ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Muškarci mogu da se penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63 godine i osam meseci

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63 godine i osam meseci. Da bi ostvarili uslov za punu penziju potrebno je da pored godina života imaju i 40 godina radnog staža. Sve manje od toga znači i manju penziju, ali i za prevremeni odlazak potrebno je ispuniti određene uslove.

Aleksandar M. je mlad počeo da radi pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65. godina. Odlučio je da se već tada penzioniše jer je jedan uslov već ispunio.

- Penzionisao sam se sa 62 godine i inače sam očekivao da bi moja penzija bila oko 50.000 dinara. Međutim, znao sam da će, ukoliko se ranije penzionišem, ovaj iznos biti manji. Tako sada primam 43.880 dinara svakog meseca - kaže ovaj penzioner.

Takvo umanjenje propisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34%. Kada se sve sabere, penzija može da bude manja maksimum 20,4% u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da su ispunjena oba uslova.

U Aleksandrovom slučaju, njegova primanja umanjena su za 170 dinara za svaki od 36 meseci, koliko je ranije prestao da radi.

U Srbiji, da bi ostvarili penziju, građani moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života, odnosno za žene 63 godine i osam meseci.

Međutim, postoje penzioneri poput Aleksandra, koji rano počnu da rade, te se njima otvara mogućnost da odu u penziju ranije.

Tako svi koji sa najmanje 60 godina već "nakupe" 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu, ali će svi oni primati niži iznos penzije.

Da bi ranije otišli u penziju, građani treba da pripreme mnogo dokumentacije.

Prvi potrebni dokument je, naravno, lična karta ili uverenje o prebivalištu, radi potvrde identiteta. Potom, svakako su potrebni i dokazi o penzijskom stažu, kao što su radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, ali i druge isprave, poput uverenja, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopiji, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.

Zatim, potrebno je dostaviti i dokaz o regulisanom vojnom roku(oni koji su ga služili). Potom, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o korišćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.

Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi.

Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004. godine.

Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.

Penzioner u bilo kom trenutku može ponovo da se ponovo zaposli.

Naravno, on tada neće primati istovremeno i platu i penziju, ali ukoliko na novom radnom mestu bude radio duže od godinu dana, imaće pravo na novi obračun penzije.

Izvor: Vebsajt eKapija, 15.01.2024.
Naslov: Redakcija