Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAŠTITNIK GRAĐANA DOSTAVIO MUP-U MIŠLJENJE NA NACRT ZAKONA O POLICIJI


Nacrt zakona o policiji nužno je unaprediti, navedeno je u mišljenju o nacrtu tog zakona, koje je Zaštitnik građana dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U mišljenju je ocenjeno da su pojedina bitna pitanja uređena na način štetan za ostvarivanje prava građana (i pripadnika policije), za pravnu sigurnost i primenu zakona.

Tekst mišljenja možete pogledati ovde.

Na osnovu člana 18. stav 4. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, broj 79/2005 i 54/2007), na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova, Zaštitnik građana daje

 

Mišljenje

o

 Nacrtu zakona o policiji

 

Nacrt zakona o policiji, koji je ovaj organ dobio na mišljenje 24. jula 2015. godine, nužno je unaprediti, jer su pojedina bitna pitanja uređena na način štetan za ostvarivanje prava građana (i pripadnika policije), za pravnu sigurnost i primenu zakona.

 

Naziv i predmet zakona nisu usklađeni. Nacrtom zakona o policiji uređuju se unutrašnji poslovi i regulišu brojna druga pitanja od značaja za rad Ministarstva, kao i nadležnost ministra, a ne samo policijski poslovi, organizacija i nadležnost Policije i druga pitanja od značaja za njen rad. Konfuzno određeni osnovni pojmovi neminovno prevazilaze terminološki značaj.

Nacrt prepušta izvršnoj vlasti da uređuje niz pitanja (podzakonskim aktima) koja bi morala da budu uređena zakonom (prava i dužnosti pomoćne policije, standarde, pitanja postavljenja i razrešenja, ocenjivanja zaposlenih, kao i sadržinu Upitnika o identifikacionim podacima građana za potrebe vršenja bezbednosnih provera...).

Nacrt daje neprimerenaovlašćenja ministru i vodi politizaciji policijskih poslova. Građani imaju pravo i interes da policijski poslovi budu obavljani bez političkog uticaja, te je u tom smislu u interesu građana da se garantuje, zaštiti i ostvari operativna nezavisnost policije. Nacrt na više mesta ministra ovlašćuje da upravlja i neposredno utiče na konkretne policijske zadatke i poslove (uključujući i poslove unutrašnje kontrole). Ministar takođe ima neprimereno veliki uticaj na kadrovsku strukturu Policije. Uloga ministra, kako je propisana Nacrtom, primerenija je ulozi direktora Policije. Zbog toga Nacrt predstavlja put ka politizaciji policijskih poslova i, uopšte, Policije u Republici Srbiji.

Nacrt stvara osnov za pojačani stepen prisile prema građanima i proširivanje ovlašćenja Policije, koje nije praćeno adekvatnim garancijama protiv zloupotrebe, na uštrb prava i sloboda građana.

Nacrt omogućava proizvoljnost pri bezbednosnim proverama, na štetu Ustavom zajemčenih prava građana, pre svega prava na rad, obrazovanje, imovinu i zaštitu podataka o ličnosti. Čak i formalni Ustavni uslov – da obrada podataka o ličnosti bude propisana zakonom, Nacrt ne poštuje.

U upravljanju ljudskim resursima, predlog da se podzakonskim aktima propisuju standardi upravljanja ljudskim resursima, standardi kvaliteta radnog angažovanja i merila koja se vrednuju za ocenjivanje rada zaposlenih, ne predstavljagaranciju za ostvarivanje koncepta karijernog napredovanjaprema unapred poznatim, zakonom propisanim, merljivim i transparentnim kriterijumima. 

Nacrt zakona o Policiji omogućava da pojedini zaposleni steknu prava koja nemaju osnov u otežanim uslovima rada, kako je to važećim Zakonom o policiji propisano. Kriterijumi koji su Nacrtom zakona propisani za radna mesta, odnosno poslove u Ministarstvu na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ostavljaju mogućnost da širok krug zaposlenih u Ministarstvu ostvaruje pravo na beneficirani radni staž, a da to nema uporište u uslovima rada.

Nacrtom se propisuje da će službenik Ministarstva biti disciplinski odgovoran za povredu službene dužnosti samo ukoliko je istu učinio namerno ili iz krajnje nepažnje, čime se snižava prag disciplinske odgovornosti za povredu službene dužnosti.

Nacrt ne rešava pitanje odgovornosti za tzv. «curenje» informacija iz istrage i plasiranja informacija u javnost kojima se vređaju prava građana, što je već uobičajena pojava.

Nacrt briše univerzalno poznat i u našem kaznenom pravu uobičajen institut zastarelosti (za disciplinski postupak za tešku povredu službene dužnosti), što omogućava otkaz bez dovoljno pouzdanih dokaza i revanšizam. Za razliku od važećeg Zakona o policiji kojim je propisano da disciplinski postupak može voditi diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci, Nacrtom zakona je omogućeno da disciplinski postupak vodi i o odgovornosti odlučuje zaposleni koji nije diplomirani pravnik.

Odredbe o načinu zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu kada je reč o kandidatima sa visokoškolskih ustanova koji se obrazuju u skladu sa posebnim studijskim programom za potrebe Ministarstva su sporne i kontradiktorne.

Nacrtom zakona o policiji nije rešeno pitanje policijskih službenika kojima je radni odnos, u skladu sa ranije važećim propisima, prestao zbog bezbednosnih smetnji, odnosno zbog pokretanja krivičnog postupka protiv njih, a koji u pravnosnažno okončanim postupcima nisu osuđeni za delo koje im se stavljalo na teret, odnosno oslobođeni su odgovornosti.

Nacrtom je uređeno da lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu mora da ispunjava i poseban uslov „da nema dvojno državljanstvo za ona radna mesta na kojima je propisano isključivo državljanstvo Republike Srbije“. Međutim, predložena formulacija je takva da omogućava da svako radno mesto bude propisano kao takvo, na štetuprava pripadnika nacionalnih manjina, koja su garantovana Ustavom, zakonima i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i na srazmernu zastupljenost u radu Ministarstva. Čak i u važećem Zakonu utvrđeno je da se samo za pojedina radna mesta može propisati kao poseban uslov isključivo državljanstvo Republike Srbije.

Iako to neko može podrazumevati, nužno je propisati da se hemijska sredstva prinude, sredstva za vezivanje, raspršivači sa nadražujućim sadržajem i elektromagnetna sredstva mogu upotrebljavati samo na način predviđen uputstvom za upotrebu i samo ako su ispravna, ispitana i odobrena za upotrebu od strane ovlašćene ustanove za kontrolu.

Postupak odobravanja preduzimanja mera ciljane potrage u uslovima hitnosti nije jasno i nedvosmisleno propisan, a antikorupcijske mere nisu jasne.

Posledice neusklađenosti u nazivu i predmetu Nacrta zakona posebno dolaze do izražaja u poglavlju koje se odnosi na kontrolu rada, kako unutrašnju tako i spoljašnju, te se tako Nacrtom zakona o policiji propisuje spoljašnja i unutrašnja kontrola rada Ministarstva. Predložena rešenja ne predstavljaju jasno definisane oblike demokratske kontrole rada policije.

Umesto jačanja položaja Sektora unutrašnje kontrole, Nacrt slabi nužnu operativnu nezavisnost Sektora.

Odredbe o postupanju Sektora unutrašnje kontrole potrebno je dopuniti, a posebno urediti način postupanja Sektora po predlozima ili pritužbama fizičkih i pravnih lica. Imajući u vidu nadležnost Zaštitnika građana da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, kao i da je Zakonom o ratifikaciji Opcionog protokola uz konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br.  16/2005 i 2/2006 i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 7/2011) određeno da Zaštitnik građana obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, potrebno je odredbe Nacrta zakona dopuniti i obavezom Sektora unutrašnje kontrole da ukoliko tokom svog rada dođe do saznanja i podataka da je, na radu ili u vezi sa radom zaposlenih u Ministarstvu, došlo do bilo kog oblika zlostavljanja građana, o tome bez odlaganja obavesti i Zaštitnika građana.

