ZAKON O RADU: Trgovci neusaglašeni oko uvođenja neradne nedelje

Mnogi se sećaju neradnih nedelja, kada su gradovi ličili na današnjih svega dva ili tri dana u godini, poput Nove godine, Božića ili Vaskrsa, kada su sve trgovine bili zatvorene, a samo pojedine dežurale. Danas mnogi radnici, uglavnom trgovci, mogu samo da sanjaju takvu radnu nedelju. Srpski radnici u proseku rade nedeljno najduže u Evropi.

U poslednjem kvartalu prošle godine, zaposleni u Srbiji su nedeljno provodili 42,1 sat na poslu, pokazuju podaci Eurostat-a, statističke agencije Evropske unije (EU).

Da uskoro neće biti odluke o prestanku rada nedeljom potvrdio je i predsednik Republike Srbije.

- U Hrvatskoj su uveli da se ne radi nedeljom, što je katastrofalna odluka. Dok sam predsednik i dok imam uticaj u najvećoj političkoj partiji, tako nešto se neće dogoditi - naglasio je predsednik.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nezvanično kažu da nikada nije dobro kada državni organ reguliše tržište i određuje kada će se neko baviti ili neće svojim poslom. To je stvar populizma predstavnika sindikata i to neutemeljeno kroz prethodne analize, poručuju.

- Ne postoji racionalni razlog za tako nešto. Tržište mora da bude slobodno, tako da svako donese odluku za sebe, pa ko želi da ne radi, ko mu brani. Poenta je da omogućimo da svako kreira radno vreme i na toj vrednosti pravi konkurentnost. Oni koji su uveli neradne nedelje doživeli su značajan pad prometa, a treba naglasiti i da su se navike potrošača promenile u poslednjih 30 godina tako da su sada najveći pazari upravo u dane vikenda - objašnjavaju iz Ministarstva trgovine i dodaju da tom merom ne bismo dobili nikakve pozitivne efekte po našu ekonomiju.

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) trebalo bi da reguliše radno vreme i prekovremene sate koji moraju da budu plaćeni, podvlače iz resornog ministarstva.

Naglašavaju da mali trgovci imaju problem da pronađu radnu snagu, te misle da će obustavom rada nedeljom relaksirati takvu situaciju i učiniti trgovinu atraktivnim sektorom za zapošljavanje.

Tijana Maljković, sekretar u Privrednoj komori Srbije kaže da su njihove analize pokazale da su trgovci u sektoru hrane i pića neusaglašeni po pitanju uvođenja neradne nedelje.

- Oni sami nemaju zajednički stav, a nema ni dobrog primera prakse u regionu. Tako da je izjava predsednika krajnje legitimna - navode iz PKS-a.

Sa druge strane, oni koji su saglasni da nedelja treba da bude dan za odmaranje, opravdanje vide u vraćanju institucije nedeljnog ručka i druženja sa porodicom. Ali, ni to nije sve.

Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije kaže da srpski radnici prema statistici rade za 2,3 sata duže od radnika u Evropi.

- Dok svet uvodi četvorodnevnu radnu nedelju i nude dodatne neradne dane za žene sa bolnim menstrualnim ciklusima, kod nas se umanjuju prava zaposlenih, poput dužine trajanja bolovanja. Takva politika će im se obiti o glavu - upozorava Savićeva.

Ona kaže da su ankete građana pokazale da je njih 86% za uvođenje neradne nedelje, kao i zatvaranja većine velikih trgovinskih lanaca u taj dan.

- Samo su šoping molovi tražili da rade, sa čim se nisu slagali manji trgovci - napominje ona i dodaje da bi od ove odluke benzinske pumpe bile izuzete, kao i fast fudovi.

Zabrana rada nedeljom u Hrvatskoj je stupila na snagu 1. jula ove godine, što se, kako pišu zagrebački mediji, u praksi pokazalo loše. Zato ne čudi da je 75% građana Hrvatske za ukidanje zabrane rada nedeljom, dok je 25% protiv toga.

- Nejasno je zašto zakonodavac već u trećem navratu - 2004. i 2009. godine, forsira samo jednu grupu preduzetnika a to su trgovci, dok mu nikad nije palo na pamet da takve zabrane nameće nekim drugim delatnostima - pita se Doroteja Jurčić, advokatica udruženja Glas preduzetnika i dodaje da su veliki problem gužve koje nastaju subotom.

U Crnoj Gori neradna nedelja uvedena je 2019. godine, ali protivnici smatraju da to nije dobro za privredu. Iz tog razloga doneta je odluka da se na godinu dana ukine neradna nedelja tokom turističke sezone.

- Trgovina na veliko i malo može se obavljati nedeljom u periodu od 1. juna do 31. avgusta i od 1. decembra do 31. januara, isključivo u jednoj smeni, u vremenu od 7 do 15 sati ili od 15 do 23 sata, osim u prodajnim objektima smeštenim u okviru trgovačkih centara, u kojim se trgovina na malo može obavljati samo u vremenu od 10 do 18 sati. Trgovac koji obavlja rad nedeljom za vreme sezone dužan je da zaposlenom koji obavlja rad nedeljom omogući da kao dan godišnjeg odmora koristi prvu narednu subotu. Zaposleni koji radi nedeljom imao bi pravo na uvećanje zarade u iznosu 80% po času - kaže slovo zakona.

Cilj je, kako dodaju, da se pojača ekonomska aktivnost, da turisti troše više, da poslodavci bolje rade, a da država ima više prihoda od poreza.

Neradna nedelja zaživela je i u nekoliko gradova BiH, a ostaje da Vlada FBiH na jesen razmotri predlog zakona koji bi zatvorio prodajne objekte nedeljom i u dane praznika.

Nemačka je, sa druge strane, razvila strategiju usmeravanja potrošača u velike centre, pa je donela odluku o dodatnom oporezivanju onih koji žele da rade nedeljom.

Inače, u Srbiji trgovaca ima oko 300.000, a njihova zarada ne prelazi 70.000 dinara, napominju iz sindikata trgovine.

Izvor: Vebsajt eKapija, 15.08.2023.
Naslov: Redakcija