PREDLOZI ZAKONA O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA I O LJUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA: Svakom punoletnom stanovniku ostavljena je mogućnost da u pisanom ili usmenom obliku za života zabrani darivanje svojih tkiva i organa u trenutku moždane smrti
Ako se pojedinac za života ne izjasni o tome da se protivi uzimanju njegovih tkiva i organa u slučaju moždane smrti, to će naknadno, u trenutku njegove smrti, moći da učini porodica. Tako se - prema Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa i Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji se nalaze pred poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije - štite i prava onih građana koji neće da budu potencijalni donori organa i tkiva po prelasku sa izričite na pretpostavljenu saglasnost doniranja, koja se uvodi novim zakonom.
Predlogom novih zakona svakom punoletnom stanovniku ostavljena je mogućnost da u pisanom ili usmenom obliku za života zabrani darivanje svojih tkiva u trenutku moždane smrti. Iako se nikad nije dovodila u pitanje uloga porodice, u Predlog zakona i formalno je ubačena odredba o tome da ona takvu odluku može da donese za svog člana ako se on prethodno o tome nije izjasnio.
Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila regulisana Zakonom o presađivanju organa, ali shvaćeno je da važeći zakon, uređujući oblast transplantacije, nije prepoznao značaj definisanja i uređenja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Takođe nisu bili precizirani ni uslovi pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, a u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog kod ljudi. To je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Jedna od mana bilo je i to što nisu bile jasno definisane ustanove koje bi mogle da budu banka ljudskih tkiva, zbog čega one nisu ni formirane.
- Stvari se sad značajno menjaju: Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima definiše se koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koji su uslovi koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju - rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.
- Novi zakon je propisao pojednostavljenje procedure izdavanja dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti.
Da bi se oblast ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje.
Takođe, Predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanja ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi sa organizacijom, timovima i finansiranjem celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa i ljudskih ćelija i tkiva.
Da bi se razvio program presađivanja organa na koje, računajući i rožnjače, čeka gotovo 2.000 ljudi, Srbiji je neophodno više donora, i računa se da ćemo s novim zakonom i ići u tom pravcu. U toku 2017. godine bilo je 40 kadaveričnih davalaca organa, znači u stanju moždane smrti. Urađene su 92 transplantacije - 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca. Iako je u oblasti transplantacija napravljen značajan napredak, nešto manje od šest donora na milion stanovnika je premalo za ozbiljan program transplantacije. Slovenija, recimo, ima od 25 do 30, a Hrvatska 40 donora na milion stanovnika.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Radivojević, 17.07.2018.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija