Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA - TEKST PROPISA


PREDLOGZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.), u članu 3. stav 1. menja se i glasi:

"Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:

1)         zarade;

2)         prihodi od samostalne delatnosti;

3)         prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;

4)         prihodi od kapitala;

5)         prihodi od nepokretnosti;

6)         kapitalni dobici;

7)         ostali prihodi."

Član 2.

U članu 9. stav 1. tačka 4) posle reči: "nezaposlenosti" dodaju se reči: "i druge vrste naknada koje,u okviru programa i mera aktivne politike zapošljavanja, plaća Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16)      uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje je privredno društvo dužno da plati za osnivača, odnosno svog člana u skladu sa zakonom kojim seuređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;"

Tačka 19) menja se i glasi:

"19)      otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, odnosno zaposlenom koji radi na poslovima za koje više ne postoji potreba ili postoji potreba smanjenja broja izvršilaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru - do iznosa koji je utvrđen tim zakonima;"

Tačka 20) menja se i glasi:

"20)      otpremnina koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu rešavanja viška zaposlenih u postupku privatizacije u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuje program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije - do iznosa utvrđenog tim programom;"

U tački 22) reči: "koji uređuju Vojsku" zamenjuju se rečima:"kojima se uređuje Vojska".

U tački 23) reči: "koji uređuju unutrašnje poslove" zamenjuju se rečima:"kojima se uređuju unutrašnji poslovi".

U tački 24) reč: "Autonomne" zamenjuje se rečju:"autonomne".

U tački 25) zapeta i reči: "kao i naknada za prikupljanje i prodaju sekundarnih sirovina i otpada (u daljem tekstu: sekundarne sirovine) plaćenih na tekući račun prodavca" brišu se.

U tački 26) posle reči: "osvojenih na" dodaju se reči: "međunarodnim takmičenjima i".

U tački 27) reč: "koji" zamenjuje se rečima:"kojim se".

U tački 28) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 28) dodaje se tačka 29), koja glasi:

"29)      naknada za rad članova biračkih i glasačkih odbora za sprovođenje neposrednih izbora i drugih oblika neposrednog izjašnjavanja građana, kao i naknada za rad na popisu stanovništva - do 5.000 dinara u okviru istog izbornog ciklusa, odnosno popisa stanovništva."

U stavu 2. reči: "tač. 10) do 13)" zamenjuju se rečima: "tač. 10), 11), 12), 13) i 28)".

Član 3.

U članu 12a stav 1. reči: "člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7) i člana 21a" zamenjuju se rečima: "člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 10)".

Član 4.

Član 14. menja se i glasi:

"Član 14.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, koje zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.

Zaradom iz stava 2. ovog člana smatraju se i hartije od vrednosti koje zaposleni dobije na osnovu pravila nagrađivanja (opcije na akcije i dr.) od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica.

Primanja iz st. 2. i 3. ovog člana, koja zaposleni dobije od s poslodavcem povezanog lica, pri čemu trošak snosi poslodavac, smatraju se zaradom u momentu u kojem zaposleni stekne prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu kad se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo taj trošak prizna kao rashod.

Osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, osim hartija od vrednosti, predstavlja:

1)         nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda,

2)         cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu,

3)         naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku,

4)         novčana vrednost pokrivenih rashoda,

uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (u daljem tekstu: pripadajuće obaveze iz zarade).

Ako je zaposleni po osnovuprimanja iz stava 5. tač. 1) do 4) ovog člana izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio.

Osnovicu poreza na zaradu iz st. 2. i 3. ovog člana čini tržišna vrednost hartija od vrednosti uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade,u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.

Ako je hartije od vrednosti iz st. 2. i 3. ovog člana zaposleni stekao kupovinom po ceni koja je niža od tržišne, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja i iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade.

Ako je tržišna vrednost hartija od vrednosti izražena u stranoj valuti, osnovicu poreza na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.

Cenu, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 5. tač. 2) do 4) i tržišnu vrednost iz stava 7. ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši, odnosno u momentu prenosa prava raspolaganja na hartijama od vrednosti."

Član 5.

U članu 15b reči: "isplaćeni novčani iznos zarade za izvršeni rad" zamenjuju se rečima: "iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima".

Član 6.

U članu 18. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.612dinara;".

Tačka 2) menja se i glasi:

"2)        dnevnice za službeno putovanjeu zemlji - do 2.168dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa a najviše do 50 evra dnevno;".

U tački 4) reči: "super benzina"zamenjuju se rečima: "benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. tačka 2) ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 7.

U članu 21v stav 1. menja se i glasi:

"Poslodavac - pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije."

