Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Ministarstva rada i zdravlja pojačavaju kontrole izabranih lekara koji često otvaraju bolovanje i komisija koje odobravaju bolovanja duža od 30 dana. Privredna komora Srbije se zalaže da poslodavci predvide mogućnost da se pojedinim radnicima koji imaju kod kuće poljoprivredne radove u vreme setve i žetve daju slobodni dani, kako oni ne bi uzimali bolovanje za njihovo obavljanje


Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja najavila su pojačanu kontrolu bolovanja zaposlenih. Pojačana kontrola neće, kako je objašnjeno, doneti uvođenje nekih novih provera zaposlenih koji zbog bolesti odsustvuju zbog posla, već će se samo više nego dosad insistirati na mehanizmima provere opravdanosti bolovanja.

I dosad su poslodavci koji nisu bili zadovoljni čestim bolovanjima svojih zaposlenih imali pravo da od RFZO traže proveru opravdanosti odsustva sa posla.

Ministar za rad Zoran Đorđević objašnjava da je posle razgovora sa kineskim i turskim investitorima, ali i sa sindikatima u Unijom poslodavaca Srbije, postalo jasnije da je bolovanje jedan od problema koji zadaje velike muke gazdama, s obzirom da utiče na celokupnu proizvodnju odnosno da u nekim periodima tokom godine nema ko da radi. Kako je po pravilu reč o bolovanjima kraćim od mesec dana to vezuje ruke gazdama da primaju nove radnike, pa tako trpi proizvodni proces. Istu muku muče i strani i domaći privrednici. Kolika je ta muka, najbolje ilustruje poruka srpske premijerke Ane Brnabić da se može dogoditi da mnogi investitori odu iz Srbije ukoliko se nešto ne promeni, jer ne mogu da planiraju posao. Ona je dodala da će se na proveru bolovanja ići i zbog zloupotreba jer postoje fabrike u kojima kad dođe vreme setve radi 30 odsto ljudi, a ostali su na bolovanju.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi podatak da je 12 do 15 odsto zaposlenih na bolovanju, što je znatno iznad evropskog proseka i govori da smo "Ili vrlo bolesna nacija ili da ta bolovanja nisu realna".

Šta će zapravo značiti pojačana kontrola bolovanja? Ministar zdravlja Zlatibor Lončar objašnjava da ona zapravo ne donosi ništa novo i da će se i dalje striktno primenjivati zakonski propisali, jedino što će se sada intenzivnije kontrolisati izabrani lekari koji često otvaraju bolovanje i komisije koje odobravaju bolovanja duža od 30 dana. On ne vidi nikakav problem u tome da se bolovanje proverava, jer smatra da neko ko je zaista bolestan ne bi trebalo se plaši kontrolne provere, a s druge strani oni koji su na "lažnom" bolovanju imaju razlog da se ljute, jer će najzad biti uhvaćeni u prevari.

"Ko god ima razloga da bude na bolovanju, apsolutno će biti, ali onaj ko nema razloga, moraće da se vrati na posao", poručio je Lončar.

U priču oko čestih bolovanja radnika, a i o zloupotrebi odsustva zbog bolesti, uključila se i Privredna komora Srbije. Predsednik PKS-a, Marko Čadež objašnjava da je ova institucija preporučila kompanijama i poslodavcima da razmišljaju o fleksibilnijem modelu odnosno da radnici dobiju slobodne dane kada su im potrebni, a da ih kasnije nadoknade.

 "U koordinaciji sa ministarstvima rada i zdravlja odlučeno je da se pojačaju kontrole izdavanja bolovanja, kao i da se razmatraju neki od fleksibilnijih modela koji se primenjuju u svetu i uvrste u zakonodavni okvir kroz izmene Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) naredne godine", rekao je Čadež.

 Drugim rečima, PKS se zalaže da poslodavci predvide mogućnost da se pojedinim radnicima koji imaju kod kuće poljoprivredne radove u vreme setve i žetve daju slobodni dani kako oni ne bi uzimali bolovanje za njihovo obavljanje. Međutim, čak i da se inicijativa PKS prihvati ostaje problem ko će raditi u vreme kada se radnicima daju slobodni dani, jer proizvodnja ne trpi zastoj, a za nekoliko dana se ne mogu zaposliti novi radnici. Pa čak i da se za nekoliko dana zaposle novi radnici, na srpskom tržištu nema kadrova koji su poslodavcima potrebni, a oni se brzo ne mogu obučiti kako bi nastavili proizvodnju.

Dakle, jedini način da se reši problem jeste da oni koji su zaista bolesni idu na bolovanje, a radnici koji to nisu rade, bez obzira na to što imaju i nekih privatnih poslova. Insistiranje investira i poslodavaca da se država aktivno uključi u pitanje rešavanja bolovanja radnika, bez obzira da je reč o privatnim ili domaćim firmama, dolazi u trenutku kada srpski radnici inače sve manje odsustvuju sa posla, jer su svesni da time rizikuju da ostanu bez radnog mesta. Naime, broj radnika koji koriste bolovanja smanjuje se iz godine u godinu, a pogotovo je manje onih koji odsustvuju duže od mesec dana. Na bolovanje se odavno ne ide u meri kao nekad, jer se za te dane radnicima isplaćuje zarada u visini od 65 odsto redovne, što dovodi do toga da i bolesni dolaze na posao. Takođe, radnici zaposleni u privatnim firmama dobro znaju da česta odsustva sa posla jesu siguran "put" ka otkazu.

Lekari ne žele da pričaju o tome da li olako daju radnicima bolovanja, ali i ne pristaju da njihovu stručna ocena o nečijem zdravlju procenjuju poslodavci ili investitori. Odluku o nečijem zdravlju odnosno opravdanosti bolovanja može dati samo lekar kroz Komisiju RFZO i to nikada nije ni bilo sporno. Lekarska praksa pokazuje da radnici koji bi nekoliko dana morali da odleže kada je u pitanju gripa neće da uzimaju bolovanje, već bolesni idu na posao iz straha da ne ostanu bez radnog mesta, a da se na ovaj korak odlučuju samo oni koji su zaista bolesni. Pri tom, ne spore da postoje zloupotrebe bolovanja, ali ne u onoj meri u kojoj to ističu poslodavci.

Prema podacima RFZO u prvih šest meseci ove godine lekarske komisije imale su 135.876 poseta i cenile dužinu privremene sprečenosti za rad. To je, kako navodi RFZO, za 4,9 odsto slučajeva manje nego 2016. godine. Bolovanja kraća od mesec dana idu na trošak poslodavca, dok ona duža isplaćuju se iz kase RFZO, pa zbog toga ova zdravstvena institucija nema podatke o korišćenju bolovanja koja su kraća od 30 dana.

Sindikati smatraju da priča o bolovanjima i njihovoj zloupotrebi zapravo predstavlja dodatni pritisak na zaposlene da ne smeju da se razbole, a poslodavcima daje za pravo da ih još više opterete u cilju povećanja profita. Jer, kako ističu, i prema sadašnjem Zakonu o radu, radnici imaju obavezu da u roku od tri dana gazdi dostave potvrdu o otvaranju bolovanja, a on i sada ima pravo da ukoliko posumnja u zloupotrebu bolovanja zatraži da se o njegovom trošku u specijalizovanoj instituciji po njegovom izboru proveri zdravstveno stanje radnika. Ukoliko radnik to odbije, gazda može da mu da otkaz. Sada bi, dodaju sindikati, proveru trebala da obavlja država i time oslobodi gazde plaćanja troškova, mada je on to mogao da učini sam i dosada.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 13.10.2017.
Naslov: Redakcija