NACRT ZAKONA O KULTURNOM NASLEĐU - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite kulturnog nasleđa i kulturnih dobara kao elemenata kulturnog nasleđa i utvrđuju uslovi za obavljanje delatnosti njihove zaštite.

Pojedinačne oblasti zaštite kulturnog nasleđa i kulturnih dobara bliže se uređuju posebnim zakonima.

Primena postupka i izrazi u zakonu

Član 2.

Na pitanja postupka koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Na pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Opšti interes

Član 3.

Kulturna dobra su dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom.

Delatnost zaštite kulturnih dobara je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Kulturna dobra na kojima postoji pravo javne svojine je u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom.

Sredstva za zaštitu i čuvanje kulturnih dobara u svojini Republike Srbije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Kulturna dobra zaštićena su zakonom bez obzira na to u čijem su vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalaze.

Svi su odgovorni za očuvanje prirodnih retkosti, naučnog, kulturnog i istorijskog nasleđa, kao dobara od opšteg interesa, u skladu sa zakonom.

Kulturna dobra kao nacionalno blago

Član 4.

Kulturna dobra i sva dobra pod prethodnom zaštitom predstavljaju nacionalno blago u skladu sa ovim zakonom.

Vlada Republike Srbije može utvrditi i druga materijalna i nematerijalna dobra za nacionalno blago.

Ciljevi zaštite

Član 5.

Ciljevi zaštite kulturnih dobara jesu:

1) integralno očuvanje celovitog korpusa kulturnog nasleđa kroz otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje kulturnih dobara, bez narušavanja njihovih izvornih osobina;

2) proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti kulturnog nasleđa i njegovih elemenata u cilju njihovog vrednovanja i podizanja nivoa svesti o njihovom značaju;

3) održivi razvoj kulturnog nasleđa kroz upravljanje i korišćenje u službi zadovoljavanja kulturnih, naučnih i obrazovnih potreba pojedinca i društva i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života;

4) podsticanje kreativnosti, podrška kulturnoj raznolikosti i unapređivanje razumevanja i saradnje;

5) sprečavanje protivpravnog postupanja sa kulturnim dobrima

Termini i definicije

Član 6.

Termini upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Kulturno nasleđe predstavlja stvari i tvorevine materijalne i nematerijalne kulture od opšteg interesa, koje se kao izraz ljudske kreativnosti i interakcije sa prostorom tokom vremena prenose sa generacije na generaciju i uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom.

2) Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i nematerijalne duhovne kulture od opšteg interesa koje uživaju posebnu zaštitu utvrđenu ovim zakonom. Kulturna dobra su elementi kulturnog nasleđa.

3) Kulturni predmet je pokretno kulturno dobro ili dobro pod prethodnom zaštitom koje je, pre ili posle nezakonitog iznošenja sa teritorije države članice Evropske unije ili druge države, kategorizovan ili definisan kao "nacionalno blago koje ima umetničku, kulturnu, istorijsku ili arheološku vrednost", na osnovu nacionalnog zakonodavstva ili administrativnog postupka, u skladu sa članom 36. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije.

 4) Konzervacija kulturnih dobara je niz interventnih tehnika kojima se postiže hemijska i fizička stabilizacija kulturnog dobra, odnosno kojima se usporava, zaustavlja, umanjuje ili eliminiše dejstvo uzročnika propadanja kulturnog dobra.

5) Restauracija kulturnih dobara je niz postupaka čijim se delovanjem oštećeno kulturno dobro građa vraća u poznato ili pretpostavljeno stanje, odnosno čijim se delovanjem oštećenm kukltirnom dobru vraćaju poznati ili pretpostavljeni oblik, čvrstinu i elastičnost.

6) Vrednovanje je stručna i naučna ocena svojstava, osobenosti i značaja dobra, radi utvrđivanja kulturne vrednosti i statusa kulturnog dobra;

7) Dokumentovanje, je postupak kojim se u analognoj i digitalnoj formi beleže i čuvaju podaci o kulturnom dobru u skladu sa zakonom

8) Evidentiranje ili Evidencija je popisivanje kulturnih dobara, odnosno izrada spiskova u vezi sa korišćenjem, održavanjem i zaštitom kulturnih dobara, koje vode ustanove zaštite u skladu sa zakonom;

9) Istraživanje je zbir sistematski sprovedenih i metodološki utemeljenih radnji, u cilju otkrivanja, identifikovanja, proučavanja i utvrđivanja svojstava kulturnog dobra;

10) Kategorisanje kulturnih dobara je postupak razvrstavanja kulturnih dobara prema njihovom značaju;

11) Registar je spisak kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom koji vode ustanove zaštite prema pravilima utvrđenim u skladu sa zakonom;

12) Preventivna zaštita je postupak kojim se identifikuje opasnost

po kulturna dobra i definiše sistem mera za sprečavanje njegovog oštećenja i uništenja;

13) Licenca je dozvola za rad na kulturnom dobru izdata u skladu sa zakonom;

14) Nezakonito iznesen kulturni predmet sa teritorije države članice Evropske unije" je kulturni predmet, odnosno kulturno dobro;

(a) iznesen sa teritorije države članice Evropske unije kršenjem njenih propisa o zaštiti nacionalnog blaga ili kršenjem Uredbe (EZ) br. 116/2009 o izvozu kulturnih dobara, ili

(b) koji nije vraćen nakon isteka zakonskog roka za privremeno iznošenje ili bilo koje kršenje nekog drugog uslova kojim se uređuje takvo privremeno iznošenje;

15) država članica Evropske unije koja je zatražila povraćaj kulturnog predmeta je država članica sa čije je teritorije kulturni predmet nezakonito iznesen;

16) "država članica Evropske unije od koje se traži povraćaj kulturnog predmeta" je država članica na čijoj se teritoriji nalazi kulturni predmet nezakonito iznesen sa teritorije druge države članice Evropske unije;

17) povraćaj kulturnog predmeta je fizički povraćaj kulturnog predmeta na teritoriju države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj;

18) držalac kulturnog predmeta je pravno ili fizičko lice koje neposredno vrši faktičku vlast na kulturnom predmetu, odnosno u čijem posedu je kulturni predmet, a nije njegov vlasnik;

19) samostalni držalac kulturnog predmeta je lice koje za svoj račun vrši faktičnu vlast na kulturnom predmetu;

20) nesamostalni držalac kulturnog predmeta je lice koje za treće lice vrši faktičnu vlast na kulturnom predmetu;

21) javne zbirke su zbirke koje su u skladu sa zakonodavstvom države članice Evropske unije definisane kao javne i koje su u vlasništvu te države članice, lokalnog ili područnog tela u toj državi članici ili institucije koja se nalazi na teritoriji te države članice, pod uslovom da je takva institucija u vlasništvu države članice Evropske unije ili lokalnog ili područnog tela ili je u znatnoj meri od njih finansirana.

22) "uvoz" je fizički prenos pokretne kulturnih dobara iz treće zemlje koja nije članica Evropske unije ili Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru u Republiku Srbiju;

23) "izvoz" je fizički prenos pokretne kulturnih dobara iz Republike Srbije u treće zemlje koja nije članica Evropske unije ili Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru;

24) "unošenje" je fizički prenos pokretne kulturnih dobara iz zemlje koja je članica Evropske unije ili Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru u Republiku Srbiju;

25) "iznošenje" je fizički prenos pokretne kulturnih dobara iz Republike Srbije u zemlje koja je članica Evropske unije ili Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru u Republiku Srbiju;

II. NAČELA ZAKONA

Načelo zakonitosti i jedinstvenog uređenja

Član 7.

Zaštita kulturnog nasleđa u Republici Srbiji uređuje se zakonom, podzakonskim aktima i drugim propisima donetim na osnovu ili u skladu sa zakonom.

Subjekti zaštite kulturnog nasleđa obavljaju svoju delatnost na način i po postupku uređenim zakonom i podzakonskim aktima.

Načelo odgovornosti

Član 8.

Za zaštitu kulturnog nasleđa, u okviru svojih nadležnosti, odgovorni su: Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Za zaštitu kulturnog nasleđa, u skladu sa zakonom, odgovorni su vlasnici i držaoci, kao i svi građani.

Načelo efikasnosti

Član 9.

Efikasni sistem obavljanja svih poslova u delatnosti zaštite kulturnog nasleđa u pogledu obaveza i odgovornosti državne uprave, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i ostalih subjekata, podrazumeva kontinuiranu brigu o kulturnim dobrima i blagovremeno reagovanje u svakoj situaciji koja može dovesti do njihovog oštećenja ili uništenja.

Načelo javnosti i dostupnosti

Član 10.

Subjekti zaštite dužne su da svoju delatnost učine dostupnom javnosti.

Svako ima pravo, pod jednakim uslovima, da koristi podatke i informacije za čije prikupljanje i dokumentovanje su odgovorni subjekti zaštite, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.

Načelo održivog razvoja

Član 11.

Delatnost zaštite kulturnog nasleđa je proces kojim se zadovoljavaju sadašnje potrebe, ne dovodeći u pitanje prava budućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe i zasniva se na ekonomskom razvoju, socijalnoj ravnoteži i zaštiti životne sredine.

Načelo saradnje

Član 12

Subjekti zaštite kulturnog nasleđa ostvaruju saradnju sa nadležnim državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, turističkim organizacijama, strukovnim i drugim udruženjima građana u cilju očuvanja, zaštite i predstavljanja kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Načelo zabrane otuđenja kulturnih dobara u javnoj svojini

Član 13.

Kulturna dobra na kojima postoji pravo javne svojine su u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom i ne mogu se otuđiti, niti se na njima može steći pravo svojine održajem.

III. VRSTE KULTURNIH DOBARA

Član 14.

Kulturna dobra kao i dobra pod prethodnom zaštitom mogu biti nepokretna, pokretna i nematerijalna.

A. Nepokretna kulturna dobra

Član 15.

Nepokretno kulturno dobro može biti: građevinsko - arhitektonski objekat kao i njegova graditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvima vezanim za određenu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehničke kulture, urbano ili ruralno naselje ili njegov deo sa pripadajućom infrastrukturom, grupa građevina koje nisu nužno prostorno povezane, ali imaju kolektivnu arhitektonsku koherentnost ili kulturnu, istorijsku, arheološku, umetničku, naučnu, društvenu funkcionalnu ili tehničku jednoobraznost, kao i lokalitet koji je proizvod jedinstvene prirodne i ljudske delatnosti, delimično izgrađen, a ima istaknut istorijski, arheološki, umetnički, antropološki, naučni, društveni, kulturni, tehnički ili industrijski značaj.

Za­šti­će­na oko­li­na ne­po­kret­nog kul­tur­nog do­bra je­ste pro­stor oko tog do­bra s objek­ti­ma u tom pro­sto­ru od uti­ca­ja na nje­gov iz­gled, is­tra­ži­va­nje, za­šti­tu i ko­ri­šće­nje, utvr­đe­na na na­čin uređen ovim za­ko­nom.

Za­šti­će­na oko­li­na uži­va za­šti­tu kao i ne­po­kret­no kul­tur­no do­bro.

B. Pokretna kulturna dobra

Član 16.

Pokretna kulturna dobra su muzejska građa, arhivska građa, audio-vizuelna građa i stara i retka bibliotečka građa.

Muzejska građa

Član 17.

Muzejsku građu čine umetničko istorijski predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju poseban značaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka, kao i prirode i njenog razvitka, bez obzira na to kada i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih, kao i dokumentacioni materijal uz te predmete, a posebno: arheološki, istorijski, industrijski i tehnološki, graditeljski i arhitektonski, umetnički, predmeti primenjene umetnosti, etnografski, antropološki i prirodnjački.

Arhivska građa

Član 18.

Arhivsku građu čine izvorni i reprodukovani pisani, crtani, kompjuterizovani, štampani, fotografisani, filmovani, mikrofilmovani, fonografisani ili na drugi način zabeleženi dokumentarni materijal od posebnog značaja za nauku i kulturu koji je nastao u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, političkih organizacija i njihovih organa, ustanova i drugih organizacija, verskih zajednica, kao i pojedinaca, bez obzira na to kad je i gde nastao i da li se nalazi u ustanovama zaštite ili van njih.

Audio-vizuelna građa

Član 19.

Audio-vizuelnu građu čine: zapis registrovane slike u pokretu, sa ili bez tonskog zapisa, odnosno original i kopija na bilo kom nosaču zapisa, namenjen posmatranju ili prikazivanju kao celini, korišćenjem mehaničke i/ili elektronske opreme za prikazivanje, bez obzira na tehniku snimanja i na to kada su i gde nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite ili izvan njih, kao i prateća audio-vizuelna građa: scenario, knjiga snimanja, dijalog lista, filmski plakat, foto dokumentacija, skice dekora i kostima, notni zapisi filmske muzike, publikacije i drugi dokumenti i predmeti nastali pre, za vreme i posle snimanja filma, analogno ili u bilo kom digitalnom zapisu.

Stara i retka bibliotečka građa

Član 20.

Staru i retku bibliotečku građu sačinjavaju: stare srpske knjige, stare strane knjige, retke knjige i posebne zbirke.

V. Nematerijalna kulturna dobra

Član 21.

Nematerijalna kulturna dobra čine: jezik, govor, njegovi oblici i varijante (dijalekti, narečja), usmena književnost i drugi usmeni izrazi i predanja, tradicionalna narodna izvođačka umetnost (muzika, pevanje, igra), običaji, svečanosti, obredi, rituali, verovanja, mitovi, legende, tradicionalna umeća, veštine i zanati, tradicionalna znanja i prakse vezane za prirodu i svemir koji su povezani sa lokalnom zajednicom, grupom ili pojedincem, koji ih prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa i bitan deo svog identiteta.

IV. USTANOVE ZAŠTITE, DELATNOST ZAŠTITE KULTURNIH DOBARA, USLOVI ZA NjENO OBAVLjANjE I MREŽA USTANOVA ZAŠTITE

A. Ustanove zaštite

Član 22.

Delatnost zaštite kulturnih dobara obavljaju ustanove zaštite kulturnih dobara.

Ustanove zaštite kulturnih dobara kao ustanove kulture, osnivaju se u skladu sa zakonom.

Ustanove zaštite

Član 23.

Ustanove zaštite su: zavod za zaštitu spomenika kulture (u daljem tekstu zavod), muzej, arhiv, kinoteka, biblioteka i centar za nematerijalno kulturno nasleđe (u daljem tekstu centar).

Zavod se osniva za delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka osnivaju se za delatnost zaštite pokretnih kulturnih dobara.

Muzej je ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite muzejske građe i nematerijalnih kulturnih dobara.

Arhiv je ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite arhivske građe.

Kinoteka je ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite audio-vizuelne građe.

Biblioteka je ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite stare i retke bibliotečke građe.

Centar je ustanova zaštite u oblasti zaštite nematerijalnih kulturnih dobara.

Delatnosti ustanova zaštite iz stava 1 ovog člana uređuju se posebnim zakonom.

B. Delatnost ustanova zaštite

Član 24.

Delatnost ustanova zaštite kulturnih dobara je:

1) otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje i obrada kulturnih dobara;

2) istraživanje, proučavanje i vrednovanje kulturnih dobara;

3) evidentiranje, predlaganje za proglašenje i utvrđivanje dobra pod prethodnom zaštitom i kulturnog dobra;

4) vođenje registra i dokumentacije o dobru pod prethodnom zaštitom i kulturnom dobru;

5) čuvanje, održavanje i korišćenje kulturnih dobara;

6) predlaganje, utvrđivanje, sprovođenje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara;

7) promovisanje kroz izlaganja, publikacije, predavanja, edukativno-prosvetni rad i na druge načine i drugo;

8) istraživanje, očuvanje i korišćenje dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda koja se nalaze van teritorije Republike Srbije;

9) izgradnja i razvoj jedinstvenog informacionog sistema u oblasti zaštite kulturnog nasleđa;

10) pružanje stručne pomoći vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara;

11) preduzimanje mera očuvanja koje obezbeđuju upotrebljivost nematerijalnog kulturnog nasleđa, uključujući identifikaciju, dokumentaciju, istraživanje, očuvanje, zaštitu, promociju, vrednovanje, prenošenje, posebno kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i sprovođenje utvrđenih mera ustanova zaštite u negovanju nasleđa u sredinama na lokalnom nivou.

12) ostale delatnosti utvrđene zakonom.

Subjekti koji obavljaju delatnost

Član 25

Delatnosti iz člana 22. obavljaju ustanove zaštite u javnoj svojini navedene u članu 23.

Delatnosti iz člana 24. tačke 5) i 7) mogu da obavljaju ustanove zaštite u svim oblicima svojine i druga pravna i fizička lica i preduzetnici ako ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.

Pored delatnosti iz člana 24. ovog zakona, ustanove zaštite obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

Utvrđivanje teritorijalne nadležnosti

Član 26

Ministar kulture utvrđuje koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zaštite nepokretnih, odnosno pokretnih kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetničko-istorijskih dela.

V. Uslovi za obavljanje delatnosti zaštite kulturnih dobara

Uslovi za obavljanje delatnosti

Član 27.

Ustanova zaštite kulturnih dobara može se osnovati i početi s radom i obavljati delatnosti iz člana 24. ukoliko ispunjava opšte uslove iz Zakona o kulturi kao i posebne uslove u pogledu prostorija, tehničke opreme i stručnog kadra koji se uređuju posebnim zakonom.

Ispunjenost uslova za obavljanje delatnosti zaštite utvrđuje inspektor zaštite kulturnih dobara (u daljem tekstu : Inspektor).

Poslovi u okviru delatnosti zaštite

Član 28.

Poslove u okviru delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara mogu obavljati lica s odgovarajućom stručnom spremom, položenim stručnim ispitom u skladu sa zakonom.

Za obavljanje poslova u okviru delatnosti iz člana 25. stav 2. ovog zakona poslove delatnosti ustanove zaštite mogu obavljati lica sa odgovarajućom licencom u skladu sa posebnim zakonom.

Ispunjenost uslova za obavljanje poslova u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara utvrđuje Inspektor.

Stručni ispit

Član 29.

Utvrđivanje stručne osposobljenosti radnika iz člana 28. ovog zakona vrši se polaganjem stručnog ispita.

Programe za polaganje stručnih ispita po strukama i način polaganja propisuje ministar.

Ostala prava i obaveze ustanova i zaposlenih u vezi sa polaganjem sručnih ispita, nadležne ustanove koje organizuju polaganje, prava i obaveze ustanova i zaposlenih u vezi sa polaganjem stručnih ispita i sticanjem viših stručnih zvanja i sticanja licence uređuju se zakonom.

G. Centralne i matične ustanove zaštite

Član 30.

Centralne ustanove zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiju su:

Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna Biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe.

Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture je centralna ustanova zaštite za teritoriju Republike Srbije u čijoj je nadležnosti zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa, u skladu sa zakonom.

Narodni muzej u Beogradu je centralna ustanova zaštite i matična ustanova zaštite kompleksnog tipa u čijoj je nadležnosti zaštita arheološke, numizmatičke i umetničke građe, u skladu sa zakonom.

Arhiv Srbije je centralna ustanova zaštite i matična ustanova zaštite arhivske građe, u čijoj je nadležnosti zaštita arhivske građe i dokumentarnog materijala nastalih u radu organa, ustanova i organizacija Republike Srbije i drugih stvaralaca i imalaca čiji je osnivač država ili čija je delatnost od interesa za Republiku Srbiju, kao i arhivsku građu od značaja za istoriju Srbije, u skladu sa zakonom.

Narodna biblioteka Srbije, u delu u kome obavlja delatnost zaštite stare i retke bibliotečke građe je centralna ustanova zaštite stare i retke bibliotečke građe, u skladu sa zakonom.

Jugoslovenska kinoteka je centralna ustanova zaštite i matična ustanova zaštite audio-vizuelne građe za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe je centralna ustanova zaštite za nematerijalno kulturno nasleđe, u skladu sa zakonom.

Nadležnost centralnih ustanova zaštite

Član 31.

Centralne ustanove zaštite pored poslova iz člana 24, ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) vode Centralne registre i registre kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja u Republici Srbiji;

2) vode registre vlasnika i držalaca kulturnih dobara od interesa za Republiku Srbiju;

3) učestvuju u izradi strategije razvoja ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji;

4) staraju se o usklađivanju međunarodnih stručnih standarda, u oblasti zaštite kulturnog nasleđa;

5) utvrđuju jedinstvene polazne osnove za izradu plana digitalizacije i elektronske obrade kulturnog nasleđa;

6) donose plan i program stručnog usavršavanja radnika u ustanovama zaštite kulturnog nasleđa;

7) donose srednjoročni i dugoročni program razvoja delatnosti zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji u skladu sa zakonom;

8) utvrđuje metodologiju za stručni nadzor, koji obavljaju matične ustanove zaštite;

9) razmatraju izveštaje matičnih ustanova zaštite o stručnom nadzoru na teritoriji Republike Srbije i nalažu odgovarajuće mere;

10) vode evidencije o kulturnim dobrima stranog porekla koje su od interesa za Republiku Srbiju;

11) donose stručna uputstva za ustanove zaštite u Republici Srbiji;

12) obavljaju stručni nadzor nad radom ustanova zaštite koje su u njihovoj nadležnosti;

 Program stalnog stručnog usavršavanja stručnjaka u ustanovama zaštite može da realizuje posebna organizaciona jedinica u centralnim ustanovama zaštite.

Ostala prava i obaveze Centralnih ustanova zaštite uređuju se zakonom.

Član 32

Nadležnost, prava i obaveze matičnih ustanova zaštite uređuju se zakonom.

V. UTVRĐIVANjE KULTURNIH DOBARA, UPIS U REGISTAR I KATEGORIZACIJA KULTURNIH DOBARA

A. Utvrđivanje kulturnih dobara

Kulturno dobro

Član 33.

Kulturno dobro je deo kulturnog nasleđa za koje je vrednovanjem utvrđeno da ima kulturnu vrednost.

Kulturna dobra utvrđuju zavod, muzej, arhiv, kinoteka, biblioteka i centar.

Kulturna dobra se utvrđuju u skladu sa zakonom.

Kriterijumi za utvrđivanje kulturnih dobara uređuju se zakonom.

Akt o utvrđivanju

Član 34.

Kulturna dobra se utvrđuju aktom o utvrđivanju.

Akt o utvrđivanju kulturnog dobra donosi zavod, muzej, arhiv, kinoteka biblioteka i centar.

Sadržaj akta o utvrđivanju

Član 35.

Akt o utvrđivanju kulturnog dobra sadrži: naziv, opis i vreme nastanka kulturnog dobra, vrstu, mesto gde se nalazi, mere zaštite, ime sopstvenika, kao i pravni osnov prema kome drži kulturno dobro.

Akt o utvrđivanju iz stava 1. ovog člana može se doneti po skraćenom postupku, ako postoji osnovana pretpostavka da stvar može da se uništi, ošteti ili da nestane.

Primena Zakona o opštem upravnom postupku

Član 36.

U postupku utvrđivanja kulturnih dobara primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Po žalbama protiv rešenja donetih u upravnom postupku pokrenutom radi utvrđivanja kulturnih dobara, u drugom stepenu rešava ministarstvo nadležno za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo).

B. Upis u registar kulturnih dobara

Upis u registar

Član 37.

Na osnovu akta o utvrđivanju, kulturno dobro upisuje se u registar kulturnih dobara (u daljem tekstu: registar).

Uz akt o utvrđivanju, na osnovu koga je izvršen upis u registar, čuva se i dokumentacija o kulturnom dobru.

Akt o utvrđivanju, registar i dokumentacija o kulturnom dobru je kulturno dobro, u smislu odredaba ovog zakona.

Akt o upisu nematerijalnih kulturnih dobara u Registar nematerijalnih kulturnih dobara donosi Centralna ustanova zaštite za nematerijalno kulturno nasleđe na predlog Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe.

Registri kulturnih dobara su javni.

Vođenje registra

Član 38.

Registar kulturnih dobara vode ustanove zaštite po vrstama kulturnih dobara, ako zakonom nije drugačije određeno.

Na kulturna dobra upisana u registar kulturnih dobara stavlja se oznaka da su pod posebnom zaštitom.

Ministar propisuje izgled, sadržinu i način stavljanja oznaka iz stava 2. ovog člana.

Centralni registar

Član 39.

Za svaku vrstu kulturnih dobara vodi se Centralni registar kulturnih dobara (u daljem tekstu: centralni registar).

Centralni registar iz stava 1. vode: Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe.

Ustanove zaštite dužne su da podatke o kulturnim dobrima za koje vode registar dostavljaju ustanovama zaštite koje vode centralne registre u roku od 60 dana od dana upisa kulturnog dobra u registar.

Ministar propisuje koji se podaci o kulturnom dobru upisuju u registar, na koji način se vodi registar i centralni registar kulturnih dobara, koja se dokumentacija o kulturnim dobrima obrazuje i čuva uz registar, kao i način na koji se kulturna dobra upisuju, odnosno brišu iz registra.

V. Kategorizacija kulturnih dobara

Kategorije kulturnih dobara

Član 40.

Kulturna dobra, u zavisnosti od svog značaja, mogu se razvrstati u kategoriju kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Kulturno dobro od velikog značaja

Član 41.

Kulturno dobro od velikog značaja jeste ono kulturno dobro koje ima najmanje jednu od sledećih karakteristika:

1)poseban značaj i uticaj na društveni, istorijski, naučni, tehnički, tehnološki i kulturni razvoj određenog područja ili razdoblja;

2) referentan je primerak prirodnih ili društvenih pojava, odnosno uslova društveno-ekonomskog i kulturno-istorijskog razvoja određenog područja ili razdoblja;

3) svedoči o veoma značajnim istorijskim događajima i istaknutim ličnostima;

4) veliku umetničku vrednost.

Kulturno dobro od izuzetnog značaja

Član 42.

Kulturno dobro od izuzetnog značaja jeste ono kulturno dobro koje ima najmanje jednu od sledećih karakteristika:

1) izuzetan značaj i uticaj na društveni, istorijski, naučni, tehnički, tehnološki i kulturni razvoj, odnosno za razvoj prirodnog okruženja i očuvanja kulturnog identiteta.

2) svedoči o presudnim istorijskim događajima i ličnostima i njihovom delovanju;

3) predstavlja jedinstven ili izuzetno redak primerak dostignuća i stvaralaštva svog vremena ili prirodnih procesa;

4) ima izuzetnu umetničku vrednost.

Proglašenje kulturnih dobara

Član 43.

Kulturno dobro od velikog značaja proglašava Centralna ustanova zaštite u skladu sa zakonom.

Kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašava Vlada Republike Srbije, na predlog centralnih ustanova zaštite.

Pravilnik o kriterijumima za proglašavanje kulturnog dobra od velikog značaja i izuzetnog značaja donosi ministar.

Akt o proglašenju

Član 44.

Akt o proglašenju kulturnog dobra od velikog odnosno izuzetnog značaja sadrži: naziv, opis i vreme nastanka kulturnog dobra, vrstu, mesto gde se nalazi, mere zaštite, ime sopstvenika, kao i pravni osnov prema kome drži kulturno dobro.

U slučaju kada se već utvrđeno kulturno dobro proglašava za veliki odnosno izuzetan značaj, akt o proglašenju kulturnog dobra od velikog odnosno izuzetnog značaja obavezno sadrži broj i datum akta o utvrđivanju za kulturno dobro.

Akt o proglašenju, registar i dokumentacija o kulturnom dobru je kulturno dobro, u smislu odredaba ovog zakona.

Akt o proglašenju kulturnog dobra od velikog odnosno izuzetnog značaja, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Kulturna dobra na listama Uneska

Član 45.