U stavu 2. reči: "kod nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje" zamenjuju se rečima: "u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja", a zapeta i reči: "i za to vreme nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja" brišu se.

U stavu 8.reči: "osim u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, po osnovu zasnivanja radnog odnosa tog lica" zamenjuju se rečima:"osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem".

Član 8.

Posle člana 21g dodaje se član 21d, koji glasi:

"Član 21d

Poslodavac - pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se licekoje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposlenokod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

Poslodavac koji od 1. januara 2016. godine zasnuje radni odnos sa jednim novozaposlenim, pa u narednom periodu zasnuje radni odnos i sa drugim novozaposlenim licem, može da koristi poresku olakšicu za prvog novozaposlenog tek po zasnivanju radnog odnosa sa drugim novozaposlenim licem, s tim da pravo na povraćaj plaćenog poreza za prvog novozaposlenog može da ostvari za zaradu koju je tom licu isplatio za mesec u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može da ostvari poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih najmanje za dva u odnosu na broj zaposlenih koji je poslodavac imao na dan 31. oktobra 2015. godine.

Ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine poslodavac povećao broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa kojima je zasnovao radni odnos od 1. januara 2016. godine može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine poslodavac smanjio broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa čijim zasnivanjem radnog odnosa poveća broj zaposlenih u odnosu na broj koji bi bio da nije smanjio broj zaposlenih u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine, može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. oktobra 2015. godine.

Povraćaj plaćenog poreza iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.

Poresku olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava."

Član 9.

U članu 31. stav 2. posle reči: "živine" dodaju se zapeta i reč: "kao".

Član 10.

U članu 33. stav 1. posle reči: "dobit," dodaju se reči: "a za preduzetnika iz člana 40. stav 1. ovog zakona paušalno utvrđen prihod,".

U stavu 2. reči: "i revizija" brišu se.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

"Paušalni prihod utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa primenom kriterijuma i elemenata iz člana 41. ovog zakona."

Član 11.

U članu 40. stav 3. reči: "kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu" zamenjuju se rečima: "kiosku, prikolici ili sličnom objektu".

Član 12.

Član 41. menja se i glasi:

"Član 41.

Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, preduzetnici se, radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti, razvrstavaju u grupe po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda po grupama saglasnostavu1. ovogčlana, određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici, opštini, odnosno gradu, u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod.

Polazna osnovica iz stava 2. ovog člana umanjuje se, odnosno povećava primenom sledećih elemenata:

1)         mesto na kome se radnja nalazi;

2)         broj zaposlenih radnika;

3)         tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;

4)         površina lokala;

5)         starost obveznika i njegova radna sposobnost;

6)         visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;

7)         ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.

Vlada uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno oporezivanje."

Član 13.

U članu 42. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana,preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje može u momentu registracije podneti nadležnoj organizacijikoja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti poreskom organu."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, broj: "2." zamenjuje se brojem: "3."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, broj: "4." zamenjuje se brojem: "5."

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 14.

U članu 43. stav 2, čl. 43a i 45. stav 2. reči: "i revizija" u datom padežu brišu se.

Član 15.

U članu 54. stav 1. reči: "autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine" zamenjuju se rečima: "autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska i srodna prava i prava industrijske svojine)".

Član 16.

U članu 61. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe."

U stavu 2. posle reči: "ostatak" dodaju se zapeta i reči: "odnosno višak deobne mase u novcu, odnosno nenovčanoj imovini,".

St. 3. do 5. brišu se.

Član 17.

U članu 63. st. 3. i 4. brišu se.

Član 18.

U članu 64. stav 2. briše se.

Član 19.

U članu 65. tačka 2) reč: "Autonomna" zamenjuje se rečju: "autonomna".

Član 20.

Posle člana 65. dodaje se Glava peta a, sa čl. 65a do 65g, koji glase:

"Glava peta a

POREZ NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI

Predmet oporezivanja

Član 65a

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Prihod od nepokretnosti iz stava 1. ovog člana je ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično).

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, prihodi koje od izdavanja nepokretnosti ostvari preduzetnik koji obavlja delatnost izdavanja nepokretnosti oporezuju se kao prihod od samostalne delatnosti.

Nepokretnostima iz stava 1. ovog člana smatraju se:

1)         zemljište;

2)         stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Poreski obveznik

Član 65b

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Obveznikom u smislu stava 1. ovog člana ne smatra se preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti.

Poreska osnovica

Član 65v

Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 65a stav 2. ovog zakona, umanjen za normirane troškove u visini od 25%.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa, normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda.

Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Oporezivi prihod od nepokretnosti koji ostvari obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, čini razlika između zakupnine koju ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu.

Poreska stopa

Član 65g

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%."

Član 21.

U članu 72. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;".

Član 22.

U članu 72a stav 1. tačka 4) reč: "Autonomna" zamenjuje se rečju: "autonomna".

Dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

"Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 5) ovog člana, u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene procenta prava, odnosno učešća u kapitalu, obveznik može da ostvari u odnosu na procentualni deo prava, odnosno deo udela po osnovu koga je neprekidno najmanje deset godina imao pravo učešća u kapitalu u procentu koji je jednak procentu koji je inicijalno stečen najmanje deset godina pre prodaje udela.

Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 5) ovog člana, u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene nominalne vrednosti prava, odnosno uloga, može se ostvariti u odnosu na deo prava, odnosno udela koji odgovara iznosu, odnosno ulogu koji je uplaćen najmanje deset godina pre prodaje prava, odnosno udela."

Član 23.

U članu 74. stav 7. reč: "kupovinom" briše se.

Član 24.

U članu 83. stav 4. tačka 1) posle reči: "dobitak" dodaju se reči: "iz st. 2. i 3. ovog člana,".

Stav 5. briše se.

Član 25.

Član 84a menja se i glasi:

"Član 84a

Prihodi sportista i sportskih stručnjaka obuhvataju primanja koja ostvare profesionalni sportisti, sportisti amateri, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu, od sportske organizacije, sportskih društava i saveza, koja nemaju karakter zarade u smislu propisa kojima se uređuje sport.

Prihodima iz stava 1. ovog člana smatraju se primanja po osnovu:

1)         naknade na ime zaključenja ugovora (transfer i dr.);

2)         naknade za korišćenje lika sportiste;

3)         novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama;

4)         stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje;

5)         novčane i druge nagrade;

6)         nacionalnog priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta;

7)         druga vrsta primanja osim primanja iz tač. 1) do 6) ovog člana.

Oporezivi prihod za primanja iz st. 1. i 2. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 50%."

Član 26.

Član 85. menja se i glasi:

"Član 85.

Ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1)         prihodi po osnovu ugovora o delu;

2)         prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;

3)         prihodi po osnovu dopunskog rada;

4)         prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;

5)         primanja članova organa uprave pravnog lica;

6)         naknada poslanicima i odbornicima;

7)         naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;

8)         primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;

9)         prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova;

10)       nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojoj prirodi čine dohodak fizičkih lica, u iznosu preko 12.000 dinara godišnje, ostvarene od jednog isplatioca;

11)       primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;

12)       naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;

13)       primanja koja, saglasno zakonu kojim se uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;

14)       prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja;

15)       svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Izuzetno od stava 1. tačka 14) ovog člana,ne oporezuju se prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog biljakoje ostvare fizička lica:

1)         nosioci poljoprivrednog gazdinstva;

2)         koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

3)         korisnici poljoprivredne penzije.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 14) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.

Izuzetno od stava 1. tačka 12) ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja u svrhu obavljanja poslova za domaćeg isplatioca, odnosno lice koje upućuje na put, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima, odnosno za fizička lica koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:

1)         upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vrši isplata;

2)         članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;

3)         upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;

4)         upućenim kod isplatioca po nalogu poslodavca, a u vezi sa delatnošću poslodavca;

5)         ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, sportske, naučno-istraživačke, verske i druge svrhe, odnosno sarađuju u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje, pod kojom se ne podrazumeva naknada po osnovu kotizacije za učešće.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na primanje fizičkog lica - klijenta banke (u daljem tekstu: dužnik) kada banka otpiše potraživanje prema dužniku pod uslovima pod kojima se na teret rashoda banke priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Porez na druge prihode ne plaća se ni u slučaju otpisa preostalog dela potraživanja banke od dužnika, koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom.

Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, obračunati porez umanjuje se za 40%.

Oporezivi prihod iz stava 1. tačka 10) ovog člana koji fizičko lice ostvari po osnovu nagrade, novčane pomoći i drugih davanja fizičkim licima, čini razlika između ostvarenog prihoda i neoporezivog iznosa."

Član 27.

Član 87. menja se i glasi:

"Član 87.

