Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA - TEKST PROPISA


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014 i 91/2015 - autentično tumačenje), u članu 1. stav 4. menja se i glasi:

"Nedobitnom organizacijom iz stava 3. ovog člana naročito se smatraju: ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; politička organizacija; sindikalna organizacija; komora; crkva i verska zajednica; udruženje; fondacija i zadužbina."

Član 2.

U članu 5. stav 1. reči: "i revizija" brišu se.

U stavu 2. reči: "i revizija" brišu se.

Član 3.

U članu 6. stav 2. posle reči: "(u daljem tekstu: MSFI)" dodaju se zapeta i reči: "odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP)", a reči: "i revizija" brišu se.

U stavu 3. reči: "i revizija" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

Član 4.

U članu 7. stav 1. posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP, kao", a reči: "i revizija" brišu se.

U stavu 2. reči: "i revizija" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

Član 5.

U članu 9. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana."

Član 6.

U članu 10. stav 2. reči: "i revizija" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

Član 7.

U članu 15. stav 1. tačka 1) posle reči: "ustanovama" dodaju se zapeta i reči: "odnosno pružaocima usluga".

U stavu 2. posle reči: "registrovanim" dodaju se zapeta i reči: "odnosno osnovanim".

Član 8.

U članu 16. stav 1. reči: "i reviziji" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

U stavu 2. reči: "i reviziji" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5. i 6, koji glase:

"Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja koja su obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, na teret rashoda banke priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita odobrenog nepovezanom licu u smislu ovog zakona, pod uslovom da je od momenta dospelosti potraživanja prošlo najmanje dve godine, uz pružanje dokumentacije koja predstavlja osnov za dokazivanje nesposobnosti dužnika da izvršava svoje novčane obaveze (npr. dokumentacija iz kreditnog dosijea dužnika o izmirivanju obaveze dužnika prema banci u toku poslednjih dvanaest meseci, prepiska i druga dokumentacija o kontaktima banke i dužnika u vezi sa naplatom potraživanja i merama koje je banka preduzela radi naplate).

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti preostalog dela pojedinačnog potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 8, reči: "stava 4." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 10, reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 9.", a reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "stava 2, odnosno iz stava 7.".

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 10, dodaje se stav 11, koji glasi:

"Rashod koji nije bio priznat po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja u poreskom periodu u kom je iskazan, priznaje se u poreskom periodu u kom su ispunjeni uslovi iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana."

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 12, reči: "st. 1, 2, 3. i 6." zamenjuju se rečima: "st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9. i 11."

Dosadašnji stav 9. postaje stav 13.

Član 9.

Član 16a menja se i glasi:

"Član 16a

Na teret rashoda priznaje se gubitak od prodaje pojedinačnih potraživanja u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika, u poreskom periodu u kome je izvršena prodaja tih potraživanja.

U slučaju da je po osnovu potraživanja iz stava 1. ovog člana izvršena ispravka vrednosti koja je priznata kao rashod u nekom od prethodnih poreskih perioda u skladu sa članom 16. stav 9. i članom 22a ovog zakona, takav rashod ostaje priznat bez obaveze ispunjenja uslova iz člana 16. stav 1. tačka 3), odnosno člana 16. stava 2. ovog zakona."

Član 10.

U članu 22a stav 2. briše se.

Član 11.

U članu 22b stav 2. menja se i glasi:

"Na teret rashoda priznaju se i ostala dugoročna rezervisanja koja ispunjavaju uslove za priznavanje u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, u visini iskorišćenih iznosa tih rezervisanja u poreskom periodu, odnosno izmirenih obaveza i odliva resursa po osnovu tih rezervisanja."

Član 12.

U članu 23. stav 1. posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se zapeta i reči: "odnosno MSFI za MSP," a reči: "i revizija" brišu se.

U stavu 2. reči: "i revizija" brišu se, a posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP".

Član 13.

U članu 26. stav 1. reči: "i revizija" brišu se.

Član 14.

U članu 27. stav 1. reči: "Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):" zamenjuju se rečima: "Kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):".

Tačka 1) menja se i glasi:

"1) nepokretnosti koje je koristio, odnosno koje koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji;".

U tački 3) posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se reči: "i MSFI za MSP,".

Član 15.

U članu 29. stav 2. posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se zapeta i reči: "odnosno MSFI za MSP".

