Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Vrhovni kasacioni sud zauzeće stav povodom sudske prakse u predmetima o stambenim kreditima u švajcarskim francima. O ovom spornom pitanju, sud će se izjasniti uskoro, posebno posle prve pravosnažne presude koju je u korist vlasnika kredita doneo Apelacioni sud u Novom Sadu.

Stav Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da posluži nižestepenim sudovima koji odlučuju o hiljadama ovakvih predmeta u celoj Srbiji, a sudska praksa, posle toga ubuduće bi bila ujednačena kako se ne bi događalo da neko u Nišu, na primer, dobije spor protiv banke, a u Subotici ga izgubi.

Da Vrhovni kasacioni sud mora što pre da se izjasni o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima nedavno je izjavio sudija Ustavnog Suda dr Dragiša Slijepčević. On je naglasio da je stav Vrhovnog suda važan da bi se sprečile sve štetne posledice bilo kakvih sporova.

Trebalo bi da zauzme jasan stav, da se problem ne bi sveo na to da prvostepeni sud presuđuje jedno, a drugostepeni predmete vraća zbog formalnih razloga – rekao je sudija Slijepčević.

Na savetovanju sudija koje je nedavno održano u Vrnjačkoj Banji opet je bilo reči o bankarskim ugovorima i stambenim kreditima u švajcarskim francima. Vesna Subić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, imala je izlaganje o sudskoj praksi, koja se odnosi na ugovore za kredite sa valutnom klauzulom. Ona je ukazala da se za sada razlikuju stavovi prvostepenih i Apelacionog suda kada je reč o tužbama za raskid ugovora.

Prvostepeni sudovi smatraju da nema razloga za raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti, dok je Apelacioni sud u Beogradu zauzeo stav da bi trebalo izvođenjem dokaza (veštačenjem) pouzdano utvrditi da li su zbog enormnog skoka deviza u odnosu na dinar, od zaključenja ugovora do podnošenja tužbe, ugovori izgubili osnov. Da li su korisnici kredita u vreme uzimanja ovih zajmova mogli da predvide ovoliki skok švajcarskog franka i da li je promena kursa uticala na njihovu mogućnost da i dalje ispunjavaju svoje obaveze po ugovoru – navedeno je u izlaganju sudije Subić.

Inače, odluke sudova koji odlučuju o ništavosti ovih ugovora sa valutnom klauzulom, odredbi o promenjivoj kamatnoj stopi, ali i tužbama za raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti značajni su, kako se čulo u ovom izlaganju, ne samo zbog građana ili banaka, nego i zbog sudova i sudske prakse koja bi trebalo da se ujednači.

Kada je reč o ništavosti ugovora u celini, sudska praksa jeste ujednačena i to tako što sudovi smatraju da su ugovori o dinarskim kreditima sa valutnom klauzulom između građana i banaka punovažni u smislu forme i sadržine, jer ispunjavaju uslove propisane Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) – smatra sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Sudska praksa je ujednačena i kada je reč o odredbi o promenjivoj kamatnoj stopi u skladu sa poslovnom politikom banke. Sudovi smatraju da su ove odredbe ništave jer su u suprotnosti sa osnovnim načelima obligacionih odnosa, pre svega jednake vrednosti davanja. Ovlašćenja banke, da visinu kamatne stope u skladu sa poslovnom politikom, obavezu korisnika čini neodređenom i neodredivom.

Posledica poništaja ove odredbe je da su banke dužne da klijentima vrate razliku za preplaćene iznose, s tim da i dalje postoji razlika u odlukama sudova u kojoj valuti bi trebalo da im vrate novac (dinari ili devize u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate). Sudovi se različito odnose i kada je reč o kamati, odnosno da li tužioci imaju pravo na kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos koji su preplaćivali bankama ili na kamatu od dana podnošenja tužbe.

Izvor: Vebsajt Politika, A. Petrović, J. Antelj, 16.10.2016.
Naslov: Redakcija