IZMENE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: AKCIONIM PLANOM ZA POGLAVLJE 23 U PRISTUPNIM PREGOVORIMA SA EU, ROK ZA IZMENE USTAVA KRAJ 2017. GODINE

Poglavlje 23 u okviru pristupnih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji moglo bi da bude otvoreno krajem 2015. godine, govore neformalne najave iz Brisela. Međutim, sasvim je izvesno da ti pregovori neće biti okončani bez obimne promene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Stručnjaci kažu da je upravo najviši pravni akt - najveći kočničar reformi.

Sudije i tužioci nisu nezavisni, podložni su političkim uticajima i nisu dovoljno obučeni za rad, pravosuđe je sporo, a izmene nosećih zakona previše česte - to su osnovne primedbe koje je uputila Evropska komisija u izveštaju za 2015. godinu.

Prema Ustavu, Narodna skupština Republike Srbije bira sudije i tužioce na prvu funkciju, ali i predsednike sudova i članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Članovi tih strukovnih tela biraju ostale sudije i tužioce, pa se na taj način stvara začarani krug uticaja izvršne na sudsku vlast. Primedbe Evropske komisije na taj deo Ustava, koje su stare koliko i sam Ustav, konačno su prihvaćene.

"Na izmenama Ustava se radi i planirano je do 2017. godine dođe do prve izmene Ustava i to na osnovu preporuka koje su date od Venecijanske komisije, ali i posebne grupe koja je formirana u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koja radi na ovim dokumentima", kaže šefica pregovaračkog tima sa EU, Tanja Miščević.

Za razliku od Srbije, u nekoliko država zapadne Evrope, garancije nezavisnosti sistema su znatno slabije od onih kakve se očekuju od Srbije, pa u Holandiji, na primer, ministar pravde bira sudije i tužioce. Međutim, društvo je zrelije i svesnije, kažu u strukovnim udruženjima.

"Kod nas postoji neka vrsta tradicije ili političke kulture "uticaja na pravosdni sistem". Pravosuđe se često shvata kao oruđe politike, a odluke sudova i javnih tužilaca kao sredstvo političke borbe. To bi moralo da se promeni", kaže Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije.