PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18), posle člana 7. dodaju se naziv člana 7a i čl. 7a−7v, koji glase:

"Vrednosni vaučeri

Član 7a

Vrednosni vaučer, u smislu ovog zakona, je instrument za koji postoji obaveza da se prihvati kao naknada ili deo naknade za isporučena dobra ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili povezanoj dokumentaciji (u daljem tekstu: vrednosni vaučer).

Vrednosni vaučer može biti jednonamenski i višenamenski.

Jednonamenskim vrednosnim vaučerom iz stava 2. ovog člana smatra se vrednosni vaučer za koji su mesto isporuke dobara, odnosno mesto pružanja usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi i iznos PDV koji se za promet tih dobara, odnosno usluga obračunava i plaća u skladu sa ovim zakonom poznati u trenutku izdavanja vrednosnog vaučera.

Višenamenski vrednosni vaučer iz stava 2. ovog člana je vrednosni vaučer koji nije jednonamenski vrednosni vaučer iz stava 3. ovog člana.

Vrednosni vaučer može biti u fizičkom ili elektronskom obliku.

Vrednosnim vaučerom ne smatra se instrument koji imaocu daje pravo na popust pri nabavci dobara, odnosno usluga, a koji ne uključuje pravo na nabavku dobara, odnosno usluga, kao ni prevozne karte, ulaznice, poštanske marke i sl.

Član 7b

Svaki prenos jednonamenskog vrednosnog vaučera koji izvrši poreski obveznik u svoje ime smatra se isporukom dobara, odnosno pružanjem usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi. Stvarna isporuka dobara ili stvarno pružanje usluga u zamenu za jednonamenski vrednosni vaučer, koji je isporučilac prihvatio kao naknadu ili deo naknade, ne smatraju se nezavisnom transakcijom.

Ako je prenos jednonamenskog vrednosnog vaučera obavio poreski obveznik u ime drugog poreskog obveznika, taj prenos smatra se isporukom dobara, odnosno pružanjem usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi, a koje je izvršio poreski obveznik u čije ime je izvršen prenos jednonamenskog vaučera.

Kada stvarni isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga i poreski obveznik koji je, delujući u svoje ime, izdao jednonamenski vrednosni vaučer, nisu ista lica, smatra se da je stvarni isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga izvršio promet dobara, odnosno usluga povezanih s tim vrednosnim vaučerom poreskom obvezniku koji je izdao jednonamenski vrednosni vaučer.

Član 7v

Stvarna isporuka dobara, odnosno pružanje usluga u zamenu za višenamenski vrednosni vaučer koji je isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga prihvatio kao naknadu ili deo naknade za taj promet oporezuje se PDV u skladu sa ovim zakonom, dok svaki prethodni prenos tog višenamenskog vrednosnog vaučera nije predmet oporezivanja PDV.

Ako prenos višenamenskog vrednosnog vaučera izvrši poreski obveznik koji nije poreski obveznik koji vrši stvarnu isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da prenosilac višenamenskog vrednosnog vaučera pruža usluge distribucije, reklame ili druge usluge koje se oporezuju PDV u skladu sa ovim zakonom.ˮ.

Član 2.

U članu 10. stav 1. tačka 4) reči: "nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara i uslugaˮ zamenjuju se rečima: "da za to nije imalo obavezu u skladu sa ovim zakonomˮ.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Za promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, koji se vrši između obveznika PDV, pravila za određivanje poreskog dužnika iz stava 2. ovog člana primenjuju se isključivo ako je taj promet izvršen između obveznika PDV evidentiranih za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom.ˮ.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 3.

U članu 10a stav 1. reči: "vrši oporezivi promet dobara i uslugaˮ brišu se, a posle reči: "u Republici" dodaju se reči: "vrši promet dobara i usluga za koji postoji obaveza obračunavanja PDV, odnosno promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom".

U stavu 2. reči: "oporezivi promet dobara i uslugaˮ zamenjuju se rečima: "promet dobara i usluga iz stava 1. ovog članaˮ.

