Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O LOKALNOJ SAMOUPRAVI: Zakonom je propisano da građani odlučuju na šta će se trošiti novac iz lokalnog budžeta, a u praksi većina opština to izbegava


Opštine moraju da pitaju građane na šta će se trošiti novac iz lokalnog budžeta, pre svega od poreza na imovinu, piše u Zakonu o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018). U praksi većina to izbegava. Da bi ih podstakla da pitaju građane, Švajcarska kancelarija za reformu poreza, opštine koje uključuju građane u odlučivanje, nagrađuje bespovratnim sredstvima za realizaciju tih projekata. Ove godine pomoć je dobilo šest opština.

Sredinom prošlog veka odluke o gorućim komunalnim problemima donošene su referendumom. Gde nije mogla država direktno da da, građani su samodoprinosom izdvajali uglavnom jedan odsto zarade - za bolje vodosnabdevanje, sportske hale, puteve.

Danas je to Zakonom regulisano, a žitelji Užica i Malog Zvornika bili su najzainteresovaniji na šta će se potrošiti novac iz opštinske kase. Pravo glasa imaju samo oni koji redovno plaćaju porez na imovinu.

"Prošlo je devet projekata koji su naši građani predložili. Sada to ide u proceduru, maksimalni iznos je do 800.000 dinara a mi smo od naših sredstava izdvojili četiri miliona dinara izdvojili", kaže Zoran Jevtić, predsednik opštine Mali Zvornik.

"Više od 800 užičkih porodica predlagalo projekte koji će se raditi u njihovom neposrednom okruženju. I to pre svega o rekonstrukciji postojećih igrališta, izgradnji novih igrališta, postavljanje dečijih mobilijara, uređenje staza za šetanje, uređenje prostora za odmor i to je suštinska vrednost projekta "Udružimo se", ističe član gradskog veća za finansije Užica Miodrag Petković.

Opštine kažu da građane obaveštavaju na štandovima, u opštinskim upravama, mesnim zajednicama, pisanim ili elektronskim putem.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova Đorđe Staničić smatra da to nisu mala sredstva.

"To je 5,10,12 odsto, zavisi kako se troši opštinskog budžeta. To nisu mala sredstva. S druge strane to su često skupi projekti i treba imati odgovarajuću stručnu i tehničku pripremu za donošenja takvih odluka", dodaje Staničić.

Švajcarci imaju veliko iskustvo sa građanskom inicijativom i sve rešavaju kroz neposredno odlučivanje građana.

Kažu tako se dolazi do najboljih rešenja i zato našim opštinama koje pitaju građane, bespovratno daju 30% vrednosti izabranih projekata.

"Mi smo hteli da imamo konkretne vidljive projekte da ne morate da vi budete organizacija koja ima svog knjigovođu pa oni svoj budžet i tako dalje, da građanin sa svojim komšijom može da se organizuje", smatra Aleksander Grunauer iz Švajvarskog programa reforme poreza.

Dodaje da u Trsteniku postoji predlog gde je mesna zajednica odlučila da se kandiduje sa ležećim policajcima, da umiri saobraćaj na magistralnom putu gde prolaze deca i stariji ljudi da to bude bezbednije.

Predlozi i novac iz opštinskih kasa ukoliko su projekti većeg obima mogu da se kombinuju i ukrupne. Na primer za gasifikaciju, asfaltiranje lokalnih puteva, za ekologiju, sređivanje divljih deponija.

Izvor: Vebsajt RTS, 15.11.2020.
Naslov: Redakcija