Kulturna dobra koja su na listama Uneska – Lista svetskog nasleđa, Lista svetskog nasleđa u opasnosti, Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa kome je potrebna hitna zaštita i Registar "Pamćenje sveta" (u daljem tekstu: liste Uneska) uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom.

Odobrenje za korišćenje naziva, imena i lika kulturnog dobra

Član 46.

Na­ziv, ime i lik kul­tur­nog do­bra mo­gu se ko­ri­sti­ti u ko­mer­ci­jal­ne svr­he sa­mo po odobrenju nad­le­žne ustanove zaštite. Za kul­tur­na do­bra od iz­u­zet­nog zna­ča­ja odobrenje da­je Mi­ni­star­stvo.

VI. DOBRA POD PRETHODNOM ZAŠTITOM I KULTURNO DOBRO U OPASNOSTI

A. Dobra pod prethodnom zaštitom

Dobra koja uživaju prethodnu zaštitu

Član 47.

Stvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnost i istoriju, uživaju zaštitu u skladu s odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: dobra koja uživaju prethodnu zaštitu)

Ukoliko dobro pod prethodnom zaštitom nije u zakonom predviđenom roku utvrđeno za kulturno dobro, prestaju da se primenjuju mere zaštite i prestaje mu status dobra pod prethodnom zaštitom.

Trajanje prethodne zaštite utvrđuje se zakonom.

Dobra koja uživaju prethodnu zaštitu

Član 48.

Dobra koja se utvrđuju u prethodnoj zaštiti na osnovu ovog zakona su:

1) nekropole i lokaliteti s arheološkim, istorijskim, etnološkim, antropološkim ili prirodnjačkim sadržajem; stara jezgra gradova i naselja; graditeljski objekti, celine i delovi graditeljskih objekata s istorijskim ili arhitektonskim vrednostima; spomenici i spomen obeležja posvećeni značajnim događajima i ličnostima; kuće u kojima su rođene ili su u njima radile zaslužne i istaknute ličnosti zajedno sa stvarima koje su im pripadale; zgrade i mesta u prirodi vezani za značajne istorijske događaje;

2) spisi, kompjuterski, filmski ili video zapisi; slike u pokretu, tekstovi i snimci televizijskih programa, fotografski i fonografski snimci i na drugi način sastavljeni zapisi i dokumenti; knjige i kartoteke o evidenciji tih spisa, zapisi i dokumenti, tekstovi i snimci radio programa, kao i mikrofilmovi o njima, primljeni i nastali u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, političkih organizacija i njihovih organa, ustanova, drugih organizacija i verskih zajednica, kao i pojedinaca dok su od značaja za njihov tekući rad ili dok iz tog materijala nije izvršeno odabiranje arhivske građe u skladu s odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: dokumentarni materijal);

3) predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheološki predmeti, etnografski, antropološki i prirodnjački predmeti, novac, poštanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili istorijski značajni predmeti tehničke kulture, muzički instrumenti i drugi slični predmeti stariji od 50 godina; predmeti, knjige, dokumenti, pisma, rukopisi i drugi pisani i reprodukovani, odnosno filmski ili magnetski zapisi; slike u pokretu, fotografisani i fonografisani materijal koji se odnosi na istorijske događaje, kao i na rad istaknutih i zaslužnih ličnosti u svim oblastima društvenog života, bez obzira na vreme i mesto nastanka.

4) Nematerijalna kulturna dobra - jezik, govor, njegovi oblici i varijante (dijalekti, narečja), usmena književnost i drugi usmeni izrazi i predanja, tradicionalna narodna izvođačka umetnost (muzika, pevanje, igra), običaji, svečanosti, obredi, rituali, verovanja, mitovi, legende, tradicionalna umeća, veštine i zanati, tradicionalna znanja i prakse vezane za prirodu i svemir koji su povezani sa lokalnom zajednicom, grupom ili pojedincem, koji ih prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa i bitan deo svog identiteta.

Vlada Republike Srbije može utvrditi i druge nepokretne i pokretne stvari koje uživaju prethodnu zaštitu.

Evidentiranje dobara pod prethodnom zaštitom

Član 49.

Dobra pod prethodnom zaštitom upisuju se u evidenciju dobara koje uživaju prethodnu zaštitu, odnosno registar dobara pod prethodno zaštitom.

Mere zaštite utvrđene ovim zakonom primenjuju se na pokretna i nepokretna dobra kao i na nematerijalna dobra koje su evidentirane da uživaju prethodnu zaštitu.

Ustanove zaštite vode registre dobara pod prethodnom zaštitom.

Podatke o dobrima pod prethodnom zaštitom koji se upisuju u registar, kao i način vođenja registra propisuje ministar.

Obaveštavanje sopstvenika

Član 50.

Ustanova zaštite dužna je da u roku od 30 dana od dana evidentiranja pokretnih i nepokretnih dobara, kao i nematerijalnih dobara koja uživa prethodnu zaštitu o tome obavesti sopstvenika ili pravno lice koje koristi i upravlja njome, kao i jedinicu lokalne samouprave.

B. Kulturno dobro u opasnosti

Dobra u opasnosti

Član 51.

Kulturno dobro, bez obzira na vrstu i kategoriju kojoj pripada, koje je izloženo riziku uništenja, nestajanja, ozbiljnom narušavanju njegovog integriteta ili oštećenja (u daljem tekstu: kulturno dobro u opasnosti) ima prioritet u sprovođenju mera zaštite.

Pod kulturnim dobrom u opasnosti, smatra se dobro:

a) kome preti neposredno i konkretno utvrđena opasnost zbog ubrzanog propadanja materijala od koga je napravljeno, ozbiljnih promena u urbanom i ruralnom životu, prostoru ili prirodnoj okolini sa kojima predstavlja jedinstvenu celinu, gubljenja autentičnosti, odnosno gubitka vrednosti kulturnog dobra

b) koje je izloženo velikoj opasnosti koja bi mogla da ima štetne posledice po njegove suštinske karakteristike, zbog: elementarnih nepogoda (zemljotresi, poplave, klizanje zemljišta, požari i sl.), izbijanja rata, pobune ili oružanih sukoba ili opasnosti njihovog nastupanja; izvršene okupacije, u celini ili delimično, teritorije na kojoj se dobro nalazi; promeni režima zaštite planskih dokumenata koji u suprotnosti sa njegovim pravnim statusom.

Ministar, na predlog nadležne ustanove zaštite donosi rešenje o proglašenju kulturnog dobra u opasnosti, ako je ispunjen najmanje jedan od kriterijuma iz stava 2. ovog člana.

Rešenjem iz stava 3. ovog člana Ministar utvrđuje hitne mere zaštite, posebna ograničenja, rokove i finansijska sredstva.

U Ministarstvu se vodi posebna evidencija kulturnih dobara u opasnosti.

VII. OPŠTE MERE ZAŠTITE

Mere zaštite

Član 52.

Ustanove zaštite kulturnih dobara utvrđuju i sprovode mere zaštite u cilju očuvanja, sprečavanja oštećenja i uništenja kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom.

Mere zaštite kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom su:

1)         Preventivna zaštita;

2)         Istraživanje;

3)         Čuvanje, praćenje i dokumentovanje;

4)         Snimanje i mikrofilmovanje;

5)         Održavanje;

6)         Evidencija kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom;

7)         Utvrđivanje konzervatorskih mera;

8)         Konzervatorski projekat;

9)         Sprovođenje konzervatorskih mera;

10)       Nadzor nad sprovođenjem konzervatorskih mera;

11)       Integralna zaštita;

12)       Plan upravljanja

13)       I druge mere utvrđene zakonom

Utvrđivanje mera zaštite

Član 53.

Utvrđivanje mera zaštite iz člana 52. je u isključivoj nadležnosti ustanova zaštite iz člana 23. stav 1 koje su osnovane na način i po postupku predviđen zakonom.

Stalni nadzor

Član 54.

Ustanove zaštite su dužne da obezbede stalni fizički i tehnički nadzor i čuvanje pokretnih kulturnih dobara koji se u tim ustanovama nalaze, u skladu sa zakonom, podazakonskim aktima i drugim propisima kojima se uređuju pravila fizičkog i tehničkog obezbeđenja.

Zemljište i zgrade koje koriste ustanove zaštite

Član 55.

Zemljište, zgrade, kulturna dobra i druga sredstva koja koriste ustanove zaštite, koriste i njima raspolažu ustanove zaštite u skladu sa zakonom.

VIII. PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I DRŽAOCA KULTURNIH

DOBARA I DOBARA KOJA UŽIVAJU PRETHODNI ZAŠTITU

Prava vlasnika i držaoca

Član 56.

Vlasnik odnosno držalac kulturnog dobra koji koristi i upravlja kulturnim dobrom ima pravo:

1)         da koristi kulturno dobro na način koji je u skladu s odredbama zakona i merama utvrđenim na osnovu zakona;

2)         na stručnu pomoć;

3)         na finansijsku pomoć za održavanje kulturnog dobra i sprovođenje konzervatorskih mera, u skladu sa zakonom;

4) na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja kulturnog dobra i

5) na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbeđena dostupnost kulturnog dobra javnosti i za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na kulturnom dobru, ako je merom zaštite ograničeno ili onemogućeno ekonomsko iskorišćavanje kulturnog dobra za odobrenu namenu u momentu utvrđene mere zaštite.

6) na oslobađanje od plaćanja taksi, poreza i drugih dažbina u skladu sa zakonom.

Obaveze vlasnika i držaoca

Član 57.

Vlasnik, odnosno držalac je dužan da:

1) prijavi kulturno dobro nadležnoj ustanovi zaštite;

2) čuva, pravilno koristi i redovno održava kulturno dobro;

3) blagovremeno sprovodi utvrđene mere zaštite;

4) bez odlaganja obavesti ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom;

5) dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja kao i izvođenje mera tehničke zaštite na kulturnom dobru u skladu s odredbama zakona i

6) obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti.

Vlasnik odnosno držalac ne sme da:

1) koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu s njegovom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja kulturnog dobra;

2) raskopava, ruši, prepravlja, prerađuje ili vrši bilo kakve radove koji mogu narušiti svojstva kulturnog dobra bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležnog organa i

3) rasparčava zbirke, kolekcije i fondove kulturnih dobara bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

Bliža prava i obaveze vlasnika i držaoca

Član 58.

Bliža prava obaveze vlasnika i držalaca kulturnih dobara u postupku korišćenja i upravljanja kulturnim dobrima i dobrima pod prethodnom zaštitom, kao i njihove obaveze u postupku korišćenja kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom uređuju se zakonom.

IX. PROMET KULTURNIH DOBARA, UVOZ, UNOŠENjE I IZVOZ I IZNOŠENjE KULTURNIH DOBARA

Promet kulturnih dobara

Član 59.

Kulturno dobro u privatnoj svojini može se prodati neposrednom pogodbom ili na aukciji.

Pravo preče kupovine

Član 60.

Republika Srbija, ima pravo preče kupovine kulturnog dobra u privatnoj svojini, preko nadležne ustanove zaštite.

Prodaja putem neposredne pogodbe

Član 61.

Vlasnik kulturnog dobra koji želi da proda kulturno dobro neposrednom pogodbom dužan je da ga prvo, ponudi nadležnoj ustanovi zaštite.

Ponuda iz stava 1 ovog člana za pokretno kulturno dobro traje najmanje 30 dana, a za nepokretno kulturno dobro najmanje 60 dana.

Ako se nadležna ustanova zaštite odrekne prava preče kupovine kulturnog dobra ili ne odgovori na ponudu u roku iz stava 2 ovog člana, vlasnik kulturnog dobra može to kulturno dobro prodati drugom licu, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od uslova koji su bili ponuđeni državi, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Prodaja na aukciji

Član 62.

Ako se kulturno dobro prodaje na aukciji, organizator aukcije je dužan da, najkasnije 30 dana pre dana održavanja aukcije, obavesti nadležnu ustanovu zaštite o mestu i vremenu održavanja aukcije i početnoj ceni kulturnog dobra.

Nadležna ustanova zaštite, može iskoristiti pravo preče kupovine do završetka aukcijske prodaje, prihvatanjem kupoprodajne cene koja je utvrđena, odnosno postignuta na aukciji.

Uvoz i unošenje kulturnih dobara

Član 63.

Kulturna dobra se mogu uvoziti i unositi Republiku Srbiju uz prethodno pribavljeno odobrenje zemlje iz koje se uvoze ili unose.

Lice koje unosu kulturno dobro ili uvoznik kulturnog dobra dužan je da bez odlaganja prijavi kulturno dobro nadležnoj ustanovi zaštite.

Kulturna dobra stranog porekla dozvoljeno je uvoziti, odnosno unositi u skladu s međunarodnim konvencijama i zakonodavstvom zemlje izvoznika.

Izvoz i iznošenje kulturnih dobara u inostranstvo

Član 64.

Kulturno dobro se ne može trajno izvesti, odnosno izneti iz Republike Srbije, osim u slučajevima razmene muzejske, arhivske ili bibliotečke građe koji su deo zbirke muzeja, javnog arhiva ili javne biblioteke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade odnosno Narodne Skupštine Republike Srbije.

Kulturno dobro može se privremeno izvesti, odnosno privremeno izneti u inostranstvo na osnovu dozvole za izvoz, odnosno za iznošenje, ministarstva nadležnog za kulturu.

Privremeni izvoz, odnosno privremeno iznošenje kulturnog dobra iz Republike Srbije može se odobriti na period do godinu dana od dana izdavanja dozvole.

Privremeni izvoz ili iznošenje može se produžiti najviše do 5 godina.

Bliže uslove za privremeni izvoz ili iznošenje kulturnog dobra, izgled obrazaca za privremene izvozne dozvole i neophodne mere zaštite propisuje ministar nadležan za kulturu.

Ministarstvo je dužno da svako rešenje kojim se odobrava ili zabranjuje privremeni izvoz, odnosno privremeno iznošenje kulturnog dobra iz Republike Srbije, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavi organu uprave nadležnom za poslove carine i organu uprave nadležnom za poslove policije.