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, i to:

1)         rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi;

2)         nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Dohotkom iz stava 1. ovog člana smatra se godišnji zbir:

1)         zarada iz čl. 13. do 15b ovog zakona;

2)         oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz člana 33. stav 2. i člana 40. ovog zakona;

3)         oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. ovog zakona;

4)         oporezivog prihoda od nepokretnosti iz člana 65v ovog zakona;

5)         oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. i 4. ovog zakona;

6)         oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a ovog zakona;

7)         oporezivih drugih prihoda iz člana 85. ovog zakona;

8)         prihoda po osnovima iz tač. 1) do 7) ovog stava, ostvarenih i oporezovanih u drugoj državi za obveznike iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Zarade iz stava 2. tačka 1) ovog članai oporezivi prihodi iz tačke 2) tog stava u vezi sa članom 40. ovog zakona i tač. 3), 6) i 7) tog stava umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a oporezivi prihodi iz tačke 2) tog stava u vezi sa članom 33. stav 2.ovog zakona i tač. 4) i 5) tog stava umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici. Za preduzetnike koji su se opredelili za ličnu zaradu, zarada se umanjuju za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret preduzetnika koji seopredelio za zaradu, a oporezivi prihod iz člana 33. stav 2.ovog zakona koji ostvari od samostalne delatnosti umanjuje se za porezplaćen na te prihode u Republici.

Dohodak iz stava 2. ovog člana uvećava se za iznos koji se, u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez, obvezniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Prihodi iz stava 2. tačka 8) ovog člana umanjuju se za porez plaćen u drugoj državi.

Dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 2. do 5. ovog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1. ovog člana."

Član 28.

U članu 92. reči: "(u daljem tekstu: godišnja prijava)" brišu se.

Član 29.

U članu 94. stav 1. posle reči: "organa" dodaju se zapeta i reči: "odnosno od dana početka obavljanja delatnosti".

U stavu 4. reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.".

Član 30.

Član 95. menja se i glasi:

"Član 95.

Obveznik koji u toku godine izvrši prenos prava po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa ovim zakonom, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 30 dana od:

1)         dana kada je ostvario ili započeo ostvarivanje prihoda po osnovu prenosa stvarnih prava na nepokretnostima,autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kao i udela u kapitalu pravnih lica;

2)         isteka svakog kalendarskog polugodišta u kojem je izvršen prenos hartija od vrednosti.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, rok za podnošenje poreske prijave je 120 dana od dana prodaje nepokretnosti po osnovu koje obveznik može da ostvari pravo na poresko oslobođenje saglasno članu 79. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za prenos prava koje je preduzetnik evidentirao u poslovnim knjigama ne podnosi se poreska prijava iz stava 1. ovog člana, već se podaci o kapitalnom dobitku, odnosno gubitku iskazuju u poreskom bilansu.

Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod dužan je da posebno podnese poresku prijavu za prihode na kapitalne dobitke.

Poresku prijavu sa obračunatim porezom za koji je članom 100a stav 1. tačka 3) i stavom 2. togčlana utvrđena obaveza samooporezivanja, podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda.

Organizator tržišta kapitala u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala dužan je da u roku od 30 dana od isteka svakog kalendarskog polugodišta Poreskoj upravi - centrali u elektronskom obliku dostavi izveštaj o prenosu hartija od vrednosti izvršenom u tom polugodištu.

Oblik i sadržaj izveštaja iz stava 6. ovog člana propisuje ministar."

Član 31.

U članu 96. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Izuzetno od stava 3. ovog člana, za nerezidenta obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana iz člana 87. ovog zakona, konačno utvrđena poreska obaveza odnosi se i na godišnji porez na dohodak građana."

Član 32.

U član 98. menja se i glasi:

"Član 98.

Poresku prijavu obveznik je dužan da podnese:

1)         za prihode od samostalne delatnosti - poreskom organu na čijoj teritoriji ima registrovano sedište;

2)         za prihode od nepokretnosti - poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost;

3)         za godišnji porez na dohodak građana, za kapitalne dobitke i za ostale prihode na koje se porez ne plaća po odbitku - poreskom organu na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno boravište."

Član 33.

U članu 99. stav 1. menja se i glasi:

"Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

1)         zarade;

2)         prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

3)         prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

4)         prihode od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

5)         prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

6)         dobitke od igara na sreću;

7)         prihode od osiguranja lica;

8)         prihode sportista i sportskih stručnjaka;

9)         ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik."

Član 34.

Član 100. menja se i glasi:

"Član 100.

Po rešenju nadležnog poreskog organa utvrđuje se i plaća porez na:

1)         paušalni prihod od samostalne delatnosti;

2)         kapitalni dobitak;

3)         godišnji porez na dohodak građana."

Član 35.

U članu 100a stav 1. tačka 2) briše se.

U tački 3) podtačka (1) reči: "autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine" zamenjuju se rečima: "autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine".

