člana, novi predsednik, odnosno član Republičke komisije bira se u roku od 90 dana od dana nastanka razloga za razrešenje.

Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog razrešenja iz stava 2. tač. 7) ovog člana, obavlja funkciju do razrešenja, odnosno izbora novog predsednika ili člana Republičke komisije.

Način organizacije rada Republičke komisije

Član 198.

Republička komisija radi i odlučuje u većima od tri člana, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom.

Svako veće čine najmanje dva člana izabrana u skladu sa članom 191. stav 2. ovog zakona, od kojih je jedan predsednik veća.

Predsednik Republičke komisije može na sopstvenu inicijativu ili na zahtev člana Republičke komisije, a ukoliko to zahteva složenost odlučivanja u konkretnom slučaju, da donese odluku da se odlučuje u većima s većim brojem članova, tako da je broj članova veća uvek neparan.

Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.

Odluke na sednici veća donose se većinom glasova članova veća, a članovi ne mogu da budu uzdržani od glasanja.

Sednice veća Republičke komisije nisu javne.

Član 199.

Način organizacije rada Republičke komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu.

Opšta sednica i ujednačavanje prakse Republičke komisije

Član 200.

Predsednik Republičke komisije na sopstvenu inicijativu ili na zahtev najmanje četiri člana, saziva opštu sednicu, koju čine predsednik i najmanje šest članova.

Odluke na opštoj sednici donose se dvotrećinskom većinom glasova predsednika i svih članova Republičke komisije.

Član 201.

Republička komisija na opštoj sednici:

1)         usvaja Poslovnik o radu

2)         usvaja obavezujuće načelne pravne stavove u vezi sa primenom propisa iz svoje nadležnosti;

3)         odlučuje postupajući po odluci Upravnog suda kojom je u upravnom sporu poništena odluka Republičke komisije;

4)         utvrđuje pravna shvatanja u vezi sa primenom propisa iz svoje nadležnosti u cilju usaglašavanja pravne prakse veća Republičke komisije.

Član 202.

Predsednik i članovi Republičke komisije prilikom odlučivanja postupaju uzimajući u obzir postojeću praksu Republičke komisije, kako bi se obezbedilo ujednačeno postupanje veća Republičke komisije i pravna sigurnost.

Kada predsednik Republičke komisije sazna za nejednako postupanje veća prilikom odlučivanja ili odstupanje od postojeće prakse Republičke komisije, sazvaće opštu sednicu.

Kada član Republičke komisije sazna za postupanje koje nije u skladu sa stavom 1. ovog člana, o tome obaveštava predsednika Republičke komisije.

Pravna shvatanja utvrđena na opštoj sednici obavezuju sva veća i članove Republičke komisije.

Odgovornost za rad i izveštavanje

Član 203.

Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Republička komisija dostavlja Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, koji naročito sadrži:

1)         statističke podatke o postupcima zaštite prava, donetim odlukama i rokovima odlučivanja;

2)         podatke o naručiocima koji nisu dostavili izveštaj iz člana 229. stav 2. ovog zakona;

3)         podatke o naručiocima koji nisu postupili u skladu sa nalozima sadržanim u odluci Republičke komisije;

4)         podatke o ugovorima koje je poništila;

5)         podatke o izrečenim novčanim kaznama;

6)         podatke o podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka;

7)         podatke o donetim odlukama Upravnog suda u vezi s odlukama Republičke komisije;

8)         najčešće uočene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki i preporuke, u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama i usaglašavanja prakse u vezi sa primenom propisa o javnim nabavkama;

9)         druga pitanja koja su od značaja za rad Republičke komisije.

Na zahtev nadležnog odbora Narodne skupštine, Republička komisija je obavezna da dostavi izveštaj i za period kraći od jedne godine.

Za štetu koju svojim nezakonitim radom prouzrokuje Republička komisija fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.

Republika Srbija može da zahteva nadoknadu isplaćene štete samo kada je u postupku u skladu sa zakonom utvrđeno da je šteta iz stava 4. prouzrokovana sa namerom.

Postupak zaštite prava

Član 204.

Postupak zaštite prava predstavlja postupak pravne zaštite povodom postupka javne nabavke u skladu sa ovim zakonom, postupka za dodelu ugovora u skladu sa zakonom kojim se uređuju javno-privatna partnerstva i koncesije, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom, koji čine:

1)         prethodni postupak, koji sprovodi naručilac i

2)         postupak pred Republičkom komisijom.

Postupak zaštite prava se pokreće podnošenjem zahteva za zaštitu prava.

Zahtev za zaštitu prava predstavlja podnesak kojim se ukazuje na povrede propisa iz stava 1. ovog člana.

Zabranjeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava radi ostvarenja nekog drugog cilja a ne onog zbog kog je to pravo priznato.

Zahtevom za zaštitu prava ne može da se osporava određivanje vrste postupka, sadržina javnog poziva i konkursna dokumentacija, ako su predmet osporavanja eventualni nedostaci i nepravilnosti na koje nije prethodno ukazano naručiocu na način predviđen članom 97. ovog zakona.

Načela postupka zaštite prava

Član 205.

Zaštita prava u postupcima javnih nabavki zasniva se na načelima zakonitosti, efikasnosti, pristupačnosti, kontradiktornosti i pismenosti.

Načela iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i u drugim postupcima iz nadležnosti Republičke komisije.

Načelo zakonitosti

Član 206.

U postupku zaštite prava, učesnici su dužni da postupaju u skladu sa propisima na osnovu kojih je pokrenut postupak na koji se odnosi postupak zaštite prava.

Načelo efikasnosti

Član 207.

Postupak zaštite prava se sprovodi tako da se započeti postupak okonča u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak zaštite prava, obezbeđujući da se pravilno utvrdi činjenično stanje i donese odluka u skladu sa propisima, te da se utvrđeni slučajevi povrede propisa otklone u najkraćem mogućem roku.

Odluke donete u postupku zaštite prava treba da budu efikasno sprovedene.

Načelo pristupačnosti

Član 208.

Svako lice koje je zainteresovano za dodelu ugovora ima pravo da učestvuje u postupku zaštite prava pod istim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i pravo na pravičnu pravnu zaštitu.

Načelo kontradiktornosti

Član 209.

Učesnicima u postupku zaštite prava biće omogućeno da se izjasne o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Načelo pismenosti

Član 210.

U postupku zaštite prava odlučuje se na osnovu pisane dokumentacije, osim ako je drugačije propisano ovim zakonom.

Aktivna legitimacija u postupku

Član 211.

Zahtev za zaštitu prava može da podnese privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač koji je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji ukazuje da je zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled dodele ugovora, odnosno okvirnog sporazuma protivno odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Zahtev za zaštitu prava u javnom interesu podnosi Kancelarija za javne nabavke, Državna revizorska institucija i pravobranilaštvo, kada u vršenju svojih ovlašćenja saznaju za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki.

Organi i organizacije iz stava 2. ovog člana nisu dužni da podnesu zahtev za zaštitu prava na osnovu obaveštenja privrednog subjekta koji je u predmetnom postupku javne nabavke pokrenuo postupak zaštite prava ili je to propustio da učini u propisanom roku.

U slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju u slučaju podnošenja zahteva od strane podnosioca zahteva iz stava 1. ovog člana, osim obaveze plaćanja takse za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Shodna primena odredaba zakona kojim se uređuje upravni postupak

Član 212.

Na sledeća pitanja u postupcima iz nadležnosti Republičke komisije, ako drugačije nije propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, uvažavajući načela ovog zakona i specifičnosti postupaka javnih nabavki i zaštite prava:

1) zastupanje preko punomoćnika;

2) pravila o dostavljanju i obaveštavanju;

3) računanje rokova;

4) povraćaj u pređašnje stanje;

5) pravila o javnim ispravama;

6) rešenje i ispravljanje grešaka u rešenju;

7) troškovi postupka;

8) prekid postupka;

9) prethodno pitanje;

10) jezik postupka;

11) ponavljanje postupka;

12) razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka;

13) zapisnici.

Način podnošenja zahteva za zaštitu prava

Član 213.

Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji, odnosno u pisanom obliku, neposrednom predajom ili preporučenom poštom naručiocu, u kom slučaju je podnosilac zahteva dužan da kopiju zahteva dostavi Republičkoj komisiji.

Rokovi za podnošenja zahteva za zaštitu prava

Član 214.

Zahtev za zaštitu prava može da se podnese u toku celog postupka javne nabavke, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja na Portalu javnih nabavki odluke naručioca kojom se okončava postupak javne nabavke u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, bez obzira na način dostavljanja.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca preduzete nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava podnosi se u roku od deset dana od dana objavljivanja odluke naručioca na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana prijema odluke

U slučajevima kada objavljivanje na Portalu javnih nabavki nije predviđeno ovim zakonom.

U slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom obaveštenja o sprovođenju pregovaračkog postupka, poziva za podnošenje ponuda i konkursnom dokumentacijom smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o sprovođenju pregovaračkog postupka, odnosno prijema konkursne dokumentacije, izmena i dopuna konkursne dokumentacije.

Nakon isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva ne može da dopunjava zahtev iznošenjem razloga u vezi sa radnjama koje su predmet osporavanja u podnetom zahtevu ili osporavanjem drugih radnji naručioca sa kojima je bio ili mogao da bude upoznat pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz st. 2. do 4. ovog člana, a koje nije istakao u podnetom zahtevu.

Zahtevom za zaštitu prava ne mogu da se osporavaju radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli da budu poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz st. 2. do 4. ovog člana, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.

Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu ne mogu da se osporavaju radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao da zna prilikom podnošenja prethodnog zahteva.

Naručilac objavljuje obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava na Portalu javnih nabavki najkasnije narednog dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.

Član 215.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost dodele ugovora primenom odredbi čl. 11. do 21. ovog zakona, smatraće se blagovremenim ako je podnet u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja za dobrovoljnu prethodnu transparentnost iz člana 109.       stav 5. ovog zakona, ukoliko je naručilac navedeno obaveštenje objavio.

Podnosilac zahteva koji je propustio da podnese zahtev za zaštitu prava u skladu sa stavom 1. ovog člana, nema pravo da podnese zahtev za zaštitu prava nakon objavljivanja obaveštenja o dodeli ugovora, ukoliko naručilac navedeno obaveštenje objavi.

Ukoliko je naručilac objavio samo obaveštenje o dodeli ugovora, za ugovore zaključene primenom odredbi čl. 11. do 21. ovog zakona, zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost zaključenja takvog ugovora smatraće se blagovremenim ako je podnet najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja o dodeli ugovora.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost ugovora koji je zaključen bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke smatraće se blagovremenim ako je podnet u roku od 60 dana od dana saznanja za takav ugovor, a najkasnije u roku od šest meseci od dana zaključenja ugovora.

Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava i privremene mere

Član 216.

Podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka zaštite prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

 Republička komisija, na obrazloženi predlog naručioca, može da dozvoli naručiocu da nastavi sprovođenje postupka javne nabavke pre okončanja postupka zaštite prava ukoliko dokaže ili učini verovatnim postojanje razloga koji se odnose na mogućnost nastanka štete koja je nesrazmerno veća od vrednosti predmeta javne nabavke, zaštitu javnog interesa, moguće ugrožavanje života, zdravlja ljudi, životne sredine ili druge ozbiljne opasnosti.

Republička komisija odlučuje o predlogu naručioca iz stava 2. ovog člana u roku od pet dana od dana prijema predloga i kompletne dokumentacije koja je potrebna za donošenje odluke.

Predlog iz stava 2. ovog člana naručilac može da podnese do donošenja odluke Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon zaključenja ugovora u skladu sa članom 151. stav 2. tač. 1) do 3) ovog zakona, naručilac ne može da nastavi izvršenje ugovora o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana i ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.

Ako je zahtev za zaštitu prava podnet u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona, podnosilac zahteva može da predloži da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da nastavi postupak javne nabavke, odnosno zaključi ili izvrši ugovor o javnoj nabavci. Podnosilac zahteva obrazloženi predlog istovremeno dostavlja i naručiocu, koji svoje izjašnjenje može da dostavi Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema predloga.

Republička komisija će u roku od pet dana od prijema obrazloženog predloga podnosioca zahteva i izjašnjenja naručioca rešenjem da usvoji predlog podnosioca zahteva iz stava 6. ovog člana, ukoliko utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.

Ako Republička komisija donese rešenje iz stava 7. ovog člana, naručilac ne može da zaključi, odnosno da izvrši ugovor o javnoj nabavci.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na okvirni sporazum.

Sadržina zahteva za zaštitu prava

Član 217.

Zahtev za zaštitu prava sadrži:

1)         naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;

2)         naziv i adresu naručioca;

3)         podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;

4)         činjenice i dokaze o povredama propisa iz člana 204. stav 1. ovog zakona;

5)         potpis podnosioca.

Ukoliko podnosilac zahteva radnje u postupku preduzima preko punomoćnika, uz zahtev za zaštitu prava dostavlja ovlašćenje za zastupanje u postupku zaštite prava.

 Podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u zahtevu za zaštitu prava imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem.

Prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse iz člana 225. ovog zakona.

Dokaz iz stava 4. ovog člana je svaki dokument iz koga se može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ovog zakona i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava.

Prethodni postupak

Član 218.

Naručilac kopiju zahteva za zaštitu prava bez odlaganja dostavlja izabranom ponuđaču, koji može da dostavi svoje mišljenje u vezi sa podnetim zahtevom, a koje mora da bude primljeno kod naručioca najkasnije u roku od dva radna dana od dana kada je izabrani ponuđač primio kopiju zahteva.

Prethodna provera zahteva za zaštitu prava

Član 219.

Po prijemu zahteva za zaštitu prava, naručilac utvrđuje:

1)         da li je uz zahtev za zaštitu prava dostavljen dokaz da je uplaćena taksa u skladu sa članom 225. ovog zakona;

2)         da li je zahtev za zaštitu prava podnet u roku;

3)         da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;

4)         da li zahtev za zaštitu prava ima sadržinu iz člana 217. stav 1. ovog zakona.

Ako zahtev za zaštitu prava nema sadržinu iz člana 217. stav 1. ovog zakona tako da je usled toga onemogućeno dalje postupanje, naručilac će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da zahtev za zaštitu prava dopuni u roku od tri radna dana, kojom prilikom će podnosiocu zahteva da ukaže na koji način je dužan da postupi da bi otklonio utvrđene nedostatke i koje su posledice propuštanja.

Ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz člana 225. ovog zakona, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

 Naručilac će zahtev za zaštitu prava da odbaci rešenjem ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju ili je podnet neblagovremeno, kao i ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, odnosno ako ne dopuni zahtev za zaštitu prava u skladu sa pozivom za dopunu.

Ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Rešenje iz st. 3. do 6. ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahteva i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.

Protiv rešenja iz st. 3. do 6. ovog člana podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema rešenja da podnese žalbu Republičkoj komisiji.

Žalba se podnosi elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno Republičkoj komisiji i naručiocu, odnosno u pisanom obliku, neposrednom predajom ili preporučenom poštom Republičkoj komisiji, u kom slučaju je podnosilac zahteva dužan da kopiju žalbe istovremeno dostavi naručiocu.

Nakon prijema kopije žalbe naručilac će u roku od tri dana da dostavi Republičkoj komisiji potrebnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o žalbi.

Postupanje naručioca posle prethodne provere zahteva za zaštitu prava

Član 220.

Naručilac će u roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava:

1)         ako smatra da su navodi osnovani, da donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava i delimično poništava postupak javne nabavke, u kojem će da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava, a koje dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja, ili

2)         ako smatra da osnovanost navoda može da ima za posledicu poništenje postupka javne nabavke u celini ili ako smatra da navodi nisu osnovani, da dostavi Republičkoj komisiji odgovor u kojem će da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava, a primerak odgovora da dostavi podnosiocu zahteva.

Podnosilac zahteva može da dostavi Republičkoj komisiji i naručiocu svoje mišljenje u vezi sa odgovorom naručioca iz stava 1. tačka 2) ovog člana, u roku od dva radna dana od dana prijema odgovora.

Ako rešenjem iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac nije ocenio kao osnovane sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva u roku od dva radna dana od dana prijema rešenja može da podnese Republičkoj komisiji pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom koja će da odlučuje u skladu sa članom 226. ovog zakona, o čemu istovremeno obaveštava naručioca dostavljanjem kopije izjašnjenja.

Ako naručilac ne postupi na način predviđen stavom 1) ovog člana, podnosilac zahteva može u roku od 20 radnih dana od dana podnošenja zahteva za zaštitu prava da podnese Republičkoj komisiji pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, o čemu istovremeno obaveštava naručioca dostavljanjem kopije izjašnjenja.

Nakon prijema kopije izjašnjenja iz st 3. i 4. ovog člana, naručilac u roku od tri dana dostavlja Republičkoj komisiji kompletnu dokumentaciju potrebnu za odlučivanje o zahtevu za zaštitu prava o kojem će se odlučivati u skladu sa članom 226. ovog zakona.

Ako podnosilac zahteva ne dostavi izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom iz stava 4. ovog člana, smatraće se da postupak zaštite prava nije ni započet.

Posle prijema pisanog obaveštenja o odustanku od zahteva za zaštitu prava pre preduzimanja radnji iz stava 1. ovog člana, naručilac će rešenjem da obustavi postupak zaštite prava.

Naručilac rešenje o obustavi postupka zaštite prava dostavlja Republičkoj komisiji i podnosiocu zahteva u roku od tri dana od dana donošenja.

Postupak pred Republičkom komisijom

Prethodna provera zahteva za zaštitu prava

Član 221.

Nakon prijema odgovora naručioca iz člana 220. stav 1. tačka 2) ovog zakona ili pisanog izjašnjenja podnosioca zahteva o nastavku postupka pred Republičkom komisijom iz člana 220. st. 3. i 4. ovog zakona Republička komisija utvrđuje da li:

1)         je uz zahtev za zaštitu prava dostavljen dokaz da je uplaćena taksa u skladu sa članom 225. ovog zakona;

2)         je zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom podnet u roku;

3)         podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;

4)         zahtev za zaštitu prava ima sadržinu iz člana 217. stav 1. ovog zakona.

Ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz člana 225. ovog zakona Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji uz navođenje svih podataka koji su potrebni za komunikaciju sa označenim licem, Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Ako zahtev za zaštitu prava nema sadržinu iz člana 217. stav 1. ovog zakona tako da je usled toga onemogućeno dalje postupanje, Republička komisija će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da zahtev za zaštitu prava dopuni u roku od tri radna dana, kojom prilikom će podnosiocu zahteva da ukaže na koji način je dužan da postupi da bi otklonio utvrđene nedostatke i koje su posledice propuštanja.

 Republička komisija će zahtev za zaštitu prava da odbaci rešenjem ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju ili je podnet neblagovremeno, kao i ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz stava 4. ovog člana, odnosno ako ne dopuni zahtev za zaštitu prava u skladu sa pozivom za dopunu.

Ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Republička komisija će rešenjem da odbaci izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom koje je nedopušteno ili je podneto po isteku roka iz člana 220. st. 3. i 4. ovog zakona.

Rešenje iz st. 2), 3), 5), 6) i 7) ovog člana Republička komisija dostavlja podnosiocu zahteva i naručiocu.

Član 222.

Republička komisija može pre donošenja odluka iz svoje nadležnosti da traži dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja i mišljenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, nadležnih organa i drugih lica i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku javne nabavke, kao i da prikupi druge podatke za donošenje odluke.

Sva lica i organi iz stava 1. ovog člana dužni su da postupaju u roku koji je Republička komisija odredila u zahtevu za dobijanje dokumentacije, podataka, objašnjenja i mišljenja.

U slučaju da podnosilac zahteva ili naručilac nisu dostavili traženu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja u roku iz stava 2. ovog člana Republička komisija će doneti odluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu, a sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza biće uzeta na štetu stranke koja nije postupila po nalogu.

Naručilac, podnosilac zahteva i izabrani ponuđač će imati mogućnost da iznesu svoje mišljenje o dokazima i činjenicama do kojih je Republička komisija došla u skladu sa ovim članom zakona, ukoliko je to potrebno za donošenje odluke.

Stručno mišljenje

Član 223.

Republička komisija može na inicijativu naručioca, podnosioca zahteva ili na sopstvenu inicijativu da zatraži stručno mišljenje.

Republička komisija stručno mišljenje može da zatraži od bilo kog pravnog ili fizičkog lica koje ima relevantnu stručnost i znanje potrebno za utvrđivanje činjeničnog stanja.

Stručno mišljenje ne može da da lice ukoliko postoje razlozi za izuzeće propisani članom 196. ovog zakona.

Fizičko lice koje je neposredno angažovano na izradi stručnog mišljenja, obavezno je da potpiše pisanu izjavu kojom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da ne postoje razlozi za njegovo izuzeće propisani članom 196. ovog zakona.

Lice koje daje stručno mišljenje ima pravo na nagradu za svoj rad.

Način i uslove pribavljanja stručnog mišljenja uređuje Republička komisija.

Održavanje usmene rasprave

Član 224.

Naručilac i podnosilac zahteva mogu da predlože održavanje usmene rasprave ako složenost činjenične ili pravne situacije to zahteva.

Podnosilac zahteva može da predloži održavanje usmene rasprave u zahtevu za zaštitu prava, a naručilac u odgovoru na zahtev.

O predlogu za održavanje usmene rasprave odlučuje Republička komisija.

Republička komisija može da odluči da se održi usmena rasprava i ukoliko lica iz stava 1. ovog člana nisu predložila njeno održavanje, ako oceni da je isto neophodno za utvrđivanje činjenica u postupku zaštite prava.

О odluci da se održi usmena rasprava Republička komisija dostavlja naručiocu i podnosiocu zahteva za zaštitu prava obaveštenje sa obrazloženjem.

Usmena rasprava održava se u prostorijama Republičke komisije.

O usmenoj raspravi sačinjava se zapisnik.

Taksa i troškovi postupka

Član 225.

Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 80.000 dinara, ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. st. 2. i 4. i članom 215. ovog zakona, bez obzira na iznos procenjene vrednosti javne nabavke.

Ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. stav 3. ovog zakona, podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od:

1)         120.000 dinara ukoliko procenjena vrednost javne nabavke nije veća od 120.000.000 dinara,

2)         120.000 dinara ako zbir procenjenih vrednosti svih osporenih partija nije veći od 120.000.000 dinara, ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama,

3)         0,1% procenjene vrednosti javne nabavke, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara,

4)         0,1% zbira procenjenih vrednosti svih osporenih partija ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara.

Troškovi postupka zaštite prava su izdaci nastali u toku postupka zaštite prava.

 Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.

Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, podnosilac zahteva može da ostvari pravo da mu naručilac nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava.

Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, naručilac može da ostvari pravo da mu podnosilac zahteva nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava.

Republička komisija može da odluči da svaka strana snosi svoje troškove ili da utvrdi troškove srazmerno usvojenom zahtevu za zaštitu prava.

Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Stranke moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu.

О troškovima odlučuje Republička komisija. Odluka Republičke komisije je izvršni naslov.

Odluka Republičke komisije

Član 226.

Republička komisija odlučuje u granicama procesno urednog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni i o povredama odredbi ovog zakona za koje podnosilac zahteva nije mogao da zna, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.

Republička komisija može u celini da poništi postupak javne nabavke i ukoliko su u postupku zaštite prava, a u vezi sa navodima iz zahteva za zaštitu prava, utvrđene povrede odredbi ovog zakona usled kojih se postupak ne može da okonča na zakonit način.

Republička komisija će da izvede dokaze za koje oceni da su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Republička komisija rešenjem:

1)         usvaja zahtev za zaštitu prava kao osnovan i u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke;

2)         odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;

3)         odbacuje zahtev za zaštitu prava, u skladu sa odredbama ovog zakona;

4)         obustavlja postupak na osnovu prijema pisanog obaveštenja o odustanku od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;

5)         odbacuje žalbu protiv odluke naručioca, u skladu sa odredbama ovog zakona;

6)         usvaja ili odbija predlog iz člana 216. st. 2, 5. i 6. ovog zakona;

7)         izriče novčane kazne;

8)         poništava ugovor;

9)         usvaja žalbu kao osnovanu i poništava rešenje naručioca;

10)       odbija žalbu kao neosnovanu i potvrđuje rešenje naručioca;

11)       obustavlja postupak na osnovu prijema pisanog obaveštenja o odustanku od žalbe, а pre donošenja odluke;

 12)      odbacuje pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, u skladu sa odredbama ovog zakona;

13)       odlučuje o troškovima postupka zaštite prava.

