RADNE VERZIJE PRAVOSUDNIH ZAKONA: Novi tužilački zakoni trebalo bi da omoguće veću samostalnost javnih tužilaca i usklade njihov rad sa izmenama ustava u oblasti pravosuđa
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije govorila je o novim tužilačkim zakonima i rekla da se sada izričito predviđa da su nosioci funkcije vrhovni javni tužioci, glavni javni tužioci i javni tužioci. “Za građane to znači da dosadašnji šefovi tužilaca, koje je predlagala Vlada i Narodna skupština, izbor je zavisio od trenutne vladajuće većine, taj se proces izmešta i stavlja se u takozvano tužilačko telo, visoki savet tužilaštva, jedino što ostaje u nadležnosti Narodne skupštine je izbor vrhovnog tužioca. Hijerarhija ostaje, ali neće više biti monokratski sistem”, kaže ona.
Predstavljeni su novi tužilački zakoni koji bi trebalo da omoguće veću samostalnost javnih tužilaca i usklade njihov rad sa izmenama ustava u oblasti pravosuđa – Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o visokom savetu sudstva, a oba se tiču hijerarhije u tužilaštvu.
Komlen Nikolić kaže da se ova dva zakona ne tiču samo uređivanja odnosa koji postoji u javno tužilačkoj organizaciji.
“Uređuju sve što se odnosi na funkcionisanje i organizaciju javnog tužilaštva”, kaže ona.
Pomenula je i monokratski sistem.
“Sada su to ustavni amandmani izmenili i to drastično. Ministarka pravde je to nazvala tektonskim promenama, ja neću da koristim tako drastične izraze, ali jesu sistemske i korenite izmene u javnotužilačkoj organizaciji. Sada se izričito predviđa da su nosioci funkcije vrhovni javni tužioci, glavni javni tužioci i javni tužioci. Za građane to znači da dosadašnji šefovi tužilaca, koje je predlagala Vlada i Skupština, izbor je zavisio od trenutne vladajuće većine, taj se proces izmešta i stavlja se u takozvano tužilačko telo, visoki savet tužilaštva, jedino što ostaje u nadležnosti Skupštine je izbor vrhovnog tužioca. Hijerarhija ostaje, ali neće više biti monokratski sistem”, kaže ona.
Prema njenim rečima, “ta hijerarhija se donekle ublažava određenim sistemskim rešenjima”.
“Uvodi se i disciplinska odgovornost za glavne javne tužioce koji zloupotrebljavaju svoja hijerarhijska ovlašćenja. Ukoliko se ne slažete sa svojim šefom, vi ste po zakonu dužni da ga poslušate, vi ste imali mogućnost da mu tražite napismeno to uputstvo, međutim, niste mogli da ga naterate. Bilo je jedno dugme koje pritisnete i dobijete šta god hoćete na celoj teritoriji države, sada imamo malo više dugmića, ti dugmići mogu ukoliko žele da budu slobodni i samostalni, mogu da utiču da budu samostalni”, kaže ona.
Dodala je da je sada na kolegama da žele da budu samostalni i da koriste tu autonomiju.
“Valjda treba da se osećate kao profesionalac dobro na kraju dana, da ste nešto radili zato što to verujete”, kaže.
Ističe da je “javnost jako bitna”.
“Dosta je urađeno na ličnoj emancipaciji, osamostaljivanju javnih tužilaca, do sada ste imali ograničenu mogućnost da odgovarate zbog postupanja ili nepostupanja u predmetu, međutim, sada ne možete da budete pozvani na odgovornost vezano za izgovorenu reč, vezano za obavljanje vaše funkcije”, kaže ona.
Kao primer je navela intervju tužioca povodom pretnji upućenih novinarima lista Danas.
“Upravo u nedostatku proaktivnog delovanja imamo dosta veliko nepoverenje u rad javnog tužilaštva”, kaže ona.
Ističe da je “ovo tek radna verzija”, te da očekuju mišljenje Venecijanske komisije i javne rasprave.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija