Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EU: NEMA SUDIJSKE NEZAVISNOSTI I TUŽILAČKE SAMOSTALNOSTI UKOLIKO SE NA PRAVOSUDNU FUNKCIJU DOLAZI PO SUBJEKTIVNIM KRITERIJUMIMA


Izbor na pravosudnu funkciju u Srbiji nije zasnovan na objektivnim i proverljivim kriterijumima. EU je zato pred našu državu stavila zahtev da obezbedimo normativna rešenja koja bi garantovala nepostojanje političkog uticaja i ličnih veza u tom procesu, jer smatra da nema sudijske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti ukoliko se na pravosudnu funkciju dolazi po subjektivnim kriterijumima. Odgovor je bio osnivanje Pravosudne akademije (PA) 2010. godine, koja je zamišljena kao institucija koja treba da vrši selekciju i obuku budućih sudija i zamenika tužilaca pre nego što stupe na funkciju.

Kao izgovor za to se navodi da ne možemo praviti oštre rezove i preći na novi sistem, jer imamo preko hiljadu i po sudijskih i tužilačkih pomoćnika koji pretenduju na te funkcije. Pritom se demagoški prećutkuje da svakako ne postoji ni približno toliko slobodnih sudijskih i tužilačkih mesta u pravosuđu, da nikada nisu svi pomoćnici postajali pravosudni funkcioneri i da je PA institucionalizovana da služi kao "sito" kroz koji mogu da prođu samo najbolji kandidati, pri čemu upravo najveći broj njenih polaznika dolazi iz redova pomoćnika. Ovakav pristup je rezultovao činjenicom da u strukturi novoizabranih sudija od 2015. godine do danas sa učešćem od 90 odsto učestvuju sudijski pomoćnici, a svršeni polaznici PA sa samo šest odsto, pri čemu samo potonji ispunjavaju evropski standard koji nalaže obaveznost obuke pre stupanja na funkciju. I što je najvažnije - objektivni i transparentni kriterijumi nisu uspostavljeni.

Novi pravilnici o izboru sudija i zamenika javnih tužilaca doneti 2016. godine od strane Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) su izvan zakonskih okvira proširili diskreciona ovlašćenja ovih organa koja predlažu kandidate za izbor na funkciju, sa ciljem da se izbegne rangiranje kandidata po zakonskim kriterijumima i zato je Alumni klub Pravosudne akademije sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitosti krajem prošle godine kod Ustavnog suda inicirao ispitivanje njihove zakonitosti. U slučaju pravilnika o izboru DVT Ustavni sud je na sednici Velikog veća 19. jula jednoglasno odlučio da ima osnova utvrđivanju nezakonitosti pravilnika u celosti i zato je doneo i privremenu meru kojom je naložio obustavu svih radnji preduzetih na osnovu sumnjivog pravilnika, te je nastala blokada u izboru zamenika tužilaca do konačne odluke suda. Kako su normativna rešenja pravilnika o izboru sudija VSS slična, očekuje se ista odluka Ustavnog suda u istoj pravnoj situaciji, te bi to moglo da dovede u blokadu i izbor sudija, što zabrinjava, posebno ako se zna da ni prošle godine VSS nije sproveo konkurs za izbor 58 sudija, već ga je sam poništio nakon ukazivanja na procesne nepravilnosti od strane Alumni kluba PA i Zaštitnika građana.

Udruženje tužilaca Srbije (UTS), čijih su pet članova istovremeno i članovi DVT nezadovoljno je zbog nemogućnosti da DVT vrši dalje izbore u javnotužilačkoj organizaciji, u čemu im podršku daje sutkinja Boljević, predsednica Društva sudija Srbije (DSS), koja u PA vidi ograničenje ustavnih nadležnosti VSS i DVT, iako ne objašnjava u čemu se ono sastoji i kako je moguće ako se zna da 2/3 Upravnog odbora PA čine delegati VSS i DVT, među kojima i članovi DSS i UTS. Sutkinja Boljević uporno ističe da pored sistema pravosudne akademije koji postoji u Francuskoj, Portugalu, Španiji postoji i nemački sistem bez pravosudne akademije, ali ne objašnjava da li se zalaže za njegovu primenu u Srbiji i ne objašnjava kako bi se na nezavisnost sudija u Srbiji odrazilo nemačko rešenje u kome izvršna vlast imenuje sudije. Pored toga se insinuira da je Alumni klub PA unapred imao odluku Ustavnog suda, samo zato što je znao broj sudskog predmeta pod kojim je zavedena njegova inicijativa, što je podatak koji svaki podnosilac saznaje još u pisarnici suda prilikom podnošenja inicijalnog akta. Takođe se PA diskredituje pozivanjem na formalne razloge navođenjem da je za svoj program početne obuke dobila saglasnost VSS i DVT tek 2015. godine, iako je VSS program početne obuke utvrdio 2010. godine.

Izlaz iz postojeće situacije moraju naći državi organi uz konsultacije sa strukovnim organizacijama. Kriza se može razrešiti na konstruktivan način i to još pre najavljenih ustavnih promene u oblasti pravosuđa. Ukoliko se Republika Srbija odlučila da institucionalizacijom PA poveća objektivnost izbora pravosudnih funkcionera i ukoliko zaista želi rezultate te promene, mora dosledno primeniti ovaj model i pored završenog pravnog fakulteta i položenog pravosudnog ispita uvrstiti kao kumulativni uslov i završenu obuku PA. Osim toga, moraju se iznaći normativna rešenja koja bi postupak izbora funkcionera pred VSS-om i DVT-om razvila u pravcu demokratizacije izbora. Danas ne postoje razrađeni kontrolni mehanizmi koji bi garantovali istinsko nezavisno, odnosno samostalno postupanje ovih organa, a to je neophodno, posebno u svetlu ustavnih promena koja će ovim organima dati još šira ovlašćenja. Promene u tom pravcu bi doprinele transparentnijem radu ovih organa i tako im pomogle da obezbede nedostajuće poverenje struke i javnosti. 

Izvor: Danas, autor Siniša Trifunović, 17.08.2017.
Naslov: Redakcija