ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Razvojem interneta lični podaci izloženiji zloupotrebama

Pojavili su se novi izazovi u oblasti zaštite podataka o ličnosti, koji se moraju rešiti kako bi se sačuvala privatnost na najbolji mogući način, ukazao je Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. On je to izjavio na panel-diskusiji u Kraljevu o temi sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018). “Stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i u celoj Evropi, još je na nezadovoljavajućem nivou. Od usvajanja evropskih propisa, ali i našeg zakona pojavila su se nova iskušenja i izazovi zbog toga što tada nije bilo reči o obradi biometrijskih podataka, sofisticiranom video-nadzoru, ubrzanoj digitalizaciji, a pogotovo ne o obradi naših ličnih podataka od veštačke inteligencije”, rekao je Marinović.

On je ukazao da je ove godine doneta Strategija o zaštiti podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. godine, u okviru koje je prva mera izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. “Sazrelo je vreme da se uradi analiza praćenja primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, on je u primeni od avgusta 2019. Mi jesmo normativno usaglasili zakon sa evropskim propisima, ali sa druge strane to je urađeno na jedan nezgrapan način i zbog toga smo ove godine, na moju inicijativu, doneli Strategiju o zaštiti podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. godine”, naveo je Poverenik.

Marinović je objasnio da su naši podaci mnogo izloženiji i skloniji zloupotrebama sa razvojem savremenih tehnologija, interneta, društvenih mreža. “Prva brana zaštite ličnih podataka smo mi sami. Kada nam neko traži podatke mi moramo da se zapitamo zašto, u koju svrhu i po kom pravnom osnovu. Imamo pravo to da pitamo, pogotovo kada su u pitanju društvene mreže, želimo da skinemo neki sadržaj, neku igricu, aplikaciju i onda nam traže neke podatke, mi moramo da se zapitamo šta će im svi podaci”, rekao je Marinović.

On je istakao da je uvek potrebno pročitati politiku privatnosti, kako bi se videlo koji se podaci uzimaju i u koju svrhu. “Stalno ističem da naši podaci ništa ne vrede, onda ne bismo za te besplatne sadržaje na internetu i besplatne aplikacije davali te podatke i tako učinili vlasnike velikih tehnoloških kompanija najbogatijim ljudima u svetu”, ocenio je Marinović.

Izvor: Vebsajt Politika, 16.12.2023.
Naslov: Redakcija