NACRT ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU U KULTURI - Tekst propisa
I UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se posebnosti postupka i položaja inspekcije u kulturi (u daljem tekstu: inspekcija u kulturi).
Predmet inspekcijskog nadzora u kulturi
Član 2.
Inspekcija u kulturi u vršenju inspekcijskog nadzora ispituje primenu zakona i drugih propisa u kulturi.
Rodna ravnopravnost u jeziku
Član 3.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.
Svrha inspekcije u kulturi
Član 4.
Svrha inspekcije u kulturi je da, saglasno utvrđenim nadležnostima, obezbedi ostvarivanje opšteg interesa i nesmetano obavljanje delatnosti u oblastima koje su predmet nadzora.
Inspekcijski nadzor u kulturi
Član 5.
Poslove inspekcije u kulturi obavlja inspektor u kulturi u ministarstvu nadležnom za poslove kulture i nadležne ustanove zaštite kulturnih dobara po vrsti kulturnog dobra i teritorije za koju je određena, kao i u organu pokrajinske uprave nadležne za poslove kulture i ustanovama zaštite sa teritorije AP Vojvodina u skladu sa zakonom kojim se uređuje utvrđivanje nadležnosti AP Vojvodina. (u daljem tekstu: inspektor u kulturi).
Nadzor nad radom inspekcije u kulturi u obavljanju poverenih poslova vrši ministarstvo nadležno za poslove kulture, odnosno organ pokrajinske uprave nadležan za poslove kulture, u skladu sa ovim zakonom.
Uslovi za inspektora u kulturi
Član 6.
Inspektor u kulturi može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije i specijalističke akademske studije), po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi.
Lice iz stava 1. ovog člana je u obavezi da položi državni stručni ispit i ispit za inspektora.
Inspektor u kulturi koji obavlja poverene poslove inspekcijskog nadzora je lice sa stečenim obrazovanjem i iskustvom koje predviđa pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta subjekta kome su povereni poslovi.
II. POSLOVI INSPEKCIJE U KULTURI
Opšti i posebni poslovi inspekcijskog nadzora u kulturi
Član 7.
Inspekcija u kulturi vrši opšte i posebne poslove inspekcijskog nadzora.
Opšti inspekcijski nadzor u kulturi se odnosi na ispitivanje primene svih zakona i drugih propisa iz kulture.
Posebni inspekcijski nadzor se sprovodi shodno specifičnostima vezanim za ispitivanje primene zakona i drugih propisa iz kulture kojima se posebno reguliše delatnost umetničkog stvaralaštva i delatnost zaštite kulturnog nasleđa.
Opšti poslovi inspekcijskog nadzora
Član 8.
Inspekcija u kulturi vrši inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa iz kulture kojima se uređuje organizacija i način rada subjekata u kulturi, a naročito u pogledu:
1) postupanja subjekata u kulturi u pogledu sprovođenja zakona, drugih propisa u kulturi i opštih akata;
2) ostvarivanja prava i obaveza subjekata u kulturi;
3) ispunjenosti propisanih uslova za rad subjekata u kulturi.
Posebni poslovi inspekcijskog nadzora u pogledu primene propisa iz oblasti umetničke delatnosti
Član 9.
Inspekcija u kulturi vrši inspekcijski nadzor u pogledu primene zakona i drugih propisa kojima se regulišu različite oblasti umetničke delatnosti.
Posebni poslovi inspekcijskog nadzora u pogledu primene propisa iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa
Član 10.
Inspekcija u kulturi vrši inspekcijski nadzor u pogledu primene zakona i drugih propisa kojima se reguliše delatnost zaštite u oblasti nepokretnih kulturnih dobara, delatnost zaštite u oblasti pokretnih kulturnih dobara, delatnost zaštite u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa i bibliotečko-informaciona delatnost.
Poslovi inspekcijskog nadzora u pogledu primene propisa iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva
Član 11.