Republička komisija je dužna da obrazloži svoju odluku i može naručiocu da naloži preduzimanje određenih radnji u roku koji ne može biti duži od 25 dana u cilju pravilnog i zakonitog okončanja postupka javne nabavke.

Rok za donošenje i dostavljanje odluke

Član 227.

Republička komisija je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od 30 dana od dana prijema kompletne dokumentacije koja je potrebna za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.

О žalbi protiv rešenja naručioca Republička komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijema kompletne dokumentacije koja je potrebna za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.

Rok iz stava 1. ovog člana se izuzetno može da se produži za 15 dana, o čemu se uz obrazloženje produženja roka, obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac.

Republička komisija će odluku iz st. 1. i 2. ovog člana da dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od deset dana od dana donošenja.

Odluka Republičke komisije se nakon dostavljanja strankama u postupku, objavljuje na internet stranici Republičke komisije i na Portalu javnih nabavki.

Naručilac je dužan da obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije.

Pravo na upravni spor

Član 228.

Protiv odluke Republičke komisije ne može da se izjavi žalba.

Protiv odluke Republičke komisije može da se pokrene upravni spor u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Upravni spor može da se pokrene i kada Republička komisija nije donela odluku u rokovima predviđenim članom 227. ovog zakona.

Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje odluke Republičke komisije.

Republička komisija obaveštava naručioca o pokrenutom upravnom sporu.

Posebna ovlašćenja Republičke komisije

Dostavljanje izveštaja i dokumentacije

Član 229.

Naručilac je dužan da postupi u skladu sa nalozima Republičke komisije sadržanim u njenoj odluci.

Republička komisija može da zahteva od naručioca da podnese izveštaj o sprovođenju odluke Republičke komisije.

Naručilac je dužan da izveštaj iz stava 2. ovog člana podnese u roku koji određuje Republička komisija.

Novčana kazna

Član 230.

Republička komisija će rešenjem da izrekne novčanu kaznu naručiocu u iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu naručioca u iznosu od 20.000 do 80.000 dinara, ako naručilac:

1)         po podnetom zahtevu za zaštitu prava ne postupi na način i u roku određenom u članu 220. stav 1. ovog zakona;

2)         ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja, u skladu sa zahtevom Republičke komisije;

3)         ako ne omogući ponuđaču ili kandidatu uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke.

Republička komisija će rešenjem da izrekne novčanu kaznu podnosiocu zahteva, u iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu podnosioca zahteva, u iznosu od 20.000 do 80.000 dinara, ako podnosilac zahteva ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja, u skladu sa zahtevom Republičke komisije.

Član 231.

Republička komisija će da izrekne novčanu kaznu naručiocu i odgovornom licu naručioca, odnosno podnosiocu zahteva i odgovornom licu podnosioca zahteva, kada u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti sazna da su u postupku javne nabavke učinjene povrede iz člana 230. ovog zakona.

Novčana kazna izriče se rešenjem koje je konačno i koje se, nakon dostavljanja licu iz stava 1. ovog člana, objavljuje na internet stranici Republičke komisije.

Rešenje iz stava 2. ovog člana predstavlja izvršni naslov.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može da se pokrene upravni spor u roku od 15 dana od dana prijema. Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja.

Republička komisija određuje visinu novčane kazne uzimajući u obzir težinu utvrđenih nepravilnosti, visinu procenjene vrednosti javne nabavke, uticaj učinjene nepravilnosti na ishod postupka javne nabavke i prava drugih lica u postupku, trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti, kao i spremnost da se otklone posledice nepravilnosti.

Novčana kazna može da se izrekne najkasnije u roku od 3 godine od dana izvršenja povrede.

Poništenje ugovora o javnoj nabavci

Član 232.

 Republička komisija će da poništi ugovor o javnoj nabavci ukoliko postupajući po podnetom zahtevu za zaštitu prava ili na zahtev lica iz člana 211. ovog zakona utvrdi da je naručilac:

1)         zaključio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a za primenu tog postupka nisu postojali uslovi predviđeni ovim zakonom ili nije objavio obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva i odluku o dodeli ugovora;

2)         zaključio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava;

3)         zaključio ugovor o javnoj nabavci nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava, a pre odluke Republičke komisije;

4)         zaključio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republičke komisije iz člana 226.          ovog zakona;

5)         zaključio ugovor o javnoj nabavci kršeći odredbe i uslove okvirnog sporazuma ili zaključio ugovor o javnoj nabavci koristeći sistem dinamične nabavke, suprotno odredbama ovog zakona;

6)         zaključio ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a koji je naručilac bio dužan da sprovede prema odredbama ovog zakona;

Lica iz stava 1. ovog člana zahtev za poništenje ugovora dostavljaju uz zahtev za zaštitu prava ili u roku od 60 dana od dana saznanja za razlog poništenja, a najkasnije u roku od šest meseci od dana zaključenja ugovora.

