ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Neophodno zakonski urediti primenu biometrijskih kamera

Crte lica, otisak prsta, uši, zubi, očna dužica, retina, pokreti usana i geometrija šake - glavne su karakteristike za biometrijsku identifikaciju, koja sve više doprinosi otkrivanju osumnjičenih. Pritom, nadzorne kamere i snimci na društvenim mrežama mogu da budu odličan materijal za upoređivanje biometrijskih karakteristika, ali samo pod uslovom da se preciznim zakonskim odredbama spreče moguće zloupotrebe podataka o ličnosti.

O ovoj temi bilo je reči na “Kopaoničkoj školi prirodnog prava - Slobodan Perović”, u okviru katedre “Pravo na slobodu”, koju je vodio dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije.

- Pre ili kasnije i u našoj zemlji svakako će morati da se striktno reši i formalno odgovarajućim propisima na adekvatan način uredi pitanje primene nadzornih kamera koje imaju biometrijske mogućnosti. One mogu biti veoma korisne za suzbijanje kriminaliteta, ali je važno i da se donošenjem odgovarajućih propisa spreče i moguće zloupotrebe biometrijskih podataka, kao izuzetno važne vrste podataka o ličnosti - rekao je dr Škulić.

Profesor je podsetio da identifikacija znači utvrđivanje pravog identiteta određene osobe, počevši od njenog imena i prezimena i jedinstvenog matičnog broja pa do telesnih karakteristika.

- Veoma je važno da uređena pravna država, koja se odlikuje vladavinom prava, nađe pravi balans između potrebe da se moderne identifikacione metode delotvorno koriste radi uspešnog suzbijanja kriminaliteta i neophodnosti da suviše široka upotreba takvih metoda i moderne biometrijske tehnologije ne ugrozi i drastično povredi privatnost velikog broja građana, koji ni na koji način nisu relevantno povezani s krivičnim delima radi čijeg se otkrivanja, razjašnjavanja i dokazivanja, a nekada i prevencije, koriste takve metode i načini biometrijske identifikacije - ističe dr Škulić.

Biometrijska identifikacija je korisna ne samo za otkrivanje, razjašnjavanje i dokazivanje krivičnih dela već može da služi i za stvaranje baze podataka o učiniocima krivičnih dela.

- Pored toga, biometrijskom identifikacijom mogu se ostvarivati i određeni bezbednosni ciljevi ili se njome mogu štititi privatnost i poverljivost. Ovakva svrha se ostvaruje kada se radi o sistemima koji omogućavaju pristup određenim prostorijama samo osobama čiji je identitet biometrijskom metodom pouzdano utvrđen, na primer u bezbednosnim službama ili im se omogućava da koriste određene računare i mobilne telefone - napominje profesor.

Osnovni načini biometrijske identifikacije svode se na registrovanje i poređenje određenih karakterističnih delova tela, a to su pre svega crte lica, zatim otisak prsta, uši, zubi, očna dužica, retina, pokreti usana i geometrija šake.

- Biometrijski sistemi koji registruju više karakteristika su pouzdaniji, a merenje i poređenje se postiže posebnim elektronskim sistemima i softverskim programima, kao i uređajima za skeniranje određenih delova tela, njihovo snimanje i poređenje sa već prikupljenim i pohranjenim podacima. Pored napretka tehnike i tehnologije, nekoliko važnih pronalazaka iz domena prirodnih nauka, pre svega medicine, značajno su uticali na razvoj kriminalističke tehnike, čije metode predstavljaju važne izvore dokaza u krivičnom postupku - kaže prof. dr Milan Škulić.

Pored čuvene metode koja upoređuje otiske prstiju - daktiloskopije, kriminalistika se služi i poroskopijom, koja analizira pore na koži papilarnih linija, ali i hejroskopijom - analizom i upoređivanjem otisaka dlanova. Poslednjih godina kriminalistički tehničari se sve više bave i analizom lica i tela jer nadzorne kamere i fotografije i video-snimci na društvenim mrežama sadrže ogroman broj ličnih podataka.

Individualne biometrijske i anatomske karakteristike lica i glave nepoznatih lica, koja su potencijalno osumnjičena, porede se s takozvanim nespornim fotografije ili video-snimcima osobe čiji je identitet poznat, na primer kada je reč o fotografiji iz zbirke učinilaca krivičnih dela. To su u praksi najčešće snimci s nadzornih kamera, ali i sa interneta i iz mobilnih telefona.

- Identifikaciji na ovaj način se primarno poseže onda kada primena drugih pouzdanih identifikacionih metoda, poput daktiloskopije i DNK analize, nije moguća, što znači onda kada nisu pronađeni otisci papilarnih linija učinioca, niti njegov biološki materijal, ili su takvi tragovi pronađeni, ali se nije došlo do osumnjičenog za kojeg postoji verovatnoća ili mogućnost da je reč o njegovim tragovima - objašnjava profesor Škulić.