X. POVRAĆAJ KULTURNIH PREDMETA

Član 65.

Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznetog sa teritorije Republike Srbije, odnosno sa teritorije druge države a koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, vrši se u skladu sa međunarodnim ugovorima, međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonodavstvom.

Kulturni predmet

Član 66.

Kulturni predmet je dobro koje je, pre ili posle nezakonitog iznošenja sa teritorije države članice Evropske unije ili druge države, kategorizovan ili definisan kao "nacionalno blago koje ima umetničku, kulturnu, istorijsku ili arheološku vrednost", na osnovu nacionalnog zakonodavstva ili administrativnog postupka, u skladu sa članom 36. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije.

Središnje telo

Član 67.

Ministarstvo je središnje telo nadležno za koordinaciju, organizovanje i praćenje aktivnosti u vezi sa povraćajem nezakonito iznetih kulturnih predmeta.

Ministarstvo sarađuje sa središnjim telima država članica Evropske unije, koje su odgovorne za koordinaciju poslova koji se odnose na povraćaj nezakonito iznetih kulturnih predmeta u tim državama članicama Evropske unije.

Ministarstvo preduzima potrebne aktivnosti u vezi sa povraćajem kulturnih predmeta u saradnji sa drugim organima i organizacijama, javnim ustanovama zaštite kulturnih dobara i drugim ustanovama i institucijama u Republici Srbiji.

Povraćaj kulturnog predmeta državi članici Evropske unije

Član 68.

Država članica Evropske unije može, u postupku i pod uslovima propisanim ovim zakonom, tražiti povraćaj kulturnog predmeta koji je nezakonito iznesen sa njene teritorije posle 1. januara 1993. godine, ukoliko se taj predmet nalazi na teritoriji Republike Srbije, ako:

1) je pre ili nakon nezakonitog iznošenja zaštićen kao nacionalno blago koje ima umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost prema njenom nacionalnom zakonodavstvu ili je takvim utvrđen u njenom administrativnom postupku, u skladu sa članom 36 Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije;

2) pripada grupi predmeta koji su obuhvaćeni popisom zbirki predmeta koje se mogu smatrati nacionalnim blagom ili čine sastavni deo javne zbirke koja je upisana u inventar zbirki muzeja, arhiva ili biblioteka, sakralne zbirke ili zbirke koja je imovina države članice, odnosno lokalne ili područne jedinice vlasti, javne institucije sa sedištem u državi članici ili institucije koja se značajno finansira od strane države članice, odnosno njenih lokalnih ili područnih jedinica vlasti.

Popis zbirki predmeta koje se mogu smatrati nacionalnim blagom, u smislu stava 1 tačka 2) ovog člana utvrđuje Ministarstvo.

Smatra se da je nezakonito iznesen i kulturni predmet koji nije vraćen u državu članicu Evropske unije nakon isteka roka za privremeno iznošenje.

Odredbom iz stava 1. ovoga člana ne dira se u pravo država koje nisu članice Evropske unije da ostvaruju povraćaj kulturnih predmeta prema multilateralnim i bilatelarnim međunarodnim ugovorima.

Odredbom stava 1. ovoga člana ne zadire se u pravo država koje nisu članice Evropske unije da ostvaruju povraćaj kulturnih predmeta u skladu sa multilatralnim i bilatelarnim međunarodnim ugovorima.

Postupak za povraćaj kulturnog predmeta

Član 69.

Postupak za povraćaj kulturnog predmeta koji je nezakonito iznesen sa teritorije države članice Evropske unije pokreće se tužbom države članice Evropske unije sa čije teritorije je nezakonito iznesen kulturni predmet, protiv držaoca kulturnog predmeta pred nadležnim sudom u Republici Srbiji.

Uz tužbu iz stava 1 ovog člana dostavlja se:

1) verodostojna isprava o statusu kulturnog predmeta, sa njegovim detaljnim opisom;

2) izjava nadležnog organa države članice Evropske unije da je potraživani kulturni predmet zaštićen nacionalnim zakonodavstvom i da je nezakonito iznesen posle 1. januara 1993. godine;

3) dokument izdat od strane nadležnog organa države članice Evropske unije na osnovu koga se može utvrditi da je kulturni predmet nezakonito iznesen sa njene teritorije;

4) dokaz da je tužba uložena u roku iz st. 2. i 3. ovog člana.

Postupak iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti u roku od tri godine od dana kada je država članica EU koja je zatražila povraćaj saznala za mesto na kojem se kulturni predmet nalazi i za identitet lica koje ga poseduje, a najkasnije u roku od 30 godina od dana kada je kulturni predmet nezakonito iznesen sa teritorije države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj.

Ako je potraživani kulturni predmet deo javne zbirke iz člana 6. stav1. tačka 19) ovog zakona ili je deo inventara crkvenih ili drugih verskih institucija pod posebnom zaštitom nacionalnog zakonodavstva države članice Evropske unije, postupak za povraćaj kulturnog predmeta može se pokrenuti u roku od 75 godina od dana kada je odnesen sa teritorije države članice, ako međunarodnim ugovorom nije određen drugi rok.

Postupak povraćaja nije dopušten ako u trenutku kada bi postupak trebao biti pokrenut iznošenje kulturnog predmeta sa teritorije države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj više nije nezakonito.

Nadležno središnje telo države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj, u cilju osiguravanja povraćaja kulturnog predmeta, odmah obaveštava Ministarstvo da je pokrenut postupak povraćaja.

Ministarstvo o pokrenutom postupku povraćaja obaveštava središnja tela drugih država članica Evropske unije.

Postupanje suda

Član 70.

Kulturni predmet iz člana 68. stav 1. ovog zakona vratiće se državi članici Evropske unije, ako sud utvrdi da je on nezakonito iznesen sa njene teritorije ili da nije vraćen po isteku roka za privremeni izvoz, odnosno iznošenje, osim ako se radi o kulturnom predmetu koji je nezakonito iznesen sa teritorije države članice Evropske unije pre datuma iz člana 68. stav 1. ovoga zakona ili po isteku rokova ili nastupu okolnosti iz člana 69. st. 3, 4. i 5. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1 ovog člana sud će, prema okolnostima slučaja, savesnom držaocu kulturnog predmeta odrediti pravičnu naknadu na teret države članice Evropske unije kojoj se kulturni predmet vraća.

Savesnost držaoca kulturnog predmeta ceni se po propisima Republike Srbije u odnosu na njegovo postupanje prilikom sticanja i držanja kulturnog predmeta, pri čemu se u obzir uzimaju sve okolnosti sticanja, a naročito dokumentacija o poreklu predmeta, dozvole za izvoz odnosno iznošenje koje su potrebne prema pravu države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj, svojstva stranaka, plaćena cena, pitanje da li je držalac izvršio uvid u bilo koji dostupan registar ukradenih kulturnih predmeta i bilo koje relevantne informacije koje je objektivno mogao pribaviti ili preduzeo bilo koje druge radnje u cilju saznavanja činjenica koje se odnose na poreklo kulturnog predmeta.

U slučaju sticanja kulturnog predmeta iz člana 68. stav 1. ovog zakona, po osnovu poklona ili nasleđivanja, novi držalac kulturnog predmeta ne može biti u povoljnijem položaju od lica od kojeg je kulturni predmet stekao.

Držalac kulturnog predmeta ostvaruje pravo na isplatu pravične naknade iz stava 2. ovog člana nakon predaje potraživanog kulturnog predmeta državi članici Evropske unije.

Isplata pravične naknade i troškova postupka ne utiče na pravo države članice Evropske unije da od lica koje je nezakonito iznelo kulturni predmet potražuje naknadu štete.

Kao vrednost kulturnog predmeta za koji se traži povraćaj uzima se u obzir njegova vrednost koju ima u Republici Srbiji na dan podnošenja tužbe iz člana 69. stav 1.

U pogledu vlasništva nad kulturnim predmetom koji je vraćen državi članici Evropske unije primenjuju se propisi te države.

Saradnja sa državama članicama

Član 71.

Ministarstvo je dužno da sarađuje sa nadležnim organima država članica Evropske unije u vezi sa vraćanjem nezakonito iznesenih kulturnih predmeta, a naročito da:

1) na zahtev države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj, u saradnji sa drugim državnim organima i organizacijama, javnim ustanovama zaštite kulturnih dobara i drugim ustanovama i institucijama, preduzme radnje i mere radi pronalaženja kulturnog predmeta i utvrđivanja identiteta njegovog držaoca. Zahtev države članice Evropske unije mora da sadrži sve informacije potrebne za olakšavanje pronalaženja, posebno informacije o saznanjima o stvarnom ili pretpostavljenom mestu na kojem se kulturni predmet nalazi,

2) obavesti zainteresovanu državu članicu Evropske unije da li se i gde na teritoriji Republike Srbije nalazi traženi kulturni predmet, ako postoje osnovane sumnje da je on nezakonito iznesen sa teritorije države članice Evropske unije;

3) omogući nadležnom organu države članice Evropske unije koja je zatražila povraćaj da, u roku od šest meseci od dana dostavljanja obaveštenja iz tačke 2 ovog stava, proveri da li se radi o traženom kulturnom predmetu. Ukoliko se provera ne obavi u propisanom roku neće se primenjivati tač. 4. i 5. ovog stava;

4) u saradnji sa nadležnim organom države članice Evropske unije, preduzme potrebne mere za fizičko očuvanje traženog kulturnog predmeta;

5) spreči odgovarajućim merama svaku radnju koja se preduzima radi izbegavanja ili otežavanja povraćaja kulturnog predmeta;

6) u skladu sa svojim nadležnostima, i u saradnji sa nadležnim organima, sprovede aktivnosti radi sprovođenja arbitražnog postupka u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno potrebne radnje za postizanje sporazuma između držaoca kulturni predmet i države članice Evropske unije koja zahteva povraćaj uz uslov da država članica Evropske unije i držalac kulturnog predmeta formalno daju svoje odobrenje;

7) odmah nakon prijema zahteva iz tačke 1) ovog člana, odnosno obaveštenja da je pokrenut postupak za povraćaj kulturnog predmeta, obavestiti središnja tela drugih država članica Evropske unije da je u Republici Srbiji pokrenut postupak za povraćaj kulturnog predmeta koji je nezakonito iznesen sa teritorije određene države članice Evropske unije.

Radi ostvarivanja saradnje sa središnjim telima država članica Evropske unije, Ministarstvo služi se modulom Informacijskog sistema unutrašnjeg tržišta ("IMI") uspostavljenog Uredbom (EU) br. 1024/2012 posebno prilagođenim za kulturne predmete. Ministarstvo može se takođe služiti IMI kako bi širilo relevantne informacije o slučaju u vezi s kulturnim predmetima koji su ukradeni ili nezakonito izneseni sa teritorije Republike Srbije.

Ministarstvo odlučuje o korišćenju IMI-ja od strane drugih nadležnih organa Republike Srbije za potrebe sprovođenja odredaba čl. 63 do 77. ovog zakona.

Razmena informacija putem IMI sprovodi se u skladu s važećim zakonskim odredbama o zaštiti podataka o ličnosti, ne dovodeći u pitanje mogućnost da se Ministarstvo uz IMI posluži i drugim sredstvima komunikacije s nadležnim središnjim telima drugih država članica Evropske unije.

Povraćaj kulturnog predmeta

Član 72.

Republika Srbija ima pravo zatražiti povraćaj kulturnih predmeta navedenih u članu 68. stav 1. ovog zakona koji su nezakonito izneseni s njene teritorije, a nalaze se na teritoriji druge države članice Evropske unije. Na zahtev za povraćaj kulturnih predmeta koji se nalaze na teritoriji druge države članice Evropske unije shodno se primjenjuju odredbe čl.69. do 71. ovog zakona.

Ministarstvo odgovorno je za sprovođenje i koordinaciju svih aktivnosti vezanih za povraćaj kulturnih predmeta iz stava 1. ovoga člana.

O pokrenutom postupku za povraćaj kulturnog predmeta koji je nezakonito iznesen sa teritorije Republike Srbije, Ministarstvo odmah obaveštava središnje telo države članice Evropske unije od koje se traži povraćaj.

Ministarstvo podnosi izveštaj o primeni odredbi čl. 69.-72. ovog zakona Evropskoj komisiji, u roku utvrđenom čanom 17. Direktive 2014/60/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 15. maja 2014. o povraćaju kulturnih predmeta nezakonito iznetih sa područja države članice.

Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznesenog sa teritorije države koja nije članica Evropske unije

Član 73.

Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznesenog sa teritorije države koja nije članica Evropske unije vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju svojinskopravni odnosi, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznešenog sa teritorije Republike Srbije

Član 74.

Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznesenog sa teritorije Republike Srbije vrši se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države na čijoj se teritoriji traženi kulturni predmet nalazi, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Aktivnosti na povraćaju kulturnih predmeta

Član 75.

Ministarstvo je dužno da u saradnji sa drugim državnim organima i organizacijama, javnim ustanovama zaštite kulturnih dobara i drugim ustanovama i institucijama u Republici Srbiji:

1) preduzima mere i aktivnosti na prikupljanju podataka i uspostavljanju evidencija i dokumentacije o kulturnim predmetima nezakonito iznesenim iz Republike Srbije koji mogu biti predmet povraćaja;

2) preduzmaju potrebne mere i radnje za omogućavanje obezbeđivanje povraćaja kulturnih predmeta nezakonito iznetih sa teritorije Republike Srbije.

3) priprema i podnosi zahtev Državnom pravobraniocu, za podnošenje tužbe za povraćaj kulturnog predmeta nadležnom organu/sudu države na čijoj se teritoriji nalazi kulturni predmet koji je nezakonito iznet iz Republike Srbije, u skladu sa propisima te države i međunarodnim ugovorima;

4) podnosi nadležnom organu zahtev za povraćaj nezakonito prisvojenog kulturnog predmeta u državnoj svojini.

Nadležni organi

Član 76.