Republička komisija odlučuje o poništenju ugovora rešenjem kojim odlučuje o zahtevu za zaštitu prava ili posebnim rešenjem.

Rešenjem iz stava 3. ovog zakona Republička komisija utvrđuje kakve posledice poništenje ugovora ima za ugovorne strane, kao i u odnosu na postupak javne nabavke.

Kada Republička komisija poništi ugovor o javnoj nabavci, od dana donošenja rešenja ugovor prestaje da važi a naručiocu se izriče novčana kazna u iznosu do 30 % vrednosti zaključenog ugovora a ne manje od iznosa koji je propisan članom 230. ovog zakona, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, težinu učinjenih povreda zakona, radnje naručioca, kao i preostalo vreme važenja ugovora.

U slučaju iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana, ukoliko povrede propisa o javnim nabavkama koje su utvrđene u postupku zaštite prava nisu bitno uticale na mogućnost da podnosiocu zahteva za zaštitu prava bude dodeljen određeni ugovor o javnoj nabavci, Republička komisija će umesto poništenja ugovora da izrekne naručiocu novčanu kaznu u iznosu iz člana 230. ovog zakona.

Republička komisija neće da poništi ugovor o javnoj nabavci ako uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, težinu učinjenih povreda zakona, radnje naručioca, kao i preostalo vreme važenja ugovora, utvrdi da bi poništenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naručioca ili interese Republike Srbije, ali će naručiocu da izrekne novčanu kaznu u iznosu do 30 % vrednosti zaključenog ugovora a ne manje od iznosa koji je propisan članom 230. ovog zakona.

 U slučaju iz st. 5. do 7. ovog člana Republička komisija će da izrekne odgovornom licu naručioca novčanu kaznu u iznosu koji je propisan članom 230. ovog zakona.

Ako Republička komisija izrekne novčanu kaznu iz st. 5. do 7. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 231. ovog zakona.

Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka

Član 233.

Republička komisija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada u postupku zaštite prava utvrdi da je učinjena povreda ovog zakona koja može biti osnov prekršajne odgovornosti.

Posebno ovlašćenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije

Član 234.

Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može privrednom subjektu da izrekne meru zabrane učešća u postupku javne nabavke ako utvrdi da je privredni subjekt povredio konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Mera iz stava 1. ovog člana može trajati do dve godine.

Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji naručilaca

Član 235.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac, ako:

1)         vrši podelu predmeta nabavke na više nabavki s ciljem izbegavanja primene odredbi ovog zakona ili odgovarajućih pravila postupka javne nabavke (čl. 29-35.);

2)         dodeli ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (člana 51.);

3)         nabavi dobra, radove ili usluge primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva a da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za primenu tog postupka (član 61.)

4)         ne odredi rokove za podnošenje ponuda ili prijava u skladu sa ovim zakonom (čl. 52-56., čl. 58, 60 i 63.);

5)         ne objavi godišnji plan javnih nabavki (član 88.)

6)         ne postupa u skladu sa odredbom člana 90. ovog zakona;

7)         ne objavi konkursnu dokumentaciju u skladu sa odredbama ovog zakona (član 95.);

8)         ne objavi oglase iz člana 105. stav 1. tač. 6), 8) i 11) ovog zakona;

9)         zaključi ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem kod koga postoje osnovi za isključenje iz člana 111. st. 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, a nema osnova za primenu odredbe člana 111. stav 3. i člana 113. ovog zakona;

10)       ne dostavi predlog za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 131. stav 6. ovog zakona Kancelariji za javne nabavke;

11)       ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 146-148);

12)       zaključi ugovor o javnoj nabavci a da nisu ispunjeni uslovi iz člana 151. ovog zakona;

13)       ne postupa u izvršenju ugovora o javnoj nabavci u skladu članom 154. stav 1. ovog zakona;

14)       vrši izmene zaključenog ugovora o javnoj nabavci suprotno odredbama ovog zakona (čl. 155-161);

15)       ne dostavi izveštaj o sprovođenju odluke Republičke komisije (član 229.);

16)       ne postupi u skladu sa odlukom Republičke komisije (član 226. stav 4. tač. 1) i 9);

17)       u propisanom roku Kancelariji za javne nabavke ne dostavi tražene podatke i obaveštenja koji su od značaja za sprovođenja monitoringa (član 180.)

18)       ne evidentira podatke o vrednosti i vrsti javnih nabavki ili ih u propisanom roku ne objavi na Portalu javnih nabavki ili Kancelariji za javne nabavke ne dostavi podatke o pojedinačnom postupku javne nabavke ili zaključenom ugovoru (član 181.);

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

Novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara kazniće se za prekršaj predstavnik naručioca koji učestvuje u postupku javne nabavke protivno odredbama ovog zakona o sukobu interesa (član 50.).

Prekršaji ponuđača

Član 236.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj ponuđač, kandidat, odnosno podizvođač, ako:

1)         ne dostavi dokaz i izjavu iz člana 131. stav 5. ovog zakona naručiocu na njegov poziv u propisanom roku;

2)         u prijavi ili ponudi podnese izjavu koja sadrži neistinite podatke ili po pozivu naručioca dostavi dokument koji sadrži neistinite podatke (čl. 118, 119. i 130.);

3)         po pozivu naručioca ne zaključi ugovor o javnoj nabavci osim ukoliko postoje razlozi na koje ponuđač nije mogao da utiče niti je mogao da ih predvidi, spreči, otkloni ili izbegne, a zbog kojih zaključenje ili izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz dokumentacije o nabavci i izabrane ponude nije moguće (član 152.);

4)         kao podizvođača angažuje lice koje nije navedeno u ponudi i u ugovoru o javnoj nabavci protivno odredbama ovog zakona (čl. 131. i 161.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice ponuđača, kandidata ili podizvođača, novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

 Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik kao ponuđač, kandidat ili podizvođa, novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice kao ponuđač, kandidat ili podizvođa, novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana ponuđaču ili kandidatu iz stava 1, 3. ili 4. ovog člana, odnosno podizvođaču koji je izvršio prekršaj izriče se zaštitna mera isključenja iz postupaka javnih nabavki, kojom se tom licu zabranjuje da učestvuje u postupcima javnih nabavki u periodu koji ne može biti duži od dve godine.

О zaštitnoj meri isključenja iz postupaka javnih nabavki iz stava 5. ovog člana u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji odlučuje sud. Sud je dužan da u roku od tri radna dana od dana pravosnažnosti presude o tome obavesti Kancelariju za javne nabavke. U ovom obaveštenju sud navodi puno ime i registarski broj ponuđača, kandidata ili podizvođača i datum do koga je taj subjekat isključen iz postupaka javnih nabavki, a Kancelarija za javne nabavke navedene podatke objavljuje na svojoj internet stranici.

Član 237.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja iz čl. 235. i 236. ovog zakona.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Započeti postupci javne nabavke

Član 238.

Na postupke javnih nabavki koji su započeti pre početka primene ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.

Započeti postupci zaštite prava

Član 239.

Na postupke zaštite prava primenjuju se propisi po kojima su započeti postupci javnih nabavki povodom kojih je pokrenut postupak zaštite prava.

Na postupke novčanog kažnjavanja i poništenja ugovora iz nadležnosti Republičke komisije primenjuju se propisi po kojima su započeti postupci javnih nabavki povodom kojih je pokrenut postupak novčanog kažnjavanja i poništenja ugovora.

Usklađivanje rada Uprave za javne nabavke

Član 240.

Danom početka primene ovog zakona Uprava za javne nabavke nastavlja sa radom kao Kancelarija za javne nabavke.

Usklađivanje rada Republičke komisije

Član 241.

Predsednik i članovi Republičke komisije koji su izabrani u skladu sa odredbama Zakona о javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15) obavljaće funkciju do prestanka funkcije, u skladu sa članom 197. ovog zakona.

Republička komisija će Poslovnik o radu uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje podzakonskih akata

Član 242.

Podzakonski akti iz člana 3. stav 3. člana 88. stav 6, člana 93. stav 4, člana 105. st. 4, 6. i 7, člana 118. stav 7, člana 128. stav 8, člana 140. stav 6, člana 164. stav 2, člana 180. stav 7, člana 181. stav 4, člana 184. stav 3. ovog zakona biće doneti do dana početka primene ovog zakona.

Primena pojedinih odredaba

Član 243.

Odredbu člana 12. stav 1. tačka 12) ovog zakona javni naručioci primenjuju do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 244.

Odredbe u vezi sa komunikacijom elektronskim sredstvima na Portalu javnih nabavki iz člana 45. stav 2. tač. 1), 2), 4) i 8) ovog zakona primenjuju se od dana primene ovog zakona, a ostale odredbe ovog zakona u vezi sa komunikacijom elektronskim sredstvima primenjuju se od momenta kada se obezbede tehnički uslovi za primenu funkcionalnosti na Portalu javnih nabavki, a najkasnije od 1. jula 2020. godine.

Stupanje na snagu i početak primene

Član 245.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15) i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona.

Član 246.

 Odredbe člana 87. stav 2. tačka 1) i člana 100. stav 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - Odluka US) prestaju da važe danom početka primene ovog zakona.

Republička komisija predaće nadležnim prekršajnim sudovima predmete koji se odnose na prekršaje iz Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15) najksanije u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona.

Član 247.

Organizacija nadležna za registraciju privrednih subjekata dužna je da od dana stupanja na snagu ovog zakona, omogući privrednim subjektima upis u registar ponuđača u skladu sa ovim zakonom.

Član 248.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2020. godine, osim odredaba člana 11. st. 5. i 6, lana 20. st 2. i 3, člana 125, člana 163. stav 1. tačka 3), čl. 173. do 175 i člana 177. ovog zakona koje se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Vebsajt Uprave za javne nabavke, 24.01.2019.