Član 4.

U članu 11. dodaju se st. 3−5, koji glase:

"Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, ako se promet dobara vrši na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra se mesto polaska broda, letilice ili voza.

Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, povratna vožnja smatra se posebnim prevozom.

Mestom polaska iz stava 3. ovog člana smatra se prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika.ˮ.

Član 5.

U članu 12. posle stava 8. dodaje se novi stav 9. i st. 10−13, koji glase:

"Izuzetno od stava 6. tačka 4) podtačka (5) ovog člana, ako se usluge predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta faktički pružaju na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra se mesto polaska broda, letilice ili voza.

Ako se prevoz putnika vrši u oba smera, povratna vožnja smatra se posebnim prevozom.

Mestom polaska iz stava 9. ovog člana smatra se prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika.

Ako prebivalište i boravište pružaoca, odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu, mesto prometa usluge određuje se prema mestu boravišta.

Za promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra se mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga.".

Dosadašnji stav 9, koji postaje stav 14, menja se i glasi:

"Ministar bliže uređuje šta se smatra uslugama iz stava 6. tačka 1), tačka 4) podtačka (5), prevoznim sredstvima iz tač. 5), 6) i tačka 7) podtačka (8), uslugama iz tačke 7) podtač. (10) i (12) ovog člana, kao i kriterijum i pretpostavke za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga iz stava 13. ovog člana, uključujući i način njihove primene.".

Član 6.

U članu 16. tačka 2a) reči: "uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama koje pruža isto liceˮ zamenjuju se rečima: "usluga neposredno povezanih sa tim uslugama, kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski periodˮ.

Član 7.

U članu 24. stav 1. tačka 4) podtačka (3) reči: "veća od 100 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbijeˮ zamenjuju se rečima: "jednaka ili veća od 6.000 dinaraˮ.

Posle tačke 16v) dodaje se tačka 16g), koja glasi:

"16g)    promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes;ˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Obveznik PDV koji je izvršio promet dobara putniku iz stava 1. tačka 4) ovog člana dužan je da na njegov zahtev izda dokumentaciju na osnovu koje putnik može ostvariti povraćaj PDV u skladu sa ovim zakonom.ˮ.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reč: "ostvarujeˮ zamenjuje se rečima: "može da ostvariˮ.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: "stava 5.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 6.ˮ.

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: "šest meseci od dana izdavanja računa za taj prometˮ zamenjuju se rečima: "12 meseci od dana otpremanja dobara u inostranstvoˮ.

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: "st. 1−3.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.ˮ, a reči: "stava 9.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 10.ˮ.

Član 8.

U članu 26. tačka 1) reči: "tač. 5), 10), 11) i 13)−16v)ˮ zamenjuju se rečima: "tač. 5), 10), 11) i 13)−16g)ˮ.

U tački 1g) posle reči: "zameneˮ dodaju se reči: "i popravkeˮ.

Tačka 4) menja se i glasi:

"4)        za posebne namene, na osnovu odluke Vlade;".

U tački 7) reči: "članom 216. i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona ("Službeni glasnik RSˮ, br. 18/10, 111/12 i 29/15)ˮ zamenjuju se rečima: "članom 245. i članom 246. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", broj 95/18)ˮ.

Član 9.

U članu 30. stav 5. menja se i glasi:

"U promet dobara i usluga za utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka iz stava 4. ovog člana ne uračunava se:

1)         promet opreme i objekata za vršenje delatnosti;

2)         ulaganje u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada;

3)         povremeni prometi nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja;

4)         povremeni prometi usluga iz člana 25. stav 1. ovog zakona.ˮ.

Posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:

"Povremenim prometima nepokretnosti iz stava 5. tačka 3) ovog člana smatraju se najviše dva prometa nepokretnosti u jednoj kalendarskoj godini.

