ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Rukovaoci podataka, oni koji prikupljaju podatke, moraju da vode računa o tzv. minimizaciji podataka, odnosno da podaci koji se prikupljaju budu primereni, bitni, ograničeni na ono što je neophodno da bi se ugovor realizovao
Od građana se sve češće traže lični podaci i sve je veći broj tih podataka, posebno u trgovinama, kažu u kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Danas čak i u prodavnicima ostavljamo jedinstveni matični broj, broj lične karte, adresu, broj telefona, i slično, u zamenu za, na primer, neku njihovu karticu.
Da biste se učlanili u teretanu, mogu da vam traže čak i podatak o državljanstvu. Možda zvuči neverovatno, ali to je po zakonu, ako je teretana registrovana kao sportsko udruženje.
One koje nisu, neretko traže jedinstveni matični broj, broj lične karte, broj telefona, adresu, zanimanje.
Slična je praksa i u pojedinim tržnim centrima ukoliko, na primer, hoćete da koristite njihove ormariće. Tako nas mnogi uslovljavaju - ili ćemo dati podatke ili nema usluge, članstva, pogodnosti.
"Nažalost, vrlo često se dešavaju uslovljavanja, u takvim situacijama građani se mogu obratiti službi Poverenika koji može da utvrdi da li je takva jedna obrada podataka o ličnosti zakonita ili nije. Kaže Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) da rukovaoci podataka, oni koji prikupljaju podatke, moraju da vode računa o tzv. minimizaciji podataka, odnosno da podaci koji se prikupljaju budu primereni, bitni, ograničeni na ono što je neophodno da bi se ugovor realizovao", rekao je Zlatko Petrović iz službe Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Nije neophodno da trgovac od nas zahteva jedinstveni matični broj da bi nam vratio novac posle reklamacije, smatraju zaštitnici potrošača.
Zato godinama pozivaju nadležne da menjaju i usklade propise.
"Prilikom reklamacije su od strane trgovca uslovljeni zbog određenih fiskalnih propisa da ostave jedinstveni matični broj, godinama apelujemo da se ovaj jedan običan obrazac, nalog za isplatu, izmeni. Svakako da to nije u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon), koji omogućava potrošaču da na lak, brz i efikasan način, samo uz dostavu fiskalnog računa ostvari svoje pravo na povrat novca, a takođe tu je svakako i upitno da li se takvi podaci mogu skupljati na taj način kada se stavi u kontekst Zakona o zaštiti podataka o ličnosti", navela je Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Jedinstveni matični broj traži nam se na mnogim mestima. To može biti vrlo delikatno.
U Kancelariji Povernika za zaštitu podataka o ličnosti podsećaju i na slučaj iz 2014. godine kada su na sajtu Agencije za privatizaciju svima bili dostupni lični podaci više od pet miliona građana, među kojima i matični broj građana.
"Matični broj građana kao identifikacioni podatak suštinski jeste poprilično kompromitovan u našoj zemlji", naveo je Zlatko Petrović.
"To je ono što je probem u celoj toj priči, Zakonom nije jasno propisano da li smeju ili ne smeju uzimati, ali bolje uzimati broj lične karte, s obzirom da taj broj manje govori o licu od jedinstvenog matičnog broja", odgovorio je Zlatko Petrović.
Iako su oni koji nam traže podatke u zakonskoj obavezi da nas obaveste po kom pravnom osnovu to rade i kako će ih koristi, to se izgleda često ne poštuje.
"Potrošači se često nama obraćaju da im se traže lični podaci, a da nisu svesni, obavešteni i da u krajnjoj liniji sumnjaju po kom osnovu se ti podaci skupljaju i za šta će se kasnije dalje koristiti", dodala je Nikica Jovanović.
Podaci koje danas ostavljamo na raznim mestima, najčešće se koriste za analizu tržišta, prodaju se marketinšikm agencijama, kažu u kancelariji Poverenika. Dodaju - sve više podataka se traži od građana, a oni se zbog toga žale i na organe države i na privatni sektor. Ko krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, mogao bi da bude kažnjen najviše sa dva miliona dinara.
"Nažalost, kaznena politika za poslednjih desetak godina je bila poprilično poražavajuća jer je bio veliki broj zastarelih prekršajnih postupaka, ili izrečenih opomena ili minimalnih novčanih kazni, drugim rečima dok u Evropi recimo za neku stvar možete da budete kažnjeni do 20 miliona evra, kod nas vam za istu stvar izreknu 5.000 dinara", ukazala je Nikica Jovanović
Između ostalog, takva praksa upozorava nas da ne ostavljamo svoje podatke na svakom koraku, da pažljivo pročitamo šta potpisujemo i da reagujemo, prijavimo Poverniku kada mislimo da neko traži više podataka nego što je potrebno i uslovljava nas.
Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 12.12.2019.Naslov: Redakcija