Dodaje se stav 3. koji glasi:

"Porez na zaradu i druge prihode iz stava 2.ovog člana, utvrđuje se i plaća na prihod koji je obveznik primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze."

Član 36.

U članu 101. reči: "propisane račune" zamenjuju se rečima: "propisani jedinstveni uplatni račun".

Član 37.

U članu 109. stav 2. posle reči: "obveznici" dodaje se reč: "poreza".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. do 7, koji glase:

"Porez na kapitalne dobitke nadležni poreski organ utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave kao i na osnovu drugih podataka.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak u poreskoj prijavi iskazuje podatke o ceni ostvarenoj prenosom prava, udela i hartija od vrednosti i njihovoj nabavnoj ceni i pravo na poresko oslobođenje.

Ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poreska obaveza se utvrđuje na osnovu podataka o ostvarenom kapitalnom dobitku kojim raspolaže nadležni poreski organ.

Pravo na poresko oslobođenje iz člana 79. stav 1. i člana 80. ovog zakona utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa na osnovu dokumentacije o rešavanju stambenog pitanja, priložene uz poresku prijavu.

Povraćaj plaćenog poreza na kapitalne dobitke iz člana 79. stav 2. ovog zakona ostvaruje se na zahtev obveznika, uz koji je priložena dokumentacija o rešavanju stambenog pitanja."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 8.

Član 38.

Naziv člana 110. briše se.

U članu 110. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza - na godišnji porez na dohodak građana i na kapitalne dobitke."

Član 39.

U članu 113. st. 1. i 2. brišu se.

U dosadašnjem stavu 3. reči: "osim poreza iz stava 1. ovog člana," brišu se.

Član 40.

Postupci utvrđivanja i naplate poreza na kapitalne dobitke koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Član 41.

Poslodavac koji koristi poresku olakšicu iz člana 21v Zakona o porezu na dohodak građana("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.), za određeno novozaposleno lice, nastavlja da koristi olakšicu u skladu sa članom 7. ovog zakona.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima od 1. januara 2016. godine, može da se opredeli da po osnovu radnog odnosa sa tim licima koristi poresku olakšicu iz člana 7. ili iz člana 8. ovog zakona.

Član 42.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomske reforme, u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade, predlaže se, između ostalih, i donošenje ovog zakona.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, stvore okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast i omoguće povoljniji uslovi privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. S tim u vezi, predložena je nova poreska olakšica prilikom zapošljavanja radnika koja ima za cilj otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja i njeno prevođenje u legalne tokove. Ovom merom nastavlja se kontinuitet u podsticanju legalnog zapošljavanja i samim tim poboljšanja položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja nastavak mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn. - u daljem tekstu: Zakon) sastoji se u tome da se poslodavcima iz privatnog sektora obezbedi još jedan fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali više lica, zatim u oporezivanju prihoda po osnovu kapitalnog dobitka rešenjem poreskog organa, izdvajanju prihoda od nepokretnosti kao posebne vrste prihoda (umesto dosadašnjeg poreskog tretmana u okviru prihoda od kapital), preciziranju odredaba Zakona u vezi sa paušalnim oporezivanjem prihoda od samostalne delatnosti kao i preciziranju odredaba koje se odnose na oporezivanje prihoda u vidu činjenja i davanja pogodnosti zaposlenima, opredeljenju poreske osnovice za fizička lica - rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica, utvrđivanju neoporezivog iznosa dnevnice za službeni put u inostranstvo i u preciziranju poreskog izuzimanja kod kapitalnog dobitka u slučaju prodaje udela, uključujući i druga prava.

S tim u vezi, najvažnije izmene i dopune Zakona odnose se na:

- olakšicu za zapošljavanje novih lica koju bi mogli da koriste poslodavci- pravna lica koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstavaju u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnici. Olakšica bi mogla da se koristi u ograničenom vremenskom periodu - po osnovu zarade isplaćene novozaposlenomlicu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine;

- oporezivanje prihoda po osnovu kapitalnog dobitka rešenjem poreskog organa, umesto sadašnjeg načina oporezivanja kroz samooporezivanje (na ovaj način se pojednostavljuje postupak utvrđivanja poreske obaveze);

- izdvajanje prihoda od nepokretnosti kao posebne vrste prihoda, umesto dosadašnjeg poreskog tretmana u okviru prihoda od kapitala;

- preciziranje odredaba Zakona u vezi sa paušalnim oporezivanjem prihoda od samostalne delatnosti, posebno u vezi sa kriterijumom koji se odnosi na delatnosti (grupe prema vrsti i profitabilnosti delatnosti), tako što se navodi kriterijum profitabilnosti i obima prometa, odnosno vrste delatnosti;