Procedure za povraćaj kulturnih predmeta na osnovu ovog zakona ne diraju, odnosno ne utiču na postupke otkrivanja i procesuiranja krivičnih dela počinjenih u vezi sa nezakonitim iznošenjem kulturnih predmeta.

Izveštaj o sprovođenju zakona

Član 77.

Najmanje jednom u tri godine Ministarstvo dostavlja Vladi izveštaj o sprovođenju odredaba ovog zakona kojima se uređuje povraćaj kulturnih predmeta nezakonito iznetih sa teritorija država članica.

XI. NADZOR

Član 78

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona i propisa donetih na osnovu njega, u pogledu obavljanja delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, obaveza vlasnika i držaoca kulturnih dobara koja nisu u javnoj svojini, sprovođenja postupka uvoza i iznošenje kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom, primene opštih mera zaštite kulturnih dobara, vrši Ministarstvo preko republičkih inspektora za zaštitu kulturnih dobara.

Radi ostvarivanja ciljeva inspekcijskog nadzora, Inspektor zaštite kulturnih dobara deluje u skladu sa Zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, sa ovim zakonom, kao i zakonima koji uređuju posebne oblasti zaštite kulturnih dobara.

Inspektor zaštite kulturnih dobara

Član 79.

Inspektor zaštite kulturnih dobara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke ili iz drugih društvenih oblasti na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, položen državni stručni ispit i koji ispunjava druge uslove u skladu sa zakonom.

Inspektor zaštite kulturnih dobara ne može da obavlja privredne ili druge delatnosti i poslove za sebe ili drugog poslodavca u oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara, učestvuje u radu organa i radnih tela organizacija koje podležu inspekcijskom nadzoru u skladu sa ovim zakonom, kao ni da obavlja druge službe, poslove i postupke koji su u suprotnosti sa položajem i radom inspektora zaštite kulturnih dobara i štete njegovoj nepristrasnosti i objektivnosti u vršenju posla.

Ustanove zaštite kulturnih dobara, sopstvenik ili pravno odnosno fizičko lice koje upravlja kulturnim dobrima dužna su da omoguće inspektoru zaštite kulturnih dobara obavljanje inspekcijskog nadzora, da mu na njegov zahtev blagovremeno dostavljaju potpune i tačne podatke, da mu na njegovo traženje pruže usmeno ili pisano izjašnjenje o činjenicama i dokazima koji su izneti, odnosno utvrđeni u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da postupe po drugom zahtevu inspektora zaštite kulturnih dobara.

Ministarstvo je dužno da sistemski i kontinuirano planira i sprovodi obuku i druge oblike stručnog usavršavanja inspektora zaštite kulturnih dobara.

Poslovi inspektora zaštite kulturnih dobara

Član 80.

Inspektor zaštite kulturnih dobara vrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o kulturnim dobrima, kao i zakona koji uređuju posebne oblasti zaštite kulturnih dobara i drugih propisa kojima se uređuje organizacija i način rada ustanova zaštite kulturnih dobara a naročito u pogledu:

            1) postupanja ustanova zaštite kulturnih dobara u pogledu sprovođenja zakona i drugih propisa u oblasti zaštite kulturnih dobara;

            2) ispunjenosti uslova za obavljanje poslova u okviru delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara;

            3) ostvarivanja prava i obaveza vlasnika odnosno držaoca kulturnog dobra, utvrđenih Zakonom o kulturnim dobrima, kao i zakonima koji uređuju posebne oblasti zaštite kulturnih dobara;

O inspekcijskom nadzoru svaki inspektor zaštite kulturnih dobara vodi evidenciju u skladu sa zakonom.

Zapisnik i rešenje

Član 81.

O izvršenom inspekcijskom nadzoru, inspektor zaštite kulturnih dobara dužan je da sačini zapisnik, koji se dostavlja Ministarstvu, ustanovi zaštite, drugom pravnom licu i samostalnom stručnjaku nad kojom je izvršen nadzor.

Inspektor zaštite kulturnih dobara ovlašćen je da donese rešenje, kojim izriče mere u skladu sa zakonom.

Protiv rešenja iz stava 2.ovog člana, može se izjaviti žalba ministru.

Ako inspektor zaštite kulturnih dobara oceni da je postupanjem, odnosno nepostupanjem ustanove zaštite, drugog pravnog lica i samostalnog stručnjaka u kulturi nad kojom je izvršen nadzor, učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj, podnosi nadležnom organu prijavu za učinjeno krivično delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili prekršajni nalog, u skladu sa zakonom.

Stručni nadzor

Član 82.

Stručni nadzor nad radom ustanova zaštite vrše centralne i matične ustanove, u skladu sa zakonom.

Akt o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora

Član 83.

Ministar donosi akt o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora kao i o utvrđivanju potrebnog broja inspektora zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji.

HII. NACIONALNI KOMITET ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE I CENTAR ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE SRBIJE

Nadležnost

Član 84.

            Republika Srbija osniva Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe radi očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe:

-           usvaja i razrađuje strategiju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije;

-           razmatra i usvaja kriterijume i metodologiju za upis u Centralni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa u Republici Srbiji:

-           usvaja predloge za upis u registar nematerijalnih kulturnih dobara i donosi odluku o upisu u Centralni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa u Republici Srbiji;

-           razmatra i usvaja mere zaštite i očuvanja registrovanih nematerijalnih kulturnih dobara;

-           učestvuje u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u cilju uključivanja nematerijalnog kulturnog nasleđa;

-           usvaja, predlaže i koordinira rad na nominaciji nematerijalnih kulturnih dobara na Reprezentativnu Listu i Listu za hitno očuvanje ugrožene nematerijalne kulturne baštine Uneska;

-           prati sprovođenje Konvencije;

-           izrađuje godišnji izveštaj Komitetu Uneska o implementaciji Konvencije i

-           vrši druge poslove u skladu sa zakonom, i drugim propisima.

Pravilnik o radu Komiteta

Član 85.

Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe obrazuje ministar rešenjem.

Pravilnik o radu Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe donosi ministar.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe

Član 86.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe vrši sprovođenje strategije očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije koju usvaja Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe kao i delatnosti utvrđene zakonom.

XIII. KOMISIJA ZA KULTURNA DOBRA OD IZUZENOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU I KULTURNA DOBRA SA LISTA UNESKA

Komisija za kulturna dobra

Član 87.

U cilju praćenja i uvida u stanje kulturnih dobara koja su utvrđena kao dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju kao i kulturnih dobara sa liste Uneska pri Ministarstvu se obrazuje Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska. (u daljem tekstu Komisija za kulturna dobra)

Nadležnost Komisije

Član 88.

Komisija za kulturna dobra:

- prati stanje kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara Republike Srbije sa lista Uneska.

- predlaže Ministarstvu preduzimanje neophodnih mera, ukoliko se utvrdi ugroženost kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara Republike Srbije sa lista Uneska.

- razmatra i daje mišljenje o predlozima za proglašenje kulturnih dobara za liste Uneska i prosleđuje ih drugim organima na dalju proceduru.

Komisija može inicirati stručnu raspravu o problemima koji su od značaja za zaštitu kulturnih dobara.

Član 89.

Broj članova, bliže uslove za rad, način obrazovanja, način rada Komisije za kulturna dobra, kao i druga pitanja od interesa za rad Komisije, propisuje ministar, u skladu sa zakonom.

XIV. KAZNENE ODREDBE

Kazne

Član 90

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice odnosno preduzetnik i pravno lice :

1) ako ne dostavo podatke o kulturnim dobrima u roku iz člana 38. ovog zakona;

2) ako ne obavesti sopstvenika o evidentiranju u roku iz člana 49. ovog zakona;

3) ako postupi suprotno odredbama člana 56. ovog zakona;

4) ako postupi suprotno odredbama člana 60. ovog zakona;

5) ako ne obavesti ustanovu zaštite u roku iz člana 61. ovog zakona;

6) ako postupi suprotno odredbama člana 62. ovog zakona;

7) ako postupi suprotno odredbama člana 63. ovog zakona;

  Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

Nadležnost za pokretanje krivičnog i upravnog postupka

Član 91.

Nadležna ustanova zaštite ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja mera zaštite i korišćenja kulturnih dobara i podnošenja zahteva za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka.

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 92.

Ustanove zaštite kulturnih dobara osnovane do dana stupanja na snagu ovog zakona dužne su da svoju organizaciju i rad usklade sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Republika Srbija preuzeće osnivačka prava nad ustanovama zaštite kulturnih dobara u javnoj svojini čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana, a nad javnim arhivima čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa i arhivska delatnost.

Odluku o preuzimanju osnivačkih prava iz stava 3. ovog člana donosi Vlada.

Osnivačka prava iz stava 4. ovog člana u ime Republike Srbije vrši Vlada.

Od dana preuzimanja osnivačkih prava nad ustanovama zaštite kulturnih dobara Vlada će u roku od godinu dana imenovati organe upravljanja ustanova u skladu sa ovim zakonom.

Član 93.

Odredbe člana 6. stav 1. tačka 12 do 18 i članovi 64. do 76. primenjivaće se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 94.

Ministar će u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora kao i o utvrđivanju potrebnog broja inspektora zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji.

Član 95.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 96.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik RS", br. 71/94, 52/11-dr.zakoni i 99/11-dr.zakon).

Posebni zakoni kojima se uređuju delatnosti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, arhivske delatnosti, muzejske delatnosti, audio-vizuelne delatnosti i bibliotečko-informacione delatnosti u oblasti zaštite stare i retke bibliotečke građe doneće se u roku od najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 97.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 6. stav 1. tačka 12 do 22 i članovi 65. do 76. koji će se primenjivati danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. Razlozi za donošenje zakona

Republika Srbija ima Zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 71/94, 52/11–dr.zakoni i 99/11 – dr.zakon) koji je usvojen 1994. godine i osim terminološke zastarelosti, u međuvremenu, do danas, su se promenila dva ustava, i čitav društveno politički sistem pa je bilo potrebno uskladiti se sa pravni sistemom. Pored toga Zakon iz 1994. godine je po svom karakteru bio i opšti propis jer je uređivao opšta, zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara (arhivistiku, muzeologiju, staru i retku knjigu, nepokretna kulturna dobra i kinoteku) a istovremeno je uređivao i posebno svaku oblast zaštite kulturnih dobara. Iz ovih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine je komplikovan i obiman propis, sa brojnim odredbama koje su skoro neprimenljive.

Iz ovih razloga predlaže se promena pravnog uređenja zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji, na taj način što bi se doneo jedan opšti propis kojim bi se postavila opšta jedinstvena pravila i osnove zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji, a zatim doneli posebni zakoni kojima bi se uredile pojedine oblasti zaštite kulturnih dobara.

Tako ovaj Zakon utvrđuje vrste kulturnih dobara, ustanove zaštite kulturnih dobara, delatnost ustanova zaštite kulturnih dobara, uslovi za njeno obavljanje delatnosti, mrežu ustanova zaštite, utvrđivanje kulturnih dobara, upis u registar i kategorizacija kulturnih dobara, dobra pod prethodnom zaštitom i kulturna dobra u opasnosti, postavlja zajedničke opšte mere zaštite kulturnih dobara, utvrđuje prava i obaveze vlasnika i držaoca kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodni zaštitu, uređuje promet kulturnih dobara, uvoz, unošenje i izvoz i iznošenje kulturnih dobara, povraćaj kulturnih predmeta kao implementaciju Direktive 2014/60/EU Evropskog parlamenta i Saveta Evrope od 15. maja 2014. o povraćaju kulturnih predmeta nezakonito iznetih sa teritorije države članice i o izmeni Uredbe (EU) br. 1024/2012, kao odredbe sa odloženom primenom posle ulaska Srbije u Evropsku uniju, i nadzor nad primenom Zakona. Predloženim zakonom je utvrđeno i formiranje Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, takođe Nacrtom zakona je prepoznato i postojanje Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i centra za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije.

Na ovaj način stvoren je okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi oblast zaštite kulturnog nasleđa i da stvori pravni osnov za donošenje posebnih zakona iz svih oblasti zaštite kulturnih dobara kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju (nepokretna kulturna dobra; pokretna kulturna dobra; nematerijalna kulturna dobra).

Ukoliko imamo u vidu značaj kulturnog nasleđa, ne samo za istoriju, nauku i kulturu već i za zadovoljavanje potreba građana, neophodno je hitno uređivanje ove materije u cilju očuvanja kulturnih dobara.

- Problemi koje zakon treba da reši

S obzirom na to da većina ustanova zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji obavlja svoju delatnost u veoma teškim uslovima, sa nedovoljnim prostorom, nedostatkom stručnog kadra, zastarelom opremom i problemima finansiranja, donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu će biti stvorene institucionalne osnove za obezbeđivanje uslova neophodnih za obavljanje delatnosti zaštite i ravnomeran razvoj ustanova zaštite. Pored toga ovaj zakon treba da obezbedi donošenje zakona iz svih oblasti zaštite kulturnih dobara. Tako bi trebali da se donesu zakoni iz oblasti muzeologije, zaštite nepokretnih kulturnih dobara, audio-vizuelne građe, kao i da se inoviraju zakoni o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i iz arhivistike.  

Najveći broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost a pri tom je i broj zaposlenih u njima, uprkos povećanju obima poslova usled donošenja brojnih novih zakona iz različitih povezanih oblasti konstantno smanjivan pa su pojedine ustanove dovedeni na ivicu izdrživosti. Nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara je među vodećim problemima koji direktno utiče na njihovo propadanje.

Osim toga, sadašnji zakonski okvir je delimično zastareo i ne uređuje brojna pitanja koja su od značaja za rad ustanova i primenu dobre prakse iz sveta na koju treba da se ugledamo.

Zakonsko uređivanje obaveza imalaca i držalaca kulturnih dobara, evidenciju svih kulturnih dobara naše provinijencije, na teritoriji Srbije i van njene teritorije, pitanja prava i obaveza ustanova zaštite kulturnih dobara, njihovu delatnost, stvaranje mreže ustanova, vođenje obaveznih evidencija u ustanovama zaštite kulturnih dobara, kategorisanje i proglašenje kulturnih dobara, uređivanje dobara pod prethodnom zaštitom, utvrđivanje jedinstvenih mera preventivne zaštite, promet i izvoz kulturnih dobara, povraćaj kulturnih predmeta, nadzor nad primenom zakona i inspekcijski nadzor, osnivanje i rad Komisije za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, rad Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i brojna druga pitanja su važna radi stvaranja jedinstvenog sistema za očuvanje i zaštitu sve ukupno kulturno nasleđe Srbije.

- Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

1. Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države.

2. Utvrđivanje da sva kulturna dobra i sva dobra pod prethodnom zaštitom predstavljaju nacionalno blago u skladu sa ovim zakonom.

3. Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na sva kulturna kulturna dobra izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži.

4. Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu svih oblika kulturnog nasleđa.

5. Poboljšanje uslova za rad ustanova zaštite kulturnih dobara kako bi mogli da: se punim kapacitetom posvete zaštiti kulturnih dobata za koje su nadležni.

6. Jasno definisanje obaveza osnivača ustanova zaštite.

7. Regulisanje matičnih finkcija kod ustanova zaštite.

8. Uređivanje stručnih zvanja u oblasti zaštite kulturnih dobara.

9. Osnivanje inspekcije zaštite kulturnih dobara radi zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa.

10. Regulisanje pitanja povraćaja kulturnih predmeta u skladu sa propisima EU.

11. Osnivanje Komisije za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, Memorije sveta i Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva pri ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

12. Zakonsko uređenje pitanja nadležnosti Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u skladu sa Konvencijom Uneska.

13. Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju kulturnih dobara.

- Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo – ne donošenje Zakona o kulturnom nasleđu, odnosno ne menjanje važećeg Zakona o kulturnim dobrima,

2) izmene odnosno dopune Zakona o kulturnim dobrima kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema ili

3) donošenje novog zakona koji bi u potpunosti regulisao ovu oblast.

Prva opcija nije održiva iz razloga što više nije moguće postojećim pravnim okvirom obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih dobara.

Druga opcija bi podrazumevala izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima u pogledu niza pitanja koje taj zakon nedovoljno ili uopšte ne reguliše. Ovo ne bi bilo dobro rešenje imajući u vidu obim potrebnih izmena, odnosno dopuna, te je iz navedenih razloga celishodnije donošenje novog zakona koji bi postavio jedinstvene osnove za oblast zaštite kulturnih dobara na savremen način postavio organizaciju i funkcionisanje delatnosti zaštite, koje bi se pojedinačnim propisima razradile.

- Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje zakona je neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite kulturnog nasleđa kao i postavanje sistema i organizacije i funkcionisanje delatnosti zaštite ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ustanove u obavljanju delatnosti.

Imajući u vidu značaj kulturnog nasleđa i kulturnih dobara u savremenom svetu koji ih je prepoznao i kao jedan od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti jedne zemlje, neophodno je sva pitanja u vezi nastanka kulturnih dobara, čuvanja i zaštite kao i druga pitanja u vezi nadležnosti i rada ustanova zaštite kulturnih dobara i obaveza i prava vlasnika i držaoca, kao i pitanja nematerijalnog kulturnog nasleđa urediti opštim zakonom, kojim će postaviti pravni osnovi za uređenje posebnih oblasti zaštite kulturnih dobara.

III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja

I. OSNOVNIM ODREDBAMA (čl. 1–6) definisani su: predmet zakona; primena postupka i izrazi u zakonu, opšti interes, kulturna dobra kao nacionalno blago, ciljevi zaštite i termini i definicije.

Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite kulturnog nasleđa i kulturnih dobara kao elemenata kulturnog nasleđa i utvrđuju uslovi za obavljanje delatnosti njihove zaštite. ojedinačne oblasti zaštite kulturnog nasleđa i kulturnih dobara bliže se uređuju posebnim zakonima (član 1).

Članom 2. Nacrta zakona o kulturnom nasleđu (u daljem tekstu: Nacrt zakona) je uređena primena Zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak na sva pitanja postupka koji nisu drugačije uređen uređena Zakonom. Takođe je utvrđeno da se pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena Nacrtom zakona primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor. Ovde se utvrđuje da izrazi upotrebljeni u Nacrtu zakona u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

U članu 3. su kulturna dobra određena kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja, kao takva, uživaju posebnu zaštitu utvrđenu Nacrtom zakona a takođe je predviđeno da je i delatnost zaštite kulturnih dobara od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Stavom 3. ovog člana uređeno je da su sva kulturna dobra u javnoj svojinu u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom. Veoma važne odredbe ovog člana su i one kojima se predviđa da se sredstva za zaštitu i čuvanje kulturnih dobara u svojini Republike Srbije obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Takođe u člani 3. je utvrđeno da su kulturna dobra zaštićena zakonom bez obzira u čijem su vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalaze.

Odredbom člana 4. po prvi put je definisano da kulturna dobra i dobra pod prethodnom zaštitom predstavljaju nacionalno blago u skladu sa Nacrtom zakona. Ovim članom je takođe, uređeno da Vlada Republike Srbije može utvrditi i druga materijalna i nematerijalna dobra za nacionalno blago.

Članom 5 su utvrđeni ciljevi zaštite kulturnih dobara i to: integralno očuvanje celovitog korpusa kulturnog nasleđa, proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti kulturnog nasleđa, održivi razvoj kulturnog nasleđa kroz upravljanje i korišćenje, podsticanje kreativnosti, podrška kulturnoj raznolikosti i unapređivanje razumevanja i saradnje i sprečavanju protivpravnog postupanja sa kulturnim dobrima

Članom 6. su za potrebe ovog zakona, utvrđeni termini i definicije, odnosno značenje pojmova upotrebljenih u zakonu.

 II. NAČELA ZAKONA (čl. 7-13) je najkraći deo Nacrta zakona koji obuhvata odredbe kojima se uređuju opšta načela zakona i to: načelo zakonitosti i jedinstvenog uređenja (član 7), načelo odgovornosti (član 8), načelo efikasnosti (član 9), načelo javnosti i dostupnosti (član 10), načelo održivog razvoja (član 11), načelo saradnje (član 12) i načelo zabrane otuđenja kulturnih dobara u javnoj svojini (član 13)

III. VRSTE KULTURNIH DOBARA (čl. 14-21)

Članom 14. se utvrđuje da kulturna dobra kao i dobra pod prethodnom zaštitom mogu biti nepokretna, pokretna i nematerijalna.

A. Nepokretna kulturna dobra, član 15. utvrđuje da nepokretna kulturna dobra mogu biti: građevinsko - arhitektonski objekat kao i njegova graditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvima vezanim za određenu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehničke kulture, urbano ili ruralno naselje ili njegov deo sa pripadajućom infrastrukturom, grupa građevina koje nisu nužno prostorno povezane, ali imaju kolektivnu arhitektonsku koherentnost ili kulturnu, istorijsku, arheološku, umetničku, naučnu, društvenu funkcionalnu ili tehničku jednobraznost, kao i lokalitet koji je proizvod jedinstvene prirodne i ljudske delatnosti, delimično izgrađen, a ima istaknut istorijski, arheološki, umetnički, antropološki, naučni, društveni, kulturni, tehnički ili industrijski značaj.

B. Pokretna kulturna dobra (član 16.-20.)

Odredbe člana 16. utvrđuje da su pokretna kulturna dobra muzejska građa, arhivska građa, audio-vizuelna građa i stara i retka bibliotečka građa.

Članom 17. Muzejska građa je utvrđena kao umetničko istorijski predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju poseban značaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka, kao i prirode i njenog razvitka, bez obzira na to kada i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih, kao i dokumentacioni materijal uz te predmete, a posebno: arheološki, istorijski, industrijski i tehnološki, graditeljski i arhitektonski, umetnički, predmeti primenjene umetnosti, etnografski, antropološki i prirodnjački.

 Članom 18. Arhivska građa je utvrđena kao izvorni i reprodukovani pisani, crtani, kompjuterizovani, štampani, fotografisani, filmovani, mikrofilmovani, fonografisani ili na drugi način zabeleženi dokumentarni materijal od posebnog značaja za nauku i kulturu koji je nastao u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, političkih organizacija i njihovih organa, ustanova i drugih organizacija, verskih zajednica, kao i pojedinaca, bez obzira na to kad je i gde nastao i da li se nalazi u ustanovama zaštite ili van njih.

Članom 19. je utvrđeno da Audio-vizuelnu građu čine: zapis registrovane slike u pokretu, sa ili bez tonskog zapisa, odnosno original i kopija na bilo kom nosaču zapisa, namenjen posmatranju ili prikazivanju kao celini, korišćenjem mehaničke i/ili elektronske opreme za prikazivanje, bez obzira na tehniku snimanja i na to kada su i gde nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite ili izvan njih, kao i prateća audio-vizuelna građa: scenario, knjiga snimanja, dijalog lista, filmski plakat, foto dokumentacija, skice dekora i kostima, notni zapisi filmske muzike, publikacije i drugi dokumenti i predmeti nastali pre, za vreme i posle snimanja filma, analogno ili u bilo kom digitalnom zapisu.

Članom 20. utvrđeno je da staru i retku bibliotečku građu sačinjavaju: stare srpske knjige, stare strane knjige, retke knjige i posebne zbirke.

V.Nematerijalna kulturna dobra (član 21.)

U članu 21 Nacrta zakona se po prvi put utvrđuju i nematerijalna kulturna dobra koje čine: jezik, govor, njegovi oblici i varijante (dijalekti, narečja), usmena književnost i drugi usmeni izrazi i predanja, tradicionalna narodna izvođačka umetnost (muzika, pevanje, igra), običaji, svečanosti, obredi, rituali, verovanja, mitovi, legende, tradicionalna umeća, veštine i zanati, tradicionalna znanja i prakse vezane za prirodu i svemir koji su povezani sa lokalnom zajednicom, grupom ili pojedincem, koji ih prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa i bitan deo svog identiteta.

IV. USTANOVE ZAŠTITE, DELATNOST ZAŠTITE KULTURNIH DOBARA, USLOVI ZA NjENO OBAVLjANjE I MREŽA USTANOVA ZAŠTITE (član 22-31)

A. Ustanove zaštite (član 22-23) Članom 22. je utvrđeno da delatnost zaštite kulturnih dobara obavljaju ustanove zaštite, koje se osnivaju u skladu sa zakonom.

Odredbama člana 23. je utvrđeno da su ustanove zaštite: zavod za zaštitu spomenika kulture (u daljem tekstu zavod), muzej, arhiv, kinoteka, biblioteka i centar za nematerijalno kulturno nasleđe. Dalje se u ovom članu utvrđuje da se zavod osniva za delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara a muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka osnivaju se za delatnost zaštite pokretnih kulturnih dobara. Ovim članom se takođe utvrđuje da je muzej je ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite muzejske građe, i nematerijalnih kulturnih dobara, da je arhiv ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite arhivske građe, da je kinoteka ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite audio-vizuelne građe i da je biblioteka ustanova zaštite u oblasti delatnosti zaštite stare i retke bibliotečke građe. Centar je ustanova zaštite u oblasti zaštite nematerijalnih kulturnih dobara.

B. Delatnost ustanova zaštite (član 24-26)

Odredbama člana 24. pobrojane su osnovne delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara i to: otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje i obrada kulturnih dobara; istraživanje, proučavanje i vrednovanje kulturnih dobara; evidentiranje, predlaganje za proglašenje i utvrđivanje dobra pod prethodnom zaštitom i kulturnog dobra; vođenje registra i dokumentacije o dobru pod prethodnom zaštitom i kulturnom dobru; čuvanje, održavanje i korišćenje kulturnih dobara; predlaganje, utvrđivanje, sprovođenje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara; promovisanje kroz izlaganja, publikacije, predavanja, edukativno-prosvetni rad i na druge načine i drugo; istraživanje, očuvanje i korišćenje dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda koja se nalaze van teritorije Republike Srbije; izgradnja i razvoj jedinstvenog informacionog sistema u oblasti zaštite kulturnog nasleđa; pružanje stručne pomoći vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara; preduzimanje mera očuvanja koje obezbeđuju upotrebljivost nematerijalnog kulturnog nasleđa, uključujući identifikaciju, dokumentaciju, istraživanje, očuvanje, zaštitu, promociju, vrednovanje, prenošenje, posebno kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i sprovođenje utvrđenih mera ustanova zaštite u negovanju nasleđa u sredinama na lokalnom nivou, kao i ostale delatnosti utvrđene zakonom. Članom 25 je utvrđeno da poslove iz člana 24 obavljaju ustanove zaštite i to: zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka. Pored toga ovim članom je uređeno da neke poslove iz oblasti zaštite kulturnih dobara mogu da obavljaju ustanove zaštite u svim oblicima svojine i druga pravna i fizička lica i preduzetnici ako ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom. Članom 26. Nacrta zakona utvrđeno je da će ministar nadležan za poslove kulture utvrditi koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zaštite kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetničko-istorijskih dela.

V. Uslovi za obavljanje delatnosti zaštite kulturnih dobara (član 27-29)

Članom 27. Nacrta zakona uređeni su uslovi za obavljanje delatnosti, poslovi u okviru delatnosti zaštite članom 28, a odredbama člana 29. utvrđivanje stručne osposobljenosti polaganjem stručnog ispita.

G. Centralne i matične ustanove zaštite (član 30-32)

Članom 30. Nacrta zakona utvrđene su Centralne ustanove zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiju i to: Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna Biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe.

Nadležnost centralnih ustanova zaštite određene su članom 31. a članom 32. da se nadležnost, prava i obaveze matičnih ustanova zaštite uređuju zakonom.

V. UTVRĐIVANjE KULTURNIH DOBARA, UPIS U REGISTAR I KATEGORIZACIJA KULTURNIH DOBARA (član 33-46)

A. Utvrđivanje kulturnih dobara (član 33-36)

Članom 33. Nacrta zakona utvrđen je pojam kultunog dobra kao dela kulturnog nasleđa za koje je vrednovanjem utvrđeno da ima kulturnu vrednost koje utvrđuje zavod, muzej, arhiv, kinoteka, biblioteka i centar u skladu sa zakonom.

Akt o utvrđivanju i njegova sadržina propisana je članom 34. i 35. Nacrta zakona.

Članom 36. određeno je da se u postupku utvrđivanja kulturnih dobara primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, i da po žalbama protiv rešenja donetih u upravnom postupku pokrenutom radi utvrđivanja kulturnih dobara, u drugom stepenu rešava ministarstvo nadležno za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo).

B. Upis u registar kulturnih dobara (član 37-39)

Upis u registar kulturnih dobara uređuje član 37, a njegovo vođenje članom 38. Nacrta zakona.

Za svaku vrstu kulturnih dobara vodi se Centralni registar kulturnih dobara, kako je predviđeno članom 39. Nacrta zakona, koje vode Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe. Ovim članom utvrđeno je i to da Ministar propisuje koji se podaci o kulturnom dobru upisuju u registar, na koji način se vodi registar i centralni registar kulturnih dobara, koja se dokumentacija o kulturnim dobrima obrazuje i čuva uz registar, kao i način na koji se kulturna dobra upisuju, odnosno brišu iz registra.

V. Kategorizacija kulturnih dobara (čl. 40-46)

Ovim odredbama uređuje se kategorizacija kulturnih dobara, pa je tako članom 40. predviđeno da se kulturna dobra, u zavisnosti od svog značaja, mogu razvrstati u kategoriju kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Odredbama čl. 41. i 42. definišu se kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Proglašenje i nadležnost za proglašenje kulturnih dobara uređuje se članom 43. Nacrta zkona kojim je predviđeno i to da Pravilnik o kriterijumima za proglašavanje kulturnog dobra od velikog značaja i izuzetnog značaja donosi ministar.

Sadržina akta o proglašenju kulturnog dobra od velikog odnosno izuzetnog značaja koji se objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" uređuje se odredbama člana 44, kao i to da je akt o proglašenju, registar i dokumentacija o kulturnom dobru kulturno dobro, u smislu odredaba ovog zakona. Ovim odredbama predviđeno je i to da u slučaju kada se već utvrđeno kulturno dobro proglašava za veliki odnosno izuzetan značaj, akt o proglašenju kulturnog dobra od velikog odnosno izuzetnog značaja obavezno sadrži broj i datum akta o utvrđivanju za kulturno dobro.

Kulturna dobra koja su na listama Uneska – Lista svetskog nasleđa, Lista svetskog nasleđa u opasnosti, Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa kome je potrebna hitna zaštita i Registar "Pamćenje sveta" (u daljem tekstu: liste Uneska) uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom, kako je utvrđeno članom 45. Nacrta zakona.

Odobrenje za korišćenje naziva, imena i lika kulturnog dobra uređuje član 46. Nacrta zakona.

VI. DOBRA POD PRETHODNOM ZAŠTITOM I KULTURNO DOBRO U OPASNOSTI (čl. 47-51)

A. Dobra pod prethodnom zaštitom (čl. 47-50)

Članom 47. predviđeno je da stvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnost i istoriju, uživaju zaštitu u skladu s odredbama ovog zakona - dobra koja uživaju prethodnu zaštitu, da ukoliko dobro pod prethodnom zaštitom nije u zakonom predviđenom roku utvrđeno za kulturno dobro, prestaju da se primenjuju mere zaštite i prestaje mu status dobra pod prethodnom zaštitom, kao i da se trajanje prethodne zaštite utvrđuje zakonom (misli se na posebne zakone kojima će se urediti delatnosti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa).

Članom 48. utvrđena su dobra pod prethodnom zaštitom na osnovu ovog zakona. Evidentiranje dobara pod prethodnom zaštitom uređuje se članom 49. a obaveštavanje sopstvenika članom 50. Nacrta zakona.

B. Kulturno dobro u opasnosti (član 51)

Kulturno dobro, prema odredbama člana 51. Nacrta zakona, bez obzira na vrstu i kategoriju kojoj pripada, koje je izloženo riziku uništenja, nestajanja, ozbiljnom narušavanju njegovog integriteta ili oštećenja (u daljem tekstu: kulturno dobro u opasnosti) ima prioritet u sprovođenju mera zaštite. Ovim odredbama definisano je šta se smatra kulturnim dobrom u opasnosti, kao i propisuje donošenje rešenja i utvrđivanje hitnih mere zaštite, kao i vođenje posebne evidencije kulturnih dobara u opasnosti.

VII. OPŠTE MERE ZAŠTITE (čl. 52-55)

Ova glava Nacrta zakona sadrži odredbe kojima se definišu mere zaštite koje ustanove zaštite kulturnih dobara utvrđuju i sprovode u cilju očuvanja, sprečavanja oštećenja i uništenja kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom (član 52).

Isključiva nadležnost ustanova zaštite iz člana 23. stav 1. Nacrta zakona za utvrđivanje mera zaštite predviđena je članom 53, a stalni nadzor uređen je članom 54. Nacrta zakona.

Zemljište, zgrade, kulturna dobra i druga sredstva koja koriste ustanove zaštite, koriste i njima raspolažu ustanove zaštite u skladu sa zakonom (član 55).

VIII. PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I DRŽAOCA KULTURNIH DOBARA I DOBARA KOJA UŽIVAJU PRETHODNI ZAŠTITU (čl. 56-58)

Ova glava Nacrta zakona sadrži odredbe kojima se definišu odnosno uređuju prava vlasnika i držaoca (član 56), obaveze vlasnika i držaoca (član 57) i bliža prava i obaveze vlasnika i držaoca (član 58).

IX. PROMET KULTURNIH DOBARA, UVOZ, UNOŠENjE I IZVOZ I IZNOŠENjE KULTURNIH DOBARA (čl. 59-64)

Ovim odredbama uređuje se promet kulturnih dobara (član 59) kojim je predviđeno da se Kulturno dobro u privatnoj svojini može se prodati neposrednom pogodbom ili na aukciji, ali ustanovljava i pravo preče kupovine u korist Republike Srbije koja to pravo ostvaruje preko nadležne ustanove zaštite (član 60).

Prodaja putem neposredne pogodbe uređuje se članom 61, a prodaja na aukciji članom 62. Nacrta zakona.

Uvoz i unošenje kulturnih dobara uređuje se odredbama člana 63. kojima je predviđeno da se kulturna dobra mogu uvoziti i unositi Republiku Srbiju uz prethodno pribavljeno odobrenje zemlje iz koje se uvoze ili unose, dužnost lica koje unosu kulturno dobro ili uvoznik kulturnog dobra da bez odlaganja prijavi kulturno dobro nadležnoj ustanovi zaštite, kao i da je kulturna dobra stranog porekla dozvoljeno uvoziti, odnosno unositi u skladu s međunarodnim konvencijama i zakonodavstvom zemlje izvoznika.

Članom 64. vrši se usklađivanje sa Uredbom SAVETA (EZ) br. 116/2009 od 18. decembra 2008. o izvozu kulturnih dobara (Kodifikovana verzija) – obavezujućim propisom EU. Ovim odredbama predviđeno je da se kulturno dobro ne može trajno izvesti, odnosno izneti iz Republike Srbije, osim u slučajevima razmene muzejske, arhivske ili bibliotečke građe koji su deo zbirke muzeja, javnog arhiva ili javne biblioteke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade odnosno Narodne Skupštine Republike Srbije, kao i da se kulturno dobro može privremeno izvesti, odnosno privremeno izneti u inostranstvo na osnovu dozvole za izvoz, odnosno za iznošenje, ministarstva nadležnog za kulturu. Privremeni izvoz, odnosno privremeno iznošenje kulturnog dobra iz Republike Srbije, prema ovim odredbama, može se odobriti na period do godinu dana od dana izdavanja dozvole. Privremeni izvoz ili iznošenje može se produžiti najviše do 5 godina. Predviđeno je da bliže uslove za privremeni izvoz ili iznošenje kulturnog dobra, izgled obrazaca za privremene izvozne dozvole i neophodne mere zaštite propisuje ministar nadležan za kulturu. Ministarstvo je dužno da svako rešenje kojim se odobrava ili zabranjuje privremeni izvoz, odnosno privremeno iznošenje kulturnog dobra iz Republike Srbije, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavi organu uprave nadležnom za poslove carine i organu uprave nadležnom za poslove policije.

X. POVRAĆAJ KULTURNIH PREDMETA (čl. 65-77)

Ova glava Nacrta zakona je najobimnija i njenim odredbama vrši se usklađivanje sa Direktivom 2014/60/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 15. maja 2014. o povraćaju kulturnih predmeta nezakonito iznesenih s terotorije države članice i o izmeni Uredbe (EU) br. 1024/2012 (ispravka) – obavezujućim propisom EU.

Kako je predviđeno članom 65. povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznetog sa teritorije Republike Srbije, odnosno sa teritorije druge države a koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, vrši se u skladu sa međunarodnim ugovorima, međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonodavstvom. Kulturni predmet definiše se članom 66. a Sre dišnje telo određuje članom 67.

Povraćaj kulturnog predmeta državi članici Evropske unije i postupak za povraćaj kulturnog predmeta detaljno su razrađene odredbama čl. 68. i 69, dok je postupanje suda regulisano odredbama član 70.

Saradnja sa državama članicama uređuje se članom 71.

Povraćaj kulturnih predmeta i povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznesenog sa teritorije države koja nije članica Evropske unije uređeni su odredbama čl. 72. i 73, dok je Povraćaj kulturnog predmeta nezakonito iznešenog sa teritorije Republike Srbije uređena članom 74. Nacrta zakona.

Članom 75. su detaljno predviđene Aktivnosti na povraćaju kulturnih predmeta.

Članom 76. je predviđeno da procedure za povraćaj kulturnih predmeta na osnovu ovog zakona ne diraju, odnosno ne utiču na postupke otkrivanja i procesuiranja krivičnih dela počinjenih u vezi sa nezakonitim iznošenjem kulturnih predmeta.

Najmanje jednom u tri godine Ministarstvo dostavlja Vladi izveštaj o sprovođenju odredaba ovog zakona kojima se uređuje povraćaj kulturnih predmeta nezakonito iznetih sa teritorija država članica, kako je predviđeno članom 77. Nacrta zakona.

XI. NADZOR (čl. 78-83)

Ovim odredbama predviđeno je da inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona i propisa donetih na osnovu njega, u pogledu obavljanja delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, obaveza vlasnika i držaoca kulturnih dobara koja nisu u javnoj svojini, sprovođenja postupka uvoza i iznošenje kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom, primene opštih mera zaštite kulturnih dobara, vrši Ministarstvo preko republičkih inspektora za zaštitu kulturnih dobara (član 78).

Inspektor zaštite kulturnih dobara definisan je članom 79, a poslovi inspektora zaštite kulturnih dobara utvrđeni članom 80.

Zapisnik i rešenje koji se donose u postupku inspekcijskog nadzora uređeni su članom 81.

Stručni nadzor nad radom ustanova zaštite vrše centralne i matične ustanove, u skladu sa zakonom (član 82).

Članom 83. je predviđeno da Ministar donosi akt o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora kao i o utvrđivanju potrebnog broja inspektora zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji.

HII. NACIONALNI KOMITET ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE I CENTAR ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE SRBIJE (čl. 84-86) – ovim odredbama određen je Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe i centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, njegove nadležnosti, pravilnik o radu Komiteta kao i poslove koje vrši Centar za nematerijalno kulturno nasleđe.

XIII. KOMISIJA ZA KULTURNA DOBRA OD IZUZENOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU I KULTURNA DOBRA SA LISTA UNESKA (čl. 87-89) – ovim odredbama određena je Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, njene nadležnosti i da Broj članova, bliže uslove za rad, način obrazovanja, način rada Komisije za kulturna dobra, kao i druga pitanja od interesa za rad Komisije, propisuje ministar, u skladu sa zakonom

XIV KAZNENIM ODREDBAMA (čl. 90-91) predviđene su kazne za prekršaje, kao i da nadležna ustanova zaštite ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja mera zaštite i korišćenja kulturnih dobara i podnošenja zahteva za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka.

XV PRELAZNIM I ZAVRŠNIM ODREDBAMA (čl. 92-97) predviđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da ustanove zaštite kulturnih dobara usklade svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona (član 92). Ovim odredbama je predviđeno da će Republika Srbija preuzeti osnivačka prava nad ustanovama zaštite kulturnih dobara u javnoj svojini čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana, a nad javnim arhivima čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa i arhivska delatnost. Takođe, predviđeno je da od dana preuzimanja osnivačkih prava nad ustanovama zaštite kulturnih dobara Vlada će u roku od godinu dana imenovati organe upravljanja ustanova u skladu sa ovim zakonom.

Članom 93. predviđena je odložena primena odredaba ovog zakona kojima se definišu kulturni predmet nezakonito iznesen sa teritorije države članice Evropske unije", država članica Evropske unije koja je zatražila povraćaj kulturnog predmeta, "država članica Evropske unije od koje se traži povraćaj kulturnog predmeta", povraćaj kulturnog predmeta i držalac kulturnog predmeta, kao i odredbe kojima se uređuju izvoz i iznošenje kulturnih dobara u inostranstvo, kao i povraćaj kulturnih predmeta, do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Članom 94. predviđeno je da će Ministar u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora kao i o utvrđivanju potrebnog broja inspektora zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 95).

Odredbama člana 96. predviđen je prestanak važnosti Zakona o kulturnim dobrima kao i da će se posebni zakoni kojima se uređuju delatnosti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, arhivske delatnosti, muzejske delatnosti, audio-vizuelne delatnosti i bibliotečko-informacione delatnosti u oblasti zaštite stare i retke bibliotečke građe doneti u roku od najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona

Članom 97. Nacrta zakona predviđeno stupanje na snagu i primena pojedinih odredaba ovog zakona koji će se primenjivati danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IV. Analiza efekata zakona

PRILOG 2:

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje

promene koja se predlaže  

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U oblasti se prati nivo i kvalitet uređenosti zaštite kulturnog nasleđa, kako u pogledu uređenosti elemenata kulturnog nasleđa tako i uslova za obavljanje delatnosti zaštite kulturnog nasleđa, institucionalne izgrađenosti i uređenosti oblasti kutlurnog nasleđa. Nakon što se ostvare sve pretpostavke za funkcionisanje zaštite kulturnog nasleđa saglasno ciljevima zbog kojih se uređuje, kao pokazatelji koji bi bili praćeni u kontroli realizacije su: očuvanje celovitog korpusa kulturnog nasleđa, proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti kulturnog nasleđa.  

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U predmetnoj oblasti se nije sprovodio dokument javne politike ili propis, s toga nije moguće predstaviti rezultate sprovođenja istih

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže su: Zakon o kulturi i Zakona o javnoj svojini. Značaj predložene promene se ogleda u tome što Zakon o kulturni daje pravni osnov za obrazovanje ustanova zaštite kulturnih dobara a Zakon o javnoj svojini daje osnov za uređuvanje oblasti zaštite kulturnim dobrima pokretnih i nepokretnoh sa stanovišta svojine.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

S obzirom na to da većina ustanova zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji obavlja svoju delatnost u veoma teškim uslovima, sa nedovoljnim prostorom, nedostatkom stručnog kadra, zastarelom opremom i problemima finansiranja, donošenjem zakona o kulturnom nasleđu, će biti stvorene institucionalne osnove za obezbeđivanje uslova neophodnih za obavljanje delatnosti zaštite i ravnomeran razvoj ustanova zaštite. Pored toga ovaj Zakon treba da obezbedi donošenje zakona iz svih oblasti zaštite kulturnih dobara. Tako bi trebali da se donesu zakoni iz oblasti muzeologije, zaštite nepokretnih kulturnih dobara, audio vizuelne građe, kao i da se inoviraju zakoni o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i iz arhivistike.  

Najveći broj ustanova zaštite zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost a pri tom je i broj zaposlenih u njima, uprkos povećanju obima poslova usled donošenja brojnih novih zakona iz različitih povezanih oblasti konstantno smanjivan pa su pojedine ustanove dovedeni na ivicu izdrživosti. Nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara je među vodećim problemima koji direktno utiče na njihovo propadanje.

Osim toga, sadašnji zakonski okvir je delimično zastareo i ne uređuje brojna pitanja koja su od značaja za rad ustanova i primenu dobre prakse iz sveta na koju treba da se ugledamo.

Zakonsko uređivanje obaveza imalaca i držalaca kulturnih dobara, evidenciju svih kulturnih dobara naše provinijencije, na teritoriji Srbije i van njene teritorije, pitanja prava i obaveza ustanova zaštite, njihovu delatnost, stvaranje mreže ustanova, vođenje obaveznih evidencija u ustanovama zaštite, kategorisanje i proglašenje kulturnih dobara, uređivanje dobara pod prethodnom zaštitom, utvrđivanje jedinstvenih mera preventivne zaštite, promet i izvoz kulturnih dobara, povraćaj kulturnih predmeta u zemlju, nadzor nad primenom zakona i inspekcijski nadzor, osnivanje i rad Komisije za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, rad Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i brojna druga pitanja su važna radi stvaranja jedinstvenog sistema za očuvanje i zaštitu sve ukupno kulturno nasleđe Srbije.

5)         Koja promena se predlaže?

1. Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države.

2. Utvrđivanje da sva kulturna dobra i sva dobra pod prethodnom zaštitom predstavljaju nacionalno blago u skladu sa ovim zakonom, kao deo nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa.

3. Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na sva kulturna kulturna dobra izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži.

4. Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu svih oblika kulturnog nasleđa.

5. Poboljšanje uslova za rad ustanova zaštite kulturnih dobara kako bi mogli da: se punim kapacitetom posvete zaštiti kulturnih dobata za koje su nadležni.

6. Jasno definisanje obaveza osnivača ustanova zaštite.

7. Regulisanje matičnih finkcija kod ustanova zaštite.

8. Uređivanje stručnih zvanja u oblasti zaštite kulturnih dobara.

9. Osnivanje inspekcije zaštite kulturnih dobara radi zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa.

10. Regulisanje pitanja povraćaja kulturnih predmeta iz inistranstva u skladu sa preporukama saveta Erope.

11. Osnivanje Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, Memorije sveta i Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva pri ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

12. Zakonsko uređenje pitanja nadležnosti Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u skladu sa Konvencijom Uneska.

13. Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju kulturnih dobara.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Donošenje zakona je neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite kulturnog nasleđa kao i postavanje sistema i organizacije i funkcionisanje delatnosti zaštite ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ustanove u obavljanju delatnosti.

Imajući u vidu značaj kulturnog nasleđa i kulturnih dobara u savremenom svetu koji ih je prepoznao i kao jedan od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti jedne zemlje, neophodno je sva pitanja u vezi nastanka kulturnih dobara, čuvanja i zaštite kao i druga pitanja u vezi nadležnosti i rada ustanova zaštite i obaveza i prava vlasnika i držaoca, kao i pitanja nematerijalnog kulturnog nasleđa urediti opštim zakonom, kojim će postaviti pravni osnovi za uređenje posebnih oblasti zaštite kulturnih dobara.

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

 Nacrt zakona će uticati na Ministarstvo kulture i informisanja, u okviru kog funkcioniše sistem republičkih ustanova zaštite kulturnog nasleđa, na ustanove zaštite kulturnog nasleđa, na korisnike usluga ustanova zaštite kulturnog nasleđa, na specijalizovana pravna i fizička lica koji nisu deo javnog sektora.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti.

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

 Ne.

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

U slučaju nedonošenja zakona sistem zaštite kulturnog nasleđa ne bi bio sveobuhvatno regulisan kao i postavanje sistema i organizacije i funkcionisanje delatnosti zaštite ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ustanove u obavljanju delatnosti

11) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U pravnim sistemima evropskih zemalja postoje slični modeli uređenja zaštite kultunog nasleđa, naročito ako se imaju u vidu obavezujući propisi EU u uoblasti uvoza i izvoza pa se ovaj predlog zakona uklapa u sličnu ili istu praksu zaštite kulturnog nasleđa.

 PRILOG 3:

 Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

2. Utvrđivanje da sva kulturna dobra i sva dobra pod prethodnom zaštitom predstavljaju nacionalno blago u skladu sa ovim zakonom, kao deo nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa.

3. Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na sva kulturna kulturna dobra izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži.

4. Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu svih oblika kulturnog nasleđa.

5. Poboljšanje uslova za rad ustanova zaštite kulturnih dobara kako bi mogli da: se punim kapacitetom posvete zaštiti kulturnih dobata za koje su nadležni.

6. Jasno definisanje obaveza osnivača ustanova zaštite.

7. Regulisanje matičnih finkcija kod ustanova zaštite.

8. Uređivanje stručnih zvanja u oblasti zaštite kulturnih dobara.

9. Osnivanje inspekcije zaštite kulturnih dobara radi zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa.

10. Regulisanje pitanja povraćaja kulturnih predmeta iz inistranstva u skladu sa preporukama saveta Erope.

11. Osnivanje Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i kulturna dobra sa lista Uneska, Memorije sveta i Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva pri ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

12. Zakonsko uređenje pitanja nadležnosti Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u skladu sa Konvencijom UNESKOa.

13. Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju kulturnih dobara.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Pokazatelj je uspešnije sprovođenje propisa kojim se uređuje zaštite kulturnog nasleđa, koja se u boljoj vidljivosti nasleđa i njegove integrativne zaštite, kao i dostupnosti kulturnog nasleđa krajnjim korisnicima, pružanje osnova za formiranje i uređenje mreža ustanova zaštite kulturnog nasleđa posebnim zakonima.

PRILOG 4:

 Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika 

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

U toku analize razmatrana je mogućnosti status quo – ne donošenje Zakona o kulturnom nasleđu, odnosno ne menjanje važećeg Zakona o kulturnim dobrima. Ova opcija nije održiva iz razloga što više nije moguće postojećim pravnim okvirom obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih dobara.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

Izmene odnosno dopune Zakona o kulturnim dobrima kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema ne bi bilo dobro rešenje imajući u vidu obim potrebnih izmena, odnosno dopuna, te je iz navedenih razloga celishodnije donošenje novog zakona koji bi postavio jedinstvene osnove za oblast zaštite kulturnih dobara na savremen način postavio organizaciju i funkcionisanje delatnosti zaštite, koje bi se pojedinačnim propisima razradile.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predviđeno je pravo vlasnika i držaoca na stručnu pomoć; na finansijsku pomoć za održavanje kulturnog dobra i sprovođenje konzervatorskih mera, u skladu sa zakonom; na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja kulturnog dobra; na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbeđena dostupnost kulturnog dobra javnosti i za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na kulturnom dobru, ako je merom zaštite ograničeno ili onemogućeno ekonomsko iskorišćavanje kulturnog dobra za odobrenu namenu u momentu utvrđene mere zaštite; na oslobađanje od plaćanja taksi, poreza i drugih dažbina u skladu sa zakonom.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nacrtom zakona je predviđeno jedinstveno finansiranje ustanova zaštite kulturnih dobrara na teritoriji Republike Srbije čime se na jedinstven način postižu utvrđeni posebni ciljevi u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje

informativno-edukativnih mera?

Ne.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Mogu.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija je primena regulatorne mere odnosno donošenje Zakona o kulturnom nsleđu.

 PRILOG 5:

 Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

U predstojećem periodu neće biti značajnijih efekata na javne prihode i rashode osim u delu formiranja inspekcijske službe i obrazovanje Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u delu koji se ne odnosi na plate i zarade zaposlenih budući da će se preuzeti zaposleni iz Etnografskog muzeja koji rade na tim poslovima.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Finansijske resurse potrebno je obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Za sprovođenje Zakona o kulturnom nasleđu nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, jer je ovim zakonom predviđena njegova odložena primena, godinu dana od dana stupanja na snagu, tako da se očekuje da će se sa primenom Zakona početi 2021. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2021. i 2022. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima i u skladu sa novim obavezama odnosno: obrazovanje inspekcije zaštite kulturnih dobara, što podrazumeva dodatno zapošljavanje lica koja će obavaljati poslove inspektora zaštite kultunih dobara, kao i osnivanje Centra za nematerijalno kulturno nasleđe koji se prema predlogu obrazuje sa postojećim kapacitetima.

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Delimično.

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nije relevantno.

 PRILOG 6:

 Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata  

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzr kovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Nacrt zakona neće stvoriti dodatne troškove za privredu.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Ne.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Ne.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Ne.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Izabrana opcija utiče na uvećanje društvenog bogatstva na način očuvanja kulturnog nasleđa.

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

 Nije relevantno.

 PRILOG 7:

 Ključna pitanja za analizu efekata na društvo  

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija neće građanima prouzrokovati troškove i koristi (materijalne i nematerijalne).

2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Nije relevantno.

3) Na koje društvene grupe,a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Nije relevantno.

4) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Nije relevantno.

5) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Nije relevantno.

6) Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Nije relevantno.

7) Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Nije relevantno.

8) Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Nije relevantno.

 PRILOG 8:

 Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu  

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Nacrt zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na životnu sredinu, uključujući vodu, vazduh i obnovljive izvore energije.

2) Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Nacrt zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu.

3) Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

 Nacrt zakona neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

4) Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

 Nacrt zakona ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

5) Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Nacrt zakona ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast.

 PRILOG 9:

 Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata  

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Nacrtom zakona predviđa se uvođenje instituta inspektora zaštite kulturnih dobara kao i osnivanje Centar za nematerijalno kulturno nasleđe koji se prema predlogu obrazuje sa postojećim kapacitetima.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

 Ministarstvo kulture i informisanosti nema potrebne kapacitete za sprovođenje odredaba zakona u delu koji se odnosi na obrazovanje inspekcije zaštite kulturnih dobara, odnosno biće potrebno obezbediti dodatno zapošljavanje lica koja će obavaljati poslove inspektora zaštite kultunih dobara.

3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Da potrebno je proširenje funkcije uvođenjem inspekcije zaštite kulturnih dobara i sledstveno tome povećanje ljudskih kapaciteta.

4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da – Zakon o inspekcijskom nadzoru.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Poziotivno utiče na vladavinu prava jer obezbeđuje sveobuhvatnu zaštitu kulturnih dobara i kulturnog nasleđa.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Povećava odgovornost i transparentnost rada javne uprave, ustanova i imalaca i držalaca kulturnih dobara.

7) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Predviđeno je donošenje podzakonskih propisa u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona o kulturnom nasleđu, a puni kapacitet primene mera zaštite kulturnog nasleđa ostvariće se i donošenjem posebnih propisa u oblatima zaštite kulturnog nasleđa.

PRILOG 10:

 Ključna pitanja za analizu rizika 

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Da.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije će biti obezbeđena. Nije potrebno sprovođenje javne nabavke.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne.

V. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Za sprovođenje Zakona o kulturnom nasleđu nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, jer je ovim zakonom predviđena njegova odložena primena, godinu dana od dana stupanja na snagu, tako da se očekuje da će se sa primenom Zakona početi 2021. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2021. i 2022. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima i u skladu sa novim obavezama odnosno: obrazovanje inspekcije zaštite kulturnih dobara, što podrazumeva dodatno zapošljavanje lica koja će obavaljati poslove inspektora zaštite kultunih dobara, kao i osnivanje Centra za nematerijalno kulturno nasleđe koji se prema predlogu obrazuje sa postojećim kapacitetima.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo kulture i informisanja, 09.12.2019.