Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

MINIMALNA CENA RADA PO RADNOM ČASU ZA 2020. GODINU: Socijalni partneri saglasni u oceni da se minimalna cena rada poveća u odnosu na sadašnju. Sporan je procenat povećanja. Sindikati smatraju da minimalac treba da iznosi blizu minimalne potrošačke korpe, poslodavci da se prihvatljivo povećanje od šest procenata


Čim prođe leto sindikate, poslodavce i Vladu čeka dogovor oko minimalne cene rada u narednoj godini.

Odluka o povećanju minimalne cene rada u 2020. godini očekuje se u septembru, a da li će za dva meseca socijalni partneri uspeti da približe svoje računice ili će kao i prethodnih godina Vlada Republike Srbije biti ta koja će odlučiti o visini minimalca ostaje da se vidi.

Ono što se zna jeste da su socijalni partneri saglasni u oceni da se minimalna cena rada za 2020. godinu poveća u odnosu na sadašnju. Sporan je procenat povećanja. Sindikati smatraju da minimalac treba da iznosi blizu minimalne potrošačke korpe, poslodavci da se prihvatljivo povećanje od šest procenata, a ministar finansija nije iznosio procente već samo da će cena rada u 2020. godini biti veća.

Poslodavci tvrde da je za njih prihvatljivo povećanje minimalca za šest procenta, jer sve više od toga ugrožava njihovo poslovanje. Čak i kada izlaze sa ovim predlogom oni ga uslovljavaju dodatnim rasterećenjem zarade. Nacrt Fiskalne strategije za naredne tri godine, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, najavljuje smanjenje poreza i doprinosa na zarade kao prioritet poreske politike u ovom periodu. Drugim rečima, planira se da se postojeći fiskalni prostor u narednim godinama prvenstveno iskoristi za smanjenje fiskalnog opterećenja zarada.

Kada se posmatraju poreske stope u nekim evropskim zemljama, Srbija ima među najnižim s 62 odsto opterećenja na zaradu, s obzirom da je ove godine ono manje za jedan procenat. Manje od Srbije ima jedino Bugarska gde su porezi i doprinosi na prosečnu neto zaradu 54 odsto, ali zato su oni u Sloveniji i Hrvatskoj 65 odsto, dok su u Mađarskoj čak 82 odsto. Čak i kada se posmatra prosek poreza i doprinosa na neto zaradu u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Srbija ima manje od njega, jer on u tim državama iznosi 70 odsto.

Po oceni Fiskalnog saveta Srbije, koji najavu smanjenja poreza i doprinosa na zarade u naredne tri godine smatra dobrom i potrebnom, postoji više načina da se to i učini. Smanjenjem doprinosa se proporcionalno smanjuje opterećenje svih zarada, dok se povećanjem neoporezivog cenzusa na zarade progresivno smanjuje opterećenje od čega najviše koristi imaju radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama.

Otuda je važno da se u narednom periodu razrade i konkretizuju načelni planovi za smanjenje poreza i doprinosa na zarade: da li će se ići na smanjenje doprinosa, povećanje neoporezivog cenzusa ili neku kombinaciju ovih pristupa, ocenio je FS.

Takođe, važno je da se odredi ciljani nivo poreza i doprinosa na zarade kome će se težiti, kao i period i dinamika prilagođavanja u narednim godinama.

Sugestije i preporuke Fiskalnog saveta Srbije u pogledu smanjenja poreza i doprinosa na zarade stimulisale bi privatni sektor na novo zapošljavanje i ubrzanje privrednog rasta.

Sve u svemu, dobra namera države da postepeno ide ka smanjenju poreza i doprinosa na zarade zapisana je i u važnom fiskalnom dokumentu od 2020. do 2022. godine, a njena realizacija zavisiće pre svega od finansijskog prostora koji se dobija ukupnim rastom privrede. Tu opet ključnu ulogu ima privatni sektor, od kojeg se očekuje da naredne tri godine ima rast koji će omogućiti dobre finansijske rezultate.

Privatni sektor već nekoliko godina traži smanjenje poreza i doprinosa na zarade tvrdeći upravo da od toga zavisi novo zapošljavanje i privredni rast, ali ni sitni koraci koji su u tom pravcu učinjeni – povećan neoporezivi deo zarade i ukidanje doprinosa za slučaj nezaposlenosti u praksi nisu doneli niti veće plate radnika niti novo zapošljavanje.

Poslodavci tvrde da je reč o minimalnim povlasticama koje ne mogu dovesti do velikih promena u pogledu visine zarade niti novih radnih mesta, ali da bi znatnije smanjenje poreza i doprinosa to učinilo.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 15.07.2019.
Naslov: Redakcija