Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Ministarstvo prosvete podržaće predlog da se za godinu dana produži rok za završetak studija "večitim" studentima na svim nivoima, osim za studente medicinskih nauka za koje bi važio rok od dve godine


Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržaće predlog skupštinskog Odbora za obrazovanje da se produži rok za završetak studija "večitim" studentima na svim nivoima, po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija.

Pomenuti predlog odnosi se na sve one koji su studije započeli do 2005. godine, a procene govore da je u pitanju oko 4.000 akademaca koji ni godinama nakon odslušanih svih predavanja ne uspevaju da dođu do fakultetske diplome.

Iako se prethodnih dana spekulisalo o tome da bi rok trebalo da bude produžen na najmanje dve godine, iz resornog ministarstva poručuju da bi se to moglo odnositi samo na studente medicine.

- Rok studiranja bi bio produžen za jednu godinu za studente upisane na osnovne studije i na studije na višim školama, kao i za studente na magistarskim studijama i kandidate koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studente koji su upisali doktorske studije po propisima koji su važili do tog datuma. Rok studiranja bi bio produžen za dve godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka - navodi pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić.

On dodaje da bi produženje važilo za:

  • Studente upisane na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine i studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka;
  • Studente upisane na magistarske studije do 10. septembra 2005. godine;
  • Kandidate koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studente koji su upisali doktorske studije po propisima koji su važili do tog datuma.

Na pitanje šta vidi kao pozitivne, a šta kao negativne aspekte ovog predloga, Tubić navodi da je njegova dobra strana svakako to što bi se studentima pružila još jedna prilika da završe studije po program po kojem su upisani.

- Na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni plan i program - kaže pomoćnik ministra.

S druge strane, dodaje, ovakvom izmenom "u javnosti se stvara utisak popuštanja starim studentima, jer se svakih nekoliko godina produžava rok za završetak studija".

- Odbor za obrazovanje bi trebalo da napravi spisak studenata koji se nalaze u ovom statusu, kako bismo raspolagali tačnim podacima o broju takvih studenata. Ovo je bio predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i pre dve godine kada se odlučivalo o statusu ovih studenata - podseća Tubić.

Stari studenti, pak, ističu da oni samo traže ono "za šta su se prijavili".

- Kada smo se upisivali na studije oročavanje nije postojalo. Ono se uvelo bolonjskim načinom studiranja i mlađe kolege koje su tada ulazile u svet visokog obrazovanja potpisivale su ugovore u kojima je rok bio jasno naveden - mi to nismo imali. Cela ova situacija sa trećim produžavanjem roka (prvi je bio 2014, drugi 2016. godine) apsurdna je, pa i tragikomična, jer nas primorava da tražimo ono što nam pripada. Mi smo ti koji zapravo štitimo Ustav ove zemlje - kaže student Filološkog fakulteta, Petar Gašić (33).

Istog mišljenja je i njegov godinu dana stariji kolega.

- Želimo da nastavimo studije po planu i programu koji smo upisali. Ne vidim na koji način bi fakulteti trpeli zbog toga, jer studije plaćamo mi, ne država i to u trenutku kada je deficit visokoobrazovnog kadra vidan. Osim toga, jako veliki broj mojih kolega uspeo je da tokom prethodnog produžetka roka završi fakultete, što je ohrabrujuće - poručuje student koji je želeo da ostane anoniman.

- Većina ljudi misli da će život ići drukčijim tokom, ali vas on vrlo brzo iznenadi i nađete se u situaciji gde odlučujete između "imati i biti". Na hiljade je slučajeva onih, među kojima sam se i ja našao, koji nose teške životne priče - bolesti, finansijske probleme, smrtne slučajeve, borbe za egzistenciju... To su trenuci kada niste u mogućnosti da mislite o školovanju - objašnjava Petar.

On dodaje da se studije u većini slučajeva oduže onima koji su prinuđeni da studiraju van rodnog mesta i zbog plaćanja smeštaja i drugih dažbina moraju da nađu posao koji je teško uskladiti sa obavezama na fakultetu.

- Na neke u međuvremenu padne izdržavanje porodice, drugi osnuju svoje... Tu je i problem takozvanih "bauk" profesora, kada zbog jednog ili dva ispita studenti godinama ne mogu da dođu do diplome, jednostavno ih uporno obaraju, dok je, recimo, kod njihovih kolega koje predaju isti predmet prolaznost daleko veća. Znam da sigurno oko 50 ljudi na mom fakultetu duži vremenski period polaže jedan te isti ispit - tvrdi on.

Ono u čemu su "večiti" studenti saglasni jeste da ih društvo svojim stavovima dodatno kažnjava.

- Kao da nam životni problemi nisu već dovoljno teški. Retko ko na nas gleda kao na uporne ili izdržljive, češće nas jednostavno karakterišu kao lenje i nezainteresovane, što je poražavajuće - poručuju studenti.

Imajući u vidu da ovo ne bi bio prvi put da se studiranje starijim generacijama produžava, nameće se pitanje šta će biti s onima kojima ni taj vremenski period neće biti dovoljan za završavanje studija.

Za nadležno ministarstvo odgovor je jasan.

- "Večiti" studenti mogu da nastave studije po novom programu ukoliko ne završe studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, do roka koji bude određen - poručuje Bojan Tubić.

Studenti misle drugačije.

- Nemali je broj onih koji bi, siguran sam, bili spremni da se pravno bore protiv nepravde, kao što je to učinio Marko Duilo u Zagrebu koji je dobio spor protiv fakulteta na kojem je studirao. Neki planiraju i da idu do Strazbura ako bude potrebno, što bi u slučaju da sud bude na njihovoj strani značilo veliki gubitak za državu - zaključuju oni.

Predlog da se rok produži, Ministarstvo prosvete će kroz Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, proslediti Vladi Srbije na odobrenje, a zatim ga ona upućuje u skupštinsku proceduru. Konačnu odluku, tako, daće narodni poslanici.

Izvor: Vebsajt Kurir, A. Ristović, 16.07.2018.
Naslov: Redakcija