- preciziranje odredaba 14. Zakona koje se odnose na oporezivanje prihoda u vidu činjenja i davanja pogodnosti zaposlenima, naročito kada je reč o akcijama koje zaposleni ostvare od s poslodavcem povezanog lica, radi stvaranja uslova za adekvatniju primenu propisa;

- opredeljenjem poreske osnovice za fizička lica - rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica - rezidente Republike, u smislu da osnovicu čini iznos zarade koju bi ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima;

- preciziranje poreskih oslobođenja po osnovu zarade, posebno imajući u vidu naknadu troškova u vidu dnevnice za službeni put u inostranstvo;

- preciziranje poreskog izuzimanja kod kapitalnog dobitka u slučaju prodaje udela, uključujući i druga prava, radi stvaranja uslova za adekvatnu primenu propisa.

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon i 103/2015), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

U okviru prihoda koji podležu porezu na dohodak građana navodi se i prihod od nepokretnosti kao posebna vrsta prihoda, koja inače prema važećem zakonskom rešenju ima poreski tretman prihoda od kapitala.

Uz član 2.

U članu 9.Zakona vrši se uređivanje i preciziranje određenih vrsta primanja koja su predmet poreskog izuzimanja, kao i pravnotehničko uređenje odredaba člana.

U tački 4) precizira se poresko izuzimanje po osnovu naknada koje,u okviru programa i mera aktivne politike zapošljavanja, plaća Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015).

U tački 16) vrši se pravnotehničko usklađivanje sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.) imajući u vidu odredbu člana tog zakona saglasno kojoj je privredno društvo dužno da plati doprinose za osnivača, odnosno članaprivrednog društva.

U tački 19) precizira se poresko izuzimanje po osnovu otpremnine, odnosno novčane naknade koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, saglasno zakonu kojim se uređuju radni odnosi kao i prema Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 68/15).

U tački 20) vrši se usklađivanje imajući u vidu akt Vlade koji se odnosi na utvrđivanje programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije.

U tač. 22), 23), 24) i 27) vrši se pravnotehničko precizirnje odredaba.

U tački 25) iz prihoda koji su izuzeti od oporezivanjabriše se naknada za prikupljanje i prodaju sekundarnih sirovina i otpada u slučaju kada je plaćena na tekući račun prodavca. S tim u vezi, kako način plaćanja ne opredeljuje poreski tretman predloženo je da se naknade za prikupljanje i prodaju sekundarnih sirovina i otpada oporezuju prema članu 85. Zakona uz umanjenje obračunatog poreza 40%.

U tački 26) proširuje se poresko izuzimanje i na nagrade učenicima i studentima ostvarene na međunarodnim takmičenjima u okviru i u vezi sa obrazovnim sistemom (npr. matematička olimpijada i sl).

Novododatom tačkom 29), imajući u vidu inicijativu Republičke izborne komisije, predlaže se poresko izuzimanja za primanja članova u organima za sprovođenje izbora ilica angažovanih na popisu stanovništva.

U stavu 2.utvrđuje se da ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz tačke 28), koje se odnosi na poresko izuzimanje po osnovu novčane pomoći fizičkim licima koja služi za lečenje u zemlji ili inostranstvu,bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.

Uz član 3.

Vrši se usklađivanje odredbe člana 12a Zakona sa izmenama ovog zakona.

Uz član 4.

Vrši sepreciziranje odredaba člana 14. Zakona koji se odnosi na oporezivanje prihoda u vidu činjenja i davanja pogodnosti zaposlenim.

Uz član 5.

U članu 15a Zakonavrši se usklađivanje poreske osnovice za kategoriju upućenih zaposlenih, imajući u vidu inicijativu Ministarstva spoljnih poslova i privrednih subjekata.

Uz član 6.

Učlanu 18. stav 1. tačka 1) Zakona vrši se usaglašavanje sa odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)koje se odnose na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada.

U tački 2) u vezi sa neoporezivim iznosom dnevnice za službeni put u inostranstvo, predlaže se da za subjekte van javnog sektora, neoporezivi iznos bude u visini do 50 evra dnevno.

U vezi sa tačkom 4) precizirano je da neoporezivi iznos po osnovu naknade prevoza na službenom putovanju kada je odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe,bude do iznosa 30% cene jednog litrabenzina pomnoženog s brojem potrošenih litara.

Uz član 7.

Izmenom člana 21v Zakona produžava se rok primene olakšice sa 30. juna 2016. godine na 31. decembar 2017. godine. Pored toga, za svrhu primene ove olakšice precizira se pojam preduzetnika.