Povremenim prometima usluga iz stava 5. tačka 4) ovog člana smatraju se najviše dva prometa usluga u jednoj kalendarskoj godini.ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Posle dosadašnjeg stava 6, koji postaje stav 8, dodaje se stav 9, koji glasi:

"Izuzetno, ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iz stava 4. ovog člana iznosi najmanje 98%, obveznik nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom.ˮ.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 10.

Član 10.

Član 44. menja se i glasi:

"Član 44.

Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV a da za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom, dužan je da tako iskazani PDV plati.

Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV i ako poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.

Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje prethodno izdati račun.

Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati.

Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.".

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, osim odredaba čl. 7. i 8. i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

● Problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu su stvaranje povoljnijih uslova za unapređenje opšteg interesa zajednice, usaglašavanje sa propisima Evropske unije koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV, pre svega sa Direktivom Saveta 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: propisi EU), što je i u neposrednoj vezi sa unapređenjem poslovnog ambijenta kako domaćih, tako i stranih privrednih subjekata, kao i usklađivanje sa carinskim propisima.

U cilju stvaranja povoljnijih uslova za unapređenje opšteg interesa zajednice, predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes. Naime, uzimajući u obzir potrebu da se u Republici Srbiji, u što kraćem roku, još više unapredi javna infrastruktura, prvenstveno izgradnja autoputeva koja je preduslov za ekonomski razvoj i donošenje odluka i domaćih i stranih lica da investiraju u svoje poslovanje u Republici Srbiji, ocenjeno je da bi predloženo rešenje imalo pozitivan uticaj na privredni rast Republike Srbije.

U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU, najznačajnija predložena rešenja odnose se na uređivanje poreskog tretmana transakcija - prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera, bližeg uređivanja mesta prometa dobara i mesta prometa usluga konzumacije jela i pića na brodovima, odnosno u letilicama i vozovima, kao i stvaranje uslova za preciznije uređivanje mesta prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem.

Naime, razvoj tržišta i tržišne konkurencije podrazumeva konstantnu potrebu subjekata da isporuku svojih dobara, odnosno pružanje usluga učine dostupnijim što većem broju korisnika nuđenjem dodatnih pogodnosti u slučaju kupovine dobara ili usluga kod tih lica. Pojedini prodavci izdaju kartice kojima se omogućava popust kupcima za naredne kupovine, pojedini uručuju kupcima vaučere kojima se mogu kupiti dobra ili usluge kod istog ili drugog prodavca itd. Imajući u vidu da se realizacija tih pogodnosti odnosi na određene isporuke dobara, odnosno pružanje usluga, što je u neposrednoj vezi sa oporezivanjem njihovog prometa, predlaže se uspostavljanje jedinstvenih pravila za oporezivanje transakcija koje uključuju vrednosne vaučere, a koja su sadržana i u propisima EU. Na taj način eleminisale bi se eventualne nejasnoće i dileme prilikom opredeljivanja poreskog tretmana navedenih transakcija. S tim u vezi, predlaže se definisanje vrednosnog vaučera u smislu da je reč o instrumentu za koji postoji obaveza da se prihvati kao naknada ili deo naknade za isporučena dobra ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili povezanoj dokumentaciji, uređivanje podele vrednosnih vaučera na jednonamenske i višenamenske i razlika između ove dve vrste vrednosnih vaučera, kao i određivanje predmeta oporezivanja PDV kod njihovog prenosa.

U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU predložene su izmene koje se odnose na drukčije uređivanje mesta prometa dobara i mesta prometa usluga konzumacije jela i pića na licu mesta, koji se faktički vrši na brodovima, odnosno u avionima i vozovima, u toku prevoza putnika. U vezi sa navedenim, predloženo je da se mestom navedenog prometa dobara i usluga smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, koje je prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. S istim ciljem, ali i u cilju eliminisanja eventualnog dvostrukog oporezivanja, odnosno dvostrukog neoporezivanja prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, predloženo je da se mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga, pri čemu će se podzakonskim propisom bliže urediti navedeni kriterijum i pretpostavke. Naime, kod pružanja navedenih usluga, pre svega fizičkim licima, često je veoma teško utvrditi njihovo prebivalište ili boravište, na osnovu kojeg se određuje mesto prometa tih usluga, a koje treba da odrazi i mesto njihove potrošnje. Iz tog razloga, potrebno je stvoriti pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim će se bliže urediti kriterijum i pretpostavke za određivanje mesta prometa sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga, za svrhu određivanja mesta prometa tih usluga.