Inspekcija u kulturi vrši inspekcijski nadzor u pogledu primene zakona i drugih propisa iz oblasti upotrebe informacione i komunikacione tehnologije, rada u jedinstvenim softverskim rešenjima i sprovođenju procesa digitalizacije u delatnosti kulture.
Poslovi inspekcijskog nadzora nad neregistrovanim subjektom
Član 12.
Inspekcija kulture vrši inspekcijski nadzor i nad neregistrovanim subjektom u kulturi kojim se u smislu ovog zakona smatra svaki subjekt koji obavlja kulturnu delatnost, a koji nije upisan u registar u skladu sa zakonom i koji nema propisanu saglasnost za obavljanje delatnosti.
Inspekcijski i stručni nadzor
Član 13.
Inspekcija u kulturi u obavljanju poslova iz svog delokruga, sarađuje sa organizacionom jedinicom ustanove kulture nadležne za poslove stručnog nadzora, u cilju poštovanja zakonskih, podzakonskih akata i stručnih uputstava usklađenih sa međunarodnim standardima i propisima.
Ovlašćenja inspektora u kulturi
Član 14.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora iz čl. 7-12. ovog zakona, inspektor u kulturi naročito:
1) nalaže zapisnikom otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku;
2) naređuje rešenjem izvršenje mere koja je naložena zapisnikom, a nije izvršena;
3) zabranjuje rešenjem sprovođenje radnji nadziranom subjektu koje su suprotne ovom zakonu, zakonima i drugim propisima kojima se uređuje oblast kulture, posebnom zakonu i opštem aktu;
4) privremeno zabranjuje rešenjem rad subjekata u kulturi koji obavljaju kulturnu delatnost, a ne ispunjavaju zakonom propisane uslove u pogledu prostora, opreme i potrebnih stručnih i drugih radnika;
5) podnosi prijavu nadležnom organu zbog postojanja sumnje da je učinjeno krivično delo, privredni prestup, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno povredu zabrane diskriminacije, zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabrane stranačkog organizovanja;
6) obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;
7) vrši uvid u javne isprave i podatke iz registara i evidencija koje vode nadležni državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja ako su neophodni za inspekcijski nadzor, a nije mogao da ih pribavi po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom;
8) vrši uvid u ličnu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom koja je podobna da se identifikuju ovlašćena lica u nadziranom subjektu kao i druga zaposlena lica;
9) uzima pisane izjave ovlašćenih lica u nadziranom subjektu i drugih zaposlenih lica i poziva ih da daju pisane izjave o pitanjima od značaja za inspekcijski nadzor;
10) nalaže nadziranom subjektu da u ostavljenom roku stavi na uvid opšte i pojedinačne akte, evidencije, ugovore i drugu dokumentaciju nadziranog subjekta od značaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih nadzirani subjekt poseduje i čuva;
11) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.
III. POVERAVANjE POSLOVA
Ovlašćenja prema organima kojima su povereni poslovi inspekcijskog nadzora u kulturi
Član 15.
Inspektor u kulturi ministarstva nadležnog za poslove kulture, odnosno pokrajinskog organa uprave nadležne za poslove kulture, u odnosu na organe kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora, ima sledeća ovlašćenja:
1) priprema ministru nadležnom za poslove kulture, odnosno pokrajinskom sekretaru nadležnom za poslove kulture, predlog rešenja po žalbi protiv rešenja matičnih ustanova zaštite, odnosno pokrajinskih ustanova zaštite, donetog u vršenju inspekcijskog nadzora;
2) ostvaruje neposredan nadzor nad radom inspektora kulture;
3) izdaje obavezne instrukcije za izvršavanje zakona i drugih propisa, za vršenje poslova i kontroliše njihovo izvršavanje;
4) organizuje zajednički nadzor sa inspektorima u organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora;
5) traži izveštaje, podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora;
6) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se na opšti način uređuje inspekcijski nadzor i zakonom kojim se uređuje državna uprava.
U vršenju nadzora nad radom organa kome je povereno vršenje inspekcijskih poslova, inspektor u kulturi ministarstva nadležnog za poslove kulture, odnosno pokrajinskog organa uprave nadležne za poslove kulture, vrši neposredan uvid u ispunjenost uslova iz člana 6. ovog zakona za rad i postupanje inspektora u kulturi, zapisnički konstatuje utvrđene nepravilnosti i određuje mere i rokove za njihovo otklanjanje.
Nepostupanje po merama za otklanjanje nepravilnosti iz stava 2. ovog člana predstavlja težu povredu dužnosti.
Ukoliko inspektor u kulturi ne otkloni nepravilnosti utvrđene zapisnikom u datom roku, inspektor u kulturi ministarstva nadležnog za poslove kulture, odnosno pokrajinskog organa uprave nadležne za poslove kulture, je ovlašćen da, u skladu sa zakonom, predloži pokretanje disciplinskog postupka protiv tog inspektora, kao i protiv njegovog neposrednog rukovodioca. Inspektor u kulturi ministarstva nadležnog za poslove kulture, odnosno pokrajinskog organa uprave nadležne za poslove kulture ovlašćen je i da, u skladu sa zakonom, predloži udaljenje s rada ovih službenih lica protiv kojih se pokrene disciplinski postupak.
Poveravanje poslova matičnim, odnosno pokrajinskim ustanovama zaštite
Član 16.
Poslove inspekcije u kulturi propisane čl. 7-12. ovog zakona, kao poverene, obavljaju matične ustanove zaštite, odnosno pokrajinske ustanove zaštite u skladu sa zakonom kojim se uređuje utvrđivanje nadležnosti AP Vojvodina.
Po žalbi protiv rešenja matičnih ustanova zaštite, odnosno pokrajinskih ustanova zaštite donetih u vršenju inspekcijskog nadzora rešava ministarstvo nadležno za poslove kulture, odnosno organ pokrajinske uprave nadležne za poslove kulture.
IV. PLANIRANjE INSPEKCIJSKOG NADZORA
Plan inspekcijskog nadzora
Član 17.
Godišnji plan inspekcijskog nadzora u kulturi donosi se shodno zakonu kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Donošenje podzakonskih akata
Član 18.
Ministar nadležan za poslove kulture će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt o organizaciji i utvrđivanju potrebnog broja inspektora u kulturi u matičnim i pokrajinskim ustanovama zaštite kulturnih dobara.
Akt iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva.
Stupanje na snagu i primena
Član 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENjA
II. Razlozi za donošenje zakona
- Analiza postojećeg stanja i ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Zakon o kulturi ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 13/16, 30/16 - ispravka, 6/20) je na snazi od septembra 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine. Iste godine je doneto i više izuzetno važnih podzakonskih akata koji proizilaze iz ovog zakona, čime su se na detaljan način uredila određena pitanja koja predstavljaju temelj funkcionisanja našeg celokupnog kulturnog sistema. Treba imati u vidu da pre donošenja ovih propisa, oblast kulture nije bila regulisana opštim aktima koji bi na sistemski način regulisali osnove na kojima funkcioniše naša kulture. Zbog toga se može reći da su tek nakon donošenja Zakona o kulturi stvoreni preduslovi za pravnu reformu našeg kulturnog sistema, i samim tim je konačno započela ralizacija ujednačene, sistemske i samim tim, održive regulacije celokupne oblasti kulture. U tom smislu ćemo podsetiti da je nakon donošenja Zakona o kulturi kao sistemskog i osnovnog akta za ovu oblast, doneto više drugih zakona i podzakonskih akata u kulturi, tačnije rečeno, više propisa kojima su se posebno regulisale različite oblasti kulture, poput bibliotekarstva, arhiva i kinematografije. Osim toga u pripremi je donošenje i čitavog niza drugih propisa kojima će se posebno regulisati oblasti kulture kao što su muzeji, pozorište, nepokretna kulturna dobra i t.sl.
