POTREBNO USVAJANJE ZAKONA O LOKALNIM OMBUDSMANIMA

Zaštitnih građana Beograda Miljko Valjarević izabran je početkom decembra za predsednika Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije. Budući da na teritoriji Beograda živi jedna trećina stanovnika Srbije, beogradski ombudsman ima najviše posla. Samo četiri beogradske opštine imaju svog posebnog zaštitnika građana koji kontroliše sprovođenje opštinskih odluka, a to su Savski venac, Stari grad, Vračar i Voždovac. Ostale opštine u prestonici ih nemaju, ali takođe i mnoge opštine u Srbiji. Građani se “na lokalu” mogu obratiti i opštinskim ombudsmanima u Bačkoj Topoli, Vranju, Gornjem Milanovcu, Kikindi, Kovačici, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Malom Iđošu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Priboju, Smederevskoj Palanci, Somboru, Subotici, Tutinu, Zrenjaninu i Žitištu. Ostali gradovi i opštine još nemaju ombudsmana, a među njima su i velike beogradske, poput Palilule, Novog Beograda, Zemuna, ali i prigradske opštine Lazarevac, Barajevo, Sopot, Mladenovac, Grocka i Obrenovac, čije pritužbe sada rešava ombudsman grada Beograda.

– Ombudsman se prepoznaje samo u Zakonu o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon), koji daje mogućnost da lokalna samouprava ima svog lokalnog ombudsmana. Sada ih imamo samo 26, što je samo jedna petina opština u Republici Srbiji. Zato smo odlučili, u koordinaciji sa OEBS-om, koji je finansirao ceo taj projekat, da predložimo donošenje zakona o lokalnim ombudsmanima u Srbiji. Zakonom o glavnom gradu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 37/2019 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je formiranje lokalnog ombudsmana na nivou grada, a opštine su i dalje autonomne da odluče da li žele da imaju svog lokalnog ombudsmana – objašnjava Miljko Valjarević. Ombudsmani imaju ovlašćenje da kontrolišu rad lokalne samouprave i javnih preduzeća koje je ona osnovala. Zato je cilj nedavno osnovanog udruženja, naglašava Valjarević, da se uveća broj ombudsmana kako bi svi građani i lokalne samouprave osetile ovu vrstu benefita i da se na taj način promoviše ideja dobre uprave. Formiranjem lokalnih ombudsmana, oni bi mogli u svojoj opštini da rešavaju probleme i predlažu šta bi moglo da se promeni ili unapredi.

Svi lokalni ombudsmani su nezavisni i samostalni u svom radu, a sa republičkim zaštitnikom građana imaju dobru saradnju, iako ne postoji hijerarhijski odnos – niti on kontroliše njih, niti oni njega.

– Jedan od glavnih zadataka Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije je rad na donošenju budućeg zakona i na jačanju vidljivosti i uloge lokalnog ombudsmana. Mnogi građani ne znaju da lokalni ombudsman ima nadležnost da pokrene postupak smene nekog gradskog funkcionera ili direktora javnog preduzeća koji je neposredno odgovoran za povredu prava građana ako je tom povredom građaninu učinjena materijalna šteta ili druga šteta većih razmera – kaže Valjarević.

Lokalni ombudsman može da preduzme mnoge mere kako bi konkretan problem građana bio rešen. Zato je izuzetno važna saradnja sa svim gradskim sekretarijatima i javnim preduzećima.

Miljko Valjarević je više od tri decenije bio sekretar Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zato ga dobro poznaju svi pravnici koji rade u nadležnim institucijama, a to mu značajno olakšava saradnju u naporima da pomogne građanima na najbolji mogući način.

Između ostalog, na inicijativu ombudsmana, promenjene su gradske odluke o radnom vremenu ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda, u šta spadaju i točenje alkoholnih pića i muzika. Pored pravila o određenoj udaljenosti lokala sa muzikom, odlučeno je da muzika u Skadarliji može da traje najkasnije do ponoći radnim danima i nedeljom, a petkom i subotom do jedan sat iza ponoći.

– Mi nemamo prava da poništavamo odluke organa uprave niti da donosimo u ime njih drugačije odluke. Mi možemo samo da konstatujemo probleme i da damo preporuku da oni to isprave. Ombudsman ima pravo da obavesti javnost o nepostupanju subjekta kontrole po preporuci u konkretnoj spornoj situaciji. Mi pre svega kontrolišemo primenu prava – da li su nadležni postupili po odluci i da li primenjuju odluke na adekvatan način – kaže Valjarević.

Gradski ombudsman ima četiri zamenika sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom, a u njegovoj kancelariji rade još tri pravnika u stručnim službama, koji mogu da primaju stranke i sprovode ankete u cilju boljeg kvaliteta života i – što manjeg broja pritužbi na rad administracije i javnih preduzeća.

Za građane je važno da znaju da je ceo postupak besplatan i da imaju rok od godinu dana od dana učinjene povrede prava da se obrate lično, telefonski ili pismom. Ombudsman u najkraćem roku odlučuje o pokretanju postupka. Ako utvrdi da je pritužba osnovana, dostavlja materijal subjektu kontrole na izjašnjenje, koji ima rok od 15 dana da odgovori i obrazloži svoj stav prema pritužbi. U hitnim situacijama ombudsman izlazi na teren. U mnogim slučajevima građani bivaju upućeni na republičkog zaštitnika, besplatnu pravnu pomoć ili na zaštitnike prava pacijenata pri zdravstvenim ustanovama.

– Sve je to zapravo jedan specifičan upravni postupak, u kome se primenjuje mnogo različitih zakona, propisa i akata. Sve se lakše rešava kada imamo dobru saradnju sa pravnicima u javnim ustanovama. Važno je naglasiti da nemamo pravo da reagujemo na sudske odluke. Njihovo sprovođenje je u nadležnosti drugih organa, a ako je reč o izvršenju novčanih potraživanja, onda je to nadležnost javnih izvršitelja – objašnjava Miljko Valjarević.

Ombudsman može da reaguje i po sopstvenoj inicijativi kada proceni da postoji problem na osnovu neposrednog saznanja ili informacija iz medija.

– Ne možemo da postupamo po anonimnim prijavama, ali ako je reč o nečemu što se može lako proveriti i ima osnova za vođenje postupka, onda postupamo i po anonimnoj prijavi. Javnosti su poznati slučajevi kada smo, zajedno sa gradom, učestvovali u zbrinjavanju građana koji su ostali bez stanova zbog krivice investitora na susednoj parceli – kaže on.

U kancelariju gradskog ombudsmana godišnje stiže više od 3.500 pritužbi građana. Mnogi građani još ne znaju da se ombudsmanu mogu obratiti zbog najrazličitijih problema, od nerešenih odnosa stanara sa upravnikom stambene zajednice ili izvođačem radova u zgradi, do problema sa nadstrešnicama na autobuskim stanicama, klime u autobusu, glasne muzike, zbog držanja životinja u stanu ili pasa lutalica, problema sa beskućnicima ili ugrožavanja stambenih uslova usled nepropisne gradnje… Najveći broj pritužbi građani imaju na komunalne usluge koje se plaćaju preko “Infostana” (grejanje, vodovod, kanalizacija i gradska čistoća).

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 12.12.2023.
Naslov: Redakcija