Uz član 8.

Novododatim članom 21d Zakona uređuje se olakšica za zapošljavanje novih radnika. Olakšicu može da ostvari poslodavac - pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, odnosno preduzetnik koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, kao i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. oktobra 2015. godine. Poslodavac ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine.

Uz član 9.

Pravno tehničko preciziranje člana 43. Zakona.

Uz član 10.

Precizira se odredba člana 33. Zakona u smislu da poresku osnovicu za prihod od samostalne delatnosti čini i paušalno utvrđeni prihod.

Uz član 11.

Predložena izmena člana 40. Zakona ima za cilj smanjenje sive ekonomije u smislu da se poreska osnovica po osnovu paušalno utvrđenog prihoda primenjuje za preduzetnike koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavljaju na kiosku ili prikolici.

Uz član 12.

Izmenom člana 41. Zakona vrši se pravno tehničko preciziranje odredbe u smislu da se kao kriterijum koji se odnosi na delatnosti (grupe delatnosti prema vrsti i profitabilnosti), navodi kriterijum profitabilnosti i obima prometa, odnosno vrste delatnosti.

Uz član 13.

U vezi sa omogućavanjem funkcionisanja jednošalterskog sistema kod otpočinjanja obavljanja delatnosti, kao mogućnost navedeno je da zahtev za paušalno oporezivanje preduzetnika po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, lice može u momentu registracije podneti nadležnom organu koji vodi registar privrednih subjekta, koji će taj zahtev proslediti poreskom organu.

Uz čl. 14. i 15.

Vrši se pravnotehničko preciziranje odredaba čl. 43. i 54. Zakona.

Uz član 16.

U članu 61. Zakona vrši se brisanje odredaba koje se odnose na prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti, kao i pravno tehničko preciziranje odredbe, s obzirom da će se oporezovati kao posebna vrsta prihoda izvan prihoda od kapitala. Pored toga, vrši se upodobljavanje članu 35. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014 i 91/2015 - autentično tumačenje)u vezi sa poreskim tretmanom dividende.

Uz čl. 17. do 19.

Vrši se pravnotehničko preciziranje odredaba čl. 63. i 64. Zakona, koje se odnose na prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti, kao i člana 65. zbog pravne tehnike.

Uz član 20.

Dodaje se novo poglavlje u zakonu u okviru koga je uređen porez na prihode od nepokretnosti kroz novododate čl. 65a do 65đ kojima se uređuje oporezivanje prihoda od nepokretnosti, s obzirom da ta vrsta prihoda više neće biti deo poglavlja koji se odnosi na prihod od kapitala.

Uz član 21.

U članu 72. Zakona vrši se pravnotehničko preciziranje.

Uz član 22.

U članu 72a Zakona precizira se način ostvarivanja prava na poresko izuzimanje kod prenosa prava, odnosno udela u slučaju kada je tokom perioda od deset godina došlo do promene procenta prava (suvlasništva), odnosno učešća u kapitalu privrednog društva, odnosno u slučaju kada je došlo do promene visine iznosa, odnosno uloga.

Uz član 23.

U članu 74. Zakona vrši se pravnotehničko preciziranje.

Uz član 24.

U članu 83. Zakona vrši se pravno tehničko-preciziranje člana i ukida umanjenje za iznos uplate na osnovu koje je pojedinačno ostvaren dobitak kod igara na sreću.

Uz član 25.

U članu 84a Zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 99/2011 - dr. zakoni)imajući u vidu prihode sportista i sportskih stručnjaka.

Uz član 26.

Uređivanje poreskog tretmana pojedinih vrsta prihoda, u okviru člana 85. Zakona kao drugih prihoda fizičkih lica po osnovu npr. prodaje i sakupljanja sekundarnih sirovina, neoporezivog iznosa po osnovu nagrade, novčane pomoći i drugih davanja fizičkim licima, nenaplativih potraživanja banaka po osnovu kredita.

Uz član 27.

Preciziranje odredaba u vezi sa oporezivanjem godišnjim porezom na dohodak građana.

Uz čl. 28. i 29.

Pravnotehničko preciziranje čl. 92. i 94. Zakona.

Uz član 30.

Izmena člana 95. Zakona odnosi se na ujednačavanje rokova za podnošenje poreske prijave za prihode na koje se porez ne plaća po odbitku i način podnošenja poreske prijave za kapitalne dobitke imajući u vidu da je predloženo njihovo oporezivanje po rešenju poreskog organa.

Uz član 31.

Dopuna člana 96. Zakona odnosi se na preciziranje obaveze podnošenja poreske prijave za nerezidenta u slučaju kada je to lice obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana.

Uz član 32.

Izmena člana 98. Zakona odnosi se na mesnu nadležnost poreskog organa u slučaju kada je obveznik dužan da podnese poresku prijavu.

Uz član 33.

Precizira se vrsta prihoda koji se oporezuju po odbitku, navedena u članu 99. Zakona.

Uz član 34.

U okviru člana 100. Zakona kao načina oporezivanja po rešenju nadležnog poreskog organa (umesto samooporezivanjem), navodi se i kapitalni dobitak.

Uz član 35.

Iz odredbe člana 100a Zakona briše se tačka 2) s obzirom da predloženim izmenama Zakona, porez na kapitalne dobitke utvrđuje se i plaća po rešenju poreskog organa umesto samooporezivanjem.

Pored toga, vrši se preciziranje poreske osnovice u slučaju kada je poreski obveznik dužan da sam obračuna i plati pripadajuće obaveze po osnovu ostvarenog prihoda.

Uz član 36.

Pravnotehničko preciziranje člana 101. Zakona.

Uz član 37.

Dopunom člana 109. Zakona uređuje se podnošenje poreske prijave i iskazivanje podataka po osnovu kapitalnog dobitka.

Uz član 38.

Vrši se brisanje naslova iznad člana 110. Zakona jer nije adekvatan s obzirom da se odredbom člana 110. Zakona ne uređuje porez na prihode od samostalne delatnosti, a izmenom u tački 2) ovog člana obuhvaćen je porez na kapitalni dobitak i rok za njegovo plaćanje.

Uz član 39

U članu 113. Zakona vrši se usklađivanje sa odredbama ovog zakona čija izmena se predlaže.

Uz član 40.

Postupci utvrđivanja i naplate poreza na kapitalne dobitke koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Uz član 41.

Poslodavac koji koristi poresku olakšicu iz člana 21v Zakona o porezu na dohodak građana("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.), za određeno novozaposleno lice, nastavlja da koristi olakšicu u skladu sa članom 7. ovog zakona, dok poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima od 1. januara 2016. godine, može da se opredeli da po osnovu radnog odnosa sa tim licima koristi olakšicu iz člana 7. ili iz člana 8. ovog zakona.

Uz član 42.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2016. godine.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst)u smislu stvaranja uslova za ostvarivanje prava na porsku olakšicu za zapošljavanje novih radnika.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Očekuje se da će po osnovu olakšice predložene ovim zakonom i olakšice Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, efekat predloženih rešenja na budžet Republike Srbije iznositi oko 0,5 milijardi na svakih 10.000 novozaposlenih lica, a koji se smatra opravdanim imajući u vidu efekte u smislu podsticanja zapošljavanja.

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Predložena rešenja u zakonu uticaće na poslodavce koji su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u privatnom sektoru. Predloženim zakonskim rešenjem poslodavcima iz privatnog sektora daje se još jedan fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali više lica.

Pored toga, ovaj zakon će uticati i na fizička lica koja zasnuju radni odnos kod poslodavca jer će im se omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa i po tom osnovu prava iz obaveznog socijalnog osiguranja - prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Zakonska rešenja će uticati i na poreske obveznike u smislu lakšeg utvrđivanja poreske obaveze za samog obveznika kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka, kao i manjeg fiskalnog opterećenja po osnovu dnevnice za službeni put u inostranstvo.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi

Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi. Predloženom novom olakšicom omogućava se da poslodavci smanje troškove svog poslovanja i da izaberu za njih najpovoljniju opciju poreskih olakšica. Takođe, smanjiće se i troškovi privrednih subjekata po osnovu poreske obaveze u vezi sa dnevnicom za službeni put u inostranstvo.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati

Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi s obzirom da imaju za cilj dalje stvaranje uslova za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast kroz obezbeđivanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata - poslodavaca koji zasnuju radni odnos sa novim licima i povećaju broj zaposlenih. S tim u vezi poslodavci imaju mogućnost da se opredele za onu olakšicu koja je za njihovo poslovanje najoptimalnija.

Pozitivne posledice donošenja ovog zakona odnose se na otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja i njeno prevođenje u legalne tokove. Ovom merom podstiče se legalno zapošljavanje i samim tim poboljšanje položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja jednu od mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Imajući u vidu izmene koje se odnose na poresku olakšicu kod oporezivanja prihoda fizičkih lica po osnovu zarade, predloženo zakonsko rešenje utiče na razvoj privatnog sektora stvaranjem uslova za podsticanje osnivanja privrednih subjekata.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o Nacrtu zakona.

6. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 17.12.2015.