Međutim, za reformu i puno uređenje sistema u kome funkcioniše naša kultura, osim donošenja dobrih i podsticajnih propisa, podjednako je važno i da se svi ti propisi primenjuju u punoj meri na svakom delu naše zemlje. Postojeće stanje u smislu kvaliteta pune primene propisa iz oblasti kulture, ukazuje da se moraju stvoriti pravni preduslovi da nadležni organi, a to su ministarstvo nadležno za kulturu i pokrajinski organ uprave nadležan za kulturu, imaju mogućnost da redovno i konzistentno vrše kontrolu primene svih propisa iz oblasti kulture. Zakon o kulturi je u tom smislu predvideo da ministarstvo nadležno za kulturu vrši nadzor nad radom ustanova kulture, kao i da nadzor nad radom ustanova kulture na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni organ autonomne pokrajine, kao povereni posao. To u praksi ne stvara dovoljne pravne preduslove za kontrolu pune primene propisa iz oblasti kulture u našem kulturnom sistemu, jer nije dovoljno vršenje nadzora nad ustanovama kulture, kao samo jednim od mnogih subjekta kulture, a pored toga, pokazalo se da instrumenti koji su vezani za običan nadzor nisu dovoljni za realizaciju zadatka koji se odnosi na punu primenu ovih propisa u praksi.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Problemi koje zakon treba da reši i ciljevi koji se postižu donošenjem zakona
Da bi jedan sistemski zakon ili bilo koji drugi propis ostvario svoju osnovnu ulogu koja se odnosi na uspostavljanje pravnog osnova za potpunu i efikasnu regulaciju neke društvene oblasti, osim toga što je potrebno da sam tekst bude kvalitetan i primenljiv u praksi, isto tako je neophodno i da se isti nakon stupanja na snagu primenjuje u punom kapacitetu i to u svakom delu naše zemlje. Kada je reč o kulturi posebno treba imati u vidu i činjenicu ogromne složenosti ukupnog kulturnog sistema, jer se on s jedne strane sastoji iz potpuno specifičnih i međusobno nekompaktnih oblasti kao što su umetnički deo kulture i zaštita kulturnog nasleđa, a s druge strane i iz različitih funkcionalnih nivoa ovog sistema, kao što je javni i civilni sektor u kulturi. Praksa je pokazala da propisi iz kulture imaju problem u svojoj punoj i ujednačenoj primeni i da je jedan od osnovnih razloga za to, nedostatak kapaciteta zakonodavca da obezbedi da se ta primena i dogodi. Taj nedostatak se ogleda najpre u činjenici da se za oblast kulture ne predviđa inspekcijski nadzor nad primenom propisa iz oblasti kulture, jer je u Zakonu o kulturi kao osnovnom i sistemskom aktu za ovu oblast, utvrđena obaveza običnog nadzora i to samo za jednog subjekta kulture, tj. ustanove kulture, što u krajnjoj liniji ne predstavlja dovoljan pravni osnov za ministarstvo nadležno za kulturu i nadležni pokrajinski organ da u punom kapacitetu kontrolišu intenzitet i punoću primene ovih propisa u praksi. Preciznije rečeno, vršenje nadzora nad radom ustanova kulture nije isto što i vršenje inspekcijskog nadzora nad radom svih subjekata kulture, jer su ustanove kulture samo jedan od mnogih subjekata kulture (osim njih subjekti kulture su i: udruženja u kulturi, umetnici, saradnici, odnosno stručnjaci u kulturi, zadužbine i fondacije u kulturi, privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje delatnosti u kulturi, kulturni centri Republike Srbije u inostranstvu, strani kulturni centri na teritoriji Republike Srbije, kao i druga pravna lica u čijem se sastavu nalazi muzej ili zbirka, odnosno koja obavljaju poslove čuvanja i izlaganja kulturnih dobara vezanih za vršenje njihove delatnosti. S druge strane, za razliku od običnog nadzora nad primenom zakona, instrumenti koji proizilaze iz inspekcijskog nadzora su zbog svoje širine i sveobuhvatnosti, mnogo kvalitetniji i delotvorniji za realizaciju cilja koji se odnosi na neophodnost pune i ujednačene primene svih propisa iz oblasti kulture i to u svim delovima i nivoima kulturnog sistema, dakle i na centralnom i na lokalnom nivou.
U tom smislu se Nacrtom Zakona o inspekcijskom nadzoru u kulturi, stvaraju uslovi za funkcionisanje inspekcijskog nadzora nad primenom propisa iz oblasti kulture, što će omogućiti ministarstvu nadležnom za kulturu i nadležnom pokrajinskom organu (i drugim organima u formi poverenih poslova), da u punom kapacitetu kontrolišu da li se i u kojoj meri ovi propisi primenjuju u svakom delu naše zemlje, što je jedini način da se ostvare očekivani efekti u primeni celokupnog sistema pravnih propisa koji su vezani za kulturu.
2. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
- status quo - ne donošenje posebnog zakona o inspekcijskom nadzoru u kulturi,
- izmene odnosno dopune nekog postojećeg zakona iz oblasti kulture kojim bi se izvršila korekcija uočenih problema,
- donošenje novog zakona koji bi u potpunosti regulisao ovu oblast.
Prva opcija nije bila održiva iz razloga što ne donošenjem posebnog zakona za ovu problematiku nije moguće rešiti probleme vezane za kontrolu pune i dosledne primene propisa iz oblasti kulture na celoj teritoriji naše zemlje.
Druga opcija nije moguća jer specifičnosti vezane za celokupnu oblast kulture u smislu njene složenosti i posebnosti u odnosu na druge oblasti društvenog života, kao i sama posebnost i osetljivost materije koja se odnosi na vršenje inspekcijskog nadzora uopšte, ne omogućava regulisanje ove materije kroz izmene i dopune nekog postojećeg propisa iz oblasti kulture ili propisa kojim se reguliše oblast inspekcijskog nadzora.
3. Zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema
Imajući u vidu da je Zakon o kulturi po prvi put uspostavio temelje za usaglašeno i ciljano regulisanje kompletnog sistema naše kulture, veoma je bitno da se, na osnovama iskustva u njegovoj dosadašnjoj primeni, nastavi sa daljim uređenjem oblasti kulture kroz adekvatnu primenu dobrih zakona i podzakonskih akata. Imajući u vidu da postoji opšta saglasnost stručne i laičke javnosti o potrebi rešavanja svih uočenih problema u kulturi kroz institucije sistema, smatramo da je najprimereniji način za ovu proceduru vezan za donošenje kvalitetnih propisa u ovoj oblasti, čime će se podići nivo funkcionisanja celokupnog sistema naše kulture. Međutim, da bi se ovaj cilj ostvario u punoj meri, moraju se stvoriti uslovi za željenu primenu ovih propisa u praksi, inače će u suprotnom, kvalitetni propisi biti bez ikakvog efekta za dalji razvoj našeg kulturnog sistema. Ne postoji drugi način da se to i realizuje osim stvaranja mogućnosti organima koji su nadležni za razvoj naše kulture, da mogu da na jasnim i zakonom utvrđenim procedurama da realizuju kontrolu svih subjekata kulture u kontekstu njihovog poštovanja primene svih propisa iz oblasti kulture, čime se stvaraju uslovi za očekivane efekte za dalji razvoj naše kulture upravo zahvaljujući punoj primeni ovih propisa.