U stavu 5. posle reči: "odnosno MSFI" dodaju se zapeta i reči: "odnosno MSFI za MSP", a reči: "i revizija" brišu se.

Član 16.

Naslov iznad člana 32. i član 32. menjaju se i glase:

"Poreski tretman gubitaka

Član 32.

Gubici utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev kapitalnih dobitaka i gubitaka koji su utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina."

Član 17.

U članu 34. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        pokretanja postupka likvidacije sa stanjem na dan koji prethodi danu pokretanja postupka likvidacije;".

U tački 3) posle reči: "na dan" dodaju se reči: "koji prethodi danu".

Tačka 4) menja se i glasi:

"4)        početka primene plana reorganizacije sa stanjem na dan koji prethodi danu početka primene plana reorganizacije.".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

 "Ukoliko se postupak likvidacije, odnosno postupak stečaja, odnosno reorganizacija, nastave u narednoj kalendarskoj godini, obveznik iz stava 1. ovog člana podnosi i poresku prijavu i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, u skladu sa članom 63. st. 3. i 4. ovog zakona."

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: "imovine na dan" dodaju se reči: "koji prethodi danu", a posle reči: "do početka perioda stečaja" dodaju se reči: "u skladu sa propisima koji uređuju stečaj".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4.", a reči: "60 dana" zamenjuju se rečima: "deset dana".

Član 18.

Član 40. menja se i glasi:

"Član 40.

Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1)         dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;

2)         naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada);

3)         kamata;

4)         naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

5)         naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike.

Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća i na prihode nerezidentnog pravnog lica po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, kao i naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesto gde će biti pružene ili korišćene, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25%.

Porez po odbitku iz st. 1. i 3. ovog člana ne plaća se na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice, odnosno nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, od kamata po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Rezidentno pravno lice dužno je da na dan isplate prihoda iz st. 1, 2. i 3. ovog člana podnese poresku prijavu.

Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog pravnog lica, fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, na teritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. 27. do 29. ovog zakona, obračunava se i plaća porez po rešenju po stopi od 20% ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na prihode iz tačke 4) tog stava koje nerezidentno pravno lice ostvaruje od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, obračunava se i plaća porez po rešenju iz stava 6. ovog člana.

Porez po rešenju iz stava 6. ovog člana obračunava se i plaća i na prihode iz stava 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ovog člana koje nerezidentno pravno lice ostvari po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja, u skladu sa zakonom.

Nerezidentno pravno lice - primalac prihoda iz st. 6, 7. i 8. ovog člana, dužno je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, i to u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, sedište privrednog društva u kojem nerezidentni obveznik ima udeo ili hartije od vrednosti koji su predmet prodaje, odnosno sedište ili prebivalište isplatioca prihoda po osnovu zakupa, odnosno podzakupa pokretnih stvari, kao i sedište ili prebivalište poreskog punomoćnika u slučaju ostvarenja prihoda iz stava 8. ovog člana, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.

Sadržaj poreske prijave iz stava 9. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.

Porez po odbitku iz st. 1. i 2. ovog člana i porez po rešenju iz st. 6, 7. i 8. ovog člana ne obračunava se i ne plaća ako se prihod iz st. 1, 2, 6, 7. i 8. ovog člana isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona.

Ukoliko rezidentno pravno lice isplaćuje prihode stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ono je dužno da obračuna i uplati porez po odbitku u skladu sa odredbama stava 1. tačka 1) i stava 3. ovog člana.

U slučaju primene stava 12. ovog člana prihodi na koje se primenjuju odredbe stava 1. tačka 1) i stava 3. ovog člana, kao i rashodi sa njima povezani ne uzimaju se u obzir za potrebe utvrđivanja poreske osnovice stalne poslovne jedinice nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Rezidentno pravno lice koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu.

Iznos naknade iz stava 14. ovog člana ne sadrži porez na dodatu vrednost.

Sadržaj poreske prijave iz st. 5. i 14. ovog člana bliže uređuje ministar finansija."

Član 19.

U članu 40a stav 5. reči: "st. 5. i 6." zamenjuju se rečima: "st. 6, 7. i 8.".

Član 20.

U članu 50v stav 1. posle reči: "stav 1. ovog zakona," dodaju se reči:"tako da je prosečan broj zaposlenih, utvrđen na poslednji dan perioda za koji se podnosi poreska prijava manji od broja zaposlenih koje je obveznik imao u poreskom periodu u kojem je ispunio uslove za poreski podsticaj iz člana 50a ovog zakona,".

Dodaje se stav 2, koji glasi:

"Prosečan broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana obveznik utvrđuje tako što broj zaposlenih na kraju svakog meseca u poreskom periodu sabere i dobijeni zbir podeli sa brojem meseci poreskog perioda."

Član 21.

Član 50đ briše se.

Član 22.

U članu 50e stav 1. reči: "čl. 50a i 50đ" zamenjuju se rečima: "člana 50a".

Član 23.

U članu 51. stav 1. posle reči: "poslovanjem" dodaju se reči: "preko stalne poslovne jedinice".

Član 24.

U članu 64. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju kada je nad obveznikom - stečajnim dužnikom u toku godine obustavljen stečajni postupak usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, saglasno zakonu koji uređuje stečaj, pri čemu je obveznik dužan da poresku prijavu podnese u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o obustavi stečajnog postupka."

Član 25.

U članu 70a stav 1. reči: "stav 7." zamenjuju se rečima: "stav 9.".

Član 26.

U članu 71. stav 1. reči: "st. 1, 2, 3. i 12." zamenjuju se rečima: "st. 1, 2, 3. i 14.".

Član 27.

Odredbe čl. 18, 19, 25. i 26. ovog zakona primenjuju se od 1. marta 2016. godine.

Član 28.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prvenstveno u potrebi stvaranja uslova za adekvatniju primenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014 i 91/2015 - autentično tumačenje - u daljem tekstu: Zakon), u smislu preciziranja pojedinih normi, kao i njihovo usaglašavanje sa korespodentnim rešenjima sadržanim u propisima koji uređuju računovodstvo, a koja su već u primeni.

Pored toga, predlaže se priznavanje rashoda u poreskom bilansu obveznika u slučaju kada se radi o otpisu potraživanja koja su obuhvaćena i potvrđena unapred pripremljenim planom reorganizacije, čime se izjednačava poreski tretman ovih potraživanja sa potraživanjima koja su prijavljena u stečajnom postupku.

Takođe, u cilju pojednostavljenja otpisa nenaplativih potraživanja po osnovu kredita odobrenih fizičkim i pravnim licima (tzv. problematični krediti), predlaže se izmena i dopuna zakonskih rešenja u vezi priznavanja rashoda u poreskom bilansu obveznika po osnovu otpisa takvih potraživanja. Na ovaj način vrši se stvaranje uslova za realizaciju jednog od ciljeva(omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita) koji su utvrđeni Strategijom za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015).

U vezi oporezivanja prihoda koje ostvaruje nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, predlaže se širi obuhvat prihoda koji se oporezuju porezom po odbitku. Naime, predloženo je da se porez po odbitku obračunava i plaća i u slučaju kada nerezidentno pravno lice ostvari prihode od naknada po osnovu usluga (koje su izvršene ili će biti izvršene).

S tim u vezi, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:

- otklanjanje uočenih teškoća u primeni odredaba i preciziranje u smislu priznavanja određenih vrsta rashoda u poreskom bilansu obveznika;

- priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja koja su obuhvaćena usvojenim unapred pripremljenim planom reorganizacije, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, u cilju izjednačavanja poreskog tretmana otpisa tih potraživanja sa potraživanjima koja su prijavljena u postupku stečaja;

- propisivanje jednostavnijih uslova koje banka treba da ispuni u cilju priznavanja rashoda po osnovu otpisa potraživanja po nenaplativim kreditima odobrenim kako pravnim, tako i fizičkim licima u cilju poboljšanja prodaje tih potraživanja;

- pravedniji poreski tretman dugoročnih rezervisanja koja ispunjavaju uslove za priznavanje u skladu sa MRS (a koja se do sada nisu priznavala u poreskom bilansu), u smislu njihovog priznavanja na ime rashoda, ali ne u poreskom periodu u kom su izvršena, već u poreskom periodu u kom je došlo do odliva sredstava za namene za koje je izvršeno rezervisanje;

- širi obuhvat prihoda nerezidentnog pravnog lica koji se oporezuju porezom po odbitku.

Osim toga, u cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, radi primene njegovih odredaba uz što manje tumačenja, vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za adekvatniju i efikasniju primenu Zakona, kao i određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona.           