Takođe, u cilju usaglašavanja sa propisima EU predlaže se i propisivanje preciznijeg definisanja prometa koji vrši strano lice u Republici Srbiji po osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV. Reč je o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja PDV i prometu za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

U cilju stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, predlaže se da jedan od momenata za nastanak poreske obaveze, pored dana prometa i dana naplate, odnosno plaćanja avansa, bude i dan izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine, nezavisno od pružaoca tih usluga, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period. Na taj način pojednostaviće se poslovanje pružalaca i primaoca navedenih usluga.

Povoljniji poslovni ambijent stvoriće i predložena rešenja koja se odnose na preciznije utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka, kao i ukidanje obaveze podele prethodnog poreza ako je utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka najmanje 98%. Naime, za obveznike koji nabavljaju dobra i usluge za potrebe obavljanja delatnosti sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, propisana je obaveza podele prethodnog poreza na deo koji imaju pravo i deo koji nemaju pravo da odbiju kao prethodni porez. Prilikom podele prethodnog poreza primenjuju se ekonomski kriterijumi, a ako podela nije moguća na taj način, utvrđuje se procenat srazmernog poreskog odbitka i izračunava iznos srazmernog poreskog odbitka koji obveznik ima pravo da odbije kao prethodni porez. Međutim, kako se prilikom izračunavanja procenta srazmernog poreskog odbitka uzimaju u obzir i prometi koje obveznik vrši van njegove uobičajene delatnosti, propisima EU dozvoljeno je da se pri utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka ovog obveznika isključe povremeni prometi nepokretnosti (najviše dva u toku kalendarske godine) i prometi određenih finansijskih usluga ako se obavljaju povremeno (najviše dva u toku kalendarske godine). S tim u vezi, predloženo je da se, pored prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, pri utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka ne uzimaju u obzir povremeni prometi nepokretnosti i povremeni prometi usluga iz oblasti prometa novca i kapitala, kao i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada. Pored toga, predlaže se da u slučaju kada procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98% ne postoji obaveza podele prethodnog poreza. Navedenim rešenjem omogućava se da prometi bez prava na odbitak prethodnog poreza izvršeni u manjem obimu, odnosno s vremena na vreme od strane obveznika PDV koji pretežno obavljaju delatnosti u okviru kojih vrše promete sa pravom na odbitak prethodnog poreza, nemaju uticaj na iznos prethodnog poreza.

Takođe, rešenje kojim se predlaže preciziranje pravila koja se odnose na mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu doprineće većoj pravnoj sigurnosti učenika u prometu.

Zakonom se predlaže i propisivanje poreskog oslobođenja za uvoz dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade. Naime, u slučaju postojanja opravdanog interesa, predlaže se da Vlada ima ovlašćenje da donese odluku na osnovu koje bi uvoz predmetnih dobara bio oslobođen PDV.

Zakonom se predlaže i smanjenje iznosa vrednosti dobara koja strani putnici otpremaju u ličnom prtljagu koji nose sa sobom u inostranstvo sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, po osnovu kojih mogu ostvariti povraćaj PDV. Navedeno rešenje treba da dovede do veće motivacije stranih putnika da prilikom boravka u Republici Srbiji kupuju dobra koja će otpremati u inostranstvo, a što će se pozitivno odraziti i na prihode budžeta Republike Srbije (ostvarivanje većeg prihoda obveznika PDV treba da dovede i do povećanja prihoda od direktnih poreza, pre svega poreza na dobit pravnih lica).

● Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se cilj koji ovaj opšti akt treba da postigne ostvari i bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o izmeni zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje PDV, a koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18 i 31/19), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene ovog zakona mogu vršiti samo zakonom.

● Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što je reč o zakonskoj materiji, koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama važećeg zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije ovim zakonom se daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predlaže se uređivanje poreskog tretmana transakcija - prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera. S tim u vezi, predlaže se definisanje vrednosnog vaučera kao instrumenta za koji postoji obaveza da se prihvati kao naknada ili deo naknade za isporučena dobra ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili povezanoj dokumentaciji, podela vrednosnih vaučera na jednonamenske i višenamenske, kao i jasna razlika između ove dve vrste vrednosnih vaučera, uključujući i poreski tretman njihovog prenosa.

Uz član 2.

Predlaže se preciznije uređivanje poreskog dužnika.

Uz član 3.

Predlaže se preciziranje obaveze evidentiranja u sistem PDV stranih lica koja u Republici Srbiji vrše promet dobara i usluga.

Uz član 4.

Predlaže se da se za promet dobara koji se vrši na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, a da se mestom polaska u navedenim slučajevima smatra prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. U slučaju prevoza putnika u oba smera, predlaže se da se povratna vožnja smatra posebnim prevozom.

Uz član 5.

Predlaže se da se za promet usluga predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta koje se faktički pružaju na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, kao i da se mestom polaska broda, letilice i voza smatra prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. U slučaju prevoza putnika u oba smera, predlaže se da se povratna vožnja smatra posebnim prevozom.

Takođe, predlaže se preciziranje određivanja mesta prometa usluga pruženih fizičkim licima koja nisu poreski obveznici na osnovu mesta njihovog prebivališta ili boravišta, da se za promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga, kao i davanje ovlašćenja ministru finansija da za svrhu određivanja mesta prometa bliže uredbi šta se smatra uslugama telekomunikacija, kao i kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca predmetnih usluga, uključujući i način njihove primene.

Uz član 6.

Predlaže se da poreska obaveza nastaje i danom izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine, nezavisno od lica koje pruža te usluge, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.

Uz član 7.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes.

Predlaže se smanjenje ukupne vrednosti dobara za koja strani putnik koji ih otprema u inostranstvo može da ostvari pravo na povraćaj PDV sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, obaveza prodavaca - obveznika PDV da na zahtev stranih putnika izdaju dokumentaciju na osnovu koje putnici mogu ostvariti povraćaj PDV, kao i produžavanje roka za dostavljanje dokaza da je putnik otpremio dobra u inostranstvo na 12 meseci od dana otpremanja dobara.

Uz član 8.

Predlaže se da se PDV ne plaća na uvoz dobara koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes, na uvoz dobara po osnovu popravke u garantnom roku i dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade, kao i usklađivanje sa odredbama Carinskog zakona.

Uz član 9.

Predlaže se da se u promet dobara i usluga za utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka koje se vrši stavljanjem u odnos prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV i ukupnog prometa dobara i usluga u koji nije uključen PDV, izvršenog od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava, pored prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, ne uračunava ni ulaganje u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada, povremeni prometi nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja, kao i povremeni prometi usluga koje se odnose na promet novca i kapitala, za koje je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza. S tim u vezi, predlaže se da se povremenim prometima nepokretnosti i povremenim pružanjem usluga smatraju najviše dva prometa nepokretnosti, odnosno najviše dva prometa navedenih usluga u jednoj kalendarskoj godini.

Takođe, predlaže se da obveznik nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%.

Uz član 10.

Predlaže se detaljnije regulisanje mogućnosti ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu.

Uz član 11.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a da će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, osim odredaba čl. 7. i 8. i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona. 

