Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Sve ono što notari overe, a posebno ugovore o prodaji nepokretnosti, vraća se u sud gde zaposleni u sudovima te predmete unose u sistem i arhiviraju. Za razliku od notara, kojima se svaka radnja boduje, zaposleni u sudovima tu uslugu ne naplaćuju notarima. U Javnobeležničkoj komori tvrde da naknadu dobijaju i to u okviru obaveznih 30 procenata zarade


Sindikat pravosuđa Srbije ponovo je ukazao na visoke zarade javnih beležnika i navode da iz zvaničnih podataka proizilazi da su, tokom prve tri godine rada, njihove kancelarije zarađivale više od 12.000 evra mesečno. U Komori javnih beležnika tvrde da računica nije tačna i da je zarada u skladu sa troškovima, ali i odgovornostima koje posao nosi.

"Ko rano rani dve sreće grabi." Ova narodna poslovica često je citirana u vreme kada su prvi javni beležnici počinjali rad. Nezadovoljstvo javnosti zbog inicijalno velikih naknada za beležnički posao pre tri godine donekle je umanjeno sniženjem naknada, ali zvanični podaci Ministarstva pravde ukazuju da bi tadašnji kritičari mogli da budu u pravu.

U 2015. godini u budžet je uplaćeno nešto više od pola milijarde dinara. U 2016. godini nešto više od 830 miliona dinara, da bi u ovoj godini podaci pokazali da je uplaćeno milijardu i 281 milion dinara. Ukupno za tri godine, javni beležnici su u budžet uplatili ukupno dve milijarde i 670 miliona dinara.

Radi se o 30 odsto od prihoda javnih beležnika koje moraju da uplate u budžet. Po toj logici, gruba računica pokazuje da jedna beležnička kancelarija u proseku mesečno inkasira više od 12.000 evra.

"To je i iznos novca iznet iz pravosuđa zajedno sa uslugama koje su sudovi obavljali nekada a sada obavljaju notari", saopšteno je iz Sindikata pravosuđa Srbije.

Međutim, u Javnobeležničkoj komori odbacuju takve navode. Dodaju da u Srbiji postoji 169 beležničkih kancelarija koje zapošljavaju ukupno oko 900 ljudi. Dodaju i da u osam sudova u siromašnijim krajevima Srbije nema beležnika jer se nikome ne isplati da radi taj posao.

"To je vrlo diskutabilno, moguće da ima kancelarija koje zarađuju, ali to nikako nije prosek i ne može se uprosečiti. Ozbiljna kancelarija u Beogradu ima između 10 i 14 ljudi, to su pretežno pravnici koje morate platiti, ovo je odgovoran i ozbiljan posao, plaćate prostor, zaposlene, poreze i doprinose, porez na dobit, pa na kraju iz te dobiti porez na dohodak građana. Ovo nije jeftina profesija", izjavio je predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.

U Sindikatu pravosuđa podsećaju da su dokumenata nekada overavali sudovi i da im je uvođenjem beležnika smanjen obim posla. Smanjen je i broj radnika, jer je jedan deo prešao u beležničke kancelarije. Ali deo onih koji su ostali u sudovima i sada radi za beležnike, kažu u sindikatu.

"Sve ono što notari overe, a posebno ugovore o prodaji nepokretnosti, vraća se u sud gde zaposleni u sudovima to unose u sistem i te predmete arhiviraju. Za razliku od notara, kojima se svaka radnja boduje, zaposleni u sudovima tu uslugu ne naplaćuju notarima", izjavila je Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa Srbije.

U Javnobeležničkoj komori međutim tvrde da naknadu dobijaju i to baš u okviru tih 30 obaveznih procenata zarade.

"Rasteretili smo sud posla, rasteretili smo ih kadrova i troškova, a uplaćujemo im 30 posto od našeg bruto prihoda. Na to po meni niko ne bi trebalo da ima primedbu. Osim beležnici, kojima to predstavlja veliko opterećenje", kaže Đukanović.

Javnobeležnička komora podnela je 2015. godine inicijativu Ustavnom sudu Srbije da oceni zakonitost naplate od 30 posto, ali o njoj još nije doneta odluka.

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015)

II NAGRADA ZA RAD I NAKNADA TROŠKOVA

Nagrada za rad i naknada troškova

Član 134

Javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa Javnobeležničkom tarifom.

Zabranjeni su sporazumi kojima se određuje veća nagrada od one koja je propisana Javnobeležničkom tarifom.

Javnom beležniku ne pripada nagrada za javnobeležničku ispravu koja je manjkava u pogledu forme ili sadrži neki drugi nedostatak za koji je odgovoran javni beležnik.

Ako je naknada iz stava 3. ovog člana već plaćena, stranka može tražiti njen povraćaj.

Javni beležnik je ovlašćen da na osnovu zakona, nezavisno od nagrade i naknade troškova, naplati taksu za obavljenu uslugu koja predstavlja javni prihod, a čija visina je određena zakonom. 

Javni beležnik je dužan da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od 15 dana od dana naplate. 

Iznos iz stava 6. ovog člana raspodeljuje se za tekuće rashode sudova i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, kao i druge rashode i investicije za sudove, u skladu sa zakonom.

Izvor: Vebsajt N1, Nikola Radišić, 14.12.2017.
Naslov: Redakcija