Procenjuje sa da će ta vrsta identifikacije, zahvaljujući ekspanziji socijalnih mreža i masovnoj i rutinskoj upotrebi kamera mobilnih telefona i uopšte digitalnih nosilaca vizuelnih informacija, doživljavati stalni porast i stalno dobijati na značaju u praksi.

Ipak, napominje profesor, program za automatsku identifikaciju poređenjem fotografija i video-snimaka ne omogućava da se kompletna identifikacija ove vrste, a naročito za potrebe krivičnog postupka, definitivno završi primenom samo kompjuterskog programa, niti ovaj metod dostiže tako visok stepen sigurnosti kao daktiloskopska identifikacija.

- I ovde je ključan čovek, a ne mašina. Naime, na ovaj se način samo pravi odgovarajuća “rang-lista” fotografija ili snimaka u pogledu kojih postoji visok stepen verovatnoće da su na njima lica koja su identična onima s kojima se porede, i to tako da su na vrhu liste lica za koja postoji najviši stepen verovatnoće, a potom oni kod kojih je takva verovatnoća manja. Zadatak veštaka je da, na temelju takve “rang-liste”, pojedinačno analizira sve karakteristike lica na snimcima koji su upoređeni, te da potom sačini nalaz i mišljenje koji će, ako i kada dođe do krivičnog postupka, stručno obrazložiti sudu, odnosno organu krivičnog postupka - objasnio je profesor Škulić.

Danas su razvijene i posebne kamere za nadzor nad javnim površinama - ulicama, trgovima, saobraćajnicama, koje su povezane sa snažnim kompjuterima. Primenom posebnih softvera, oni veoma brzo identifikuju ljude s video-snimaka nadzornih kamera, a pre svega na temelju poređenja s fotografijama iz ličnih dokumenata, koje se nalaze u redovnim ili posebnim bazama podataka. Ovi sistemi biometrijske identifikacije već se rutinski koriste u mnogim zemljama i najčešće imaju i obeležja veštačke inteligencije.

- Osim crta lica, biometrijske kamere identifikuju ljude i po karakteristikama njihovog hoda i držanja tela, a ceo sistem biometrijskog nadzora je sposoban i da pravi svojevrsne “šeme”, odnosno mape kretanja konkretnog čoveka - u prostoru i vremenu. Sistem takođe prepoznaje boju kože čoveka, čak njegovu verovatnu etničku pripadnost, ali i niz drugih individualnih ličnih karakteristika, povezanih sa spoljnim obeležjima čoveka. Kombinuje se i sa mogućnostima “čitanja” registarskih tablica motornih vozila, a može biti usmeren i na druge vrste nadzora, poput uočavanja kućnih ljubimaca u pratnji čoveka, identifikovanja određenih predmeta koje ljudi prenose ili ih imaju pri sebi - objasnio je dr Škulić.

Kada je reč o Srbiji, kaže profesor, korišćenje ovih tehničkih mogućnosti biometrijskog nadzora još nije u praksi široko primenjivo, iako jedan broj nadzornih kamera na javnim površinama u našoj zemlji poseduje takve mogućnosti, što je posledica nepostojanja jasne zakonske regulative, a radi se pritom o materiji koja je veoma značajna i osetljiva sa stanovišta zakonskih pravila koja se tiču zaštite ličnih podataka.

Ističe da sve zakonske odredbe i podzakonski akti u ovoj oblasti moraju biti u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021).

Škulić je podsetio da je MUP Srbije u okviru jednog projekta, razvijenog s partnerima iz NR Kine, planirao montiranje nekoliko hiljada biometrijskih kamera (proizvođača “Huavej”), a normativna osnova za delovanje takve vrste biometrijskog nadzora trebalo je da bude sadržana u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima. Međutim, nakon određenih negativnih komentara nekoliko nevladinih organizacija tokom javne rasprave o nacrtu tog zakona, primedbi zaštitnika građana, te potom oštre reakcije koja je usledila iz EU, u čijim se nadležnim telima i inače već godinama o ovom pitanju intenzivno raspravlja, uz česte prigovore da je neselektivan, kao i da je sistematski i masovan biometrijski nadzor građana na javnom prostoru izuzetno podložan raznovrsnim zloupotrebama, te potencijalno ugrožava prava i slobode, došlo je do povlačenja Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, čijim bi se odredbama, između ostalog, uredilo i pitanje delovanja tzv. biometrijskih kamera, podsetio je prof. dr Milan Škulić.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 15.01.2024.
Naslov: Redakcija