Rešenja predložena Nacrtom zakona o policiji, koja se odnose na spoljašnju kontrolu rada Ministarstva ne izdvajaju Zaštitnika građana, nezavisnu instituciju Ustavnog ranga, koja kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, kao jednog od nosilaca spoljašnje kontrole, te nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih su propisani i rangirani nosioci spoljašnje kontrole. Tim pre što su Nacrtom zakona kao nosioci spoljašnje kontrole posebno navedeni organi koji, prema Ustavu Republike Srbije, uopšte nemaju kontrolna ovlašćenja.

Nacrt ne razlikuje, već meša pojmove „nadzor“ i „kontrola“.

Odredba u Nacrtu zakona o policiji kojom je predviđena zaštita podataka o identitetu nije u saglasnosti sa odredbom Zakona o Zaštitniku građana("Službeni glasnik RS", br. 79/2005 i 54/2007), kojom je propisano da organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za njegov rad, bez obzira na stepen tajnosti, te je rešenje koje se u tom pogledu predlaže potrebno usaglasiti sa Zakonom o Zaštitniku građana.

U vezi sa odredbama Nacrta zakona o policiji koje se odnose na  kontrolu rada rešavanjem pritužbi potrebno je obezbediti političku neutralnostpredstavnika javnosti u Komisiji za rešavanje pritužbi.

U odnosu na lica sa mentalnim smetnjama, Nacrt zakona o policiji potrebno je u potpunosti, terminološki i sadržinski, uskladiti sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Osim što odredbama kojima sepropisuje postupanje policije u odnosu na osobe sa mentalnim smetnjama svakako nije mesto u poglavlju „Policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja“, zadržavanje Nacrtom predloženih rešenja moglo bi u praksi dovoditi do kršenja prava osoba čiji je položaj posebno osetljiv.

U oblasti nasilja u porodici, Nacrt zakona o policiji nije u potpunosti usaglašen sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim standardima međunarodnog prava.

U odnosu na ostvarivanje i zaštitu prava deteta, Nacrt snižava već uspostavljene standarde i, kao takav, zahteva unapređenja posebno u odnosu na decu žrtve krivičnih dela i decu žrtve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Nacrt je potrebno unaprediti i u pogledu prevencije nasilja u porodici i zaštite žena žrtava porodičnog i partnerskog nasilja. Posebna obučenost policijskih službenika koji rade sa decom, obavezno obaveštavanje roditelja/staratelja prilikom primene policijskih ovlašćenja (izuzev kada to nije u detetovom najboljem interesu) i uključivanje odgovarajućih kompetentnih službi i ustanova su neki od osnovnih postulata rada organa gonjenja u odnosu na decu, garantovani brojnim međunarodnim dokumentima koje je potvrdila Republika Srbija. Izostanak ovih odredbi Nacrt čini neusaglašenim sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim standardima, a s obzirom o kakvim je pravnim garancijama reč, njihovo propisivanje ne može biti prepušteno podzakonskim i drugim aktima.

Posebno osetljiv položaj dece žrtava krivičnih dela zahteva primenu metoda i postupaka koji će otkloniti ili makar na najmanju moguću meru smanjiti rizik od sekundarne viktimizacije deteta.

Pored iznetih ključnih primedbi koje Nacrt zakona o policiji, sa stanovišta nadležnosti Zaštitnika građana, čine neprihvatljivim, ponuđeni tekst sadrži i mnoštvo nedorečenih, kao i ponovljenih odredaba, što posmatrano usko nije u neposrednom delokrugu rada Zaštitnika građana, ali u celini smanjuje pravnu sigurnost, predvidivost primene i primenljivost zakona, na štetu prava građana.

 

 

 

ZAŠTITNIK GRAĐANA

 

Saša Janković

 

 

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 17.08.2015.