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja ovog zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon i 103/2015), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje datog problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon, kao opšti pravni akt, objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Vrši se preciziranje pojma nedobitne organizacije u smislu da se nedobitnom organizacijom (kao obveznikom poreza na dobit pravnih lica) naročito smatraju ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; politička organizacija; sindikalna organizacija; komora; crkva i verska zajednica; udruženje; fondacija i zadužbina.

Uz član 2.

Vrši se neophodno usaglašavanje sa propisima koji uređuju računovodstvo, imajući u vidu da je revizija uređena posebnim zakonom.

Uz čl. 3. i 4.

Kao uz član 2.

Takođe, imajući u vidu da se priznavanje, vrednovanje, prezentacija i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima malih i srednjih pravnih lica (počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu) vrši u skladu sa MSFI za MSP, vrši se neophodno usaglašavanje sa propisima koji uređuju računovodstvo.

Uz član 5.

Vrši se preciziranje da se rashodi obveznika (kao poslodavca) po osnovu izdataka za zaposlene koji se, u smislu propisa koji uređuju oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se ne plaća porez na zarade do iznosa propisanog tim zakonom priznaju u poreskom periodu u kojem su isplaćeni (npr. jubilarne naknade, pokloni deci starosti do 15 godina povodom novogodišnjih i božićnih praznika, solidarne pomoći za slučaj bolesti i sl.). S tim u vezi otklanjaju se i nedoumice koje su do sada postojale u vezi poreskog tretmana određenih izdataka koji po svojoj suštini ne predstavljaju neophodan uslov za obavljanje delatnosti, a sa aspekta zakona koji uređuje dohodak fizičkih lica imaju karakter zarade (npr. činjenje ili pružanje pogodnosti, opraštanje duga, pokrivanje rashoda zaposlenih novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe).

Uz član 6.

Kao uz čl. 2, 3. i 4.

Uz član 7.

Predlaže se da se kao rashod u poreskom bilansu priznaju, ne samo davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite, već i ostalim pružaocima usluga socijalne zaštite koji su osnovani u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, čime se postiže ravnopravniji poreski tretman izdataka učinjenih po osnovu socijalnih davanja.

Uz član 8.

Predlaže se da se na teret rashoda priznaje otpis potraživanja koja su obuhvaćena unapred pripremljenim planom reorganizacije, imajući u vidu da se u slučaju usvajanja predloženog unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajni postupak otvara i zaključuje istovremeno sa usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije (koji se potvrđuje pravosnažnim rešenjem). Na ovaj način postiže se ujednačavanje poreskog tretmana otpisa ovih potraživanja i potraživanja sadržanih u planu reorganizacije za koja se rashod priznaje u poreskom bilansu (ista su prijavljena u stečajnom postupku), s obzirom da se u oba slučaja radi o sprovođenju stečajnog postupka reorganizacijom (u skladu sa propisom koji uređuje stečaj) kao i da je sadržina tih planova uređena na isti način.

Takođe, propisuju se uslovi koje banka treba da ispuni za priznavanje otpisa nenaplaćenih potraživanja po kreditima (da je prošlo najmanje dve godine od dana dospelosti potraživanja, kao i da pruži dokaze da dužnik nije sposoban da izmiruje svoje obaveze po kreditu) čiji je cilj da se pojednostavi otpis tih potraživanja i stvore uslovi za poboljšanje prodaje istih.

Takođe, predlaže se da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti preostalog dela pojedinačnog potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom (npr. preostali iznos potraživanja po kreditu koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti, čija prodajna vrednost nije dovoljna za namirenje celog iznosa duga).

Pored toga, stvaraju se uslovi da se rashod po osnovu ispravke vrednosti potraživanja, koji nije bio priznat (u skladu sa Zakonom) u poreskom periodu u kojem je iskazan, priznaje u poreskom periodu u kojem obveznik raspolaže dokazima da su ta potraživanja utužena, odnosno da je pokrenut izvršni postupak za naplatu, ili da su potraživanja prijavljena u stečajnom ili likvidacionom postupku.

Uz član 9.

Vrši se preciziranje odredaba člana 16a Zakona u cilju otklanjanja nejasnoća u primeni.

Uz član 10.

