ZAKON O RADU: Osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima

Rad na daljinu postao je novo nepisano pravilo za milione ljudi širom sveta, pa poslodavci sve češće preispituju svoju strategiju poslovanja, a jedna od njih je: treba li takav rad, u smislu zarade, da bude izjednačen sa konvencionalnim oblicima angažovanja.

Velike kompanije, pre svega "Fejsbuk" i "Gugl", nedavno su presekle – radnicima koji rade na daljinu plate će biti manje. I u Srbiji sve više poslodavaca govori o takozvanom prilagođavanju plata, to jest smanjenju zarada onima koji nisu prisutni u kancelariji, već rade od kuće.

Ipak, u Ministarstvu za rad ističu da takvi zaposleni ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od onih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.

– Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima. Odredbe u vezi sa rasporedom i preraspodelom radnog vremena, prekovremenim i noćnim radom, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu. Svi koji rade van prostorija poslodavca ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva – napominje Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad.

U nedavnom istraživanju, koje je obuhvatilo oko 2.000 profesionalaca, više od polovine (53 odsto) reklo je da bi se preselilo u grad s nižim troškovima ako politika rada od kuće postane trajna, ali je većina njih (56 odsto) rekla da ne bi to učinila ako bi došlo do smanjenja zarade.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da su u tom slučaju najvažniji efekti rada.

– Ukoliko se prihodi firme povećavaju, uvećaće se i mogućnosti za povećanje zarade, tako da je nevažno da li radnici rade od kuće ili ne. Oni koji na taj način obavljaju svoj posao isto će da zarade, bez obzira na to odakle obavljaju svoj posao. Važni su efekti rada, pa ako su isti, nema problema. Ipak, situacija se bitno menja ako dođe do pada privredne aktivnosti i prihoda u nekom preduzeću – objašnjava Atanacković.

On dodaje da, ako poslodavac više nema načina da pokrije rashode i troškove, tada zaposleni mogu da očekuju i smanjenje zarada, bez obzira na to da li su u kancelariji ili na radu od kuće, ali opet ne ispod minimalne i zakonom garantovane zarade.

Da je rad od kuće postao predmet ozbiljnih istraživanja, pogotovo s dolaskom pandemije, potvrđuje i prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS "Nezavisnost", koji upozorava i na neke analize koje potvrđuju da veliki deo poslodavaca sve više teži uštedi na troškovima angažovanja radne snage, i to na takav način da neke stvari postaju upitne.

– Po Zakonu o radu sredstva za rad obezbeđuje poslodavac ili, u slučaju da ih obezbeđuje radnik, poslodavac mora da mu nadoknadi te troškove. Ipak, naše firme su dosta zainteresovane za rad od kuće, jer time smanjuju troškove iznajmljivanja kancelarijskog prostora i prateće izdatke. Zasad se ne radi na tome da se smanjuju plate za one koji rade od kuće, jer za to nema racionalnog objašnjenja, ali, recimo, trošak za prevoz poslodavci često ukidaju – podseća Stojiljković.

Prema nedavnom istraživanju koje je "Infostud" sproveo o uticaju pandemije na tržište rada, 40 odsto kompanija u Srbiji vidi da je rad od kuće izvodljiv i koristan za dobar deo preduzeća, dok je čak 60 odsto kompanija omogućilo bar delu svojih zaposlenih da radi od kuće, a isti toliki procenat ne vidi pad u produktivnosti zbog toga.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 13.11.2020.
Naslov: Redakcija