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Ovaj zakon će uticati na:

1) obveznike PDV koji:

- vrše prenos vrednosnih vaučera u smislu da će na osnovu jednostavnih pravila moći da utvrde u kojim situacijama se prenos vrednosnih vaučera smatra predmetom oporezivanja PDV;

U Republici Srbiji pojedini prodavci dobara, odnosno pružaoci usluga odlučuju se da svojom potrošačima omoguće ostvarivanje dodatnih pogodnosti koje motivišu potrošače i za naredne nabavke kod konkretnih lica. Često se dodatne pogodnosti manifestuju prenosom - predajom vaučera ili kartica čijom upotrebom njihovi imaoci stiču različita prava, što po prirodi stvari dovodi i do pitanja nastanka predmeta oporezivanja PDV. S tim u vezi, uspostavljanje pravila koja se odnose na prenos vrednosnih vaučera olakšaće poslovanje prodavcima dobara, odnosno pružaocima usluga u smislu preciziranja PDV tretmana ovakvog načina poslovanja.

- vrše promet dobara i usluga u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes, iz razloga što se za taj promet propisuje poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza;

- vrše promet dobara stranim putnicima koji otpremaju dobra u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe, iz razloga povećanja obima prometa na koji se može primeniti poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza;

Smanjenje iznosa vrednosti dobara koja strani putnici otpremaju u ličnom prtljagu koji nose sa sobom u inostranstvo sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, po osnovu kojih mogu ostvariti povraćaj PDV, dovešće do veće motivacije stranih putnika da prilikom boravka u Republici Srbiji kupuju dobra koja će otpremati u inostranstvo. Na taj način povećaće se obim prometa za koji obveznici PDV - prodavci dobara stranim putnicima mogu da ostvare poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

- obavljaju delatnost sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, iz razloga što neće imati obavezu podele prethodnog poreza ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%;

- vrše promet dobara i promet usluga jela i pića za konzumaciju na licu mesta na brodu, odnosno letelici ili vozu, u toku prevoza putnika, iz razloga što se propisuju nova pravila za određivanje mesta tog prometa,

2) učesnike u prometu usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period (obveznike PDV i poreske dužnike za promet stranih lica koja se nisu evidentirala za obavezu plaćanja PDV u Republici Srbiji), iz razloga što će poreska obaveza za navedene usluge nastajati i danom izdavanja računa,

3) strane poreske obveznike koji vrše promet dobara i usluga u Republici, iz razloga preciznijeg definisanja prometa za svrhu evidentiranja u sistem PDV;

4) strane putnike koji otpremaju dobra u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe, iz razloga smanjenja ukupne vrednosti isporučenih dobara po osnovu čijeg otpremanja u inostranstvo mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV.

Smanjenje iznosa vrednosti dobara koja strani putnici otpremaju u ličnom prtljagu koji nose sa sobom u inostranstvo sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, po osnovu kojih mogu ostvariti povraćaj PDV, dovešće do veće motivacije stranih putnika da prilikom boravka u Republici Srbiji kupuju dobra koja će otpremati u inostranstvo.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim pravnim licima)

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

S obzirom da primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove, nije potrebno posebno obrazlagati da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Nezavisno od navedenog, ukazujemo da su pozitivne posledice ovog zakona objašnjene u ovom obrazloženju, u delu II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA -Problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon nema uticaj na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i na tržišnu konkurenciju.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima.

Pored toga, u pogledu odredaba Zakona koje se odnose na detaljnije regulisanje mesta prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem ostvarena je saradnja sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). S tim u vezi, dana 3. septembra 2019. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na inicijativu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u organizaciji Srpskog fiskalnog društva, održan je skup na navedenu temu kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, privrednih subjekata i stručne javnosti. Navedena inicijativa podržana je od strane učesnika.       

6. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava

Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.

U cilju adekvatnog sprovođenja ovog zakona, ministar finansija će blagovremeno doneti podzakonske propise kojima će se bliže urediti određena pitanja.

Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacija, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 16.09.2019.