Imajući u vidu specifičnosti kulturnog sistema i njegovu izuzetnu kompleksnost, Zakon o inspekcijskom nadzoru u kulturi će biti neka vrsta "pravne poveznice" između sistemskog Zakona o inspekcijskom nadzoru i niza propisa iz oblasti kulture, koji se ili odnose na celokupan sistem kulture u našoj zemlji ili koji se isključivo odnose na pojedine oblasti kulture. Preciznije rečeno, Zakon o inspekcijskom nadzoru u kulturi je neophodan pre svega da bi normativno utvrdio specifičnosti našeg kulturnog sistema u kontekstu njegovog inspekcijskog nadzora i tako omogućio punu primenu i samog Zakona o inspekcijskom nadzoru, kao sistemskog akta za oblast inspekcije uopšte u našem sistemu.
Shodno tome je donošenje Zakona o inspekcijskom nadzoru u kulturi neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje pune primene propisa iz oblasti kulture u našem kulturnom sistemu.
III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja
Član 1. U ovom članu se utvrđuje predmet ovog zakona.
Član 2. Ovim članom se utvrđuje predmet inspekcijskog nadzora u kulturi.
Član 3. Ovde se ukazuje na poštovanje rodne ravnopravnosti u tekstu ovog zakona.
Član 4. Ovim članom se definiše svrha vršenja inspekcije u kulturi.
Član 5. U ovom članu se utvrđuju organi koji vrše inspekcijski nadzor u kulturi, kao i organi koji vrše nadzor nad radom inspekcije u kulturi organa koji to rade u formi poverenih poslova.
Član 6. Ovim članom se uređuju uslovi koji su neophodni da bi neko lice steklo status inspektora u kulturi, kao i specifičnosti vezane za status lica koja vrše poveren posao inspekcijskog nadzora u kulturi.
Član 7. U ovom članu su utvrđeni opšti i posebni poslovi inspekcijskog nadzora u kulturi, kao i osnov njihovog razlikovanja.
Član 8. Ovim članom se detaljnije definišu opšti poslovi inspekcijskog nadzora.
Član 9. Ovim članom se detaljnije definišu posebni poslovi inspekcijskog nadzora koji su vezani za primenu propisa iz oblasti umetničke delatnosti.
Član 10. Ovim članom se detaljnije definišu posebni poslovi inspekcijskog nadzora koji su vezani za primenu propisa iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
Član 11. Ovim članom se detaljnije definišu posebni poslovi inspekcijskog nadzora koji su vezani za primenu propisa iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva.
Član 12. U ovom članu se stvaraju mogućnosti za vršenje inspekcijskog nadzora i nad neregistrovanim subjektima.
Član 13. U okviru ovog člana je definisan odnos organa koji vrše inspekcijski nadzor u kulturi i organa koji vrše stručni nadzor u okvirima ustanova kulture.
Član 14. Ovim članom su utvrđena ovlašćenja inspektora u kulturi.
Član 15. U ovom članu se definišu ovlašćenja koja ministarstvo nadležno za kulturu i ovlašćeni pokrajinski organ, imaju u odnosu na organe koji ovaj inspekcijski nadzor vrše kao poverene poslove.
Član 16. Ovim članom se utvrđuje ko može vršiti poslove inspekcijskog nadzora kao poverene poslove, kao i koji organi rešavaju po žalbi protiv rešenja koja donose organi koji vrše inspekcijski nadzor kao poverene poslove.
Član 17. U ovom članu se utvđuje po kom zakonu se donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora.
Član 18. Ovim članom se utvđuje rok za donošenje akta o organizaciji i utvrđivanju potrebnog broja inspektora u organima koji poslove inspekcije u kulturi vrše kao poverene.
Član 19. Ovim članom reguliše se vreme stupanja na snagu zakona.
IV. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Sredstva za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru u kulturi će se obezbediti preusmeravanjem aproprijacija u budžetu na način iskazan u odeljku 2.3 PFE obrasca, koji vam dostavljamo u prilogu.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo kulture i informisanja, 04.01.2021.