Predlaže se brisanje odredbe koja se odnosi na priznavanje rashoda po osnovu uvećanja indirektnog otpisa u poreskom bilansu društva za osiguranje, imajući u vidu da od dana početka primene Zakona o osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 139/14) propisivanje visine rashoda koja se iskazuje u poslovnim knjigama (po osnovu indirektnog otpisa prema kategorijama naplativosti tih potraživanja) nije više u nadležnosti Narodne banke Srbije, već je predmet interne regulative tih društava, koja su u obavezi da se pridržavaju relevantnih MRS koji uređuju računovodstvo i finansijsko izveštavanje. S tim u vezi, rashod po osnovu otpisa potraživanja društva za osiguranje priznavaće se u poreskom bilansu u skladu sa uslovima propisanim odredbama člana 16. Zakona.

Uz član 11.

Predlaže se priznavanje rashoda po osnovu dugoročnih rezervisanja koja su izvršena u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ali ne u poreskom periodu kada je rezervisanje izvršeno, već u poreskom periodu u kojem je došlo do odliva sredstava po osnovu tog rezervisanja.

Uz čl. 12. i 13.

Kao uz čl. 3. i 4.

Uz član 14.

Vrši se preciziranje u smislu da se kapitalni dobitak ostvaruje i u slučaju prenosa uz naknadu nepokretnosti u izgradnji, a ne samo izgrađene nepokretnosti koju obveznik koristi, ili je koristio kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti.

Uz član 15.

Kao uz čl. 3. i 4.

Uz član 16.

Vrši se preciziranje norme u smislu da se gubici utvrđeni u poreskom bilansu (bez kapitalnih dobitaka i gubitaka utvrđenih u skladu sa Zakonom), mogu prenositi na račun dobiti iz budućih perioda.

Uz član 17.

Vrše se određena terminološka usklađivanja, kao i usklađivanje rokova za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa sa rokovima za podnošenje vanrednih finansijskih izveštaja, propisanih zakonom koji uređuje računovodstvo.

Takođe, u slučaju kada se postupak likvidacije i stečaja ili reorganizacija nastave u narednoj godini, precizira se da se poreska prijava i poreski bilans (u tom slučaju) podnose sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.

Uz član 18.

Predlaže se širi obuhvat prihoda nerezidentnog pravnog lica koji se oporezuju porezom po odbitku, i to, naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili će se koristiti na teritoriji Republike. Takođe, predlaže se da se prihodi nerezidentnog pravnog lica (po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada od zakupa i podzakupa i naknada od usluga) ostvareni u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja u skladu sa zakonom, oporezuju porezom po rešenju.

Uz član 19.

Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 18. ovog zakona.

Uz član 20.

Uređuje se pojam prosečnog broja zaposlenih čime se vrši preciziranje zakonske odredbe u smislu utvrđivanja broja zaposlenih u poreskom periodu u odnosu na broj zaposlenih koji je obveznik imao u poreskom periodu u kome je ispunio uslove za poresko oslobođenje, u situaciji promena broja zaposlenih u toku poreskog perioda, i, s tim u vezi, utvrđivanja ispunjenosti uslova za korišćenje te poreske olakšice. Usvajanjem predloženog rešenja otklonile bi se nejasnoće u primeni odredbe koja bliže uređuje predmetni poreski podsticaj.

Uz član 21.

Predlaže se brisanje odredbe člana 50đ Zakona imajući u vidu da se po osnovu imovine stečene statusnom promenom ne ostvaruje pravo na poreski podsticaj.

Uz član 22.

Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 21. ovog zakona.

Uz član 23.

Vrši se preciziranje odredbe člana 51. Zakona.

Uz član 24.

Predlaže se uvođenje obaveze utvrđivanja akontacije poreza na dobit za obveznika – stečajnog dužnika nad kojim je u toku godine obustavljen stečajni postupak usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica.  

Uz čl. 25. i 26.

Vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 18. ovog zakona.    

Uz član 27.

Predlaže se da se odredbe čl. 18, 19, 25. i 26. ovog zakona primenjuju od 1. marta 2016. godine.

Uz član 28.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2016. godine.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst) i neophodno je zbog stvaranja uslova za nesmetan rad kako poreskih obveznika, tako i organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, a posebno radi obezbeđenja uslova za blagovremeno utvrđivanje, plaćanje i podnošenje prijave za porez na dobit pravnih lica po odbitku i po rešenju u elektronskom obliku, a što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 17.12.2015.