OD 1. OKTOBRA 2017. GODINE PRIVREDNI SUBJEKTI NEMAJU OBAVEZU UPOTREBE PEČATA U PLATNOM PROMETU:. Jedini uslov je da preduzeća o tome pismeno obaveste banku, predajom zahteva

Sve banke u Srbiji će, od 1. oktobra 2017. godine, morati na svojim šalterima da primaju platne naloge firmi i kada oni nisu overeni pečatom. Jedini uslov je da preduzeća o tome pismeno obaveste banku, predajom zahteva.

Iako je to Zakonom o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) omogućeno još pre tri godine, u bankarskoj praksi se to nije primenjivalo. Da li to za privrednika znači manje papirologije i birokratije?

Bez pečata u džepu prilikom odlaska u banku - tako privrednici gledaju na ovu odluku Narodne banke Srbije. Pozitivan korak za buduće rangiranje zemlje na Duing biznis listi, ali ništa revolucionarno za privrednike, smatra Miroslav Savanović, vlasnik jedne IT kompanije.

"Ako već nosite papir, onda da li ga nosite sa pečatom i potpisom ili bez pečata, ja tu ne vidim ništa posebno. Ne morate nositi pečat, eto to je velika stvar", kaže Savanović.

Prema rečima IT pravnika Žarka Ptičeka, sa primenom ove prakse kasni se pet godina. Još 2012. godine Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) propisano je da privrednici nisu dužni da upotrebljavaju pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima. Ali ni taj, kao i Zakon o platnim uslugama iz 2014. godine, nije poštovan.

"Ja ovo vidim kao dovođenje u red. Zakasnelo i presporo, ali dovođenje u red. Ako smo mi rešili da poštujemo sopstvene zakone, ovo jeste jedan stepenik", navodi Žarko Ptiček, IT stručnjak.

Izmena podzakonoskih akata koji se odnose na neobaveznost upotrebe pečata, ne donose smanjenje troškova privrednicima. Međutim, saglasni su da takva odluka predstavlja korak napred za Srbiju, jer sve ide u pravcu digitalizacije. Neke muči i pitanje bezbednosti.

"Ukoliko poslovan čovek recimo mora da obavi transakciju, a ne nosi pečat sa sobom u svakom slučaju je to dobro za njega. Međutim, ja nisam potpuno siguran da neće doći do zloupotreba tako široko primenjenih pravila", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

A da li je pečat bio garancija sigurnosti?

"Moje privredno društvo je izradilo mastiljavi krug sa otiskom sledeće sadržine - Na osnovu člana 25 stav 3, privredno društvo, pa ime privrednog društva, nema, niti upotrebljava pečat. I sa tim otiskom smo završavali sve što je potrebno da se pečatira. Iako na samom otisku piše da to nije pečat i da ga ne upotrebljavamo, oni su ga prihvatali", navodi Ptiček.

Iz ovoga, smatra Ptiček, sledi ono, u čemu, takođe, kasnimo i po 20 godina za drugim zemljama, a to je prelazak na digitalno poslovanje.

Uz konačnu primenu zakona usvojenih pre nekoliko godina, od 1. oktobra, privrednicima će u banci biti dovoljan samo potpis. Pečati polako odlaze u istoriju.